Tajlandski hramovi

U blizini Ćieng Raija, glavnog grada istoimene provincije, nalazi se eklektički ekstrovagnantni beli budistički hram, delo Chalermchai Kositpipata koga mnogi nazivaju Tajlandskim Gaudijem. Na slici je jedan detalj sa ovog impozantnog i nedovršenog zdanja. Autor predviđa da će hram biti završen kroz tričavih 90 godina.

Desilo se jednom da je nash najmudriji uchitelj posle mnogo mukotrpnih godina predavanja o mudrosti i smislu zivota svojim sledbenicima konachno osetio umor. I... U tom umoru osetio da je kucnuo chas da se uzdigne u Nirvanu gde i dan danas pochiva u jedinstvu sebe sa svim ostalim. Njegovi sledbenici su zamislili da je jako dobra ideja da ga upamte u tom polozaju tako sto ce, mozda namerno ali u neskladu sa njegovim uchenjem, napraviti kip od chistog zlata koji spokojno sanja vechni san... Na slici zlatni Buda lezi na postelji od orhideja prekriven pozlacenom svilom u hramu koji je identichna kopija hrama u severnoj Indiji u kojem je Sidartha zaista zauvek zavrshio svoje putovanje.

Rekao bih, a potom bih možda zažalio, da u Tajlandu najlepše žive Budistički monasi. Ne SMEJU da rade, ne da neće da rade, ili da ne moraju da rade... Ne, njima vera zabranjuje da rade i da ubiraju produkte bilo koje delatnosti. Zatim, kao posledica ovog prvog, oni ne moraju ništa živo da plaćaju iako dobijaju redovne priloge od vernika. Hranu takođe dobijaju na gotovo. Javni prevoz ne samo da ne moraju da plate, nego će vozač insistirati na tome da se za jednog monaha oslobodi 4 mesta pa makar putnici morali da stoje, a najčešće su žene te koje stoje. Monaha možete videti na svakom koraku, bilo u prodavnici računarske opreme gde traži nove baterije za svoj stari lap top, bilo na sunčanoj plaži pod palmom, bilo na vrhu planine u poseti botaničkoj bašti kao na slici. Monah uber ales. Jedino što je monasima zabranjeno je da se prepuštaju bilo kakvim telesnim uživanjima pogotovu ženama, ali budući da sam često imao prilike da vidim monahe kako krišom puše duvan, ko može da garantuje da se pojedini u slobodno vreme ne vaćare sa kojekakvim tetkicama, ili još gore dečačićima! Ipak za ovog tajlandskog Budu važi da je mnogo tolerantniji od onog hrišćanskog, a osim toga šta Buda zna, ipak je ovo doba dve i po hiljade godina daleko od njegovog.

Najstariji sačuvani hram u Ajutaji još uvek zrači misticizmom inteziteta nešto manjim nego u doba njegovog sjaja i slave. Hram je izgrađen u tradicionalnom kmerskom stilu i kao cela Ajutaja, poprilično je uništen u ratu sa Burmom pre nekoliko vekova. Statue budističkih monaha i zidovi koji svojim poluraspadnutim stanjem svedoče o dugoj istoriji izbrazdanoj bitkama i nepogodama, deluju kao da mogu da izdrže najmanje još milenijum ili dva, ukoliko se redovno budu održavali i restaurirali.

Hram Smaragdnog Bude, u kompleksu Velike palate, čuvaju raznorazni akrepi i utvare, koje često nemaju izgovorljiva imena u srpskom jeziku. Ovaj sa slike pak ima prevod na srpski. U pitanju je Džin.

Drevni glavni grad Sijama, Ajutaja, je jedna velika ruševina od grada. Desetine poluraspadnutih hramova, kupola i ostaci kraljevske palate i ostalih propratnih građevina razasuti su po čitavom mestu na nepreglednoj površini. Za neke objekte je evidentno da su obnovljeni ali većina ipak počiva u ruiniranom stanju izigravajući turističku atrakciju. Neke od ruševina u tom smislu rade jako dobar posao.
Na slici su ostaci starog hrama sa prilično novim statuama budističkih monaha.

Tipičan krovni završetak tajlandskih hramova novog doba. Totalno drugačiji od starog kmerskog stila.

Jedan pogled na zlatnu Chedi

Kompleks Velike palate, a naročito okolina hrama Smaragdnog Bude, okružena je najrazličitijim mitskim bićima koja upozoravaju zlonamernike i čuvaju odane vernike.
Najprepoznatljivija bića su džin, naga, nešto što podseća na harpiju ali i majmuni koji su imali veliku ulogu u mitologiji ovih zemalja.
Ova bića na fotografiji su ni manje ni više nego upravo majmuni.

U gradu polu-srušenih i oronulih hramova, staron glavnom gradu Tajlanda Ajutaji, često možete naleteti na statue monaha sa manjkom ekstremiteta a ne tako retko i bez glave. Ta svojevrsna dementija umnogome utiče na mističnost ovog kutnjakom vremena nagriženog mesta.

Kao što slika govori, a naročito njen naslov, ovo je krov.
Onaj rogić u sredini pa gore je karakterističan element tai gradnje.

Odmah pored Velike palate koja je izgrađena u evropskom stilu nalazi se malo starija kraljevska palata. Ona je, što se na fotografiji da videti, izgrađena u tradicionalnom tajlandskom stilu.

Jedna od najvećih atrakcija u Tajlandu, a svakako najveća u Bangkoku je Velika palata sa svojim okružujućim zdanjima, hramovima i spomenicima ograđena velikim belim zidom. Dom 8 generacija kraljevke porodice, Velika palata je i po svemu sudeći dom iritirajuće velikom broju turista. No, uprkos tome nista me nije sprečilo da je obiđem čak 2 puta. Najveća atrakcija u samom kopleksu je Hram smaragdnog Bude. Ne bih da zvučim kao zakeralo, ali statua Bude koja se nalazi u tom hramu zapravo uopšte nije smaragd, do najobičniji žad. Na slici vidimo zlatnu chedi, jedno od najznačajnih obeležja Tajlanske kulture i budističke tradicije. Iza chedi nalazi se kreljevski arhiv a iza njega kreljevski mauzolej.

Ono čime Tajland definitivno ne manjka, iako se Tajlanđani sa time ne bi složili, su svakako budistički hramovi. Ima ih svuda, i iako se nađu sličnosti, ja tamo nisam video dva ista hrama. Dva stila gradnje su dominantna - Kmerski i tajlandski. Kmerski se prepoznaje po karakterističnim oblik kupolama, dok su tajlandski špicasti poput ovog na slici.
Neki od hramova su me ostavili sa razjapljenom vilicom, neki su čist šund, ali kakvi god bili svake srede svi su krcati vernicima, a mogu slobodno da kažem da u Tajlandu gotovo da nema nevernika. Ne, nisu spaljeni na lomači nego je to zbog prirode budističke religije koja važi za najtolerantniju u toj sferi, ali isto tako nisam se mogao otrznuti utisku da su tajlanđani velikim delom beznadežni dogmatici (čast izuzetcima).

Zlatna chedi, koja nema neki poseban prevod na srpski, objekat je koji u srazmernoj veličini Buda nosi na glavi. Zlatna chedi na fotografiji nalazi se u blizini Hrama Smaragdnog Bude u kompleksu Velike palate u Bangkoku i izgradio je Rama IV kralj Tajlanda. U njoj se čuva ni manje ni više nego Budino rebro!!

Ulaz u kompleks oko Velike palate, kolokvijalne kraljevske rezidencije, okružene velikim belim zidom sa simpatičnim i autentičnim krovovima. Centrom fotografije dominira zlatna chedi (čedi), kupola koja simboliše Budinu kapu, da ne kazem krunu.