mikropromene i makropromene

[Lazar]

  Slobina rečenica u temi o plastičnim kesama - "I naravno da nije beznacajno ako svako uradi onoliko malo koliko moze" - me je inspirisala da postavim jedno pitanje, koje me odavno muči.

  Naime, odavno se pitam koliko je osnovan takav način razmišljanja. Da šačica ljudi veruje kako mikropromenama (neuzimanjem kese) stvara makropromenu (manje kesa koje lepršaju okolo) ako 99.9% ljudi i dalje grabi i dodatne kese kad prodavačica ne gleda.

  Neizbežno pada na pamet Mahatma Gandi, i "you must be the change you want to see in the world" - ali, nije li to pomalo romantična formulacija? Mogu ja biti pacifista koliko hoću, i može još x ljudi biti pacifistički nastrojeno, pa će zemlja itekako da pojuri u rat, samo ako se steknu odgovarajući politički i pre svega ekonomski faktori.

  Drugim rečima, mogu nekakvi nazareni, tolstojevci ili kvekeri odbijati da nose pušku, ma koliko da ih bude, oni će uvek biti manjina. Nikad oni neće ubediti ogromnu većinu da nije lepo ubijati ljude.

  Slažem se da mikropromenom menjaju svoj život, ali da li to ide i dalje od toga? Svakako da je suma svih tih mikropromena veća od svake od njih uzete zasebno, ali da li je, u poređenju sa stvarnim učinkom, to i dalje samo jedna mikropromena i ništa više? Ako neki ljudi odbijaju da u prodavnici uzmu plastičnu kesu jer ona zagađuje okolinu, da li će smanjenje broja kesa koje lepršaju ulicama biti toliko da uopšte može da se zapazi?

    Ja na to ne umem da odgovorim... okej mi je da neko ne uzima kesu kao neki vid ideološkog protesta, zato što mu se ne dopada ideja da zagađuje okolinu (tako menja svoj život) ili da neće da nosi pušku jer mu je odvratna ta ideja, ali nije li možda pomalo pretenciozno od njega da veruje kako time zaista stvara promenu koja zahvata i nešto šire od njegovog ličnog života?

  Šta vi mislite, ima li smisla verovati da svojim ponašanjem možemo da utičemo na svet? Ne pitam za ono što su nas učili u školama, naravno

[chivitli]

nisam siguran koliko ljudi se zanosi time da menjaju svet svojim individualnim ponasanjem, ali da menjaju svoju okolinu - da, to je vrlo moguce. ebiga, da tamo neki NN zavrljaci smece sa 15-og sprata kroz prozor samo bih opsovao i sl, ali da to uradi neko koga znam - glavu bih mu otkinuo, i postarao se da mu tako nesto vise nikad ne padne na pamet mozemo da uticemo na to da nam neposredno okruzenje bude 'zdravo', a za ostalo, ko ima entuzijazma...

[Nikodijevic]

....... da tamo neki NN zavrljaci smece sa 15-og sprata kroz prozor samo bih opsovao i sl....

Chi , hvala ti za prozivku .... 

sto nisi stavio MP ili LP..... 

[sirijus]

Zbir pojedinaca nije isto što i grupa pa tako ni individualne akcije ne utiču bitno na "opštu stvar", ma koliko mnogobrojne bile... dakle svako pojedinačno treba da živi u skladu sa sopstvenim moralnim vrednostima i da kreira svoj bolji svet, a velike ideje o menjanju sveta ionako uvek završe kao fašizam, komunizam, staljinizam, globalizam... jednom rečju totalitarizam. 

[Sloba]

Da znas Lazo da sam i ja cesto o tome razmisljao, i iako sam to napisao nisam siguran da sam bas uveren da svojim postupcima toliko uticem na svet. Ali, ne znam, nekako sama svest da bih nesto mogao da radim ispravno (bar da ja mislim da je ispravno) me tera da tako i radim, bez obzira koliko to (ne)uticalo globalno.

Mozda bi obrazovanje i informisanje ljudi doprinelo jednog dana da te grupe koje nesto pokusavaju danas da urade "na sitno" postanu vecina. Zato se valjda i mora poceti od neceg malog... ne znam...

Kao primeri "humanog" dostignuca covecanstva padaju mi na pamet davanje prava glasa zenama ili ukidanje smrtne kazne npr.; u pocetku za to je bila manjina, a kasnije vecina (bar za ovo prvo). Ako su ovo uopste prikladni primeri za ono sto hocu da kazem...

[bjuti]

Микропромене су могуће путем моћних медија којима се формира јавно мњење. Дакле, постоји овај сајт и још многи, који су моћнији негошто ми мислимо. Ако мало по мало будемо утицали на нечију свест, можда и успемо да бар натерамо људе да мисле о томе.

Капирам да није тешко. Није то политика па да неко има 'вакав или 'накав став. ретко ко ће рећи да је ок бацати ђубре ди се стигне, ал' ако му идеја сазри, а то је идеја да то ђубре и његово и туђе - може да му се обије о главу, можда ће и размислити па и почети неко чињење.

[Lazar]

Kao primeri "humanog" dostignuca covecanstva padaju mi na pamet davanje prava glasa zenama ili ukidanje smrtne kazne npr.; u pocetku za to je bila manjina, a kasnije vecina (bar za ovo prvo).

  To mi se čini kao dobar rezon Sigurno da bi se moglo iskopati još sličnih primera. S druge strane, sve je to možda moralo nastati kao plod nekog organizovanog delovanja, dakle ne pojedinci koji sami za sebe rade nešto, nego baš kao neki pokret, koji privuče pažnju javnosti. A to je i bjuti rekao, čini mi se:

Микропромене су могуће путем моћних медија којима се формира јавно мњење.

  Slažem se i sa čivitlijem - ako ja bacam manje plastičnih kesa po svom dvorištu, u mom dvorištu će ih biti manje, što je već neka promena. Verovatno je ono što celoj priči nedostaje, da bi postala bitna, neka vrsta udruživanja ljudi oko zajedničke ideje... dakle, velika posvećenost i mnogo agitovanja

    Takve stvari bi verovatno trebalo da radi država, putem obrazovnih ustanova... Recimo, da objašnjava ljudima da time što uništavaju "državno" zapravo uništavaju svoje, jer su oni ta država... to ovde, čini se, malo ko shvata. Ja se uvek začudim kada sednem u neki voz u turskoj i primetim da se nigde niko nije potpisao na sedištu, urezao svoje ime, izgoreo platno cigaretom itd. To ne može biti ništa drugo nego stvar vaspitanja - i to ne individualnog, nego na nivou cele države. Ako neko i krene da urezuje svoje ime u vozu, da svi ostali putnici skoče i počnu da se dernjaju na njega, zovu miliciju, itd. Eto, ako neko želi da izvrši eksperiment, nek ode u neki od turskih vozova i ureže svoje ime u sedište, da vidimo šta će mu ostali putnici reći 

    Da budem iskren, ja se ne sećam da smo u školi vaspitavani da čuvamo svoj grad, svoje autobuse, svoje vozove, ne bacamo đubre kroz prozor itd. Kad smo već kod toga, ne sećam se ni da smo vaspitavani da budemo gostoljubivi, ili pomažemo ljudima čija se nesreća odvija pred našim očima. Ne sećam se ni da nam je neko pomenuo nešto o razmišljanju,  zauzimanju kritičkog stava prema onome što nam se servira, preispitivanju, uvažavanju različitosti među ljudima, toleranciji. Nisam siguran ni u koji bi to predmet bilo uključeno. Geografija? Matematika? Domaćinstvo? Možda bi, kada bi se tako neki predmet uključio u školski program, posle nekoliko godina počela da se primećuje nekakva razlika.

    Eto, recimo, u mnogim islamskim zemljama je dosta toga uključeno u religioznu nastavu. Te tradicionalne vrednosti, tipa pomaganje drugom čoveku, nahrani gladnog, napoj žednog, otvori nekom vrata da se skloni od kiše, itd. Mnogi od nas su to i lično iskusili. A to sve nije zato što su tamo ljudi suštinski drugačiji, nego zato što ih od malih nogu uče da treba pomagati drugim ljudima. Naravno, kritičkom razmišljanju ih baš ne uče, nego ih, naprotiv, često guraju u slepu pokornost i fanatizam (nisam siguran ni kojoj bi se to državi, tj sistemu, isplatilo da uči ljude da ne budu lakoverni).

    Mediji nas svakako vaspitavaju, al nekako mi se čini da bi pravo rešenje bilo da se sa tim vaspitavanjem počne mnogo ranije. Samo, ne mogu da zamislim knjigu iz istorije na čijoj poslednjoj stranici sitnim slovima piše "Ovo je samo trenutna verzija istorije. Uzeti sa rezervom. Možda se to sve nije baš tako desilo." Al što se tiče tzv. ekološke svesti, ne vidim zašto bi to škodilo sistemu...

 

 

[lithobrowser]

Pa škodilo bi, utoliko što bi škodilo pojedincima koji bi morali malo više da razmišljaju i da se odreknu po neke udobnosti.

Verujem  u to što pričaš o Turcima i Arapima, ali opet ne mogu da zamislim ljude iz svog okruženja (znači Srbija) da u kolko tolko velikom broju "putem obrazovanja" prihvate tako neke koncepte.

Dosta sam razmišljao o tim stvarima i tvrdim da - kada već uložiš toliku energiju i uticaj na društvo (koji su ti potrebni da čačneš u sistem obrazovanja) - da je bolje da izvršiš pritisak na neku konkretniju polugu društva - policiju i sudstvo, recimo - pa će i rezultati biti konkretniji. Jer taj jezik ljudi najbolje razumeju. Naravno, za ovo (kao i za prethodnu ideju o obrazovanju) ti je potrebna ozbiljno organizovana ekipa koja radi na tome, znači ne ni nevladina organizacija nego politička partija.

I kad kažeš u parlamentu pa dobro, što bih ja plaćao preko poreza da neko čisti ulicu za tobom, takav rezon bi mogao da se pretoči u zakon koji bi sankcionisao takve stvari. Naravno zakona na tu temu već ima (što se tiče ozbiljnijeg otpada), i onda nam ostaje onaj teži deo : naterati policiju i sudstvo da efikasno rade svoj posao. A tu već zamišljam onog tipa što gura stenu uzbrdo.

Naime, odavno se pitam koliko je osnovan takav način razmišljanja. Da šačica ljudi veruje kako mikropromenama (neuzimanjem kese) stvara makropromenu (manje kesa koje lepršaju okolo) ako 99.9% ljudi i dalje grabi i dodatne kese kad prodavačica ne gleda.

Naravno da od toga nema ništa. Ništa bez države. A ja to tako, da ne budem jedan od njih.

[icecream]

    Da budem iskren, ja se ne sećam da smo u školi vaspitavani da čuvamo svoj grad, svoje autobuse, svoje vozove, ne bacamo đubre kroz prozor itd.

 

  mmm...ja se secam da smo ucili u osnovnoj skoli da ne bacamo smece i da budemo uredni i da nosimo uvek maramicu u dzepu    ne znam da li to nije vazilo za sve generacije, ali knjige iz 90/91. za prvi, drugi razred ili neke iz tog doba (u somboru  )bi trebalo da sadrze slicice sa sredjenom ucionicom i neurednom, pa tako isto i za ulicu, bar mislim... 

a sad, verovatno zavisi od  uciteljice koliko ce i kako ce da ukaze  na to...pa onda, naravno i od decice koliko ce to ozbiljno da shvate...

moja uciteljica je bila seda zena, lepo vaspitana (ne kao ove danasnje sto samo puse i zale se, cast izuzecima  ), pa se trudila da svest o cistom okruzenju prenese i na djake...a imali smo i neku ekolosku sekciju, pa smo crtali, pisali....na te teme zagadjenja....

i eto, to je bas uticalo na mene....naaravno da su me i roditelji jos pre osnovne skole ucili da ne bacam smece svuda, nego da stavim papiric u dzep, pa posle u kantu...

a sada sam stvaaarno uzasno osetljiva na to bacanje smeca svuda okolo...nekada se toliko iznerviram  kad odem da se prosetam po gradu....i svi moji prijatelji znaju koliko mi to smeta....tako da na neki nacin predstavljam autoritet na tom polju... i kada su pored mene, znaju da malkice treba sacekati da dodje kanta, da ne bi kristina sakupljala iza njih i bacila posle to u kantu..to jeste malo ponizavajuce...da tvoj prijatelj ide za tobom i kupi smece....pa ih je onda sramota....  lol::ali ja bar uspem da uticem na par ljudi iz svoje okoline da obrate paznju na to smece, na pikavce na primer...posto po meni, to uopste nije mala stvar 

a sto se tice mikro i makro promena....pocinje od malog....e, sad zavisi kolikom brzinom se ideje razvijaju...koliko je ljudi zainteresovano...i koliko su uticajni ljudi....kad pogledate, moze to da se uporedi i sa modnim trendovima u svetu....jedna neka zvezda, evo uzmimo madonu, smisli da ce sad da bude u indi fazonu...i tako se to siri....

e, pa tako i ideje, zar ne?

[panonski]

Vrlo zanimljiva tema... meni se, eto, čini da mnoge velike promene na svetu počinju na mikronivou.

Ovde je neko rekao da se ništa neće promeniti dok vlast ne zabrani upotrebu kesa i/ili dok se ta tema ne uvede u obrazovanje, itd.... Slažem se. Ali, šta mislite, kako će doći do toga (ako se ikad desi) da vlast zabrani upotrebu kesa...?!

Meni se čini da je bar deo odgovora u građanskom aktivizmu. Dakle, ljudi kojima smetaju te kese treba da se udruže (zapravo, već su udružuju ovih dana i meseci) i da počnu da rade javne akcije (već ih ima par) i da lobiraju za promene. Ovakvo udruživanje UVEK počinje na lokalnom nivou. Uvek se prvo nađe par drugara kojima nešto smeta, povežu se u neformalnu grupu, kasnije organizaciju i počnu nešto malo da rade. Tek posle toga dolazi povezivanje na nivou grada, države, planete i akcije većih razmera. Uporedo sa javnim akcijama, obrazovnim seminarima, itd... kreću akcije lobiranja i promene mišljenja onih koji su na vlasti. Neuzimanje plastičnih kesa je samo prvi i najlakši korak. (A dok radimo na velikim promenama, ne treba odustati ni od tog prvog koraka - kako iko može iskreno da se zalaže za smanjenje proizvodnje i upotrebe plastičnih kesa, a da pritom nosi iz radnje deset kesa dnevno?)

Činjenica je, naravno, da neće svaka mikropromena izazvati makropromenu. Potrebno je da se steknu i razni drugi uslovi (ekonomski, privredni, društveni, itd...) da bi neka inicijativa postala dovoljno snažna da bi pokrenula velike promene. Ko zna koliko je sjajnih ideja propalo jer nisu bili ostvareni ti drugi uslovi... Međutim, svako ko počne da se bavi analizom uslova pre nego što krene u mikroakciju ostaće obeshrabren i neće uraditi ništa. U startu, uslovi su uvek nepovoljni.

Na onoj temi o kesama odakle je ova priča krenula bila je jedna agencijska vest iz Kine. Tamo je država zabranila proizvodnju tankih plastičnih kesa. Sigurno se vlast nije setila sama od sebe da to uradi. A kad se neka promena desi u Kini, ona zahvata više od jedne milijarde ljudi. A to nije malo.

Ono što su pojedinci iz Kluba putnika Srbije činili pre nego što je ovaj sajt nastao bilo je da samostalno putuju i onda o tome pričaju drugarima. To je najmanji nivo mikropromene i dopirao je do svega par desetina ljudi u najboljem slučaju. Ovaj sajt čiji se broj poseta mesečno meri desetinama hiljada je već mnogo više od toga. Izložba putničkih fotografija u Francuskom kulturnom centru koja je tokom mesec neprekidno bila dobro posećena je takođe više od toga. Davanje intervjua nacionalnim medijima, takođe. A tek smo na početku širenja svog uticaja!

Do izvesnog nivoa, naivnost je sasvim poželjna.

[davord]

Interesantno…

uvek će biti ljudi koji ce bezobzirno u svakoj prilici bacati otpatke, ljudi koji skoro nikad to neće činiti i ljudi koji će to činiti ponekad. Mislim da ove prve dve kategorije ne treba ozbiljno uzimati u razmatranje jer se na njihov mentalni sklop ne moze previše uticati (na drugu kategoriju ni ne treba) a i one čine dva ekstrema, koji su po pravilu u manjini, te je i njihov uticaj na okolinu srazmeran tome.

Poslednja kategorija, tj. većina ljudi, su ljudi koji imaju neku prosečnu svest o očuvanju okoline, svest koja varira i mislim da umnogome zavisi od tradicije i kulture jednog naroda,a  ima tu i one izreke "s kim si takav si". Uticaj tog kolektivnog  “nasledja” (npr. zašto su neke države “čistije” od drugih ) na formiranje načina ophodjenja prema svojoj najbližoj okolini je možda prejak da bi se akcija pojedinaca eventualno pretvorila u akciju većine ljudi.

Kao i za realizaciju  većine ideja, tako i za ovu, potrebno je da se stvore odredjeni uslovi, nekakva ”kritična masa” , tako da inicijativa samo pokrene ono sto je već spremno, inače sav trud bi mogao biti uzaludan. Ljudi najkonkretnije reaguju na prinudu, nepopularna ali efikasna metodologija.

Na zaključak šta da se radi upućuje me iskustvo iz Ciriha gdje na prometnijim tačkama uz korpe stoji policajac ili redar sa papirićem za gadne kazne. "Samo po džepu" kao i za saobraćaj, pušenje i sl...

Pozz

[nenad11]

uvek će biti ljudi koji ce bezobzirno u svakoj prilici bacati otpatke, ljudi koji skoro nikad to neće činiti i ljudi koji će to činiti ponekad. Mislim da ove prve dve kategorije ne treba ozbiljno uzimati u razmatranje jer se na njihov mentalni sklop ne moze previše uticati (na drugu kategoriju ni ne treba) a i one čine dva ekstrema, koji su po pravilu u manjini, te je i njihov uticaj na okolinu srazmeran tome.

Poslednja kategorija, tj. većina ljudi, su ljudi koji imaju neku prosečnu svest o očuvanju okoline, svest koja varira i mislim da umnogome zavisi od tradicije i kulture jednog naroda,a  ima tu i one izreke "s kim si takav si".

Mislim da u Srbiji preovladjuju ljudi koji bezobzirno bacaju otpatke, delom jer nemaju pojma da ce to sto bace ostati na istom mestu hiljadama godina, a delom jer ih bas briga. Ja zivim u bgdu i mislim da je tu situacija malo bolja, ali znam kako izgledaju okoline sela (reke pogotovo  najveca tuga)

I mislim da ne treba previse praviti razlike u tome koliko je neko sklon bacanju djubreta - jednostavno, bacis papiric = platis kaznu. Odlican princip, slozicete se, u teoriji...

Al opet, gradovi su i najmanji problem. Gradovi se ciste, i to ode kao na neko mesto za skupljanje otpada (kakvo takvo), al ocisti ti reke ako mozes? I objasni seljacima da je lose da bace pokojnu ves masinu u potok?

Malo off-topica:

ovo mi je prvi post, saznao sam za ovaj sajt u petak (mogli bi da mi se jave ljudi koji su bili kod Bebe na zurci ), i potpuno sam odusevljen svime, svaka cast ljudi.

Krivo mi je jedino sto za vas nisam znao ranije, nekako je ispalo da se druzim uglavnom sa razmazenim ljudima ili ljudima nesklonim avanturama, pa mi vi sa ovim svim i svakavim idejama delujete izuzetno inspirativno!

p.s. negde sam video da bi trebalo da postoji rss za forum, ili za sajt, ali ga nisam video nigde, jel postoji i gde ga mogu naci? javite mi na pm, pliz.

[Lazar]

Meni se čini da je bar deo odgovora u građanskom aktivizmu. Dakle, ljudi kojima smetaju te kese treba da se udruže (zapravo, već su udružuju ovih dana i meseci) i da počnu da rade javne akcije (već ih ima par) i da lobiraju za promene. Ovakvo udruživanje UVEK počinje na lokalnom nivou. Uvek se prvo nađe par drugara kojima nešto smeta, povežu se u neformalnu grupu, kasnije organizaciju i počnu nešto malo da rade. Tek posle toga dolazi povezivanje na nivou grada, države, planete i akcije većih razmera.

  Zvuči dosta logično. Možda je problem u tome što većini ljudi kojima nešto konstantno smeta, to ipak ne smeta dovoljno da bi ih pokrenulo na akciju? Znam ljude koji će u svakoj pogodnoj prilici pomenuti kako je, recimo, Beograd prljav, ali im nikad ni na kraj pameti neće pasti da bi se tu, osim konstatovanja, moglo nešto uraditi. Ili, da bi trebalo. Ja to nazivam bitkom između lenjosti i savesti Svakako je najlakše uzdržati se od uzimanja kese u prodavnici, al aj sad ti traži istomišljenike, osnivaj grupu, pravi sajt na kome ćeš pisati o tome, cimaj se sa medijima i institucijama kako bi dobio publicitet i sredstva, itd itd... Mislim da je potrebno da čoveku nešto baš jako smeta, pa da odluči da toliki deo vremena posveti tome.

  Potreban je, sem toga, verovatno, i poseban mentalni sklop. Kažu da su fašisti u Drugom svetskom ratu onako lako pobili 11 miliona Jevreja jer se ovi uglavnom nisu ni branili. A nisu se branili, kažu neki teoretičari, jer su kao narod navikli da se brane pregovorima, nagodbama, razgovorom, lukavstvom - a ne da uzmu pušku. I da radije spas traže u molitvi, strpljenju i trpljenju, nego u otvorenom sukobu. To je uglavnom funkcionisalo, sve dok nije došao Hitler protiv kog nije pomagala ni nagodba, ni strpljenje.

  Drugim rečima, možda su neki ljudi, možda i narodi u celini, skloniji da trpe čak i stvari koje im jako smetaju, ako su tako vaspitavani. Ti osnuješ grupu sa namerom da izvršite neke promene, ali većina ljudi ili ne vidi potrebu za tim promenama, ili je vidi ali ne misli da bi oni lično trebalo da se cimaju oko toga.

Uticaj tog kolektivnog  “nasledja” (npr. zašto su neke države “čistije” od drugih ) na formiranje načina ophodjenja prema svojoj najbližoj okolini je možda prejak da bi se akcija pojedinaca eventualno pretvorila u akciju većine ljudi.

Kao i za realizaciju  većine ideja, tako i za ovu, potrebno je da se stvore odredjeni uslovi, nekakva ”kritična masa” , tako da inicijativa samo pokrene ono sto je već spremno

Činjenica je, naravno, da neće svaka mikropromena izazvati makropromenu. Potrebno je da se steknu i razni drugi uslovi (ekonomski, privredni, društveni, itd...) da bi neka inicijativa postala dovoljno snažna da bi pokrenula velike promene. Ko zna koliko je sjajnih ideja propalo jer nisu bili ostvareni ti drugi uslovi...

Zapravo, već ste rekli manje-više to što i ja mislim. Verovatno je u pitanju samo to da li je i koliko nekome zaista stalo da se, recimo, đubre skloni sa ulica (ili iz parlamenta ) Možda je, zapravo, nekako prijatno pričati o tome, ne uzimati kesu i osećati se kao da nešto radiš, ali čim treba preći granicu lenjosti i načiniti prvi ozbiljan korak - tu će 99.9999% ljudi da se zavali u fotelju i uključi TV, umesto da traži ljude koji će, recimo, zajedno sa njim da očiste neko mesto, ili da štampaju plakate "ne bacajte đubre po ulicama" Konformizam se tako zove upravo zato što je udoban

Ljudi najkonkretnije reaguju na prinudu, nepopularna ali efikasna metodologija.

  I to stoji, eto sad ih dosta vezuje pojaseve dok vozi... ranije je to bilo prava retkost. Verovatno je to najlogičniji put - sakupiš grupu, okupiš istomišljenike, i onda raznim akcijama kreneš da pritiskaš vlasti da pritisnu narod (obrazovanjem - za one kojima vredi govoriti, i kaznama - za one kojima ne vredi).

  Naravno, za nešto ovakvo potrebno je da to, generalno, ne smeta onima na vlasti

offtopic:

p.s. negde sam video da bi trebalo da postoji rss za forum, ili za sajt, ali ga nisam video nigde, jel postoji i gde ga mogu naci?

  Još nema rss, ali biće, samo da malo proučimo kako to radi

[Olivera]

Samo da ti kazem da ni ja iz protesta neuzimam kese vec imam svoju stalnu kesu.No evo kako ja mislim;uvek sam bila borac za ljudska prava i zastitu okoline.U ranijim godinama veoma sam bila....kako bi rekla..zanesena tom idejom.Ponekad bi se i preterano brinula o stvarima vecim od mene...danas se promenulo za mene bas to sto ustvari vise nebrinem sta radi svet,danas brinem najvise o tome kako cu promenuti sebe da napravim razliku.