Istanbulska Putnička kuća okončana je posle dva meseca rada, kao što je bilo predviđeno. Dovukli smo se kućama i pregledali bezbrojne tabele i spiskove, odakle smo izvukli finalnu statistiku za ceo projekat.
Broj osoba koje su noćile u kući: 224
Broj zemalja: 36
Ukupno trajanje kuće: 62 dana
Najmlađi posetilac: 8 godina
Najstariji posetilac: 61 godina
Evo i pregleda broja putnika po zemljama iz kojih dolaze:
Finansije
Pored novca koji je skupljen od donacija u Srbiji i paypal donacija iz inostranstva, u samoj kući je sakupljeno 947 evra. Ukupan broj osoba koje su donirale (na sve pomenute načine) je oko 180. Kada se sve sabere, od donacija je ukupno sakupljeno 2.404 evra.
Troškovi:
Stanarina za dva meseca: 1.104 evra
Deo depozita koji je gazdarica zadržala: 65 evra
Račun za vodu za dva meseca: 15 evra
Račun za struju za dva meseca: 70 evra
Račun za internet za dva meseca: 110 evra
Butan za dva meseca (dve boce, drugu ostavili skoro punu): 65 evra
Održavanje zgrade: 18 evra
Zajedničke namirnice i higijena (ulje, brašno, so, šećer, čaj, toalet-papir, sapun, šampon itd): 35 evra
Razne sitnice (dve debele sveske tvrdih korica za upisivanje gostiju, makaze, selotejp, lepak, hemijske olovke, plastične činijice, kukica za zatvaranje kupatila, štipaljke za veš, sredstva za pranje i ribanje podova, sudova itd): 35 evra
---------------------------------------------------
Ukupno potrošeno za ceo projekat: 1.517 evra.
Neki su donirali preko računa u banci, neki su uplaćivali preko paypala, neki su slali pare ili nam predavali na ruke pre nego što je projekat počeo. U samoj kući smo imali dva vida donacija: anonimni (konzerva, za sitnije donacije) i lično (za krupnije). Sve donacije su evidentirane osim onih anonimnih. Spisak donatora na sajtu još nije ažuriran, ali će i to biti urađeno. Taj spisak nikada neće biti tačan jer ne znamo ko je koliko ubacio u konzervu, ali bez obzira na to očigledne su dve veoma bitne stvari:
1. Ogromna većina ljudi je dala donaciju, makar i simboličnu, i
2. Putnička kuća je samoodrživ projekat.
Drugim rečima, sasvim je moguće da će Putnička kuća prerasti u tradiciju, i da će se svake godine održavati u drugom gradu.
Funkcionalnost
Što se organizacije i realizacije projekta tiče, sve je funkcionisalo dobro. Stan je bio savršeno izabran, kako zbog lokacije tako i zbog samog rasporeda prostorija i posedovanja dva balkona, na kojima se noću povremeno spavalo.
Međutim, kuća je često bila sasvim puna, čak i iznad kapaciteta koji smo odredili kao maksimum, pa smo u više navrata morali da odbijamo putnike koji su želeli da dođu. Zbog toga bi bilo dobro da idući put imamo veći stan.
Svi ukućani su se ponašali svesno i pristojno, ali je povremeno podsećanje ipak bilo potrebno. U toliko velikoj zajednici, sa tolikim protokom ljudi, ako jedan ostavi prljave sudove, narednih deset će to videti pa će i oni to uraditi. Ako jedan zabrlja sto ili pod ili kupatilo i ne očisti ga, dolazi do neverovatno rapidnog prljanja i gomilanja smeća. Ako jedan počne da šeta po stanu obuven, počeće i mnogi drugi, i tako dalje. Zato je bilo potrebno odmah reagovati i opominjati ljude da budu pažljivi. Zbog toga je bilo neophodno da u kući stalno boravi ili Marko, ili Lazar, a najbolje obojica. Stalno ne znači u svakom trenutku, nego da svake noći barem jedan od nas dvojice noći u kući.
Pošto smo mi povremeno naizmenično odlazili na kraća putovanja, kada bi ostajao samo jedan od nas dvojice, ovaj posao postajao bi dosta naporniji, zbog gomile nevidljivih stvari na koje treba paziti i koje treba uraditi, kao i zbog davanja informacija putnicima (koji su u proseku dolazili kod nas po informacije na svakih 10-15 minuta, puna dva meseca). Zato je dobro da Putnička kuća uvek ima dve osobe koje je održavaju, kako bi se posao podelio.
Sistem za prijavu
Pošto je više ljudi pohvalilo funkcionisanje Putničke kuće, napravili smo dijagram koji ilustruje proces prijave. Stvaran proces je zapravo malo složeniji, jer ljudi otkazuju, menjaju datume, pitaju da ostanu duže itd, ali ovo je suština. Ako neko nekad naumi da napravi nešto slično, možda će mu ovaj dijagram biti koristan.
Kartografska radionica
Pred sam završetak Putničke kuće organizovali smo u njoj kartografsku radionicu "Slepi kartografi", u kojoj smo okupili umetnike zainteresovane za izradu kreativnih i ličnih mapa. Predavači su bili Uroš i Ester. Radionica je bila dobro posećena, o čemu ćemo uskoro naširoko pisati. U međuvremenu, evo nekoliko fotografija.
A evo i mape okoline Putničke kuće, da se oni koji su bili podsete bolne uzbrdice uz koju smo se svakodnevno pentrali po pasjoj vrućini.
Završetak
Od pokućstva smo ponešto prodali (frižider je otišao za 44 evra, tako da smo na njemu izgubili samo desetak evra), ponešto razdelili poslednjim gostima i poznanicima u Istanbulu, a ponešto zapakovali i poneli kućama, da se ne baci, zbog čega smo imali poprilično teške ruksake.
Poslednjeg dana, 31. avgusta, gazdarica je oko podneva došla da pogleda stan i vrati nam depozit. Stan je zatekla u odličnom stanju, sem što su zidovi na nekim mestima malo isprljani, uglavnom tamo gde su se ljudi naslanjali dok su proučavali mape. Posle mnogo natezanja, od depozita je zadržala 65 evra, da sredi zidove. Međutim, zahtevala je da odmah izađemo, jer nije htela da nam vrati depozit dok ne odemo. Mi (u kući su u tom trenutku bili još Marko, Lazar, Ester iz Belgije i Lorenco iz Italije) smo planirali da ostanemo i tu noć, i da u četiri ujutru krenemo na stop.
I tako smo se u dva posle podne našli na ulici sa kompletnim glomaznim prtljagom. Slegli smo ramenima i odmah otišli na stop. Lorenco je ostao u Istanbulu, Ester i Lazar su otišli stopom za Srbiju preko Bugarske, a Marko preko Grčke za Makedoniju. Time smo prekršili pravilo da se na stop kreće rano ujutru: kad je pao mrak, još nismo ni iz Turske izašli. Ali nekako smo se ipak dovukli kuda je trebalo, sa sve ogromnim tiganjem i ostalim bizarnim predmetima.
Šta dalje?
Projekat "Putnička kuća" je definitivno uspeo i u svakom pogledu nadmašio očekivanja. Okupili smo na jednom mestu preko dve stotine putnika iz ukupno trideset šest zemalja, i sve je to proteklo bez problema, konflikata ili bilo kakvih trzavica. Po mišljenju mnogih posetilaca, najjači utisak nije bilo ni putovanje, ni Istanbul, nego sama atmosfera u Putničkoj kući i svi ljudi koji su se tamo mogli sresti i upoznati, a isto tako i celokupan način života u kući, u kome je svako imao svoje mesto i ulogu. Život u kome istovremeno neko peva uz gitaru, neko kuva ručak, neko igra šah, neko se moli na ćilimu, neko crta, neko piše ili čita, neko razgovara, i tako dalje. Gomila ljudi iz različitih kultura, sa različitih krajeva sveta, koji dele mali prostor, savršeno sarađuju i funkcionišu kao jedan, paze na tuđe potrebe, trude se da doprinesu na razne načine i to još rade sa velikim osmehom – to je najvažniji rezultat Putničke kuće.
Kada su svi troškovi isplaćeni, ukupan plus koji je Putnička kuća donela organizaciji je 887 evra. Ovo je prvi put da kasa organizacije nije prazna, i da Klub putnika Srbije zapravo ima budžet. Putnička kuća nas je približila onom cilju o kome je na forumu toliko puta maštano: da možemo sami da finansiramo projekte, štampu materijala, usavršavanje i proširivanje sajta, izdavaštvo i sve ostalo što želimo da realizujemo a što zahteva novac. U svakom slučaju, ako ništa drugo, ovaj budžet čini narednu Putničku kuću daleko izvesnijom.
Da li će biti sledeće Putničke kuće? Voleli bismo da je bude i potrudićemo se da se to ostvari. U međuvremenu, sređujte utiske, razmišljajte o onome što ste videli i doživeli, i - ovo verovatno nije potrebno ni govoriti - pravite planove za naredna putovanja.
