Do Gambije autom

20 posts in this topic

Planiram da se odvezem od Beograda do Gambije u januaru. Možda ću imati mesta da primam putnike. Ima li zainteresovanih? Ići ću jugom Evrope, trajektom za Maroko pa manje-više obalom kroz Zapadnu Saharu, Mauritaniju i Senegal. Koliko sam saznao bezbednosna situacija je manje-više OK. Putovanje bi trebalo da traje mesec ipo do dva uključujući i povratak.

Edited by DraganOkoSveta
Pojašnjenje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svaka čast na planu i ideji.

Hoće li biti negdje da se prati pripreme i sam tok putovanja? 

Koje auto je u pitanju?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad malo bolje razmislim možda je bolje krenuti početkom decembra. Februar je u Beogradu prijatniji nego decembar, a u zapadnoj Africi nema mnogo razlike. Harmatan može da duva i u decembru i u februaru, a more je toplije u decembru.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zainteresovan i ja mozda.
Po meni, bilo bi ti idealno i zbog troskova i bezbednosti i svega da imas 4 putnika - e sad...Gde ce stati torbe i ostalo, pitanje je (mozda i krov)

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 hours ago, DraganOkoSveta said:

Putovanje je u toku. Pozdrav iz Senegala.

Imaš li neki nalog gde kačiš fotke? Fejs, Instagram, šta god? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 hours ago, DraganOkoSveta said:

Putovanje je u toku. Pozdrav iz Senegala.

Sjajno, uzivaj, pa podeli neke utiske posle :) 

 

7 hours ago, Lazar said:

Imaš li neki nalog gde kačiš fotke? Fejs, Instagram, šta god? 

Ako ne kaci, evo pridruzujem se ja na sledecoj turi da fotkam ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne kačim fotke. Napisaću ovde praktične informacije (vize, vakcinacija, granice...) kad se vratim kući. Putopise nerado čitam pa neću ni da ih pišem. Za lične utiske put pod noge :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo me u Ceuti, čekam trajekt za Evropu. Afrički deo avanture je gotov pa evo i izveštaja.

Vize: za ovakvo putovanje građani Srbije moraju unapred da izvade samo vizu za dva ulaska za Maroko. Nalazio sam izveštaje na netu da su građani drugih država vadili vize i u zemljama južno od Maroka kako bi se vratili u Evropu ali zvanična informacija je da vizu možete izvaditi samo u svojoj zemlji. Pritom kako čujem turistička viza za više ulazaka nije nešto što ambasada rutinski izdaje, ali je moguće. Na nekim sajtovima uključujući i srpsko ministarstvo inostranih poslova piše da je za prolazak preko Zapadne Sahare do Mauritanije potrebna posebna dozvola ili viza ali to nije tačno. Mauritanska i senegalska viza se vade na granici, trenutna cena je 55 i 50 evra, a za Gambiju ne treba viza. Ne znam da li je na granici moguće dobiti vizu za dva ulaska u ove zemlje ali to bi bila ušteda.

Zdravlje: potrebno je vakcinisati se protiv žute groznice a preporučuju se i razne druge vakcine. U Batutu će imati aktuelnu informaciju ali možda ne baš sve vakcine. Ja sam vakcinu protiv menangitisa primio usput u Ljubljani. Malarije nema u Maroku sa Zapadnom Saharom i u Nouahdibou a u ostatku Mauritanije i dole na jugu je ima. U sušnoj sezoni i dalje ima malo komaraca u Mauritaniji i puno komaraca južnije a ima i malarije. Treba usput nabaviti tablete Malarone jer ih u Srbiji nema. Ja sam ih kupio u Sloveniji po paprenoj ceni od 39 evra po kutiji od 12 tableta a mislim da su obično skuplje. Pije se jedna dnevno dan pre ulaska u malaroznu zonu, tokom boravka i sedam dana nakon izlaska iz malarozne zone. Dakle treba puno tableta. One ne pružaju potpunu zaštitu protiv malarije, treba se i špricati insekticidom (sa bar 20% deet-a, što je danas teško naći, čitao sam da je ikaridin podjednako efikasan ali komarci koje sam susretao ne misle tako). Alternativa malaronu je larium ali on obično izaziva više neprijatnih efekata. Česmovača u Maroku je uglavnom dobra za piče, južnije se pije flaširana koje ima svuda, ali negde je i česmovača dobra, recimo u Ataru u Mauritaniji. Najbolje je pitati u smeštaju.

Auto: Senegal je jedina zemlja u kojoj mi je iko ikad tražio međunarodnu vozačku dozvolu. Takođe su mi tražili i "carnet de passage", međunarodni carinski dokument koji se kao i međunarodna vozačka vadi u Auto Moto Savezu, ali ja to nisam znao, nisam imao carnet de passage i promuvao sam se bez pod meni nejasnim uslovima (ne znam francuski). Isti dokument je potreban i za Gambiju i to je razlog što nisam ušao u Gambiju. Došao sam samo do granice. Čitao sam da je tamo policija jako korumpirana i nisam hteo da idem mečki na rupu bez uredne dokumentacije. Takođe sam se brinuo da ću imati problema da se vratim u Senegal bez tog dokumenta ako jednom izađem. Inače moj Duster se pokazao kao pouzdan i adekvatan dok god je podloga iole čvrsta, ali nije za dubok mekan pesak, mada ni ja nemam mnogo iskustva sa takvom podlogom, sad sam učio. Proveo sam sate iskopavajući auto pa sam zato obišao manje Sahare nego što sam se nadao. Prilikom probijanja kroz dubok pesak otkinuo mi se kabl koji napaja prednja gradska svetla - dakle ništa ozbiljno ali auto nije za to.

Gorivo: nekih 200km pre Laayonea, posle Tan-Tana a pre Akhfennira, ima jedno tri pumpe sa leve strane jedna do druge, jedna od njih je Shell, a pre toga jedno 70km nema ni jedna pumpa. Na tim pumpama gorivo je petnaestak posto jeftinije nego što je bilo do tada i njegova cena se odatle vrlo malo diže dalje prema jugu. Pretpostavljam da je to jedna od mera koje marokanska vlada preduzima da bi motivisala Marokance da se naseljavaju u Zapadnoj Sahari. Cena dizela u Mauritaniji i Senegalu je slična kao u Zapadnoj Sahari. Cena goriva u Ceuti je slična kao u severnom delu Maroka. Inače dizela ima svuda a pumpi ima mnogo više nego što je označeno na kartama. Nosio sam kantu sa 10 L goriva za rezervu, mogu da pređem 650-700 km između punjenja, gledao sam da napunim ako nisam siguran kad ću moći i ni jednom se nisam približio tome da mi zatreba ta rezerva. Ali svakako ima delova od preko 200 km bez i jedne pumpe.

Putevi: u Maroku su dobri, u severnom delu je gužva i vozi se sporo, na jugu ide brže. Na severu Maroka kao i u Senegalu ima auto-puteva koji se plaćaju, nisam ih mnogo koristio da bih više video za manje para. Celu Evropu sam prešao ne plativši ni jednu jedinu putarinu i to je iskustvo koje svima preporučujem ako imate vremena za to. Google mape nisu naročito tačne kad su u pitanju putevi u Mauritaniji, pogledajte umesto toga Mapy.cz, Maps.me i satelitske snimke na Bingu. Google će vam reći da postoji put od Tiznita do Walatah, što nije tačno osim ako imate opasan Land Rover i puno iskustva, ali zato ne zna za (nov, mestimično uništen i često zatrpan peskom) asfalt od Atara do Tidjikje. Potrebno je konsultovati sve ove izvore, kao i Wikilocs, da bi se stekla realna slika. Sa izuzetkom par kilometara između Zapadne Sahare i Mauritanije, Sahara je premoštena asfaltom i ne morate da vozite van asfalta ako ne želite. To ne znači da je ovaj asfalt dobar, naprotiv, ima dosta rupa u Mauritaniji i u Senegalu. Ima i devijacija zbog radova na putu, ali setite se samo kako je do pre par godina izgledala Grdelička Klisura... Tako nešto je i ovde. Kažu da je policija više korumpirana na glavnom prelazu Roso između Mauritanije i Senegala nego na sporednom prelazu Diama te sam stoga išao na ovaj drugi, što dodaje još nekoliko desetina kilometara van asfalta.

Policija: u Maroku su kontrole na svakom koraku, kamerama mere brzinu pa naplaćuju kazne. Ograničenja brzine se menjaju svaki čas. Tek što sam ušao u zemlju, gledao sam više gde ću da zamenim pare i kupim sim karticu nego saobraćajne znake i to me je koštalo 15 evra. Posle su me još dvaput zaustavljali zbog brzine iako sam pazio koliko god sam mogao, a u povratku su mi uzeli 38 evra u Laayone jer nisam stao na stop znaku, više obuzet Google navigacijom. Veoma je stresno tako voziti. U Zapadnoj Sahari nema kamera pa je opuštenije. U Mauritaniji je sasvim druga priča: čuo sam da nema kontrole brzine pa sam jurcao, svaki čas zaustavljaju i traže "fiche", formular sa ispunjenim ličnim podacima koji morate da odštampate unapred u puno primeraka. Meni je trebalo 60 u Mauritaniji i 2 u Zapadnoj Sahari. Može se naći ovde: https://sahara-overland.com/2014/12/27/morocco-documents/fiche-4/. Za razliku od Maroka i Senegala, mauritanski policajci su jako korumpirani. Ako vam uzmu pare svakako vam neće dati priznanicu ako im ne tražite, vadiće se da nemaju sitno da vam vrate kusur za vizu, a često ih nije sramota ni da otvoreno traže "poklon", naročito na jugu zemlje (nekoliko urmi će ih obično zadovoljiti). Takozvani "fikseri", kao neki freelance agenti koji vas provode kroz proceduru na granici, integrisani su sa policijom, niko vas ne pita da li hoćete njihove usluge. Morate biti odrešiti i samouvereni da biiste se spasli. Kad se sabere viza, osiguranje za auto i ostali troškovi, prelazak granice između bilo koje dve od ovih afričkih zemalja košta stotinak evra. U Mauritaniji sam izgubio tablicu, policajac je jedva čekao da mi naplati kaznu i da mi ne da priznanicu a kad sam rekao da ništa loše nisam uradio on je puk'o od smeha. Ideja da bi on trebalo da predstavlja zakon koji bi trebalo da bude pravedan njemu je smešna. Na kraju se ispostavilo da u Mauritaniji ipak ima bar jedna kamera za kontrolu brzine, na glavnom putu između Nouahdiboua i Nouakchotta, i tu su mi naplatili kaznu. Pandur je tražio 2000 ouguiya (lokalne pare), dao sam mu, on mi je vratio dozvolu i poželeo sretan put. Rekoh ček', treba mi potvrda. Opet mi je uzeo dozvolu i otišao do kola. Kad ih čovek pritisne postaju ljubazniji. Vraća se sa potvrdom na kojoj piše 1000 ouguiya. Aha! Onda je to pokušao da objasni razlikom između starih i novih para (nedavno su obrisali jednu nulu) ali mu nije prošlo pa mi je vratio hiljadarku i još tražio poklon! Rekao sam mu da treba da se stidi, doduše na engleskom pa me verovatno nije razumeo. Naravno da je operisan od stida. A u Senegalu su mi naplatili kaznu što sam na zadnjem sedištu imao neke stvari umesto da budu u gepeku. Uglavnom interakcija sa vlastima je bila daleko najneprijatniji deo ovog puta i ako postoji razlog da se ne kreće na ovakav put to je interakcija sa vlastima. Neko to podnosi bolje, ja lično sam principijelan čovek i osećam se jako nelagodno kad se od mene očekuje mito.

Bezbednost: Maroko je bezbedan uključujući i Zapadnu Saharu. Situacija u Zapadnoj Sahari je bar na površini potpuno normalizovana. Naravno deo Zapadne Sahare pod Polisario kontrolom je van dometa (u unutrašnjosti). Priče kako se između Zapadne Sahare i Mauritanije vozi po minskom polju su naduvane od strane dečurlije koja se loži na opasnost. Veoma je jasno kuda treba da se vozi, tuda svi idu. U Mauritaniji sam obišao Nouahdibou, Nouakchott, Atar, Chinguetti, Ouadane, Tidjijka, Bogue, to je sve bezbedno. Raspitao sam se u Nouakchottu za Walatah, kažu da tamo nije bezbedno zbog blizine Malija, ali ko zna šta bi mi rekli da sam se raspitao negde bliže ovom gradu. Takođe deo Senegala južno od Gambije nije sasvim bezbedan zbog separatista, piše po netu, šta kažu lokalci ne znam ali bilo je tamo pucnjave pre manje od godinu dana. Deo Mauritanije uz granicu sa Zapadnom Saharom bi trebalo da je bezbedan.

Opšte stanje: Maroko deluje mnogo uređenije nego pre petnaestak godina. Nema više toliko smarača i secikesa po ulici. Bilo mi je veoma prijatno tu, suprotno očekivanju, naravno kad se izuzme vožnja. Mauritanija je sa druge strane potpuno nerazvijena i haotična a Senegal je nešto bolji od Mauritanije. Reklo bi se da u Mauritaniji ne postoji ili ne funkcioniše služba za odnošenje đubreta jer je đubre svuda u naseljima i oko njih. Saobraćaj u Nouakchottu je užasan, vozači su jako agresivni i ne poštuju nikakva pravila. Nouakchott nema centar i njegova jedina atrakcija je ogromna pijaca kamila, ko voli da vidi kako se kolju kamile. Najbolje bi ga bilo zaobići, međutim za tako nešto treba ozbiljan džip i puno vremena. Manja mesta su prijatnija.

Eto toliko od mene... Nadam se da će nekome ovo biti od koristi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Wooow! S kim si na kraju otisao? Sam? Da li mislis da je Maroko bezbedan za solo putnice/zene, bez auta?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, sam sam otišao. Nisam žena bez auta pa mi je teško da procenim. Ono što znam jeste da je Maroko bezbedniji nego što je bio. Policija je vrlo prisutna svuda. Mene Maroko dosta podseća na Tursku, velika ekonomija, niske cene, muslimanska zemlja, sveprisutna država, pa pretpostavljam da bi i bezbednost za solo putnicu mogla biti slična. Drugim rečima, rekao bih da je neželjena pažnja zagarantovana, ali nasilja ne bi trebalo da bude. Opet, ovaj moj utisak nije baš zasnovan na mnogo čemu...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svaka čast! Nakacite neke slicice ako ima.

Poduhvat vredan divljenja.

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

Share this post


Link to post
Share on other sites

Avantura Života.

Respekt, Bravo.

Šteta što nema snimka, bar koja slika?

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.