Sigurno se sećate da je prošlogodišnja Putnička kuća u Atini ugostila rekordan broj gostiju - skoro 500. Tada smo shvatili da smo verovatno dogurali do maksimuma. Ne samo maksimuma ljudi koje smo uspeli da strpamo u stan, nego i maksimuma energije koju su naši volonteri uložili u ceo projekat. Svake godine smo strahovali da će nas komšije prijaviti, da će nas gazde izbaciti i da ćemo jednostavno nadrljati. To se nažalost i desilo u Tbilisiju. U Atini smo imali tu sreću što je stan do nas bio prazan, ali su se komšije sprat ispod svakako žalile. U Aveiru je bila druga priča - slavina se jednom “malo” pokvarila, kada se jednom “malo” zapušila, ali srećom, to su bili jedini problemi ove godine - nije bilo izbacivanja, nije bilo krečenja, niti upozorenja od strane komšija.
Takođe, shvatili smo da je vreme za promenu koncepta, pa smo to i uradili. Putnička kuća na krajnjem zapadu Evrope transformisala se na 30 dana u Putničku školu. Ovogodišnji koncept propraćen je jednom novinom - radionicama. Volonteri Putničke škole održali su 30 radionica, kojima su pored putnika prisustvovali i lokalci. Većina je održana u prostorijama Škole, dok su neke bile napolju, u neposrednoj blizini. Sem toga, primili smo više volontera, manje gostiju, a naša vrata su bila otvorena samo mesec dana umesto dva. Gazdaricu smo obavestili da ćemo u kući imate goste i da ćemo svi zajedno učiti nove stvari. Pokazali smo joj da smo zidove oblepili najlonom kako se ne bi isprljali. Kad god nam je dolazila u posetu, nismo morali da izbacujemo sve goste, sakrivamo obuću i skidamo obaveštenja sa zidova. Zbog svega ovoga, atmosfera je bila opuštenija.
Svaki dan nam je bio ispunjen. Sunce, osmesi, vino, blizina okeana, sam grad činili su da i ova Putnička škola bude upamćena po lepim stvarima. Naučili smo i ponešto na portugalskom, zavoleli smo tripase, bakalar i mnogo toga drugog iz sjajne portugalske kuhinje. Takođe, sjajna stvar ovde su letnji festivali kojih ima zaista mnogo. Mnogi naši putnici su dolazili sa festivala ili išli na festivale nakon Škole, a i mi smo uspeli da uhvatimo delove jednog u samom Aveiru. Početkom avgusta bili smo još vredniji i obnovili smo boju najpoznatijeg grafita u gradu - I ♥ Aveiro.
A sada malo statistike.
Ove godine u Školi je prespavalo 82 putnika za 32 noći, sa četiri kontinenta, iz 25 zemalja. Broj ljudi koji su učestvovali na radionicama je 100, jer su nam dolazili i mladi lokalci. Ukupan broj ostvarenih noćenja je 364.
Ove godine nismo pravili velike kampanje i nismo skupljali novac pre škole. Pokušali smo da sav novac skupimo od putnika koji su bili u Školi. Dobili smo izuzetno veliku podršku putničke zajednice što se vidi na osnovu visine donacija. Ukupno smo skupili 823 evra, od toga u kući čak 726. Sem toga, gosti su mahom sami kupovali toalet papir, ulje, sijalice i druge stvari. Tako smo od donacija potrošili svega 20 evra na kućne potrepštine. Prosečna donacija u kući iznosi skoro 9 evra po osobi, što je duplo više nego svih prethodnih godina. Ovo nam daje vetar u leđa da nastavimo sa razvijanjem koncepta. Hvala svim putnicima na ovome.
Što se troškova tiče, stigli su i poslednji računi i konačno možemo da podvučemo liniju. Ovako stoje stvari:
Direktni troškovi kuće:
Stanarina: 500 €
Internet: 51,8 €
Struja: 160,79 €
Gas: 84,03 €
Voda: 176,57 €
Zajedničke stvari (početno opremanje, namirnice, higijena): 20€
= Ukupni troškovi projekta: 993,19 €, ukupno sakupljeno novca 823 €. Mala razlika je pokrivena iz budžeta od prethodne godine.
Hvala još jednom svima koji su nas posetili i koji su aktivno učestvovali u radionicama, čistili kuću i pomagali nam da ceo projekat do kraja izguramo uz osmeh.
--
Fotografije: Klub putnika i Jamie Anderson
