„Između otići i ostati sumnja dan“
— Octavio Paz I Prva putovanja su najlakša, kao prva zaljubljivanja. Krajolici se bude pred nama, gradovi niču iz zemlje, svaka okuka obećava nešto – možda baš početak onog pravog života na čije iščekivanje ode dobar komad mladosti. Stvari viđene prvi put, kaže Stivenson, bruse oštricu smisla i donose osećaj mistične čudesnosti. Čarolija hlapi s vremenom, godine krune šarenu skramu egzotike a razmišljanje razjeda ostatak. Navala klinačkog uzbuđenja pri pentranju na tavan nema veze sa samim tavanom: tamo obično nema ničega sem osinjaka i paučine. Odrasli to znaju i ne zavlače se po tavanima. Ovo sam prvi put naslutio dok sam, posle dva meseca samačkog puta, sedeo na jednoj klupi u Vladivostoku. Jesenje jutro, gnjavi neka sitna kišica, upravo sam stigao iz Kine. Gledam musave trolejbuse, ispucale fasade, zamišljene ljude kako idu na posao i odjednom pomislim: Šta ja ovde radim? Kad sam imao dvadesetak godina, sećam se, u Egiptu sam video piramide i čipkane...

Pročitajte Zašto smo otišli u Afriku

Jedan od tvojih najboljih eseja ikada. Nekoliko puta sam ga pročitao, i svaki put me je dirnuo iako sve argumente znam napamet.

Kad sam imao dvadesetak godina, sećam se, u Egiptu sam video piramide i čipkane džamije, i sve me je to palilo, od fizionomija na bazaru do tajanstvene melodije jezika. Sa tridesetak sam ponovo otišao i video umorne ljude nagurane u gradskom prevozu, decu koja prose, strah od gladi i rata. Ako sam kao klinac u evropskim katedralama i mogao da vidim odsjaj stare civilizacije i čovekovu potrebu za apsolutom, u tridesetim sam video samo okamenjenu moć i panični strah od smrti.

Zato je, s godinama, sve teže putovati.

.gif' alt='::'>

Jedan od tvojih najboljih eseja ikada. Nekoliko puta sam ga pročitao, i svaki put me je dirnuo iako sve argumente znam napamet.

Slažem se. Premašio si sebe u ovom tekstu iako su svi tvoji tekstovi odlični.

Biće moćno ako uspete da zadržite taj nivo u celoj knjizi.