Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2020. — Dešava se u životu da s nekim nemaš baš mnogo zajedničkog, čak i ako s njim provedeš dvadeset godina, koje bi narod opisao metaforom „ko rogovi u vreći“. Posle se pitaš u čemu je bila kvaka, pa zaključiš da je ta tanana, a žilava spona bila strast prema avanturama. Takva bi bila anamneza mog braka sa bivšim, a sada i počivšim mužem Pakijem. Paki je bio najlepši muškarac kojeg moje oči videše, iako rastom „kratež“, zbijene građe, predimenzioniranih šaka i stopala, pogrešno spojenih crta lica, i pojedinačno pomalo nakaradnih: spljoštenog nosa, očiju svakog sa svojom politikom, tankih usana, vazda razvučenih u grimase izazvane prenaglašenim emocijama. Paki je bio i moja ulaznica u svet religije, ispunjen pravilima koje sam nije poštovao, držeći se širenja pravoslavne filozofije, vatreno i nadasve inspirativno, kao da je promašio profesiju. Premda je i kao vodoinstalater imao širok auditorijum, željan ili prinuđen da sluša njegove propovedi....

Pročitajte Putujuće pozorište Nikoletić na sceni u manastiru Vitovnica

Ovaj mi se baš dopao. Odličan!