Moja prvobitna ideja, sa kojom se Marija odmah slozila, bila je da se obidje Issyk, pa da se zatim uputimo u reon Naryn u centralnoj Kirgiziji, i posetim planinsko jezero Song Kol (3020 m.n.v.) ,letnje prebivaliste pastira gde kazu ima Jurti u kojim moze da se spava. Na jezeru vlada robna razmena ili trampa, pare kazu mogu da prime, al vise vole kad im ponudite nesto sto ste kupili u gradu. Elem, krenusmo od Karakola kasno poslepodne, tako da je bilo jako tesko cenjkati se sa vozachima. Trazili su puno novaca, pa smo jednostavno odlucili da se pravimo ludi, zalegnemo u obliznji park i podelimo jednu dinju :). Posle samo par minuta, krenuli su za nama, jedan po jedan, sa raznoraznim ponudama cena prevoza, vozaci marsrutki i taksija. Konachno kad smo dokusurili dinju, i kad su cene, i sunce pali dovoljno nisko da su bile prihvatljive i za nas i za njih, podjosmo.
Juzna strana jezera nije uopste turisticka. Naselja nema puno, i uglavnom su to jadna i prasnjava seoca sa po tri reda kuca, i jednim ducanom. Put za razliku od severne strane prolazi podalje od jezera, a ceo krajolik blago podseca na spageti western-e. Marsrutka je bila dovoljno spora, da nas ponovo uhvati mrak po dolasku u opet nepoznato mesto.
Na srecu, nismo puno lutali,slucajno pronasavsi hotel "Rahat" sa izuzetno niskim cenama, i za razliku od svih ostalih mesta, toplim tushem :D.
Bokonbaevo je prilicno siromasno mesto. Asfaltirana je samo glavna ulica, u centru se nalaze minijaturni bazaar, par ducana, bizarna tabla sa statistickim podacima o ekonomiji mesta i nezaobilazna statua Lenjina. U centru smo upoznali jednog dekicu, koji nas je posle kraceg razgovora pozvao u goste . Eh, ti Kirgizi :D !Na razocarenje ovog ocigledno usamljenog coveculjka morali smo da odbijemo , jer nas je cekao Plan ! Posle kratke setnje, odlucismo da napustimo ovo mesto i krenemo dalje. Brzo smo uhvatili jako jeftin prevoz do naselja Balikchi, odakle se moze lako prema reonu Naryn. Autobus koji smo uhvatili, nije bio bash u najsrecnijem izdanju. Vrata pored kojih sam sedeo bila su poprilicno sumnjiva, a Marija se druzila sa lokalnom kozom, koja je bezuspesno pokusavala da joj obrsti pertlu :D
U Balikchiju smo uhvatili prevoz odmah, bukvalno smo izasli iz marsrutke u auto, i po osmesima vozaca, shvatili da nismo bas najsrecnije odmerili cenu...
Put od Balikchija do Kochkora u koji smo se zaputili, prolazi kroz strasan predeo. Ovde bi mogao da se odrzi odlican cas iz Geografije, o svim vrstama erozije :) Apsolutni nedostatak zelenila i pored par jezera koje smo videli govori o surovosti klime ovog mesta.
Kochkor je josh jedna nedodjija Kirgizije. Nalazi se izmedju golih brda , na tu josh malenoj rechici Chuy. U Kochkoru smo ubrzo pronasli CBT i shvatili da smo se grdno prevarili sa idejom da cemo videti Song Kol. Zvanicne (citaj najnize) cene prevoza do tamo krecu se oko 2000 som (3000 din) po vozilu, tako da smo uglas rekli ne i zaputili se ka prenocistu. Bili smo gosti gospodje Guldjan, koja se prema nama odnosila kao mama :) Uz odlicnu veceru, toplu postelju, i obilat dorucak, nismo cak ni puno platili...
Sledeceg dana krenuli smo pesaka prema Song Kol-u, ali uporno Sunce, apsolutni nedostatak hladovine ili bar zelenila na kojem mozemo odmoriti oci, kao i ocigledna razdaljina od oko 30 km, ubedili su nas da samo napravimo kracu setnju (citaj 20-tak km), po bestragiji...
Saputnica u Marshrutki :D
