Tri fotografije iz ove serije su nastale u Lisabonu, za vreme kratke pauze na putu za Madeiru, koja je trajala svega tri dana. Već u Lisabonu osećala se izolovanost od ostatka sveta koja će dobiti svu svoju punoću na ostrvu.
Ostale fotografije su nastale na Madeiri za vreme umetničke kolonije (artist in residence programa) Multimadeira. Moj boravak na ostrvu zvanično je trajao pedeset pet dana, ali proticanje vremena je tamo toliko čudno te mi se čini da sam tamo provela jednu čitavu maglovitu neodređenost. Već posle nekoliko dana imala sam osećaj da sam na tom mestu već jako jako dugo, gotovo oduvek i da ništa sem ostrva i okeana i ne postoji. Istovremeno dani su prolazili toliko brzo da je uvek falilo vremena za razne stvari, od kojih su neke ostavljene čak za sledeću godinu.
Kratak intervju
Kako se najlakše stiže do Madeire iz tvog iskustva?
Bilo je i lakših načina da se stigne do Madeire, ali mi smo izabrali najjeftiniju opciju. Wizzair-ovim jeftinim letovima, prvo do Milana, pa čekanje na aerodromu nekih dvadesetak sati na let za Lisabon, nekoliko dana odmora na kopnu, pa let iz Lisabona za Madeiru.
Koji je tvoj najupečatljiviji utisak sa Madeire?
Hm, pa verovatno to osećanje bezvremenosti i izolovanosti koje je bilo prisutno svo vreme. Dani prolaze užasno brzo, a istovremeno sve deluje kao večnost. Pri tom u prirodi se ne dešavaju nikakve promene, svo vreme je sasvim jednako, cveće je u cvatu i miriše, sunce sve jednako greje, voda je iste temperature, skoro svaki dan negde padne po koja kap kiše, po dvorištima banane su uvek zelene. Nešto najsličnije životu u arkadiji što mogu da zamislim.
—
Priredila Sara Stojković.
