March 5, 201511 yr Волео бих да чујем друга мишљења, постоји ли нешто што бисмо могли назвати микропутником.То би био неко кога занимају... откуд знам, микролокације? Нпр, имам план да у скорије време обиђем Трново, то је сеоце од пар стотина душа, игром случаја седиште општине (тачније две општине, али небитно), и живо ме занима да видим још пар улица које има осим оне главне, која је уствари пут Сарајево - Фоча.Следећи у мом плану би били Жепа, Рудо и Чајниче. Због посла сам обишао скоро све општине у Србији, кад сам престао да путујем ухватио сам себе да ми повремено недостају неке локације, потпуно небитне и неинтересантне, рецимо обилазница око Смедерева, са Ковинског моста па до железаре, пут од Ковина према Белој Цркви и од Беле Цркве према Вршцу, по лудом југоисточном Банату, и његова села. Алибунар, Банатски Карловац, Иланџа. Кад сам у неком граду, увек ме занимало да у њему преспавам, да видим поглед са собе хотела (преноћишта, крчме... ), да вечерам у неком месту, седим у ресторану и гледам људе... рецимо, нашао сам преноћиште и у Бабушници, у Босилеграду имају хотел али није ми се уклапало у план пута да преспавам. У Бујановцу нису хтели да причају са мном кад сам назвао мотел Розафа јер сам на српском питао за цену Волим да обиђем више улица осим главне, у већим градовима да видим друге квартове осим центра, ако је место мало, да осим главне улице видим бар још три, да прођем путем којим се ређе иде (рецимо, уместо аутопутем или путем Јагодина - Ћуприја - Параћин - Ћићевац до Крушевца, постоји пут од Јагодине преко неких села, Варварина до Крушевца. Рецимо и од Крушевца до Београда се може ићи путем преко Рековца и неких брда, лудих села, да не помињем пут од Рековца до Трстеника, пречицом... Постоји ли име за ово моје? Да ли је то уопште достојно да се зове путништво? Знам за урбан експлоринг, ал то није то, а и није само урбан...
March 5, 201511 yr Pa ne znam, glavna razlika je pretpostavljam u tome da li te zanimaju i "makro" destinacije (samo do sada iz bilo kog razloga nisi imao prilike da se realizuješ u tome), ili isključivo ovo.Ako te zanima sve, onda si samo najobičniji putnik, kao i svi mi Moj lični stav je da ako je neko došao poslom u Paraćin i nije ga ni malo interesovalo da se prošeta po gradu i vidi šta ima, onda će mu i sve Afrike i Azije biti samo uzaludno bacanje para.
March 5, 201511 yr Ne znam je li za to postoji ime, Relja, ali mislim da i ja spadam u istu kategoriju. Baš kao što je rekao Raymond, ako nekog ne interesuje šta mu raste u predgrađu ne vrede mu sve latitude i longitude ovog sveta.Mi već dugo planiramo da razvijemo sekciju Odredišta i pokrenemo projekat mapiranja mikrolokacija u Srbiji i regiji, ali to verovatno neće doći na red pre jeseni. Ne znam, možda smo ludi, turističke organizacije ovih država valjda bi trebalo da se bave takvim stvarima, upravo je to nekim ljudima radno mesto, a mi to želimo da radimo za badava? Uglavnom, kada to budemo pokrenuli, Relja, pitaćemo te da nam se pridružiš u mapiranju. Verujem da mnoge srpske krajeve poznaješ najbolje od svih nas.
March 5, 201511 yr Author Велики број општина има своје туристичке организације, велики број њих има своје сајтове или кутак на сајтовима општина, треба само базати Додуше, велики број и нема, неки су боље урађени неки горе... моје знање је релативно крхко јер се односи углавном на саобраћајнице и већа места, али у сваком случају сам рад да помогнем колико могу Своје лудило бих илустровао својим одушевљењем кад сам у чини ми се једној књизи Владислава Скарића (директора сарајевског Земаљског музеја између два рата, човека који је знао да чита турски писан оним арапским словима ) прочитао како су повлачењем пресловенског становништва Босне у планине и доласком нових становника заборављена стара имена шумарака, њива, удолина... помислио сам како на оним топографским картама свака њива има своје име, у катастру рецимо једна парцела усред шуме се по мом деди зове "Војинов крч", како свака катастарска честица, свака речица, свако брдашце... има своје име, своју историју, од данас па пар хиљада година уназад, кад су ту њиву обрађивали неки Илири, и звали је неким својим чудним именом на свом чудном језику... и тако станем некад усред ничега, између Жагубице и Бора, и гледам њиву и замишљам њену историју Да не причам о селима или градовима, осамљеним кућама, пустим школама, ћумуранама око Мајданпека, брдима између Смедерева и Младеновца, планинама око Сврљига... Проблем је што би мени требало милион година живота да обиђем сваку њиву на свету Edited March 5, 201511 yr by Relja
March 5, 201511 yr Baš kao što je rekao Raymond, ako nekog ne interesuje šta mu raste u predgrađu ne vrede mu sve latitude i longitude ovog sveta. Не вреде за шта? На страну логичка грешка и превише погрешних претпоставки заснованих на личном ставу...
March 5, 201511 yr Своје лудило бих илустровао својим одушевљењем кад сам у чини ми се једној књизи Владислава Скарића (директора сарајевског Земаљског музеја између два рата, човека који је знао да чита турски писан оним арапским словима ) прочитао како су повлачењем пресловенског становништва Босне у планине и доласком нових становника заборављена стара имена шумарака, њива, удолина... помислио сам како на оним топографским картама свака њива има своје име, у катастру рецимо једна парцела усред шуме се по мом деди зове "Војинов крч", како свака катастарска честица, свака речица, свако брдашце... има своје име, своју историју, од данас па пар хиљада година уназад, кад су ту њиву обрађивали неки Илири, и звали је неким својим чудним именом на свом чудном језику... и тако станем некад усред ничега, између Жагубице и Бора, и гледам њиву и замишљам њену историју Pa ovo je fantastična priča!Ako želiš, Relja, pokušaj da je sročiš u esej. I da se skroz držiš te svoje intimne fascinacije. To ne samo što je na liniji ovoga što objavljujemo, nego me i sasvim lično zanima: male, subjektivne kartografije i mapiranja pojedinačnih sudbina. Možda si video na sajtu, nedavno sam pričao o subjektivnoj kartografiji na nekom seminaru u Beogradu. Ovo tvoje savršeno bi se uklopilo u predavanje.
March 5, 201511 yr Interesantna su i napustena mesta i mesta koja su izgubila na znacaju koji su imala pre, a nisu sasvim napustena.Ima gomila obozavatelja takvih mesta i njihovih fotografija po netu, ne moras da zamisljas kako je bilo pre, mozes da se uveris na licu mesta.Pripjat je naravno na vrhu, a ima i mnogo drugih fascinantnih: http://news.distractify.com/culture/arts/the-most-spectacular-abandoned-places-in-the-world/U Parizu je jedan stan bio zakljucan 70 godina, ostavljen netaknut u predjasnjem stanju, sada je muzej: http://www.dailymail.co.uk/news/article-2323297/Inside-Paris-apartment-untouched-70-years-Treasure-trove-finally-revealed-owner-locked-fled-outbreak-WWII.htmlA evo i ex-YU, 25 napustenih spomenika SFRJ futurizma: http://www.cracktwo.com/2011/04/25-abandoned-soviet-monuments-that-look.html Edited March 5, 201511 yr by noskich
March 6, 201511 yr Author Pa ovo je fantastična priča!Ako želiš, Relja, pokušaj da je sročiš u esej. I da se skroz držiš te svoje intimne fascinacije. To ne samo što je na liniji ovoga što objavljujemo, nego me i sasvim lično zanima: male, subjektivne kartografije i mapiranja pojedinačnih sudbina. Možda si video na sajtu, nedavno sam pričao o subjektivnoj kartografiji na nekom seminaru u Beogradu. Ovo tvoje savršeno bi se uklopilo u predavanje. Нешто сумњам да би ишло, ја кад одем у Станишић, северно од Сомбора, на самој мађарској граници, паркирам аутомобил и станем да, кхм, обавим нешто у природи, гледам ону травуљину и њиве, и размишљам, овде је 1918. прошла славна српска војска, видим сељачију у распалим чизмама и опанцима, са шајкачама на главама, у поцепаним униформама, како гази бачку блатњаву црницу и гони Царску и краљевску војску, а мислим да се то не уклапа у концепт сајта Али драго ми је да ти се свиђа, тему сам и покренуо, а скањујем се већ пар година, да проверим да ли постоји неко ко ће ми рећи да нисам луд А погледаћу то твоје предавање, звучи занимљиво, нисам стизао ових дана УБР, кад сам видео овај нови лого Клуба путника, сетио сам се ГПСа, док сам радио као комерцијалиста, шеф је имао обичај да ме назове и каже ми тачно где се налазим, и пар пута да одштампа рецимо моју дневну руту на мапи и окачи је на зид, типа Велики брат те посматра, то ме подсетило на оне твоје линије с мапама. Или су ме твоје линије с мапама подсетиле на то, небитно Али размишљао сам да направим мапу Србије и означим све путеве којима сам прошао рецимо, баш би било згодно кад би ми то шеф избацио из компјутера некако Edited March 6, 201511 yr by Relja
March 6, 201511 yr Нешто сумњам да би ишло, ја кад одем у Станишић, северно од Сомбора, на самој мађарској граници, паркирам аутомобил и станем да, кхм, обавим нешто у природи, гледам ону травуљину и њиве, и размишљам, овде је 1918. прошла славна српска војска, видим сељачију у распалим чизмама и опанцима, са шајкачама на главама, у поцепаним униформама, како гази бачку блатњаву црницу и гони Царску и краљевску војску, а мислим да се то не уклапа у концепт сајта Što da se ne uklapa? Eto, neka vrsta istorijskog putopisa. Ako napišeš iskreno i lično, ako ne bude pamfletsko i propagandno, biće mi drago da objavimo. Pa ja obožavam Seobe i sve od Crnjanskog iako je glavna tema tragedija srpske nacije. Tekst je snažan i ličan, pa je samim tim univezalno moćan. Kao i Plava grobnica, na primer.Ali ja sam konkretno mislio na nešto drugo: na tekst o Vladislavu Skariću i topografskim kartama na kojima svaka njiva ima svoje istoriju, ime i identitet. Tekst bi se mogao zvati "Katastarske čestice". Edited March 6, 201511 yr by Uroš Krčadinac
March 8, 201511 yr Author https://www.klubputnika.org/zbirka/putopisi/3839-petnaest-kilometara-sasvim-obicnog-putaТекст Бориса Максимовића о, ваљда овоме, само да се подсетимо
Create an account or sign in to comment