Anegdote sa autostopiranja

[Micowiny]

I tako ja danas iz Novog Sada poš'o u autobusom Sentu.

Ali mi padne na pamet da se vratim autostopom.

Podignem prst na izlasku iz Sente i lik mi odma' stane. Ostavio me je kod mosta na izlasku iz Bečeja.

Podignem prst i lik mi odma' stane. I tako iz Bečeja prema Bačkom Jarku gde se on zaputio.

Zurim ja tako levo, pravo, desno... da opalim neki snimak... kad ono imam šta da vidim u retrovizoru.

:shockkk:

[whiskas]

hahaha.. pa kako nisi video to dok si ulazio u auto?

imam i ja dosta anegdota sa stopiranja..

evo najgore iskustvo:

letos je meni i dechku mom iz Sarajeva stao neki lik koji nam je chetvrtinu puta prichao o kokainu i o chinjenici da ima pishtolj u automobilu, a pri tom je vozio kao ludak. Ne mogu da ne priznam da sam bila uplashena kao mali mish..

Ali, ima "boga".. puche mu guma pred Tuzlom te smo uhvatili drugi prevoz dalje.. srecom!

[Micowiny]

hahaha.. pa kako nisi video to dok si ulazio u auto?

vetar je duvao i imao sam nabijen kacket.

nije me prosao vec sam posao ka njemu.

primetio sam da je "neki" crni karavan.

cudno mi je bilo to sto nisam mogao da dodjem do pojasa od nekog crnog platna koji bio iza mene. 

[icecream]

  ajooj! 

[bjuti]

Што га ниси пит'о да легнеш и дремнеш, нарафски ако је имао места. 

[marko.petrovic]

aj spojite ovu temu sa prethodnom pa da sve bude na jednom messtu =]

[Lazar]

aj spojite ovu temu sa prethodnom pa da sve bude na jednom messtu =]

Daj link, ne mogu da je nađem...

[Cruela DeVil]

E tako ja krenem ranom zorom iz Rijeke u Srbiju i drugar me donese na naplatnu rampu i pruzim ja prstic i zaustavi se Audi A8 zatamnjena stakla. Spusta se prozor pitaju me dokle idem ja rekoh do Beograda. Oni idu do Zagreba. Upadam ja, bela kozna sedista, drveni volan, satelitsko navodjenje. Vozac je vozio negde izmedju 180 i 220 ali na onim dobrim Cro putevima se to nije ni osetilo... da vam ne pricam o amortizerima na A8. Caskam sa momcima kad se jedan od njih malo vishe okrenuo prema meni a ja videh Petra Grasu. 

Sad me ljudi zajebavaju, srecom da mi nije stao Tose Proeski. 

U Turskoj sam bila fancy stoper pa sam stopirala samo automobile poshto sam bila sama, nisam zelela da ulazim u kamione. Stajala sam na stopu i pored mene je prosao momak otishao malo dalje, okrenuo se, vratio se i odneo me skroz do Kapadokije iako je ishao samo do Nigde. Nije znao ni rec stranog jezika pa smo se celim putem sporazumevali mimikom i smejali se ko budale. Tek kad smostigli u Kapadokiju smo nasli prevodioca i sporazumevali se preko njega nekih pola sata i onda je on otishao.

Franci i ja smo ustopirali coveka u Madjarskoj koji je imao gadne tikove glavom pa smo se ozbiljno uplasili, izasli smo iz njegovih kola prebledeli iako je covek vozio sasvim smireno i bez ikakvih problema.

Negde kod Pozege sam ustopirala lika kojem je 2km kasnije eksplodirala guma pa sam nastavila da stopiram pa je opet covek prosao pored mene, okrenuo se i vratio i isto tako je imao tikove u desnoj ruci koji su se nastavljali skroz do ramena i vrata. Onme je nosio skroz do Beograda ali povucena predjasnjim iskustvom nisam se bila toliko uplasila.

itd itd... ko ce ih se svih i setiti

[jegulja]

staje mi ljubicasti mercedes kod rijeke, kozna, krem sedista, dvosed. srce mi stalo od radosti! iznutra lik od 70 leta vice "schnell, schnell!" ja udjoh, on zhmirka, gleda skupljenih kapaka manevrisuci naocarima za sunce. ja: "dobar dan", on: "divno, iz beograda ste, i ja sam. znate, ja hocu da izvrsim suicid!".  uh, zar bas sad?! kaze, vozi 250 na sat kako bi se slupao negde, nema nikoga, nema za sta da zivi i slicno. silne kuce po svetu, zvanje, bogatstvo, inace je jevrejin iz bgd, primarijus doktor, ali nema nikog. porodicu mu pobili u II svetskom ratu, od zene se razveo, a zmirka jer je slep bio do pre par dana, pa je isao na operaciju. na moje pitanje da li sad vidi, dobih skrto: "pa, eto, vozim nekako." uh! naravno, do zagreba sam pokusavala da ga umilim da ide na neke sahovske turnire, da se druzi sa vrsnjacima na planinarenjima i slicno, nadajuci se da nece izvrsiti suicid, majkovicu mu. i nije. jos sam dobila tacnu adresu kuce u umagu u koju mogu da svrnem kad god pozelim. )) ako se ne ubije u medjuvremenu.

[Lazar]

  Trebalo je da ga ubediš da ti prepiše tu kuću... mislim, ako nema nikoga, a on se ubije.... 

  Super priča

[jegulja]

jest, pade mi na pamet. cak, pomislih, mozda da mu pravim drustvo neko vreme. ali, kakav sam baxuz, ima da pozivi jos 20 godina, nesrecnik, i da sa'rani on mene.

[kika_vts]

Ej ... za pola kuce ja cu da mu sipam misomor u caj!

[Lazar]

  Kika je drugarčina, uvek spreman da pomogne 

[panonski]

Ma, kad neko stvarno hoće da se ubije, obično to i učini.... To mu je garant to fora za muvanje devojaka. 

[Cruela DeVil]

a Nina opet nasela...

mada i ja bi nasela na pricu o kuci na moru

i Nina, kad nas vodish u Umag?

Kad se pojavi nas 50 sigurno ce da se oraspolozi... ili ce momentalno da se ubije... ali pre toga mu poturimo izmenjen testament u ruke.

[jegulja]

To mu je garant to fora za muvanje devojaka.  

da li napomenuh da ima 70 godina?  a i kakva sam ja devojka, jos malo pa 30. uh uh.

kiko, mislila sam da ces ostati u rusiji, vidim da ti je dobro. da sam znala da se vracas da pomognes... ihaaaaaaa!

[slezena]

Pre par godina, leto je bilo, dve drugarice i ja zaglavile u Sokobanji. Nema autobusa, zadnji je bio u 20h. Izađemo na put i dignemo prstiće. Noć je bila i nije se videlo kakvo vozilo nailazi, samo smo mogle videti svetla. Još kao zainat, prođe jedan auto na svakih 10 minuta, još niko neće da stane. Užas, već smo pomislile da ćemo prespavati na putu. Da napomenem, trebao nam je prevoz do Aleksinca. I tako posle dobrih sat i po stopiranja, staje....hitna pomoć  i to onaj mini kombi, socijalni iz titovog doba.  Pošto je nas bilo tri, jedna drugarica i ja smo sedele na suvozačkom sedištu (lik nije mogao da menja brzine  ), dok je naša prijateljica morala nazat u odeljku za pacijente, a tamo je već bio neki lik što cima glavom  i tako m istigosmo do Aleksinca.

Jednom, takođe dve dugarice i ja, od Bovanskog jezera ustopirale kombi sa Milka čokoladama, tako da smo dobile po jednu 

Takođe, pre 2-3 godine, jedna drugarica i ja bile u Zvonačkoj banji. I sad treba da krenemo kući, autobus jedan jedini koji ide je u 7h ujutru, nama je to bilo rano i kao ajde stopiraćemo kasnije. Izađemo na put, kod nekog drveta ispod kojeg je klupica. Stopiramo, stopiramo, stopiramo.......mislim da smo 5h stopirale...još nam se i spavalo, pa smo na smenu stopirale, dok jedna kunja na kupi, druga stopira....tamo je bilo još gore, prođe jedan auto na pola sata. I konačno ustopiramo neke likove, odvezu nas 15km dalje do jednog sela, tamo smo stopirale još jedno sat vremena dok nas lik nije odvezao do Piraota, gde smo konačno ''uhvatile'' autobus za Niš, i iz Niša kući.

Krajem prošle godine dečko i ja stopirali na autoputu kod motela, od Aleksinca do Leksovca. Stane nam kamion, neki lik iz Bosne vozi za Grčku. I kao ajde možemo sa njim, staće on kod nekog motela na ulazu u Leskovac. A još bilo zimsko vreme, magla, ma haos... I stane on, ali ne stane kod tog motela, nego stane negde bogu iza mikrotalasne peći, dva sela ispred Leskovca. Noć, magla, ništa se ne vidi. Još od tog mesta gde je stao do seoskog puta smo išli preko njiva i pruge. Dok tamo nismo ustopirali neke likove da nas odbace do Leskovca.

Bilo je i jedne krajnje neprijatne situacije. Opet dve drugarice i ja, stopiramo od Bovanskog jezera. Stane lik nekom krš ladom. I vozi on tako i posle 5 minuta reče ''još ništa nisam silovao''. nas tri onako se pogledasmo, spremamo da reagujemo. Drugarica skida papuču sa drvenom štiklom da ga zvekne u glavu ako nešto pokuša.  i ubrzo posle toga lik će nešto kao ''ne brinite, nisam ja takav, ali da znate da je moglo tako nešto da vam se desi'', nešto u fazonu, neka vam to bude za nauk da više ne stopirate. 

Bilo je sigurno još toga, ako se setim napisaću. 

[chivitli]

Eto Nina, tvoj vozac je samo pricao da hoce da se ubije, a ja umalo stvarno ne izgubih glavu prekjuce.

Dakle, krenem stopom iz Atine za Beograd i negde kod Lamie pokupi me neka zena koja ide za Solun. Uhu, silno se obradovah, voznja od 300 km, daleko je Beograd, treba stici sto pre, pa super sto me pokupio auto, a ne kamion. Pokazala mi je da vezem pojas, a zatim stisla gas...

Ima nekih 40 godina, obucena kao tipicna stanovnica Soluna, sa samopouzdanjem Majkla Sumahera i duhom kamikaze. Kako sam seo u auto, pocela je da pada kisa, koja nije prestala sve do Soluna. Ona iz nekog neobicnog razloga nikako nije mogla da drzi volan mirno, nego smo se non-stop setkali po autoputu. U jednom trenutku, kako je put bio klizav, krivina malo jaca, a mi se kretali 140 km/h, auto se zaneo, a ona pocela da vristi. Uz malo srece smo se ispravili, pa je odmah stala da zapali cigaretu da se smiri. Ja sam se, sta cu, smeskao, kao eto desava se. Inace nije znala nijednu jedinu rec Engleskog. Ispusi sigaretu, krenusmo, al' ne lezi vraze, izgleda da joj nije bilo dosta.

Na autoputu se ne moze preticati kao na magistrali, kada se menja traka na par metara pre vozila, posto je brzina prilaska obicno mala. E sad zamislite lujku koja, iako se priblizavamo autu relativnom brzinom od bar 60 km/h, krene da menja traku svega par metara pre vozila, sto rezultuje time da izbegavamo sudar za svega par centimetara. I tako svaki put. U jednom trenutku krene da obidje 3 auta izmedju kojih je bilo 10 metara razmaka. Kretali smo se znatno vecom brzinom nego oni, ali svejedno, cim bi obisla jedan auto, vratila bi se u desnu traku i 0.2 sekunde kasnije opet otisla u levu, pa u desnu... a onda smo se opet zaneli zbog tog sumanutog manevra, naglo kocenje da ne bismo pokupili i auto ispred, cimanje volana, njeno vristanje, i srecom, opet prezivesmo. Ponovo je stala da zapali cigaretu da se smiri. Nije mi se gubila glava, pa sam razmisljao da joj kazem da stane, da hocu da izadjem, ali posto je kisa neprestano padala, a meni se zurilo, mislim se valjda necu bas danas zaginuti... Kad smo stali taj drugi put, pokazao sam joj da ako joj se spava i umorna je, mogu ja da vozim, i pokazao sam joj dozvolu. Tad je progovorila prvu rec engleskog i rekla "Nooooooooo".

I tako, do Soluna smo imali nekoliko situacija kad smo za dlaku izbegli prevrtanje, uzela mi je 10 godina zivota, nikad nisam bio toliko uplasen necijom voznjom.

Inace, kad sam se dovukao do granice u Presevu, 10 minuta pre mraka, dobio sam super dobrodoslicu kuci. Cim sam dosao neki makedonski kamiondzija mi je rekao da ga sacekam tu, sad ce on, pa ce me povesti. Nepun minut kasnije dolazi policajac...

- Momak, pasos.

- Sad sam presao granicu, cemu opet kontrola? Uglavnom, necete naci pecat, jer mi nisu lupili...

- Aha... - vraca mi pasos - Gde si bio?

- Atini

- Sta si tamo radio, zasto nemas pare za prevoz, sto stopiras?

- Ja sam iz Kluba putnika Srbije, mi se bavimo blablabla - pokazujem mu nasu majicu.

- Aha... moras da se sklonis odavde, zabranjeno je kretanje i zadrzavanje u granicnom podrucju.

- Molim? Ali ja sam se sklonio od granice, kome ovde smetam? I kako to da se svi ovi ljudi setkaju okolo ovde?

- Oni imaju dozvolu, takav je propis. Vidis ona dva znaka tamo - pokazuje negde u daljinu gde se ne vide nikakva dva znaka jer su poprilicno daleko - e tamo mozes da budes.

- Ama covece, mrak je, stopiram, ko ce tamo da me pokupi, i kome ovde smetam kad nisam na granici?

- Takav je propis, moras da se sklonis, ako dodje neko sa cinom ja cu da imam problema.

- Ali cekam vozaca, rekao mi je da cekam ovde, da ce me povesti!

- Kakav vozac, gde?

Pokazujem kamion pored mene i pravac u kom je otisao vozac.

- Pa sta ja da ti radim, ipak moras da se sklonis.

- Ali cekam vozaca!!!

- Nista ti ja tu ne mogu, takav je propis...

Nista lepse nego kad te policija tera u potpuni mrak, i to ni manje ni vise nego oko Preseva.

[Sloba]

I doceka li kamiondziju?

[globe trekker]

Pa, cim pise o dogodovstinama, sigurno je nekog sacekao Bitno je da nije zavrsio u preshevskoj okolini!!!

[Lazar]

    I ti si našao nešto da dokazuješ policajcu... taj nije poverovao ni u Pitagorinu teoremu u osnovnoj školi, a poverovaće tebi...

[jegulja]

vish, hrvati su ipak bolji, oni te oteraju sam par metara nize i to po danu. izgleda da zaista postoje propisi o zadrzavanju na granicnom prelazu i da vecina policajaca to postuje jer, kao sto rekoh, i nas u hrvatskoj oterase, tebe sad ovde. svejedno 

[kika_vts]

Jbm ti zivot ... nikako da se otarasimo Chija!

[Cruela DeVil]

Znala sam da je Kika poslao tu sumanutu da pokupi Chija

sledeci put ja organizujem prevoz za Chija... ti Kiko uvek nadjesh neke mekane!

[chivitli]

Docekah kamiondziju. Samo sto sam podigao ranac da se sklonim, naisao je, srecom.

Inace, zanimljiva stvar sa tom zenom jeste da smo nekoliko puta stali da natocimo gorivo, valjda da joj auto bude laksi da moze brze da ide, kao u formuli. I to je tocila samo na Shell pumpama na kojima je najskuplje gorivo, i pri tom nije uzimala obican bezolovni, vec neki koji se zvao "V-power racing"

Prosle godine sam takodje imao neprijatno iskustvo na toj granici. Isto se vracao stopom iz Atine, ali stigao tu tek negde oko 2-3 ujutru. Prvo su hteli da me onako iscrpljenog istresu iz gaca kad su videli Sirijsku vizu, no jedan policajac je ipak bio razuman. Onda sam planirao da spavam tu negde u blizini, na bezbednom, ali su dosli da me oteraju. Rekli su mi da ima pumpa nekih 4-5 km niz put, i da idem tamo da spavam. Gledam u mrak, gledm u njih, u mrak, u njih... ma mislim se bolje da me hapse, nego da pesacim po tom putu 5km u pola noci. Bio parkiran bus pored, sa Ohrida za Beograd. Prilazim vozacu i pitam ga da me prevezu do te pumpe, platicu, no on odbija! Staaaaaaa? Ali ja samo zelim da me odvezete do te pumpe 5km napred, platicu vam, ne smem da pesacim sam po ovom putu u ovo doba toliko, a ne smem da ostanem ovde!!! Jok, ne moze. Posle par minuta rasprave umesala se neka zena iz autobusa, iznapusavala vozaca, pa je prihvatio da me poveze. Ljudi na pumpi su bili fini, dali su mi da prespavam na travici pored

Sve u svemu, ako neko bude stopirao tuda, neka planira da ga nikako ne hvata mrak kod te granice. Razmisljao sam da li u slucaju mraka spavati na medjugranicnom prostoru, no rekao bih da i to otpada, posto sam izbrojao copor od 21. psa koji se tu odmaraju.