| datum: jun 2006. | |
|
03.06.06. Za veliki prljavi grad sam krenuo Niš Ekspresovim autobusom u 13:20. Snimio sam lepu devojku. Zajedničko nam je bilo poštovanje lika i dela Lensa Armstronga - oboje smo nosili “live strong” narukvicu. Pokušao sam da započnem razgovor na tu temu ali me je riba ladno iskulirala što je bio razlog više da zaspim. Sa desne strane se smešio Konjarnik. Gotovo sam siguran da ću do kraja svog života u veliki prljavi grad dolaziti s osmehom, srećan što sam opet tu... a iz njega odlaziti tužan... jer sam otišao. Dobrodošlicu su mi poželeli policajci naoružani do zuba ... blokirali su ceo kvart oko železničke i autobuske stanice ... dobrodošli u prestonicu ... dobrodošli u Srbiju! Dva minuta kasnije sam već bio u staroj dobroj dvojci ... sa njom ne možeš da zalutaš ... najgore što može da ti se desi je da se opet vratis na štajgu. Ostavio sam svoj Tašev u planetarijumu, pojeo dva sendviča kod Tome u palati Albanije i krenuo sa Anom, Ivanom i Urošem u noćno osvajanje Beogradskih muzeja. Prvi pik nam je bio Etnografski muzej i izložba donjeg veša kroz vekove a posle toga smo krenuli ka planetarijumu ... tamo smo domaćini. 04.06.06. Bilo je 16:41 i ja sam vreme ubijao u Meku ... u onom Meku u kome moraš da pokažeš račun da bi išao u WC... dakle Terazije. Volim Beograd. Ne znam zašto ali ga volim. Građevine poput skupštine grada, novi dvor i palata države koja od juče i zvanično ne postoji baš deluju na mene. Crkva Svetog Marka i bulevar kralja Aleksandra sa zgradom broj 73... i domovina. Kula, planetarijum, najlepša crkva na svetu – crkva Svete Petke na Kalemegdanu... Zelenjak, ušće, zemunski kej, SIV i hotel Juoslavija. Marakana i stadiončič u Humskoj. Kuća cveća, bulevar kneza Miloša, Slavija... kakav grad.
Evo 31 ... a evo i Konjarnika! 22:15 ... vreme je ... ajmo polako ... pravac Jevropa ... vozom. 05.06.06. Do Subotice sam u kupeu imao super društvo ... mama, ćerka ... lepa priča. Od Subotice do Pešte kontuzija. U Budimpešti sam sreo Miloša. Čovek iz Beograda... lepo obučen... izgleda da je pun para a putuje drugom klasom voz ... nije u spavaćim kolima... sumnjivo. Zamolio me je da putuje sa mnom jer nezna ni reč stranskih jezika! Mutan si ti nešto zemljače al... ne mogu da te ostavim na cedilu... Nikada nisam komandovao juriš već za mnom. Čim smo ušli u voz ponudio mi je falš kartu za utakmicu sa Holandijom... 150 jura! Hvala... ja sam ipak sirotinja! Na granici sa Austrijom ostadoh sam. Policija je pokupila Miloša! U Beč sam stigao na vreme... za one koji nisu upućeni to znači da sam stigo po redu vožnje. Hmmm... čim sam izašao sa Banhofa video sam da se u Beču krug dvojke zove krug petice. Dakle peticom sam otišao do 9. Bečkog distrihta gde me je čekala Alex... moj host koga sam našo na CSu! Dobio sam svoju sobu... krevet je ustvari bio dušek postavljen na pivskim gajbama sa svilenom posteljinom! Imao sam i lap top sa bežičnim internetom i TV sa kablovskom! Da li sam rekao da sam švercovao u gradskom prevozu? Pravac Prater. Dakle video sam mesto gde je Mihajlović slomio nogu Lukiću, okrenuo se i pošao na mali CS meeting koji sam organizovao. Skupilo se lepo društvance... Ja, Alex, devojka koja voli Kusturicu i Srbiju, simpatična Kanadjanka, Bečlija, Grk... Otišao sam u finu ponoćnu šetnju glavnim gradom. Da nisam upoznao Alex ... Beč bi bio promašaj. Grad bez poštovanja svete igre kao što je fudbal, grad u kome čaj košta 2 evra... nije za mene. - Kiko mene bole noge od ovolike šetnje… u Beču je običaj da pri povratku kući momak nosi devojku! - Lepa nemaš sreće večeras. Ja sam Balkanac... a i nije mi ovo baš romantičan grad... cipelarićemo zajedno do 9. distrihta! Provera pošte, flertovanje bez uspeha… možda sam ipak trebao da je nosim!? Aj na spavanje... prva noć u Jevropi .. u svilenoj posteljini! |
