Tridesetak fotografija sa četiri putovanja u Siriju, u periodu 2004-2009. Različita mesta, fotoaparati, saputnici, motivi i konteksti. Ista zemlja i isti autor.

Autor: Lazar Pašćanović

Pročitajte ceo tekst

Savrshenoooo ! Hvala ti na ovome

Sjajno! Budi uspomene.

Odlicne fotogradije. Svaka cast svim autorima.

Odlicne fotogradije. Svaka cast svim autorima.

  Nema na čemu, kažu svi članovi moje višestruke ličnosti

Svidja mi se ona prica o devojci sa kineskom torbom

ko je bio samo moze da kaze da u Siriji nikada nije dosadno oi ne treba vam nista sem da budete tamo. Desavanja, kao i fotografije same dolaze.

Bravo

Lep fotopis, raznoliki utisci i price. 

Fotopis je dosta moćan format, i uvek mi je drago kad neko slikovnici pridruži kolko tolko teksta. I mislim da bi pisanju tog pratećeg teksta trebalo posvetiti ozbiljnu pažnju.

Lazare, ovaj fotopis bi mogao da bude još dosta efektnij da si izbegavao da opisuješ rečima ono što se već vidi na slici. Na primer - Dečaci na magarcu, ovce i veliki beli oldtajmer, ili Deda u šetnji ulicama. Tekst treba da bude komplementaran sa slikom. A uvek ima nešto zanimljivo da se kaže i o kontekstu, i tvom viđenju viđenog, što si u par drugih primera i demonstrirao.

  Nisam nikad o tome razmišljao, al' sad kad kažeš, ima smisla. Navikao sam da po foto-galerijama na netu svaka fotka ima neki "naslov" koji, zapravo, obično govori isto što i sama fotka. Jest nepotrebno.

Sećaš se, ja sam svojevremeno imao svoju galeriju na Fotopicu (Sličice sa drumova i bezdrumlja), dok Fotopic nije pukao.

Kada se vratim sa ture obično imam u glavi delimično formulisane neke impresije. Onda sednem i probam da od toga sklopim pravi putopis, ali se često (najčešće ustvari) desi da nemam snage (ili materijala, ako je kraća tura) za neprekinutu priču koja bi celim tokom bila na nekom makar pristojnom literarnom nivou, nego samo za slabo međusobno povezane crtice. E onda sam ukapirao da je taj fotopiski format odličan za takvu isprekidanu priču, pa sam svakoj crtici pridruživao po jednu sliku koja ne mora nužno da predstavlja poentu crtice. Vremenom sam počeo na takav način da razmišljam i na putu, i da okidam fotke koje pravi smisao dobijaju tek u kontekstu pratećeg teksta. Kada dozvoliš sebi da se raspišeš (a ja sam često pisao i po nekoliko rečenica ispod jedne slike), onda možeš da dobiješ i nešto što dosta liči na pravi, hronološki jasan, bogato ilustrovan putopis. Ali zadržavaš slobodu da povremeno izgubiš nit i da preskočiš deo priče, a da to ne zazvuči rogobatno. (Ja sam se vazda trudio - Jonetova škola valjda - da priča koju pišem bude tehnički jasna, i kolko tolko logistički korisna nekom ko reši da ide mojim tragom, neko ko drukčije pristupa pisanju verovatno nema moj problem sa imperativom jasnosti.)

Ti umeš da pišeš i neopterećeno tehnikom, pa ti je ovaj koncept manje zanimljiv nego meni, ali sam siguran da postoji prostor u kome imaš/želiš da kažeš više od slike, a manje od pripovetke, i u tom prostoru ti koncept koji sam upravo izložio može biti dosta zanimljiv. A možeš i da ga shvatiš i kao stilsku vežbu razmišljanja u drukčijem formatu .

Fotke su recite i bez komentara ali su ih komentari "zacinili". Hvala ti sto se me ponovo prosetao Damaskom:)