Uveče, u mom kvartu radničke klase u Bangkoku, igrao sam fudbal sa lokalnim momcima. Velika betonska površina sa malim fudbalskim i odbojkaškim terenom bila je odmah iza pijace, okružena improvizovanim radnjama, uličnim tattoo salonom koji je vrištao hepatitis i loše odluke. Momci su me rado uključivali u igru, verovatno samo zato što sam stranac, jer definitivno nisam bio u najboljoj formi pa me nisu birali zbog sigurne pobede.  Oni sa majicama protiv onih bez. Znojavo, haotično, veličanstveno. Pobeđeni tim časti pobednike pivom. Dok smo sedeli oko gajbe Leo piva, pojavila se žena jednog od momaka (koji se zove “momak”, odnosno Boy) sa plastičnom kesom u ruci, nudeći prženu piletinu. Slučajno sam zgrabio pileću nogicu koju sam vešto sakrio iza leđa i kasnije dao jednom uličnom psu. Iz bara odmah preko puta pijace čula se muzika uživo. Pesme su bile iste iz noći u noć. Jedna od njih — Hello Mama (Zdravo, mama) benda Taitosmith — uvek bi se svirala, i ceo bar bi urlikao refren. Nisam tada razumeo sve...

Pročitajte Zdravo, mama, dobro sam u Bangkoku

Mnogo dobar putopis i drago mi je da je Tibor ponovo poceo da pise 👋 🙂