U Putničkoj kući je dosad boravilo tačno 70 ljudi. Najveći broj osoba koje su noćile u jednom trenutku bio je 21. Evo kako je to izgledalo:
Kod nas je Muahib iz Alepa, koji sada ne može da se vrati kući jer je opozicija osvojila granični prelaz Bab al Hawa, između Sirije i Turske, a bitke su počele i na ulicama Alepa.
Denis i Gregori, otac i sin iz Perma u Rusiji, su na 24-dnevnom putovanju autostopom, sa ciljem da svojom rutom (i GPS uređajem) na Turskoj ispišu reč „Turkey“.
Vuk iz Kragujevca (na forumu vuk_kg) nas je posetio sa svojim imenjakom, kako bi nam doneo fotku svoje svadbene torte sa KPS amblemom i verovatno postavio istorijski presedan da neko dođe iz Srbije u Istanbul, prespava jednu noć i vrati se u Srbiju.
Posetila nas je i Aleksandra Radonjić, devojka koja svira gitaru i peva na trideset jezika.
Luis iz Amerike je profesor muzike koji putuje biciklom od Engleske do Gruzije. Svratio je samo na jednu noć i kupio melodiku na Taksimu samo da bi mogao da svira sa nama. Ostavio nam je par knjižica i gomilu mapa, jer je morao da oslobodi prostor u bisagama za melodiku.
Valentin iz Nemačke, koji je stigao brodom iz Bejruta, a zatim autobusom, nacrtao nam je svoju verziju Istanbula.
Anja, ilustrator i dizajner nakita iz Sankt-Petersburga, takođe nam je ostavila svoje istanbulske impresije. Nažalost, troglodit iz fotokopirnice je prilikom skeniranja odsekao donji deo crteža.
Tu je bio i Andreas, samouki bluzer i vozač rikše iz Švedske, koji, uzgred budi rečeno, tečno govori srpski, i razne druge jezike.
A što tiče nas – relativno stalnog osoblja Putničke kuće – mi se ozbiljno bavimo problematikom uporedne analize ulične hrane i istraživanja istanbulskih buvljaka, o čemu ćemo opširnije pisati u narednim tekstovima.
