Followers 0

Digitalni nomadi

11 posts in this topic

Digitalni nomadi su nam česta tema na forumu, pa evo jedne posebne teme gde razgovaramo samo o tome. Kada smo tražili volontere za KP, više ljudi je u formularu napisalo da im je životni cilj da postanu digitalni nomadi. Ja sam evo već dve i po godine de fakto digitalni nomad, otkako držim časove engleskog isključivo onlajn (počeo sam oko godinu dana pre korone). Bio sam u Šangaju, pa u Dali Sitiju u kineskoj provinciji Junan, a odnedavno sam na Fruškoj gori, i sve vreme radim isti posao.

Jedna od stvari o kojima ljudi često ne razmišljaju kada žele da postanu digitalni nomadi jeste da avanturistička putovanja i posao retko idu zajedno. Meni, na primer, treba dobar internet (časovi su video call), tiha prostorija, laptop i vreme da pripremim časove, i pre svega - redovnost. Moji učenici imaju časove u određeno vreme i računaju da ću ja tada biti na raspolaganju, dakle ako odem negde da putujem, moram da otkažem većinu časova. Ako bih sada putovao kao što sam to nekad radio, recimo par meseci po Africi ili Aziji, definitivno ne bih mogao da radim u takvim uslovima, a sumnjam da bi me neko od učenika čekao toliko dugo. Jednostavno bi pronašli drugog nastavnika i ja bih izgubio klijenta.

Ono što je moguće jeste da negde odem, nađem okej smeštaj i tamo se utaborim na neko vreme, posle pređem negde drugde, i tako. To u neku ruku jeste putovanje, ali istovremeno i nije baš putovanje, nego je više niz selidbi (što posle izvesnog vremena ume postati prilično zamorno). Ja sam se proteklih godina tako selio na otprilike godinu dana.

Imamo li još digitalnih nomada na forumu, i kakva su vaša iskustva? 

Nabasao sam na ovaj članak pa me je to inspirisalo da pokrenem temu: https://www.wired.co.uk/article/spain-startup-act-digital-nomad-visas

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja godinu i po dana takodje radim 95% online (bili su kratki periodi u kancelariji par meseci i to samo dan-dva nedeljno), ali se ne bih mogao nazvati nomadom jer se nisam selio, mada imam iskustva takvog rada sada na pretek. Deo tog iskustva je da itekako moze biti improvizacije ako imas neku formu brzog pristupa internetu koja je zadovoljavajuca. Recimo 5G, a bez videa i 4G mobilna telefonija radi posao. Jednostavno koristis telefon kao WiFi hotspot kojim ti laptop pristupa internetu. Okusao sam se i u predavanju engleskog online nesto malo tako da mi je jasno koliko su znacajni video i stabilna veza, ali ako se nalazis u urbanim sredinama koje su dobro pokrivene signalom stvarno moze to da radi bez problema, nije nuzno da moras imati brzu vezu u stanu. Druga je sasvim stvar ako se putuje u ruralnim delovima ili nekim nacionalnim parkovima, to ne moze. 

Kome se posao svodi na email i iskljucivo audio sastanke 4G je apsolutno zadovoljavajuc pod uslovom da je pokrivenost mreze na lokaciji dobra. E sad kazes mirna prostorija, opet i tu ima alternativa, ako si u kolima ili u mirnom parku i mozes da se fokusiras na ono sto radis, moze i to da radi. Ili nadjes poluprazan kafic ili restoran. 

Ako nista od toga ne radi, i moras da imas bas svoju sobu i brzi internet u stanu, onda napravi raspored da oslobodis sto vise dana kada ne radis, pa mozes da putujes u okolini na 2-3-X dana. Sada AirBnb ima dosta jako povoljne ponude smestaja na mesec plus dana.

Losa strana tog tvog posla je sto moras 100% da se fokusiras na to sto radis, ne mozes malo da radis, malo da uzinas, odes pa se istusiras, pa nastavis dalje, ali je dobra to sto imas striktno vreme kada radis, zna se tacno koliko cas traje. A kancelarijski poslovi kada su presli tokom Covida na online radno vreme vise uopste nije tako striktno kao sto je bilo u kancelariji. I dalje je nacelno 9-5, ali niko se vise ne obazire bas mnogo na to, lete emailovi 24/7 i ima vec ocekivanja da treba da budes online duze nego sto si bio u kancelariji.

Ali razumem o cemu pricas, kada radis online to je ipak posao i ne mozes da se ponasas kao da si na odmoru. Mada ja realno mogu da prodjem sa 4G vezom i da radim bilo gde (kada mi kretanje ne bi bilo ograniceno). Zavisi i od licnosti, neko kada radi onda je to 101%, drugi mogu da mesaju posao i zadovoljstvo i da rade gotovo bilo gde. Znaci dominantni faktori su tip posla i tip licnosti, kao i tehnikalije (oprema, veza...).

S jedne strane se nadam da ce Covid 100% online rad popularizovati i nakon pandemije, s druge strane sam svestan da to sa sobom povlaci globalnu konkurenciju. Sto neko mene da plati 5 puta vise od nekoga drugog ako obojica radimo online? 

 

 

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Delom je i do stanja svesti. Ako putujem, onda sam u tom stanju svesti, opustim se, ne gledam na sat, ne znam gde ću biti uveče i u koliko ću sati doći kući, jer često i ne zavisi od mene nego od prevoza i drugih faktora. Upoznam neke ljude usput, zapričamo se, vreme proleti, oni me neplanirano pozovu negde itd. Ako putujem i istovremeno radim, onda uvek gledam na sat, pazim da ne zakasnim, razmišljam koliko mi vremena treba do mesta gde mi je laptop i internet, planiram aktivnosti u skladu sa tim. Ne kažem da je nemoguće, naravno, samo mislim da je to nešto o čemu većina ljudi ne razmišlja kada kaže "želim da budem digitalni nomad".

Ako posao nije toliko vremenski definisan, onda je svakako mnogo jednostavnije. Ranije sam živeo od prevođenja i baš sam dosta putovao, ali to je bilo mnogo opuštenije jer sam mogao uraditi posao u bilo koje doba dana, ili preskočiti dva dana pa onda raditi više da nadoknadim itd. Naravno, i to zavisi od vrste putovanja i mesta po kojima se putuje. Da sam nosio laptop u Mauritaniju ili Tanzaniju, verovatno bi se usput polomio. Sećam se, jedan moj saputnik, takođe prevodilac, je svojevremeno poneo laptop na putovanje po Turskoj, i posle jednog autostopa otkrio da mu je ekran pukao na dva dela. Ali to su već ekstremni slučajevi. Ako se ide redovnim prevozom, i po krajevima sa pristojnom infrastrukturom, ne bi trebalo da bude problema oko toga.

Svakako mislim da ljudi koji žele da budu digitalni nomadi imaju na umu sporija putovanja, sa manje kretanja i dužim boravcima u mestima koja posećuju. Ako ćeš negde biti mesec dana, pa onda preći u sledeće mesto i tamo biti mesec dana, to je mnogo izvodljivije nego ako svaki drugi dan ustaješ ujutru i ideš na ž. stanicu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Divno Lazare, privilegija je raditi online.

Sto se mene tice,ja bih odmah u Kas u Turskoj (koju i ti spominjes u postu🌸🌴🌻) na nekih godinu dana a posle bi mozda menjala gradove boravka.

Da li si obisao region Antalije i ako da sta ti se najvise svidja?

I ja radim online ali tek sam pocela.

Zasto si se vratio iz Kine ako smem da pitam,sada kad bi svi put Kine ali je otezano?

Edited by Bonito

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Bonito said:

Zasto si se vratio iz Kine ako smem da pitam,sada kad bi svi put Kine ali je otezano?

Najpre zbog socijalnog života. To je još jedan problem ako si digitalni nomad, o kome ljudi obično ne razmišljaju. Ako se često seliš iz mesta u mesto, teško da ćeš negde izgraditi neki svoj krug ljudi za druženje. Uglavnom će se to svesti na neke površne kontakte, ljude koje danas upoznaš, i više ih nikad ne vidiš. Za zemlje u kojima ne znaš jezik a engleski se slabo govori, dodaj tome i jezičku barijeru. Ma koliko mojih prijatelja da je napustilo Balkan, i dalje je ih je više ovde nego bilo gde drugde na svetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam baš digitalni nomad, ali radim od kuće, nemam nikakvo radno vreme, svi rokovi su mi fleksibilni i sam ih određujem. Često putujem, evo recimo sad već dva meseca nisam bio kući. Jako mi je teško da išta uradim kad putujem, produktivnost mi opadne na 1/10. Nije bitno da li putujem intenzivnije, gde svakih par dana menjam mesto boravka, ili budem kod familje par sedmica. Ok, putujem sa malom decom, ali i dalje imam par sati svaki dan kad imam potpuni mir. No dok se skoncentrišem i nateram da radim, uhvatim neki ritam, već je vreme za spavanje itd. U početku sam mislio da mogu i jedno i drugo, no sad u startu kažem klijentima da ne očekuju ništa tokom određenog perioda, pa ako slučajno bude ranije, onda super...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Seljenje iz mesta u mesto na svakih par dana ili nedelja je definitvno hard core digitalni nomadizam i to može da funkcioniše neko vreme, obično dok je čovek u 20im godinam i pun je energije, posle toga već dosta teže, a u nekom trenutku i prestane da bude interesantno i neminovno vodi u frustraciju.

Ja već 6 meseci radim iz kancelarije u BGu iako imam potpunu slobodu da biram odakle ću da radim, a i radno vreme mi je klizno (moram da se uklopim u toku dana na nekoliko sastanaka ali sve "okolo" tih termina mi je skroz fleksibilno) jer posle skoro godinu i po dana zatvaranja i sedenja u 4 zida jako prija promena i generalno socijalizacija sa kolegama. U tom smislu "baza" mi je u Beogradu (i Srbiji generalno pošto švrljam po zemlji povremeno) i tako je bilo i pre pandemije, s tim što sam ranije znao da zapalim u inostranstvo po mesec - dva i "usidrim" se negde. Trenutno sam u onoj fazi života gde mi više nije zanimljivo da putujem klasično turistički i da razgledam znamenitosti već gledam da mi svaka ekskurzija "napolju" bude "smislena" u smislu da se zakačim za neku konferenciju ili neko slično događanje i tako upoznam lokalce koji se bave istim ili sličnim poslom kao ja, a barem IT konferencija i raznoraznih okupljanja po svetu ne manjka, i to baš uvek bude superfenomenalno jer sam tako upoznao brdo kul ljudi koji se bave najrazličitijim stvarima, a time i stekao priliku da saznam dosta toga o tome kako izgleda "pravni okvir" raznih zemalja u svetu u smislu propisa i poreza i svega ostalog što je bitno za poslovanje.

Ono što sam takođe praktikovao je da u nekom većem mestu iznajmim hostel koji mi služi da prespavam i istuširam se, a da paralelno sa hostelom iznajmim neki coworking prostor negde u širem centru grada jer tako i kad nema konferencija, mogu da budem sa ljudima koji se bave istim ili sličnim poslom pa sam opet većinu dana sa "svojima" i to onda lančano preraste u izlaske noću, vozikanje vikendima kojekude i razne druge kombinacije, a iz svega toga su iznikla raznorazna poznanstva i prijateljstva koja traju i dan danas, uprkos pandemiji i zatvorenim granicama.

Ono što je problem sa Srbijom je to što je trenutno "zakonski okvir" prilično nedefinisan i unosi ogromnu dozu nesigurnosti po pitanju troškova poslovanja, a što je direktna posledica "obračuna" države sa nama koji smo bili preduzetnici, što se kasnije nastavilo sa frilenserima, tako da je trenutno s te strane baš nezgodno biti digitalni nomad u Srbiji jer se izmene i dopune zakona još uvek čekaju. Trenutno me ništa od toga ne kači jer radim za platu, ali da me neko sad pita kako da organizuje posao sa inostranstvom odavde, nisam siguran da bih znao šta da ga posavetujem. Zbog testa samostalnosti je praktično nemoguće biti registrovani preduzetnik, a s druge strane, imati svoj DOO samo da bi se radilo sa strancima je malo "overkill" pošto to nije najpogodnija pravna forma za "one man show" varijante, mada pruža dosta (legalnih) mogućnosti za poreske optimizacije i ostavljanja više para u sopstveni džep umesto da se istovara državi. Naravno, onaj ko zarađuje 1500 EUR i više, može da bude DOO i da bude na nekoj donjoj granici isplativosti, ali za mesečne prihode ispod toga, pitanje je šta je najpametnije činiti u ovom trenutku a da se ostane sa ove strane zakona.

Ideja je bila da se novi zakoni donesu u Skupštini i da krenu da važe od 1. januara 2022. ali koliko sam uspeo da čujem od ljudi, još uvek se ništa nije uradilo po tom pitanju a kraj godine se polako nazire, i to sasvim opravdano unosi dosta nervoze i neizvesnosti kod bivših frilensera jer niko nema pojma kako dalje. Ipak, ništa neuobičajeno za našu zemlju, to nam je što nam je. Iskreno se nadam da će na kraju ipak nešto da se reši, pa makar i polovično, jer su poreske stope na prihod od kapitala drastično manje od EU proseka i to je nešto što treba iskoristiti maksimalno dokle god bude bilo moguće.

Share this post


Link to post
Share on other sites
23 hours ago, chivitli said:

Nisam baš digitalni nomad, ali radim od kuće, nemam nikakvo radno vreme, svi rokovi su mi fleksibilni i sam ih određujem. Često putujem, evo recimo sad već dva meseca nisam bio kući. Jako mi je teško da išta uradim kad putujem, produktivnost mi opadne na 1/10. Nije bitno da li putujem intenzivnije, gde svakih par dana menjam mesto boravka, ili budem kod familje par sedmica. Ok, putujem sa malom decom, ali i dalje imam par sati svaki dan kad imam potpuni mir. No dok se skoncentrišem i nateram da radim, uhvatim neki ritam, već je vreme za spavanje itd. U početku sam mislio da mogu i jedno i drugo, no sad u startu kažem klijentima da ne očekuju ništa tokom određenog perioda, pa ako slučajno bude ranije, onda super...

Cesto putujes, ne radis po dva meseca, radis kad ti se cefne, klijenti cekaju na tebe, a uz sve to izdrzavas decu, pa daj da se menjamo. Kakav je to posao u pitanju koji je toliko isplativ za toliko malo obaveza i fleksibilnosti bez ogranicenja?

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Share on other sites

Poznata je izreka, za mnogo novca se radi malo, za malo novca se radi mnogo. 

... 

Po definiciji spadam u digitalne nomade, ali nikada duže od 4 meseca nisam bio negde u kontinuitetu. 

Meni je tu glavno da znam da kada hoću mogu da odem bilo gde, da sam raspolažem svojim vremenom.  Grozim se ideje da od 365 dana neko drugi određuje gde ću da provedem 335. 

A upoznao sam kao i svi dosta ljudi koji po 3,4 godine konstantno se premeštaju, nisu videli porodice sve to vreme, prijatelji pitanje da li su i dalje prijatelji..  ne znam, to mi već čudno, sada se bilo gde stiže za 12 sati. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

upoznao sam mnogo digitalnih nomada, pogotovu na tajlandu, koji kao nesto raduckaju online, jedno par sati na svakih 3-4 dana, ostalo partijaju, zezaju se i idu na yoga seanse, chakra otvaranje i ostale new age zajebancije....naravno, ostatak od 95% troskova pokrivaju bogati tata i mama heheheh......nije to uopste lose, kao gistro radis nesto, tj. mozes da kazes u drustvu da radis nesto, cisto da ne ispadnes bas tantus, a ovamo lepo dobijas UN ispomoc ;) ........medjutim, nije bas zanimljivo imati svu lovu potpuno na raspolaganju, zanimljivije je pomuciti se malo...u fazonu mama i tata uplacuju i daju pare, al ne bas koliko hoces, nego zatezu....onda moras malo da stedis, dovijas se, ulazis preko veze na zurku, ili preskaces ogradu, ogrebes se za pice u gradu, platis jeftiniji smestaj, ili se vozis nocnim prevozom kad je jeftinije, odes u jefitinju zemlju, tipa vijetnama umesto malezije i tako to heheh....msm, nesto slicno sto mi putnici radimo ( bar vecina eheheh), samo sto mi ipak moramo i da zaradimo te pare za put, a nomadi ne moraju...jedina, i vrlo mala razlika...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 9/6/2021 at 12:28 PM, noskich said:

Cesto putujes, ne radis po dva meseca, radis kad ti se cefne, klijenti cekaju na tebe, a uz sve to izdrzavas decu, pa daj da se menjamo. Kakav je to posao u pitanju koji je toliko isplativ za toliko malo obaveza i fleksibilnosti bez ogranicenja?

Nadoknadim kad se vratim kući, tad sam i jutarnja i noćna smena :) Samozaposleni programer.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Followers 0