Šestog dana potrage za Putničkom kućom, našli smo se sa gospođom koja je pristala da nam pokaže stan. Odmah nam se dopao. Jener je upotrebio sve poznate superlative u turskom jeziku da nas predstavi kao valjane ljude, Marko je treptao ka gospođi kako samo on ume, a Lazar je iscrpeo svoj mršav turski vokabular u (diskutabilnom) pokušaju da deluje prijatno. Ova plima šarma potopila je gospođu i uverila je da smo mi upravo ono što njoj treba u životu i stanu. Ugovorili smo kiriju (tur. „kira“), ostavili kaparu (tur. „kapora“), a sutradan potpisali ugovor i dobili ključ! I odahnuli.
Osnovni podaci o stanu:
Deo grada: Bešiktaš (evropski deo grada, 3 km od Taksima)
Površina: 80 m2
Cena: 552 evra za mesec (plaćena oba meseca unapred)
Depozit: 552 evra, vratiće nam ukoliko ništa ne upropastimo
Šporet: ima
Frižider: nema
Tri sobe
Dve terase
Jedan toalet.
Na mapi: Bešiktaš. Izvor: Wikipedia
Stan je svetao, kroz prozor se vidi komadić (tur. „paramparče“) mora, ispred ulaza je šljiva, a u blizini su parkovi!
Gospođa je bila toliko zlatna da nam donese (praznu) butan-bocu za šporet. Donela nam je i nešto posuđa, čajnik, jednu veliku zavesu i još par nekih sitnica. Osim toga, stan je prazan.
Rekli smo joj da će nam dolaziti dosta „gostiju“, ali smo se zakleli da neće biti galame, žurki i terevenki (tur. džumbuš jok), da ćemo biti tihi i mirni kao bubice, i da komšije neće imati nikakav razlog da se požale na nas.
Uraditi narednih dana:
- zvati butandžiju da napuni i poveže bocu
- pronaći i kupiti polovan frižider
- potpisati ugovor za internet
- kupiti šećer, so, brašno, ulje, deterdžent, prašak za veš, veliki lavor za pranje veša (nema mašine, taman za razgibavanje) i ostale potrepštine bez kojih se ne može
- postaviti na sajt formular za prijavu
Pozvali smo istanbulsku CS zajednicu na grupi „Istanbul“ da nam pozajme šta ko ima i može: tanjir, činiju, šerpu, viljušku, tiganj, dušek, prostirku itd. Najverovatnije ćemo napraviti sedeljku za useljenje, na koju će svako imati priliku da donese neku sitnicu, koja će im biti vraćena po završetku Putničke kuće.
U međuvremenu, ljudi sa njihove grupe su nam za sada besplatno (i u trajno vlasništvo) ponudili: tri kauča, dve fotelje, kredenac, stolice, sto, tanjire, čaše, lavor, zavese... Samo još da smislimo kako sve to da prenesemo.
I, to je to! Formular za prijavu možete očekivati najdalje za dan ili dva. Vidimo se u Istanbulu!
Slika gore: prva soba
Slika gore: druga soba
Slika gore: treća, najveća soba
