Da li neko zna koje su dužnosti/obaveze (ovo zvuči ko poziv za vojsku!) naših ambasada u inostranstvu? Recimo, znam da mogu da pomognu u slučaju gubitka pasoša, tako što izdaju nekakvu privremenu zamenu. Negde sam čuo i da bi trebalo da obezbede spisak lekara koji znaju srpski/engleski, ili da obezbede tumača, za slučaj da se neko iz Srbije razboli u inostranstvu.

  Da li neko zna kakve sve vrste pomoći možemo očekivati od naših ambasada?

  Ne znam mnogo, ali sto se pasosa tice, u slucaju gubitka istog trebalo bi da izdaju ili novi pasos ili dozvolu tj. neku potvrdu da se osoba moze slobodno vratiti u maticnu zemlju. Ja licno mislim da bi im se trebalo obratiti u slucaju bilo kog malo veceg problema jer im je valjda posao da pomazu sopstvenim gradjanima, mada se sa ovim nasima nikad ne zna. Ja sa nasim ambasadama nisam nikada imao posla, osim u Pragu pre 2 godine kad sam video da neko izlazi iz ambasade pa sam ih pitao da me puste da procunjam malo. I bejase fini, pustise me...lepa nam je ambasada

To sto vi navodite je duznost konzulata a ambasada predstavlja neku zemlju u inostranstvu.

Konzulat pomaze nasim gradjanima u inostranstvu u stvarno ekstremnim slucajevima, tj problemima. Npr saobracajni udes sa tezim posledicama, hapsenje, itd.

Mozda bi ovde trebalo napisati koja je procedura u slucaju gubitka putne isprave. Znam da je za dobijanje dokumenta na osnovu kog se moze vratiti u zemlju potreban izvod iz maticne knjige rodjenih ili drzavljanstvo.

Jednom zgodom sam bio u konzulatu i da vam prepricam sta se dogodilo.

Uleti covek sav usplehiren u konzulat i pustise ga preko reda.

Pokrali su ga. Ukrali su mu bukvalno sve. Da le je zaspao u vozu ili je bio omanjen, nije ni bitno. Covek nije imao nista.

Sluzbenik u konzulatu mu je ljubazno rekao sta treba da uradi da bi dobio putni list na osnovu kog ce napustiti zemlju.

- Treba vam izvod iz maticene knjige rodjenih,

- Ali ja nemam, nemam nista, sve su mi ukrali,

- Nazovite nekog u zemlji i neka vam posalje i.i.m.k.r.

- Odakle da nazovem?

- pa iz javne govornice.

- ja nemam ni prebijene pare!

- snadjite se, neka vam neko pozajmi,

- ko da mi pozajmi, ja ovde nikog ne poznajem.

- snacicete se vec nekako.

Srecom, po nesretnog koveka bilo nas je par prisutnih koji smo razumeli njegov problem i nazvali smo njegovu zenu u Bgd da bi mu ona izvadila i.i.m.k.r. i poslala faksom u konzulat.

Nesretni covek je imao tu srecu u nesreci.

- bio je u konzulatu vec na otvaranju u devet sati (radno vreme od9 do12),

- rodjen je u istom mestu gde mu je bio neko ko je mogao odmah da mu zavrsi i.i.m.k.r.,

- iamo je faks kojim je odmah poslat dokument.

I ono naj vaznije imao je nas slucajne ljude koji su se zatekli u konzulatu i dali mu pare i za voz da se vrati kuci.

Da mu se to desilo izvam radnog vremena konzulata i/ili vikendom produzio bi boravak u Budimpesti i verovatno bi pravio drustvo nekom od mnogih beskucnika u nekom podhodniku.

Prica je od pre par godina, mozda se sve promenulo na bolje.

U slucaju gubitka/kradje/nestanka pasosa u inostranstvu treba uraditi ovako.

Prvo se ode u lokalnu policiju gde se prijavi nestanak pasosa i za to se dobije potvrda.

Kako to ide zavisi od zemlje do zemlje. Negde ti daju cas posla bez problema bez pitanja ko si a negde ti traze dokazivanje da si ti onaj za koga se izdajes. Sa potvrdom se ode do nase ambasade gde se obrazlozi situacija i tu treba da izdaju putni list. Papir koji menja pasos u trajanju od 5 dana i sluzi samo da se u roku od tih 5 dana dodje kuci.

E da bi se to dobilo treba najvise uverenje o drzavljanstvu. Treba biti mudar pa sa sobom na putovanje poneti fotokopiju istog za svaki slucaj. Ukoliko se nema uverenje o drzavljanstvu u ambasadi ti lepo kazu da im ga doneses. Onda cimaj nekoga kod kuce da to posalje na faks ambasade. Lako je ako se to ima kod kuce ako se nema ona jaoj. Treba da se vadi i jos ako treba u nekom drugom gradu...

Treba biti pametan pa dobro cuvati pasos, uvek odvojeno od ostalog prtljaga.

Sva svoja dokumenta koja mi bitna (ili mogu da budu bitna) u toku putovanja, skeniram i uploadujem na email. Vise puta mi je bila potrebna kopija pasosa ili vojne knjizice i to bas kada mi nisu pri ruci, ili je kopirnica suvise daleko.

  Okej je sve to, ali moje pitanje nije bilo šta učiniti ako izgubimo pasoš u inostranstvu, nego koje su sve dužnosti i obaveze ambasade/konzulata prema svojim građanima u inostranstvu. U kakvim im se sve situacijama možemo obratiti?

  Okej je sve to, ali moje pitanje nije bilo šta učiniti ako izgubimo pasoš u inostranstvu, nego koje su sve dužnosti i obaveze ambasade/konzulata prema svojim građanima u inostranstvu. U kakvim im se sve situacijama možemo obratiti?

Mislim da ovo pitanje nije zvanicno definisano ni na jednom papiru niti u dokumentu, barem ne preciznije od onoga da je "obaveza diplomatskog predstavnistva da stiti interese svoje drzave i njenih gradjana"... Zaista se ne secam da u Zakonu o spoljnim poslovima postoji neki detaljniji clanovi.

Tj, da se ispravim. Sigurno da je definisano ono sto su im poslovi (ali mislim da ti na to nisi mislio kada si rekao obaveze i duznosti). Dakle, izdavanje pasosa, prevodi dokumenata itd, itd. Ali neka konkretna pitanja i situacije, mislim da nisu definisane. Odes u diplomatsko predstavnistvo, kazes sta te muci, pa ce oni da ti pomognu ili ne, vec kako su raspolozeni.

Za vise informacija pogledati topik foruma o nasim ambasadama u inostranstvu

Mnoga pitanja nisu definisana i istina je da sto sta zavisi od dobre volje sluzbenika ambasade. Pre osam godina sam se sa covekom i tenor saksofonom uputila u nasu ambasadu u Havani da ih ljubazno zamolimo da nam saksofon pricuvaju dok se ne vratimo sa jednomesecnog smucanja po Meksiku, ljudi su naravno bili ... Rekli su nam da nikako u ambasadi ne mogu ostavljati predmete slucajnih putnika namernika i na sta bi to licilo kada bi svi turisti koji dodju na Kubu molili da im se pricuva nesto. Na te sasvim razumne razloge ja sam odgovorila jos usrdnijim mobama za pomoc jer me je hvatala panika da cemopored dva ranca od po 100 litara i dodatnog sitnog rucnog prtljaga po Meksiku tegliti i tenor saksofon (po istom smo inace presli oko 10 000km) i brinuti svaki put kada ga ostavimo u hotelu hocemo li ga tu i zateci kada se vratimo.

Sve u svemu posle skoro pola sata lagane price o nasem putovanju, bendovima sa kojima mi je covek svirao i jos kojecemu jedna od sluzbenioca ambasade se dosetila da ode do Zokija , zaposlenika u ambasadi koji zevi dve kuce dalje od iste, a koji je nekom srecom i sam bio muzicar i pokazao razumevanje za nas problem i primio se da nam saksofon pricuva dok se ne vratimo na Kubu za nekih mesec dana. Sigurna sam da je vec sutradan zbog te odluke zazalio buduci da je zbog uragana Michel koji se sutra desio, a koji mi nismo srecom doziveli jer smo jos ujutru odleteli za Meksiko, morao saksofon, kao i svo iole vrednije pokucstvo seliti na sprat svoje kuce buduci da je prizemlje bilo potpunio poplavljeno. Sa ovim sjajnim covekom smo jos godinama nakon toga ostali u kontaktu i citajuci ovu temu setila sam se njega i pomislila da sigurno i u drugim ambasadama ima ljudi koji ce vam priteci u pomoc iako po pravilu sluzbe ne mogu ili ne moraju.

  Hmmm.... Nije prvi put da čujem negativna iskustva sa ljudima koji rade u srpskim ambasadama/konzulatima u inostranstvu. Od stranaca sam čuo mnogo priča o neljubaznosti službenika, a evo sad čujem i priče naših ljudi kojima je uskraćena pomoć... Možda je onda najpametnije jednostavno ni ne računati na konzulat, i kraj priče?

Ja sam jedini kontakt sa nekim nasim konzulatom imao u Solunu. Slucajno smo na karti videli da nam je usput, a posto niko od lokalaca nije znao ni gde je ni sta je Zejtinlik, odlucili smo se da pitamo nase. Pozvonili smo, neki debeli cika u uniformi nam je odskrinuo vrata, predstavili smo se, rekli sta nam treba i on nam je objasnio gde je i usput nam dao jos par saveta sta da vidimo, sve kroz poluotovrena vrata. Sve u svemu, bili su nam od koristi, samo, ne znam cemu toliki strah i odsustvo osnovne ljubaznosti da nam barem sirom otvori vrata. Ne znam cega se plasio.

Negativnih ima koliko hoces, ma da ima i pozitivnih. Recimo konzul iz Kijeva od pre par godina (jes' da meni nije trebalo nista nego mojoj prijateljici iz Ukrajine ali opet ja sam stalno razgovarao sa njim pa je meni ucinio), prvo je primio devojke iz Ukrajine kao da se deo diplomatskog kora, izdao im vize besplatno, a dok se cekale pijucka caj i kafu sa njima, dimili cigare (ove devojke su se odusevile, kazu prvi konzulat gde moze da se pusi pa jos zajedno sa konzulom, ma da se to meni nesvidja). Samnom se ispricao preko telefona (covek iz NS-a ali na sluzbi u Kijevu), srecan ko Nova Godina sto moze da prica o Novom Sadu, vinu i Sremski Karlovcima, na kraju je molio da mu posaljemo neko belo vino iz Karlovaca, sto je na kraju i dobio  

P.S. Znam da nije za utehu ali italijanski konzulati nisu nista bolji, u nekim italijanskim uputstvima za italijanske drzavljane stoji ako vam se nesto desi u inostranstvu obratite se francskom konzulatu  

Na donjem linku se nalazi spisak njihovih obaveza i dužnosti (ono što je zvanično):

http://www.mfa.rs/Srpski/konz/konzulati.htm

Ali, sve zavisi ko je ambasador/konzul, i uopšte kakva je ekipa u ambasadi/konzulatu. U našoj ambasadi u Peruu (koja je trenutno zatvorena), jednom prilikom su pomogli i izašli u susret mnooogo više nego što su morali i bili u obavezi. Svaka im čast na gostoprimstvu i ljubaznosti!

Ukrali su mi pasos u Rumuniji,i morao sam da platim nekih 50 evra da mi izdaju tu potvrdu. Salterusa mi je izdiktirala 10 dokumenata koji mi trebaju,a kada sam je pitao sta bih radio da smo u Kini i da nemam nikoga,rekla mi je da to nije njena stvar. Tek posto sam stigao preko prijatelja do konzula,izdali su mi tu potvrdu bez tih dokumenata...

Sve u svemu,strasno... A to je bilo u vreme kada je Rumuniji trebala viza za SCG,secam se da su mi pricali ljudi da je tarifa 200 evrica,pa vi vidite  ;D

Ilegalac, to me je zanimalo. Hvala!

Kada pogledamo statisticki povecanu netrepeljivost nasih ambasada i konzula prema ljudima koji im dolaze za sve i svasta rekla bih da su negativna iskustva ljudi sa nasim ambasadama bila samo po Evropi.

Zasto? Zato sto ima najvise nasih turista i zato sto verovatno dolaze svako malo sa najglupljim mogucim zahtevima.

Nas konzul u Maroku se izbezumio kad me je video na vratima. Mislio je da sam sa nekom turom pa da sam se izgubila odmah je krenuo da kopa po papirima i da zove KonTiki dok mu nisam objasnila da sam samo svrnula da vidim coveka koji prica srpski posto sam pocela da pricam sama sa sobom posle mesec dana u Maroku. (mada nisam los sagovornik) 

Konzul u Moskvi je bio izrazito ljubazan i pomogao mi je sa registracijom.

Drugim recima, ako se uputite u Afriku i ne daj Boze da vam je potrebna tako neka pomoc, mislim da cete samo naici na gostoprimstvo i razumevanje posto oni ne vide nekog novog iz Srbije mesecima (samo nase ljude koji zive tamo)

Pokusajte... krenite redom po nasim ambasadama od Egipta do JAR-a 

  Marina, stvarno nisam nameravao da idem po srpskim ambasadama Samo sam želeo da saznam koje su njihove dužnosti, na šta mi je ovaj spisak dao odličan odgovor

Kada pogledamo statisticki povecanu netrepeljivost nasih ambasada i konzula prema ljudima koji im dolaze za sve i svasta rekla bih da su negativna iskustva ljudi sa nasim ambasadama bila samo po Evropi.

Zasto? Zato sto ima najvise nasih turista i zato sto verovatno dolaze svako malo sa najglupljim mogucim zahtevima.

Nas konzul u Maroku se izbezumio kad me je video na vratima. Mislio je da sam sa nekom turom pa da sam se izgubila odmah je krenuo da kopa po papirima i da zove KonTiki dok mu nisam objasnila da sam samo svrnula da vidim coveka koji prica srpski posto sam pocela da pricam sama sa sobom posle mesec dana u Maroku. (mada nisam los sagovornik) 

Konzul u Moskvi je bio izrazito ljubazan i pomogao mi je sa registracijom.

Drugim recima, ako se uputite u Afriku i ne daj Boze da vam je potrebna tako neka pomoc, mislim da cete samo naici na gostoprimstvo i razumevanje posto oni ne vide nekog novog iz Srbije mesecima (samo nase ljude koji zive tamo)

Pokusajte... krenite redom po nasim ambasadama od Egipta do JAR-a 

Ima logike...

Meni i drugarici je zena u nasoj ambasadi u Moskvi pozajmila pare da se vratimo kuci jer smo bile propustile let a trebale smo da doplatimo po 100 e za sledeci....jer drugacije u roku od dana nismo mogle da dobijemo pare od nasih posto western union nije funkcionisao iz Srbije vec samo ka Srbiji..tako da mogu ako hoce i za to da sluze))))))))) naravno sve smo uredno vratile...