Negde početkom jula morala sam poslovno da putujem u Budimpeštu. Voz i autobus nisu dolazili u obzir, avion mi nije odgovarao zbog termina i jedina preostala opcija je privatni mini kombi, što u teoriji izgleda kao super opcija, pokupe te sa tvoje adrese, voze na adresu u Budimpešti i povratak i sve to 50 evra. Ali u teoriji. U praksi to je izgledalo ovako. Ja: “Dobar dan, rezervisala bih jedno mesto na relaciji Bg-Budimpešta povratno, ali mi je izuzetno bitno da u Budimpeštu ne stignem pre 8 ujutru, da li imate neki takav polazak?” (S obzirom da mi je sastanak počinjao u 9.30, računam šta bih dođavola radila sama u Budimpešti ako stignem u 3 ujutru tamo.) Operater: “Naravno gospođice, mi imamo svakodnevne polaske u raznim terminima i imamo baš to što Vam odgovara, bili biste u Budimpešti u 7.30 ako to nije problem”. Jedno zilion i jedan put sam pitala da li je sigurno da u Budimpeštu neću stići oko 2-3 ujutru i nakon ubeđivanja da ne postoji ni teorijska šansa da se to dogodi, ja rezervišem. Dan...

Pročitajte Provela sam noć na železničkoj stanici Keleti i shvatila zašto je važno biti čovek

Fenomenalan tekst. Dodatni plus za Brejkerse

Ne mogu reći da me je lako dirnuti, ali ovaj tekst stvarno jeste.

S jedne strane, veliki lajk za pricu. Treba nam slicnih prica sto vise. S druge strane, smeta mi ocigledna didaktika, potcrtavanje poruke (po meni) prenaglaseno pateticnim prolamacijama koje, pri tom, deluju neuverljivo za jednog iskusnog putnika kome su 32 godine. Mislim na ono kada junakinja zakljucuje da nisu svi plavci isti i da nisu svi azilamti buduci teroristi...

No, to je samo moje misljenje. A mozda je autorka i zelela da napise angazovanu pricu sa transparentnom porukom. U svakom slucaju, prica je snazna a poruka koju prenosi je 'urgentno deficitna' u nasim ksenofobicnim drustvima.

Ако смем да се сложим са Снежаном, уз мало неслагање, нису наша друштва само ксенофобична, већ фобична ен женерал, што би рекао Андрић, злим очима се гледа око себе.

С тим да је погрешно на фобичност гледати само у односу на Арапе и сличне. Имаш људи који су отворени према Африци а пуни предрасуда према, рецимо, Републици Српској

Плус за генерално позитиван тон текста

da li znate da je ovaj tekst prenesen i u drugim medijima? Nisam znao da je originalno sa KK.

Мислим да га је онај несретни Телеграф пренео уз поднаслов "расплакаћете се" или тако нешто