13:15 16.08.2016

Putnička škola 2016 je završena! Jutros smo se svi đuture dohvatili metle i krpe. Stan ponovo blista. Svi smo se nagradili sa po čašom Porto vina u prodavnici gospođe Terezinje preko puta. Poneli smo nekoliko čaša iz kuće, jer smo znali da žena nema dovoljno. Bilo nas je desetoro. Posle grupnog zagrljaja spakovali su se i poslednji putnici i krenuli dalje. 

Hvala svima koji su učestvovali, donirali ili samo širili ideju. 

1


12:41 15.08.2016

Li, Kina. "Ovo je treća godina kako živim u inostranstvu. Prvo sam se preselio u Rusiju, a zatim u Italiju. Studiram političke nauke u Milanu. Tek sam u Italiji, pošto sam upoznao Ivana iz Srbije, po prvi put stekao osećaj da u životu imam pravog prijatelja. On je iz Smedereva. Ivan mi je promenio život. Pomogao mi je da prevaziđem lična ograničenja. U Kini, morao sam da poštujem mnoga pravila i bilo je raznoraznih ograničenja. Kada sam prvi put ušao u diskoteku, nisam znao šta da radim, a on mi je rekao: Radi šta god ti dođe da radiš. S njim sam naučio neke srpske reči. Omiljena reč mi je ‘Strašno’.

Posle pola sata u Putničkoj školi, već sam se osećao kao kod kuće, sa svim tim ljudima koji govore naš jezik. Danas smo čak zajedno kuvali."

lee


16:59 14.08.2016

Guštavo, Portugal. "Ja najbolje znam kako je to. Pakao, čoveče! Ne kažem, bilo je zabavno jedno vreme. Ali posle... Sve je otišlo dovraga. Par godina sam šmrkao sve i svašta u Kolumbiji. Kad sam se vratio u Lisabon prešao sam na iglu. Evo, vidi ožiljke. Mrzim sad taj grad, jebote! Sve drogoši. Dobro sam sad. Godinama čist. Juče sam kupio ovaj auto. A? Šta kažeš? Da se nisam skinuo, nikad ga ne bih priuštio...

Danas vodim organizaciju koja pomaže narkomanima da se izbave iz tog sranja. Uposlim ih ceo dan, da ne misle, a kod mene mogu ostati besplatno koliko god žele. Neki odustanu posle nedelju dana, a neki su u mojoj kući već preko godinu. Sada ih ima trinaestoro. Ovaj kraj Portugala je mirniji. Bolji ljudi. Lakše je odoleti."

narkoman


13:11 13.08.2016

Helen, Škotska

- Upoznali smo se pre 12 godina, kada je Neželjeni meda spakovan i poslat u Rumuniju, da se sprijatelji s nekim usamljenim rumunskim detetom. Kada on i preostalih 199 medvedića nisu naišli na očekivanu dobrodošlicu, ostali volonteri i ja odlučili smo da svako usvoji po jednog. Njegovu braću, sestre i njega mukotrpno je ištrikala jedna fina stara gospođa negde na jugu Engleske. Bilo ih je ukupno 200.

Deca nisu želela ni jednog jedinog.

Bilo ih je u raznoraznim oblicima, veličinama i bojama... A ja sam odabrala najružnijeg, jer sam mislila da ima najmanje šanse da bude usvojen. Evo, sumnjičavo me gleda.

- Da li od tada putuje sa tobom?

- Nisam planirala da to bude meda za putovanja, ali tako je ispalo. Od tada je posetio Nemačku, Marorko, Koreju, Španiju pretpostavljam, Portugal... I, verovatno je bio i u Francuskoj.

Na svet je došao neodeven, a kraće vreme bio je i glavna zvezda jednog orkestra u Škotskoj, pa je postao maskota Edinburškog omladinskog orkestra. Privremeno je promenio i ime u Džulijen Geri, a nazvan je po poznatom čelisti i poznatom kompozitoru, ali primetili smo da za koncerte nije adekvatno obučen, pa mu je jedan moj prijatelj kupio nešto odeće – jedan fin par farmerki i majicu, ali kako je vreme postajalo toplije, odlučili smo da pantalone skratimo u šorts.

Mnogo voli da putuje vozom, jer uživa da putuje sporo – kao npr. vozom – tako da ima vremena da piše razglednice, gleda kroz prozor, prošeta do restoran-vagona i popije piće...

- Je l’ dobar saputnik? Pouzdan?

- U redu je... Ne vodi baš mnogo računa o svom izgledu.... Malo je neuredan. Nikada se nije izgubio, bio je sa mnom sve vreme i nije pokušao nikud da odluta... Žene ga obožavaju.

- Je l’ imao neku devojku do sad?

- Ne, koliko ja znam.

Poslušajte priču o Neželjenom medi.

bear


13:01 12.08.2016

Za razliku od prve neposećene radionice - Let's act on stage, na kojoj se pojavilo samo dvoje učesnika, poslednja Markova radionica je bila i više nego uspešna. Momci i devojke su se podelili u tri grupe, glumili su i improvizovali u kratkim predstavama. Potom su jedni drugima zadavali teške zadatke kako da unaprede predstave i one postanu još originalnije. Behu to dva sata čistog smeha.  

marko lets act


11:35 11.08.2016

Flamingosi su se navodno prvi put pojavili u okolini Aveira 2001. godine. Beli su, sa rozim delovima ispod krila i na vratu. Pre desetak godina zabeležen je slučaj krivolova na flamingose kada je iz jata od 16 ptica, nestalo osam. Istragom je utvrđeno da su flamingosi ukradeni i prodati u Španiji za 1000 evra po komadu. Danas se u laguni oko Aveira (Ria de Aveiro) može uočiti na stotine flamingosa. Posle raznih neuspešnih pokušaja da ih pronađemo, konačno smo ih sreli u salinama nadomak grada. 

Aveiranski flamingosi


09:30 10.08.2016

U goste nam je došla naša urednica Kristina i organizovala je prvu radionicu na otvorenom - Body percussion. Svi smo zajedno stvarali muziku. Našim rukama, nogama, prstima. Malo smo i zapevali. U jednom trenutku smo shvatili da nas nekoliko komšija posmatra iz okolnih zgrada. Radionicu smo završili vežbom tehnika disanja. Hvala Kristini što nas je sve razmrdala i opustila.

kristina radionica 1

kristina radionica 2

kristina radionica 3


14:59 09.08.2016

Poslednjih dana je ceo Aveiro poprimio neku žućkastu boju zbog čudnih oblaka. Saznali smo da je to zapravo dim. Više od 4.400 vatrogasaca se u poslednjih nekoliko dana borilo sa stotinama manjih i većih šumskih požara koji su se desili u Portugalu. Do požara dolazi zbog kombinacije visokih temperatura i vetra, a tri od osam najvećih požara desili su se u radijusu od pedesetak kilometara oko Aveira. Na severu zemlje proglašeno je vanredno stanje, ali na sreću, za sada nije bilo povređenih ljudi. Nekoliko porodica je evakuisano, neke farme su izgorele, hektari šume su uništeni, a oblaci dima oko Aveira ovih dana izgledaju kao na ovoj fotografiji:

image 0 02 01 e03ec3dcfdcd84e3cbf6f5c019c7ed14dc48a92d7a25ffe0bf996b7b36c8d68c V


09:30 09.08.2016

Organizacija Agora Aveiro, naše drage urednice Nataše, napravila je veliku stvar - grafit "I ♥ Aveiro" na najvećem stepeništu u gradu. Pošto grafit tu stoji već tri godine, boja je izbledela. Juče su se volonteri Agore zajedno sa polaznicima Škole okupili da sa velikim entuzijazmom obnove grafit. Bilo je potrebno 20 konzervi spreja, 18 sladoleda, kilometri lepljive trake i samo dva-tri sata rada.

Akcija je prvo morala biti odobrena od strane gradonačelnika. Mnogi turisti su došli da se fotkaju na ovom mestu još i pre nego što je posao bio do kraja završen. 

agorastepenice1

agorastepenice2

agorastepenice3


10:00 07.08.2016

Juče nam se pokvarila česma u kuhinji. Ostali smo bez vode, a suđe je odmah krenulo da se gomila. (Gosti nisu bili dovoljno domišljati da sve operu u jednom od kupatila.) Bili smo na vezi sa gazdaricom tako da smo je odmah i obavestili, ali je vikend tek počeo. Pomoć može da dođe tek od ponedeljka... Pomislili smo - pa šta sad. Preživećemo. Ali onda ipak, sinoć nam je kao kec na jedanaest stigao Branislav iz Beograda. Sa dva tri vešta pokreta ruke voda je ponovo počela da teče.

branislav


21:45 06.08.2016

Trećina hrane koja se na svijetu proizvede, završi u smeću. Radi se o milijardama tona i dalje jestive hrane koja bude izbačena iz restorana, kuća ili velikih marketa. Iz supermarketa upakovana hrana se baca na dan kad joj zvanično istekne rok upotrebe, a u slučaju voća i povrća bace ih nakon odokativne procjene da li je prezrelo ili ne. Neke voćke se bacaju i samo zato što su "ružne", druge su nagnječene, ali uglavnom nisu pokvarene. Tu priliku koristi sada već veliki broj ljudi u svijetu; dolaze na poziciju na samom koncu radnog vremena prodavnica, čekaju da radnici izvuku kontejnere vani, i tada grabe. Popularan naziv za to je dumpster diving, a o njemu smo pisali i u priručniku za jeftina putovanja.
Mi smo danas, kao i prethodnih dana, odlučili da pomognemo planeti, barem na mikro-nivou. Ovo je naš današnji ulov: 

dumpsterdiving


17:31 05.08.2016

Ako je verovati Antoniju, školskom psihologu i seksologu, magija ipak postoji. On je jedini putnik uz Maxa koji je ostao duže od planiranog. Mi smo se njima dopali, a i oni su nama. Ispod vidite šta je Antonio ostavio u knjizi gostiju. 

antonio


15:41 04.08.2016

Ida i Mikel, Danska. Pre neko jutro smo se probudili u gradu Gimaraiš. To je bio dan za planinarenje. Objasnili su nam da tu blizu postoji staza koja vodi oko 17 kilometara na brdo i nazad. Ispostavilo se da je od 17 km oko 13 bilo kroz industrijsku zonu i predgrađe. Nismo se baš proslavili. Ponovili smo hajk u Sao Žasintu i pošto smo strastveni ornitolozi, ostavljamo vam naš izveštaj od toga dana u knjizi gostiju. 

ornitolozi


10:21 03.08.2016

Margo (18) i Kleo (17), Francuska. "Doletele smo do Lisabona i odatle krenule biciklom na Boom festival. Kleo nisu dozvolili da spakuje bajs u avion tako da ga je ostavila na aerodromu u Marseju i kupila je drugi kad smo sletele. Usput smo naletele na biciklistu koji se zove Arnau. Sećate ga se? Bio je tu. On nam je rekao za Školu. Bio je jako tajnovit. Kaže, ne sme da nam kaže adresu, ali nas je uputio gde da se prijavimo. Istog dana smo dobile pozitivan odgovor i "voila". Tu smo."

cleomargo


22:15 02.08.2016

Max, Austrija: "Ne pišem putopise, ali fotografišem ljude sa kojima sam ostvario malo bolju komunikaciju. Dovoljno mi je da pogledam te portrete i setim se svega. Ufotkao sam volontere kuće. 
Šta sam ovde naučio? Pa, za početak dvadesetak rečenica na vašem jeziku. Prvo sam naučio najvažnije: Hajde da popijemo čašu vina!"

max


17:55 01.08.2016 

Antonio, Španija. "Pre sedam godina dok sam sa prijateljima iz Italije sa Erazmus programa boravio u Kadisu, u Andalusiji, fotograf je napravio fotografiju nas u provodu. Nakon nekoliko meseci prijatelji su počeli da mi se javljaju kako sam ja tj. moja fotografija u novinama i to u vesti koja se tiče pijanih ljudi u provodu tokom devojačkih i momačkih večeri. I dalje me prijatelji zovu da pitaju da li sam opet u Kadisu jer novine i dalje koriste istu fotografiju za istu vest. Danas, nakon sedan godina konačno moje lice je zamagljeno. Jako je nezgodno jer sam ja deo programa za promociju zdravog života mladih."

antonio.spanija


20:20 31.07.2016 

Od danas razmenjujemo i knjige! Za sada se našoj polici nalaze knjiga i časopis na naškom, Džojs na engleskom, Tolstoj na portugalskom i roman o portugalskom sevdahu (pt. saudade).

knjige


13:01 31.07.2016.

Na ličnoj karti sam Bogdan, Užičanin rođen '94, sa slikom bez brade i kose. Sa zemljakom Milošem bio sam na volonterskom kampu u Famalikau, a onda smo se uputili južno. Putnička škola nam je legla kao majka na mrtvo dete. Poveli smo i novostečenog ortaka Gerarda iz Poljske i na ovom putovanju želimo da budemo što dalje od zone komfora. Međutim, ovde je toliko dobro, nervoza ne postoji, svi vozači staju na pešačkom, a sunce nam baš prija. Skidam kapu ekipi iz Aveira, a vi što budete čitali ovo, požurite u Portugal. Adeus!

bogdan ue


20:39 29.07.2016.

Duvan, Meksiko. ''Bilo je to prije desetak dana, kad sam stigao u Lisabon. Nisam imao smještaj. Lutao sam okolo, tražeći klupu na kojoj bih prespavao. Odjednom, tu se pojavio čovjek koji je hodao po parku i pitao rendom ljude da li su za vožnju brodom sa njim. Svi su ga odbijali. Ja sam jedva dočekao da me pita, i pitao me je, i ja sam pristao. Meni je trebalo mjesto za spavanje, njemu je trebao saputnik. I onda smo tri dana putovali brodom uz obalu Portugala. Plan nam je bio da dođemo do Huelve, ali pošto nije bilo vjetrova, taj put se odužio na dva dana. Kad smo stigli u Huelvu, otišli smo u restoran na večeru. Nakon večere smo se rastali: on je otišao nazad na brod, ja sam otišao na bus za Faro. Vožnja busom je trajala sat i po vremena. Istu razdaljinu smo brodom prešli za 12 sati. Ali nema veze, super je bilo. ''

duvan live


16:23 28.07.2016.

Na balkončiću Putničke škole nikao je korijander! :)
Malo pošto smo se uselili, naš volonter Osta posadio je u limenke origano, korijander i majčinu dušicu. Danas smo primetili da su se pojavili prvi listići - nikla je mladica korijandera.

ostakorijanderr

korijanderrr


10:36 28.07.2016.

Putnička škola ne bi bila ista bez pomoći lokalnih volontera. Patrisija je naš lokalni vodič kroz svet portugalske kulture i naša nastavnica portugalskog jezika.

“Počela sam da predajem u Agori Aveiro pre godinu dana. Podučavam strane volontere, a ujedno učim i o svom jeziku. Svaki put je drugačije, a ja se trudim da svima izađem u susret.

Osim što ih učim portugalski, nađemo vremena i za druženje.  Juče smo otišli u Busako šumu. Propustili smo voz rano ujutro, a autobus kojim je trebalo da odemo do šume nije se pojavio. Onda je neko predložio da stopiramo do mesta Luso. Na početku sam bila nepoverljiva jer je bilo 6 ujutro, nije bilo puno vozila, a i nikada pre nisam stopirala. Nakon 10 minuta čekanja prevoza, stao nam je čovek koji je bio jako kul. Na papiru smo napisali kuda idemo, a kada nam je naš vozač rekao da mu je ovo prvi put da je povezao stopere mi smo mu poklonili papir sa nazivom mesta da ga podseti na nas. Jako sam srećna što smo to uradili. Sada konačno mogu da precrtam stopiranje sa moje liste želja. Mislim da ću sada biti slobodnija da povezem stopere. U Portugalu stopiranje nije tako čest vid putovanja. “

patilive


18:45 27.07.2016.

Noćas se nismo baš naspavali. Ustali smo u pet ujutro i malo mrdnuli iz našeg grada. Promenili smo dva voza i krenuli u šetnju. Posetili smo nacionalni park Busako. Ćao, ćao!

busako park


11:25 27.07.2016.

Ana, Hrvatska: "Zadnjih godinu dana san radila u Irskoj. Svi naši su sada tamo. Uskoro će mi svi prijatelji doći, pa ću doli dolazit samo u posjet obitelji. Nakon irske avanture, odlučila san malo putovat za svoj gušt.

Prije par godina ugostila san Francuze kaučsurfere, dok je mama bila na vikendici. Pitali su me da iden sa njima u Sarajevo na dan-dva, da mi se oduže za moje gostoprimstvo. Onda su me oni pozvali da nastavin sa njima, jer znan jezik i mogu se sporazumit sa ljudima. I pomislila san, super prilika da oden na Kosovo, jer nisan znala apsolutno ništa šta je doli, a doživila san kulturološki šok. Di god da oden, neke podjele. Čak se ispostavilo da tamo slabo pričaju naški.

Doli san se zaljubila. Francuzi otišli, a ja ostala još malo.

Unatoč pričama, preporučujen ljudima da putuju i prošire vidike, jer nije sve onako kako se u novinama piše."

ana rusic


18:47 26.07.2016.

Marija, Srbija: ''Svi misle da ja preko leta idem u inostranstvo da predajem engleski, pa vodim i dete. Mi, ustvari, idemo da putujemo. Putovanje s detetom ume da bude naporno, jer ne možeš da se isključiš onda kad ti hoćeš, nego moraš stalno da se daješ. Kod kuće ne pričamo mnogo o svojim putovanjima – tu gde živiš za stalno, moraš da se ponašaš šablonski – nema odskakanja.

Bili smo na raznim volonterskim kampovima i upoznali divne ljude. Pre nekoliko godina, dok sam tražila mogućnosti da otputujemo, naišla sam na sajt Kluba putnika. Svake godine se trudimo da pomalo pomerimo granice – i eto nas u Portugalu. Biti ovde je kao kad gledaš film, pa uskočiš u njega... ''

marijinklinac


18:37 26.07.2016

Most, koji je dio autoputa što spaja obalu okeana, lijevo, sa našim gradom, desno.

most plaza


22:38 25.07.2016

Upravo je završena današnja radionica. Razmenili smo priče i razgovarali o razlozima zbog kojih putujemo.

jovaninaradionica3


14:33 25.07.2016

Džejmi, Škotska. "Od kuće sam otišao pre dve godine i od tada putujem i radim. Obično putujem biciklom i prošao sam preko 17000 km na bicikli. Za putničku školu sam čuo tokom putovanja kroz Koimbru. Na putu ka severu, ka Putničkoj školi sreo sam drugog biciklistu koji je upravo napustio Putničku školu.  Pokušavam da obiđem svet na bicikli. U Putničkoj školi sam se sjajno proveo i upoznao veliki broj zanimljivih ljudi."

jamiescotsman


21:56 23.07.2016.

Najmlađi učesnik ovogodišnje Putničke ima 11 godina. ''Zovem se Nino, igram fudbal i sviram harmoniku. Na putovanju sam sa mamom. Putujemo kroz Evropu. Pre Portugala bili smo u Španiji, a pre Španije u Mađarskoj. Sviđa mi se Portugal, lepa je država, sve najbolje.''

nino crtez

 


14:20 22.07.2016.

Svakog vikenda, naš Osta pravi besplatan obilazak Aveira - "Free walking tour". Sakupio je najzanimljivije priče od lokalaca za prepričati i pronašao najlepša mesta u gradu za videti. Dakle, šetnja svake subote i nedelje od 14 časova. Pokret sa glavnog trga: Praça Joaquim Melo Freitas.
A evo kako je izgledala poslednja tura.

walkingtour


15:36 20.07.2016.

Razmjene iskustava prate razmjene dobara. Tako je bilo i danas nakon zajedničkog ručka, kad se Met spremao za nastavak svog puta ka SAD-u, te je na poklon Arnuu dao dres Brazila, države u kojoj živi i radi kao učitelj.

13823225 1659236481065585 2076169010 n

13819361 1659236487732251 1419086748 n


11:37 19.07.2016.

Danas smo se hranili zdravo tokom doručka/ručka u orijentalnom stilu.

turkishbreakfast


14:35 18.07.2016

Samira, Nemačka. "Volontirala sam u Nikaragvi godinu dana sa momkom. Priredili smo niz lutkarskih predstava za decu kako bismo ih naučili da čuvaju ekologiju i svoj okoliš. Situacija u mnogim delovima srednje i Južne Amerike je baš loša što se tiče ekološke svesti. Projekat se zvao "Buscandoandar", a imamo i fejsbuk stranicu. Posle sam upisala psihologiju u Mastrihtu. Završila sam prvu godinu."

samira


14:18 18.07.2016

Ekipa se skupila u dnevnoj sobi nakon čišćenja kuće. Danas nam odlaze prvi školarci u beli svet, a u toku dana stižu neki novi. Trenutno je u toku Ostina radionica o biljkama - "In coexistance with plants".

18.7.house


10:44 17.07.2016

Julia je upravo završila svoj Camino de Santiago od 800 kilometara. Nakon toga je došla pravo u našu Školu. Ovo su priznanja koje je dobila na cilju, kao i njen Kamino pasoš. U proseku je pešačila 30 km dnevno što je dosta iznad proseka! Na hodočašću je upoznala i druge ljude koji su se prijavili za dolazak u Putničku Školu.

julia kamino2


19:00 16.07.2016

Travel writing je bila naša prva radionica u Putničkoj školi. Jovana i Tibor su vodili ovu radionicu, a na samom kraju smo svi zajedno pročitali Rekvijem za ranac, jedan od naših omiljenih putopisnih tekstova.

prva radionica


20:05 15.07.2016

Putnička škola je zvanično otvorena! Kao i obično, stiglo nam je najviše putnika iz Nemačke, ali imamo i jednog momka sa Novog Zelanda, kao i devojke iz Rumunije i Holandije.

otvaranje


19:20 14.07.2016

Pozdrav svima! Ja sam Tibor, nezvanični direktor Putničke škole, tako da ću ja biti ''loš policajac'' u kući. :) Kao i svi drugi volonteri, i ja ću voditi radionice - Creative cartography, How to Travel Cheaply (sa Markom) i Travel writing radionicu sa Jovanom. Vidimo se uskoro!

Bom dia! Zovem se Marko, ali više volim da me zovete Tózé. Ja sam onaj koji će vas uvijek podsjećati na to da razvrstavate smeće (tako da - obratite pažnju na boju kese). Pokušaćemo da odgonetnemo tajne azbuke (radionica Slavic countries for dummies) i glumićemo skupa (Lets act, sa Ostom). Tu su i druge radionice koje ću voditi sa Tiborom i Jovanom. 

Ja sam Osta i upoznaću vas sa ulicama Aveira. Takođe, provešću vas kroz svijet biljaka. 

Ja sam Jovana. Ovo sam ja. 


13:15 14.07.2016

Naši volonteri odmaraju dan pred otvaranje Putničke škole. Svi će se predstaviti ovde i napisati par reči o sebi.

aveiro volunteers live


00:35 14.07.2016

Večeras su volonteri Putničke škole bili na koncertu Deolinde, portugalske neofado grupe koja se u svojim pesmama često bavi sociološkim i političkim problemima. Koncert je deo petodnevnog muzičkog festivala koji je počeo danas, tako da će prvi polaznici škole moći da čuju neke druge portugalske fado bendove nakon popodnevnih radionica.

IMAG0291


14:07 13.07.2016

Potraga za stanom u Aveiru je završena. Uselili smo se u naš novi dom, a od petka, 15. jula primamo prve polaznike Škole. Ostalo je još slobodnih mesta. Ovako je izgledao naš današnji ručak.

lunch aveiro