Alepo i mrtvi gradovi
U Alepu smo par dana svrljali okolo – ulicice starog grada (sa obaveznim pozivanjem na caj i mojim nespretnim pokusajima komunikacije na arapskom), ogroman gradski park sa gomilom fontana, jeziv saobracaj, neverovatno jeftina hrana (felafel, shaurma, homos, razne vrste sladoleda i naravno vocni sokovi, medju kojima bih posebno istakao sok od bambusa il tako necega. Covek ima masinu u koju nabije jednu ogromnu debelu trsku, a iz masine iscuri casa zelenkastog i prilicno slatkog stoka. Fantasticno :))
Mrtvi gradovi su zapravo nekadasnji vizantijski gradovi, tj. ono sto je od njih ostalo... a ostalo je prilicno mnogo. Ima ih na desetine, i nalaze se dosta blizu jedan drugog, tako da se lako mogu obici auto-stopom. Ocuvane su citave ulice, sa kucama, crkvama, palatama, hramovima... malo smo se vozili mikrobusom, malo smo stopirali, a jedan grad (Al Bara) smo obisli na motorima, vozeni od strane predusretljivih lokalnih mangupa. Pentranje po rushevnim zidinama, stepenistima, provlacenje kroz prozore, vrata i rupe u zidovima, zavirivanje u ogromne kamene sarkofage... i naravno, apsolutna tisina, koju samo povremeno poremeti zalutali turista.
