Brazil early morning. Fotografija: NASA
1.
Kada je zemlja nastala
kada je nebo nastalo
kada su moje pesme prvi put zazvučale
sveta planina je stajala ispred mene oživljena.
U središtu neba svetu dečak oživljen
kreće na četiri puta istovremeno.
Moja planina je postala deo mene: ispred mene oživljena.
Nastali su igrači: ispred mene oživljeni.
Kada sunce zalazi u ravan zemlje
gde je Meskal planina ležala glavom isturenom
prema zracima izlazećeg sunca
zracima izlazećeg sunca
Začela se omorika: evo je pored mene.
2.
U samom središtu neba sveti dečak oživljen korača
na sve četiri strane
Četvorobojna svetlost spušta se oživljena četiri puta
Ovo mesto se zove crna tačka života
Ovo mesto se zove plava tačka života
Ovo mesto se zove žuta tačka života
Ovo mesto se zove bela tačka života
sva ova mesta čula su za mene
crni igrači igraju na sve četiri tačke
Sunce kreće dole prema zemlji.
3.
Živo nebo zamrljano crnim
Živo nebo zamrljano plavim
Živo nebo zamrljano žutim
Živo nebo zamrljano belim
Mlada omorika kao devojke koje stoje i čekaju svoju igru na stazi života.
Od samog postanka moje pesme behu pesme crnih reči.
Zemlja kada nastade
Nebo kada nastade
Zemlja se spojila sa krajem
Nebo se spojilo sa krajem
Crni igrač, crna grmljavina, kada se približiše
jedan drugome
sve zle stvari iščezoše
Munja, crna oluja pogodiše zlo četiri puta
Pogodiše i mene četiri puta. [1]
—
Prevod: Ivana Milankova.
Za Klub putnika priredila Marija Bralović.
[1] Antologija prvobitne poezije, Prosveta, 1988. str. 156, 157, 158.
