Govori: Miša Blam

Ide Braće Jugovića, pa ide Vasina, pa ide Čika Ljubina ulica. U Čika Ljubinoj se nalazila Američka čitaonica. I oni su svakog dana pre podne izdavali na šapirografu bilten. Moj otac me stalno slao da ja uzimam taj bilten. Odmah pored vrata, sa strane, iz Čika Ljubine ulice, uzmeš taj bilten, da bi on saznavao istinu. I ja sam išao... I znam da me je otac upozoravao:

"Vidi, ako vidiš nekog čiku, u dugom kožnom kaputu, koji obično imaju brkove, nemoj da kažeš čiji si."

To mu je bilo važno. Da ne kažem čiji ja sam. Uglavnom ja sam svaki dan išao, uzimao bilten. Vraćao se, donosio mu taj bilten. Dobijao sam one aluminijumske pare, npr. dva do pet dinara da mogu da kupim tri svilene bombone i recimo Zabavnik, eto to je bilo dovoljno... I jednoga dana sam naleteo na jednog čiku koji ima dugi kožni kaput, koji me pitao:

- Gde ćeš?

Rekoh: Ja idem da kupim... da uzmem bilten.

- Čiji si?

- Nisam ničiji.

I sad moram da citiram, iako je nepristojno, ćuška po glavi:

- Mrš, pička ti materina!

Jao! Nikad me do tada niko nije udario u životu, ni mama ni tata... Ja sam dobio... Nije to bio udarac, to je bila ćuška ustvari, po temenu. I ja sam  uplakan kao crvić se vratio nazad, ta dva ćoška do stana... I ulazim, i ronzam, i plačem. I moj otac kaže:

- Šta je, je l' bio čika, u kaputu?

- Jeste, tata.

I moj otac se okrene, i viče mojoj majci:

- Žana, komunisti su počeli i decu da nam tuku!

Gde se ja potpuno rasplačem. Katastrofa! U tom momentu zazvoni telefon. I moj otac diže telefon, tada, onaj od bakelita... Diže telefon:

- ...Da... jeste... kad... dobro... u redu... ko peva?

I gotovo. Moja mama ga pita:

- Šta je bilo?

- Zove me Farbin.

To je Titov šef protokola. Krcun pravi neku sedeljku, i sad, dolaze kola po mog oca. I on kaže:

- Žana, je l' imam uštirkane košulje?

Tada su se nosile uštirkane košulje sa onim fišbajnima koji su se ubacivali u kragne.

- Imam... Evo imam svirku za Krcuna. Moram da idem. Peva Danica Obrenić, ne znam, Nada Mamula....

A moja majka pita:

- Hoće oni to da plate?

A moj otac kaže:

- Kako da ne, komunisti su ozbiljni ljudi.

--
Preuzeto sa sajta Audio i foto arhiv ljubaznošću Dragoslava Simića, autora radio-emisije "Dokumentarno popodne" i urednika sajta. Poslušajte celokupan razgovor sa Mišom Blamom.