Ovaj tekst ukratko objašnjava osnovne pojmove u fotografiji, na način koji bi trebalo da bude svakome razumljiv. Ovaj tekst nije odgovor na pitanje kako postati fotograf. U pitanju je samo odskočna daska koja će vam razbistriti neke najvažnije termine.
Da biste makar i počeli da razumete suštinu fotografije, potrebno je da shvatite sledeće stvari:
- Šta je otvor blende ili f-broj?
- Šta je brzina zatvarača?
- Šta je ekspozicija?
- Šta je ISO vrednost ili osetljivost filma?
1) Otvor blende ili f-broj
Blenda (engl. aperture) je zatvarač koji stoji preko sočiva. Kada se blenda otvori, ona propušta svetlost u fotoaparat. Ako se blenda otvori više, u fotoaparat ulazi više svetla. Ako se otvori manje, ulazi manje svetla.
Mera otvora blende naziva se f-broj. Možete ga videti na ekranu vašeg digitalnog fotoaparata. Ako je f-broj veći, blenda je zatvorenija. Ako je f-broj manji, blenda je otvorenija. Da, suprotno od onoga što bi bilo logično.
Na većini digitalnih fotoaparata, f-broj se kreće negde između 2 i 22, mada je moguć i veći raspon. Ako je f-broj 2, to znači da je blenda sasvim otvorena. Ako je 22, to znači da je blenda gotovo sasvim zatvorena, te da u aparat ulazi veoma malo svetlosti.
Zašto je otvor blende bitan? Ako fotografišete u ambijentu u kom je osvetljenje slabo (recimo u sumrak, ili u zatvorenom), potreban vam je veći otvor blende, kako bi više svetlosti moglo da uđe u aparat. Ako fotografišete u ambijentu u kome je svetlost izuzetno jaka (pustinja u podne), potreban vam je mali otvor blende, inače će u aparat ući previše svetlosti.
Za one koji žele da znaju više:
Svako sočivo ima svoju žižnu daljinu. Žižna daljina je fizička osobina sočiva, i predstavlja rastojanje između sočiva i tačke u kojoj se seku zraci svetlosti koji su prošli kroz to sočivo. Objektiv u fotoaparatu nije jedno sočivo, nego sistem sočiva. Jednostavnosti radi, on se obično posmatra kao jedno sočivo.
F-broj ili otvor blende nije zaista prečnik otvora blende, iako se, jednostavnosti radi, tako tretira. F-broj je količnik žižne daljine objektiva (kombinovane žižne daljine svih sočiva koja čine objektiv) i otvora blende (prečnika kružnog otvora koji nastaje povlačenjem blende ka ivicama sočiva).
Ako fotoaparat ima objektiv od 36 mm (to vidimo na prstenu za zumiranje) a f-broj iznosi 4 (to vidimo na ekranu aparata), to znači da je stvaran prečnik otvora blende zapravo 9 mm.
Zumiranje je proces u kome se sočiva u objektivu međusobno približavaju ili udaljavaju. Tako se kombinovana žižna daljina objektiva menja. Možda ste primetili da, ako podesite f-broj i zatim zumirate, aparat sam promeni vaš f-broj. To je zato što, kao što smo gore objasnili, f-broj zavisi od žižne daljine objektiva. Kada menjate žižnu daljinu objektiva (zumiranje), f-broj se nužno menja sam od sebe.
Standardna f-skala je: 1.4, 2, 2.8, 5, 5.6 itd. Svaki sledeći veći broj označava da duplo manje svetlosti stiže do "filma". Noviji aparati imaju precizniju skalu, recimo 2.8, 3.2, 3.5, 4 itd. Koraci f-skale zovu se f-koraci (engl. f-stops).
2) Brzina zatvarača
Zatvarač je, fizički gledano, isto ono što određuje i otvor blende. To je isti onaj zatvarač koji prekriva sočivo, i koji se sa njega sklanja u trenutku kada pritisnete dugme. Kada pritisnete dugme, zatvarač se na trenutak povlači sa sočiva, da bi ga već sledećeg trenutka ponovo prekrio, sprečivši dalji dotok svetlosti u aparat.
Što je brzina zatvarača (engl. shutter speed) veća, to će se on brže vratiti preko sočiva, pa će u aparat ući manje svetlosti. Ako je brzina zatvarača mala, sočivo će duže ostati izloženo, pa će u aparat ući više svetlosti.
Brzina zatvarača takođe je, kao i otvor blende, napisana na ekranu digitalnog fotoaparata. Na primer:
2'' = 2 sekunde
1'' = 1 sekunda
5 = 1/5 sekunde (radi jednostavnosti piše se samo imenilac)
100 = 1/100 sekunde
2000 = 1/2.000 sekunde
U zavisnosti od veličine otvora blende i brzine zatvarača, fotografija će ispasti svetlija ili tamnija, što objašnjavamo u narednoj sekciji - ekspozicija.
3) Ekspozicija
Ekspozicija je latinska reč koja znači jednostavno - izloženost. Ona govori u kojoj je meri film (ili, u slučaju digitalnog aparata, senzor koji zamenjuje film) izložen svetlosnim zracima.
Ekspozicija predstavlja odnos otvora blende (količina svetlosti) i brzine zatvarača (trajanje svetlosti). Ekspozicija je ukupna količina svetlosti koja uđe u aparat.
- Ako je ekspozicija prevelika, onda u fotoaparat dospe previše svetlosti (bilo količinski, bilo u trajanju) pa dobijemo fotografiju koja je preeksponirana. To znači da je fotografija suviše svetla, pa većina svetlih površina izgleda potpuno belo, što ne želimo.
- Ako je ekspozicija premala, onda u fotoaparat dospe premalo svetlosti, pa dobijemo fotografiju koja je podeksponirana. To znači da je fotografija suviše tamna.
Ako je ekspozicija prevelika (slika je presvetla), to može značiti da smo previše otvorili blendu (pustili smo previše svetlosti u aparat), ali isto tako može značiti i da smo stavili suviše malu brzinu zatvarača (dugo je ostao otvoren, pa je predugo puštao svetlost u aparat).
Ekspozicija se na ekranu digitalnog fotoaparata obično vidi u obliku jedne horizontalne skale sa podeocima, iznad koje se nalazi klizač. Ako je klizač tačno na sredini, onda je ekspozicija otprilike onolika kolika (aparat smatra da) bi trebalo da bude. Ako je klizač suviše daleko ulevo ili udesno, dobićete pretamnu ili presvetlu fotku.
Slika: skala na ekranu aparata koja pokazuje ekspoziciju.
Na nekim fotoaparatima ekspozicija nije prikazana u vidu skale sa podeocima, nego u vidu jednog broja koji ide od minus nešto do plus nešto. Nula označava idealnu ekspoziciju, negativna vrednost da je slika podeksponirana (pretamna), a pozitivna vrednost da je slika preeksponirana (presvetla).
Za one koji žele da znaju više:
Ako kvadrirate f-broj, a zatim tu vrednost podelite brzinom zatvarača, i onda za taj količnik uradite logaritam sa osnovom dva, dobićete vrednost ekspozicije. Ovo napominjemo radi onih koje zanima šta ekspozicija zapravo predstavlja.
Vrednost ekspozicije koju vidite na pomenutoj skali naziva se korekcijom ili kompenzacijom ekspozicije. Ako se (u ovom slučaju zelena) tačkica nalazi na sredini skale, to se naziva prirodnom ekspozicijom. Ukoliko onda povećamo brzinu zatvarača (manje svetlosti) tačkica će otići ulevo, pa će fotka biti podeksponirana. Da bismo to popravili, malo ćemo više otvoriti blendu (da propusti više svetlosti), čime ćemo kompenzovati ekspoziciju, tj vratiti je na normalu. Na isti način, ako promenimo otvor blende, onda ekspoziciju kompenzujemo tako što ćemo promeniti brzinu zatvarača.
4) Osetljivost "filma" (ISO)
Osetljivost filma naziva se još i ISO vrednost. Iako kod digitalnog fotoaparata zapravo nemamo nikakav film, ISO vrednost i dalje postoji, i označava osetljivost digitalnog senzora. ISO vrednost govori koliko je "film" osetljiv na svetlost.
Ako fotografišete u ambijentu u kom nema dovoljno svetlosti, često nije dovoljno da jako otvorite blendu (kako bi ušla veća količina svetlosti) i smanjite brzinu zatvarača (kako bi on što duže propuštao svetlost u aparat). Tada je potrebno da stavite i veću osetljivost filma, kako bi aparat bolje iskoristio to malo svetlosti što uspeva da prodre u njega.
ISO vrednost takođe podešavate na vašem digitalnom fotoaparatu, kao što podešavate f-broj (otvor blende) i brzinu zatvarača.
Tipična ISO skala ide od 100 pa do nekoliko hiljada. Ukoliko je jako mračno, treba vam što veća osetljivost, dakle i veći ISO broj. Međutim, ukoliko je ISO broj velik fotografije često ispadnu jako granulirane.
Ukoliko je jako svetlo, nije vam potreban veći ISO broj od 100.
Tipična ISO vrednost iznosi 100, za slikanje po relativno sunčanom danu i normalnim vremenskim uslovima.
5) Sve to zajedno?
Ukoliko ste pažljivo pročitali gornji tekst, shvatili ste da je suština fotografisanja u tome kako svetlost stiže u unutrašnjost fotoaparata.
Otvor blende određuje koja će količina svetlosti ući u fotoaparat
Brzina zatvarača određuje koliko će dugo ta svetlost ulaziti u fotoaparat.
Ekspozicija predstavlja odnos ove dve vrednosti.
Osetljivost filma (ISO vrednost) govori koliko će "film" (senzor) biti osetljiv na svetlost koja uđe u fotoaparat i padne na njega.
Od toga kako ćete podesiti svaki od ovih parametara zavisi kako će vam fotografija ispasti.
Možda ćete se zapitati zbog čega je potrebno toliko parametara koji se svi tiču dotoka svetlosti u aparat. Zar mala brzina zatvarača (svetlost dugo ulazi u aparat) u kombinaciji sa malim otvorom blende (mala količina svetlosti) nije isto što i velika brzina zatvarača (svetlost kratko ulazi u aparat) u kombinaciji sa velikim otvorom blende (velika količina svetlosti)?
Drugim rečima, zar nije svejedno da li "film" (ili njegov digitalni ekvivalent) kratko izložimo većoj količini svetlosti, ili ga dugo izložimo manjoj količini svetlosti?
Odgovor je da nije svejedno. Različite kombinacije ovih parametara obezbeđuju nam različite osobine fotografije, kao što su, recimo, zamućenje i dubinska oštrina. To je detaljnije objašnjeno u drugim tekstovima u ovoj sekciji sajta.
Međutim, da biste to shvatili, potrebno je da prvo dobro razumete suštinu otvora blende, brzine zatvarača, ekspozicije i osetljivosti. Kada shvatite ove koncepte, sve ostalo logično sledi iz njih.
