pozdrav radni narode. imam pitanja. da krenem redom.

da prvo formiram neki red pa onda da krenem.

dakle, gledam da idem opet na neki volonterski kamp, za ovu godinu nesto merachim Tursku jer je prevoz do tamo i nazad jeftin (balkan flexipass), a i viza jeftina (jel bese 10 dolara ili 10 evra?)

svejedno, i kampovi u turskoj su na dobrom glasu.

sta me zanima. naravno, pre ili posle kampa, trebalo bi da se nesto od te zemlje obidje, a zanima me skoro sve mada mahom krajnji severoistocni deo, ali i Ankara i Istanbul i Kapadokija.

na kolike troskove treba da se spremim? koliko otprilike moze da se potrosi dnevno u turskoj pod sledecim uvjetima :

- low-end princip, znaci nije mi problem da jedem suv hleb i pijem vodu neko vreme, vec sam to radio pa mi nije nista

-  znaci koliko kosta hrana i pice, ne mora precizno nego eto ako se secate nekog primera sa vaseg putovanja, ili okvirno, jel skuplje ili jeftinije nego ovde? ovo pitanje se ne odnosi na istanbul & ankaru.

- kolko kosta prevoz? nesto nisam sklon stopiranju, mada nije da necu ali pre bih uhvatio neki minibus, kombi, sta god, od npr. jednog grada do drugog grada. kakva su vasa iskustva sa cenama, i uopste, kakav im je prevoz? da li se svodi na istocnoevropsku 'marshutka' varijantu (jel se bese tako pise?

sto pitanja sam imao a sad ne mogu da se setim ni jedno

npr. koliko je bezbedno majati se oko Dogubayazita, npr ako uzmem sam i odem da vidim taj neki krater od meteora sto je prema Iranu, ili na samoj granici.

jel isao neko u Ani, staru prestonicu Jermenije, na granici turske sa danasnjom jermenijom? eto tu mi se ide ama bash. citam da mora da se unajmi kombi do tamo, a cini mi se da Turci u Karsu nisu pali s krushke pa da ne zele da uzmu dobre pare

e da, moram da spomenem da je prvobitni plan da idem sam, pa sad ako se neko usput pridruzi, tim bolje. ali sve sto pitam odnosi se na solo varijantu.

a ovaj put naravno, nije nesto mnogo originalan, nego da se zahvalim ljudima preko cijih blogova sam i poceo ozbiljno da razmisljam o svemu (dakle, ovo je krajnje indiskretno ulizivanje moderatoru jer valjda, pre citanja svega toga, nisam mislio da je sve to tako normalno da se ide tamo i tako to

e onda, smestaj! hocu da ovde na ovoj temi napisete vase tips*tricks kako ste bre vi (koji ste bili) nalazili smestaj. Citam kako je Bokonon nalazio prenocista bas svuda za neke smesno male pare, jel to istina da je toliko jeftino ili je nesto drugo u pitanju? mozda neka harizma?

a mozete i neki smestaj da opisete kako da se nadje, gde je to, kako se zove gazda, itd itd.

Za Istanbul se nadam da sredim nesto preko HC, a u Ankari valjda imam neku prijateljicu pa valjda ce da se sama ponudi, sta znam..

E, pitanja za Gruziju. Turska manje vise mi i nije na listi prioriteta koji mora da se vide (dok me ne strefi infarkt od masne hrane, posle toga nema), koliko je Gruzija Citam na njihovom drzavnom sajtu da nam treba viza, i da kosta, za jedan ulazak, 10 dolara, vazi 30 dana. Jel to tacno za nash S[CG] pasosh? gde se vadi ta viza? pretpostavljam da nema konzulata u Srbiji, da li neko zna (mozda malo glupo pitanje) da li ima u Sofiji?

Svejedno, i da ima i da nema, pretpostavljam da ima u Ankari?

Aj ko je vadio, nek mi kaze kako i gde, i koliko je cimanje, koliko dana se ceka, itd itd.

Znam za foru da od Trabzona brodom odem to Batumija, pa tamo direktno i momentalno uzmem vizu, ali cini mi se da ce to da me kosta malo vise nego sto bih hteo. hm.

kako sa vozovima. koja je zadnja stanica u Turskoj do Gruzije, a da ide voz. pitam zbog Balkan Flexipass karte. sta mislite? Kako najlakse uci i izaci iz Gruzije, a da to nije autostop, i da ne kosta ne znam koliko ? ma svejedno, aj kako bi vi?

Isto sto sam pitao za tursku, vazi i za Gruziju, sto se smestaja tice, ajde dajte neke kontakte, ideje. sta god.

koliki su tamo troskovi, hrana, prevoz itd, znaci ne mora nista odredjeno nego onako od oka. Tbilisi - Kazbegi, tim 'vojnim autoputem' jel to skroz bezbedno? gledao sam neki ruski film o sukobima u Checheniji (ili gde vec) i komentarise vojnik vojniku, onako u prici, bas o ovom koridoru kako ima incidenata i tako mislim, sve to je teorija i verovatno teska propaganda, kako je stvarno?

valjda ce HC da posluzi za Tbilisi a?

pa ne znam sta vise da pitam. pitacu kad se setim, u nekom narednom postu.

i tako, valjda ce odgovori sluziti narodu a ne samo meni

hvala unapred, oduzicu se nekako vec

? ?Mashallah! To je stvarno mnogo pitanja... ajd idemo redom

? ?

Tursku jer je prevoz do tamo i nazad jeftin (balkan flexipass)

? ?Sa Balkan Flexipass-om je jedini problem što celo putovanje mora da stane u mesec dana. No i da kupiš dva flexipass-a, ako si mlađi od 26 godina, opet ti se isplati. U principu, na flexipass-u za 50 evra imaš pet kvadratića za pet dana, i svaki put kad uđeš u voz, popuniš jedan kvadratić, a kada su svi popunjeni, karta ti više ne važi.

? ?Trik je u tome što u Turskoj niko pojma nema kako se ova karta koristi, tako da te niko ne tera da zaista upisuješ te datume u kartu, ergo - voziš se koliko hoćeš, samo ne smeš prekoračiti mesec dana.

? ? Ankara i Istanbul i Kapadokija.

? ? Ankara - jedan dan. Smeštaj može da se nađe za oko pet evra po osobi, ako te ne mrzi da pet puta obiđeš grad u potrazi za najprljavijim, najskrnavijim, naravno najjeftinijim hotelom. Tamo nema ništa specijalno da se vidi - tvrđavica na brdu, zanimljiva pijaca, Ataturkov mauzolej, Hetitski muzej, i Ankara tower sa koga se pruža lep pogled na okolnu pustaru. Nemaš nikakav osećaj da si u Aziji, mogao bi sasvim lako biti i na Novom Beogradu.

? ?

koliko kosta hrana i pice

? ? U Turskoj, ubedljivo najjeftinija hrana je onaj njihov doner, koji je obično 1 evro, al može da se nađe i za 80 centi. Hranu nemoj da nosiš, cene su manje-više kao kod nas. Ni Istanbul nije nešto skup ako se hraniš tamo gde se hrani turska radnička klasa... a ako uletiš na ramazan, u velikim šatrama svuda po gradu možeš dobiti besplatan ručak

? ?

kolko kosta prevoz?

? ? Autobusi su u Turskoj postali prilično skupi. Drži se flexipass-a za long distance, a autobuse uzimaj kad moraš. Svaka veća međugradska buska stanica ima štandove raznih prevoznika - fancy prevoznici su obično duplo skuplji od skrnavih. Zato uvek prvo prošetaš po stanici i pitaš.

? ? Što se tiče auto-stopa, Turska je verovatno najpogodnija zemlja na svetu... sve što ti treba je mapa, koju možeš besplatno dobiti u turističkom informativnom centru u Istanbulu ili bilo kom većem gradu

? ? ?Maršrutka se u Turskoj zove "dolmuš" (dolma = napunjeno, kreće kada se napuni; dolma biber = punjena paprika ) i postoji uglavnom u istočnom delu Turske, a u zapadnom delu samo unutar gradova, a sav međugradski prevoz obavljaju autobusi.

? ?

npr. koliko je bezbedno majati se oko Dogubayazita

? ? Upoznao sam par travelera koji su išli tamo, i svi su rekli da je ok. Kurdi ne vole Turke, Turci ne vole Kurde, ali ti nisi zanimljiv ni jednima ni drugima, i baš te briga za njihove sporove.

? ? ?

jel isao neko u Ani, staru prestonicu Jermenije, na granici turske sa danasnjom jermenijom?

? ? ? Ani se sada zove Odžakli (Ani je jermensko ime) i nalazi se 42 km istočno od Karsa. Za Kars idu valjda dva voza dnevno iz Istanbula, direktna, jedan brzi i jedan spori. Put Istanbul (Hajdarpaša st.) - Kars traje oko 45 sati, ako se dobro sećam. Naravno ta dva dana u vozu su jedan dan u flexipassu.

? ? ? E sad, u Karsu ima velika dolmuš stanica (=maršrutka) baš ispod tvrđave, na 5 minuta od stare jermenske crkve (= sadašnja džamija). Dolmuši idu u svim mogućim pravcima, i ja sam skoro sasvim siguran da ima i za Ani. Ne znam koliko može koštati karta za 42 kilometra, ali ako platiš više od 2 evra znači da su te prevarili

? ? ? U slučaju da se ispostavi da nema dolmuš za Ani (što bi bilo krajnje neverovatno) uvek možeš odstopirati dotle. Istočna Turska je fantastična - ogromne planine, zeleni pašnjaci na kojima pasu stotine konja, i vrlo vrlo ljubazni seljaci. Sela su izuzetno živopisna.

? ? ? Cene smeštaja u gradovima tipa Kars, Erzurum, Ardahan, bile su oko 10 evra za dvokrevetnu, u relativno dronjavim hotelčićima. Ne znam pošto je jednokrevetna. Važno je znati da se u malim hotelima uvek možeš cenjkati. I tako pola hotela zvrji prazno, pa im se isplati i da ti izdaju za neke sitne pare.

? ? ?

Citam kako je Bokonon nalazio prenocista bas svuda za neke smesno male pare, jel to istina da je toliko jeftino ili je nesto drugo u pitanju? mozda neka harizma?

? ? ? Ima drugo ime za tu harizmu... "cicijašenje" U Istanbulu je HC neverovanto razvijen, tamo nalaziš smeštaj bez problema. U ostalim delovima Turske gotovo da nema aktivnih članova. Na svu sreću, ž. stanice su jako fancy pa ako imaš vreću + podlogu možeš mirno da odspavaš. Često ljudi moraju da čekaju celu noć kada presedaju u drugi voz, tako da obično ima i drugih ljudi koji spavaju na stanici... samo izabereš svoje parče poda

? ? U Kapadokiji... hmm moraću da ti napišem detaljno kako da nađeš čika-Mustafu i njegovu "lemon house" hostel-pećinu. Ostale varijante su skuplje, tipa 7 evra za noć min, a Mustafi je okej da daš i 2.

? ?Jednostavno se rukovodiš principom "nemam para" - recimo, stopiraš, stane autobus, i ti mu lepo kažeš "efendi, para jok, jok para" i on ti samo mahne da uđeš i kaže "ajdi, ajdi bre" I na taj fazon... sa 250 evra možeš komotno da izguraš mesec dana (računam tu i onih 50 koje si dao za flexipass i 10 za tursku vizu).

? ?Mi smo jednom stopom stigli u grad Mardin (poznat po svojoj neverovatnoj orijentalnoj arhitekturi, kucaj negde u google pa ćeš videti) međutim nije bilo ništa ispod 10 evra po osobi, pa smo iste večeri odstopirali nazad. Jednostavno, ako nema jeftinog smeštaja, ne spavaš tamo. Obično moraš u centru grada da se raspitaš gde možeš jeftino da spavaš - ali eto, u tom Mardinu sam pitao i po hotelima, i po restoranima, i ljude na ulici, i niko nije imao nikakvu ideju, a nisu nas ni pozvali u goste, stoka

? ?Što se "tips & tricks" tiče, jedino što mi ovako offhand pada na pamet jeste da počneš odmah sada da učiš Turski. Nama nije teško da ga naučimo toliko koliko će tebi trebati, već u startu znaš bar hiljadu reči. Na istoku Turske niko ne zna engleski, a sem toga ljudi će te mnogo bolje prihvatiti ako znaš da kažeš par rečenica. Kupi onaj turkish phrasebook za 100 dinara i počni da ga učiš napamet.

? ?Toliko za sada, a sad idem da spavam... sutra nastavljam sa Gruzijom

? ?LP

? ?

Na bih zeleo da se namecen ali mi sam resio da idem ovog leta na slicno putovanje, pa mislim da spojimo lepo i korisno

Uzasno zelim da odem do Jermenije i Gruzije ?:-D

Ako zelis da mi se pridruzis i da se poblize dogovorimo

odgovori na [email protected]

Jovan

? ? A gde ste svi vi bili kada sam ja išao? Nego, Gruzija.

1) Viza

? ?Viza za Gruziju vadi se u Istanbulu, košta 12 evra, treba doneti pasoš i dve fotke, čeka se dva sata. Treba doći oko 10-11 pre podne, popuniti jedan formular i platiti, a popodne pokupiš vizu. To je sa jednim ulaskom, na mesec dana, a sa dva ulaska je duplo skuplja.

? ?Ambasada Gruzije nalazi se na 10ak minuta hoda od trga Taxim, koji predstavlja ono što bi lonely planet nazvao "the booming heart of the town" Ambasada je u ulici koja ide od Taxima u pravcu Crnog mora, to je inače ulica u kojoj se nalaze kancelarije gotovo svih aero kompanija. Zaboravio sam ime ulice, kad iskopam mapu Istanbula, napisaću ti.

2) Granica

? ?Dva granična prelaza su aktuelna. Prvi je Sarp - Batumi, koji je najprometniji, što znači - jedna kola na svakih pola sata, a i ta kola nisu kola nego obično kamion. Tuda sam izašao iz Gruzije. Od granice do prvog grada u Turskoj ima samo taksi koji traži nešto tipa 5 dolara, tako da sam tu stopirao.

?

? ?Drugi prelaz je kod grada Posof. Tamo uopšte nema kola, ako ideš tuda verovatno ćeš biti jedini. Sa turske strane je sve fancy i novo, sa gruzijske strane je sve zarđalo, raspadnuto, put gotovo da i nema asfalta, sve u svemu izgleda totalno sablasno. Dronjavi skužbenici će te odmah osloviti na ruskom i tražiti da platiš neku izmišljenu taksu (nama su uzeli 7 evra za nas dvoje!) inače neće da te puste dalje.

? ? Ja sam se opredelio za Posof jer sam sa flexipass-om vozom stigao do Karsa, a od Karsa za Posof ima dolmuš koji košta par evra. Odatle do granice ima par desetina kilometara, prolaze povremeno seljaci sa traktorima koji će te rado pokupiti. Organizovanog prevoza nema.

? ? Taj deo Turske, između Posofa i Gruzijske granice, je na visini od 2.500 - 3.000 metara i planine su strahovito lepe. Dosta retko prolaze vozila, al seljaci su skroz druželjubivi i sigurno će te povesti.

? ? E sad, od granice opet nemaš nikakav prevoz do prvog grada u Gruziji... tu smo imali sreću da je naišao neki Turčin koji je oženjen Gruzinkom pa nas je povezao. Inače, prelaziti granicu na ovom mestu je totalna avantura i nikad ne znaš gde ćeš završiti. Ako odlučiš da uđeš tuda, upadaš u najsiromašniji deo Gruzije gde je nezaposlenost 80% - tako nešto sigurno još nigde nisi video.

3) Smeštaj

? ? U Tbilisiju je smeštaj skup, tamo probaj da nađeš nešto preko HC-a. Mada, od svih ljudi koje sam kontaktirao preko sajta, samo neke Litvanke su odgovorile, koje su tamo na privremenom radu, i kod njih sam spavao. Tradicionalna gruzijska gostoljubivost je zakazala.

? ? U manjim mestima imaš stare komunističke hotele. Negde su jeftini, negde bogami skupi, ali recimo da cene idu 5 - 10 evra za noć u dvokrevetnoj, po osobi. E sad, naravno ima i privatni smeštaj, i to obično za 2-3 dolara, ali za to treba znati ruski i ići okolo po gradu i pitati gde može jeftino da se spava. Ljudi su jako siromašni tako da im i tih par dolara dobro dođe.

3) Hrana

? ? Hrana u Gruziji je dosta jeftinija nego kod nas. Možeš komotno da se hraniš u malim restoranima... kuhinja im je jako raznovrsna i totalno drugačija od svega što sam ranije jeo. Vino im je posebno poznato, ima neki čudan, jako sladak ukus, i extra je jeftino. Možda to objašnjava silne pijane ljude koji noću bauljaju ulicama

4) Prevoz.

? ? Maršrutka je relativno jeftina, ne sećam se tačno cena, ali to ti neće biti nikakva značajna tačka u budžetu. Preporučujem voz, koji je toliko jeftin da je to smešno... a i mnogo je udobniji jer ne skače po raspadnutim putevima.

5) Šta videti

? ? Šta god odlučiš da vidiš, nikako ne propuštaj Kavkaz! Upoznao sam u Gruziji par putnika koji su obišli sve ostalo, al zbog lošeg vremena nisu išli na Kavkaz. Glupost! Ništa bez Kavkaza U principu, za nedelju dana možeš videti dosta stvari, ali dve nedelje bi bilo idealno. Zemlja je mala, a u mnoge delove i ne može da se ide jer su se prisilno odvojili ili to upravo pokušavaju.

? ? Za Svaneti kažu da je najlepši deo Gruzije, ali i najopasniji i najviše divalj. To je skroz gore na Kavkazu, tamo žive Svani koji imaju svoj jezik i povremeno se tuku u nekakvim plemenskim ratovima, selo protiv sela. Lonely Planet vodič kaže da se može ići samo preko agencije koja ima krvne veze sa nekim glavonjom tamo, međutim ja sam u vozu upoznao jednog momka odatle koji je rekao da je to glupost. Rekao je da drumskih razbojnika zaista ima dosta, al ako nemaš ništa, ne mogu ti ni uzeti ništa, a neće te gnjaviti ako im ništa nisi kriv. Kada bih sad ponovo išao u Gruziju, sigurno bih otišao u Svaneti.

6) Bezbednost

? ? Što se mene tiče, ja se od svih zemalja u kojima sam bio, i dalje najmanje bezbedno osećam u Srbiji. Generalno, za Gruziju važi da treba izbegavati da se šetaš gradovima noću, truditi se da se ne razlikuješ puno i ne treba im mahati pred očima nekim fancy foto aparatom, jer oni jedva da imaju šta da jedu. Vojni autoput do Kazbegija je okej, doduše u povratku su maršrutku zaustavili neki naoružani ljudi pa je vozač tražio da mu odmah platimo za karte (obično platiš na kraju puta) i onda je deo para dao tim ljudima. Verovatno standardni reket, al na kraju krajeva šta se to tebe tiče, ti samo platiš redovnu cenu karte.

7) Jezik

? ? ?Ja nisam ni pokušavao da pričam engleski, ali par stranaca mi je reklo da im je bilo baš teško da kupuju karte, traže smeštaj itd, pošto svi od tebe očekuju da znaš ruski, čak se čude tvojoj ideji da pričaš engleski... prema tome, knjigu u šake i uči ruski. Imaš vremena do leta, možeš da naučiš i više nego što će ti biti potrebno.

? ? Eto, pa ako si preživeo da sve ovo pročitaš do kraja, pitaj šta nije jasno

? ? LP

Verovatno nisam znao ni za tebe ni za ideju da neko zeli da idem sa njim do gruzije :-D

Doduse neki ljudi vole da idu sami, sto ja nikako ne razumem.

zato ubuduce molim te prijavi na vreme.

Sta god...

Pa da putujemo

Nego, Lazare, kako si se slagao sa Suncem po Aziji ? Je l treba ba? da se pazi, tipa obavezno mazanje, bela majca duguh rukava i tako to ?

Je l treba baš da se pazi, tipa obavezno mazanje, bela majca duguh rukava i tako to ?

    Ja sam stalno isao u majci kratih rukava, a kremu za suncanje nisam u zivotu koristio

Cao svima, a posebno Petrovicu!

Evo da se i ja konacno aktivnije ukljucim u forum (tj. da nesto i napisem, a ne samo da citam tudja pitanja i odgovore). 

Evo, pre tacno godinu dana sam bio u Kapadokiji, tako da su toliko i stare moje informacije. Ako budes imao sansu, nemoj da propustis ovaj turski region. Sigurno ce ti ostati doveka u secanju.

Vidim da si u ostalim odgovorima dobio informacije vezano za sam transport i kako i dokle doci. Ja sam u Kapadokiju dosao iz Libana, pa preko Alepa, Antakije i Adane. Nisam stopirao, jer sam bio vremenski ogranicen, ali ako mozes na taj nacin da ustedis koju kintu - vredece. Transport u Turskoj (regularne cene) je prilicno skup, a sok posebno usledi ako ti je prethodna destinacija bila Sirija.

Elem, jos u Siriji, u Alepu, sam u Osaminom (to je ime vlasnika hostela - nema veze sa Bin Ladenom !!!), Zaher Al-Rabih hostelu, dobio informaciju da u Goreme-u (tj. centralnom selu u celoj regiji) mogu naci smestaj za 5 eura. Ok, mozda i nije najjevtinije, ali je 200 metara od samog centra mesta, prilicno je cisto, guzve uopste nema, a topla voda ti je na raspolaganju 24 casa. Ime hostela je "Kosk pansion" (ono o ti je sa dve tacke na vrhu).

Samu Kapadokiju mozes peske obilaziti, sto ti ja i najtoplije preporucujem. Na nekoliko mesta u Goremeu (opet je o sa dve tacke), mozes naci besplatne fotokopirane mape, koje nisu bog zna sta, ali su ti navedene glavne destinacije i to je dovoljno.

Svoj obilazak pocni od "Open air" muzeja. Sledice te cena ulaznice (mislim da je 6 eura), ali po meni ga vredi videti, pogotovo zbog crkava uklesanih u stene (u nekima su freske relativno ocuvane, ali, na zalost, u vecini su u veoma, veoma losem stanju). Sam muzej ti je na nekih 1000-1200 metara od centra Goremea. E, sad, na nekih 200 metara pre samog ulaska u muzej, sa tvoje desne strane ces primetiti nesto neobicno i interesantno. Na jednom proplanku se nalazi tzv "love valley". Tu je majka priroda isklesala prirodne figure falusnog oblika, u punoj erekciji, visine od nekih 5-6 metara. Prosto je neverovatno kako je moguce da ljudska ruka u tome nije ucestvovala (izvinjavam se i pravim i laznim puritancima, ali ovo sam morao da spomenem jer je to jedna od prilicno popularnih atrakcija).

Dakle, kada si zavrsio sa obilaskom ove dve destinacije, sedi i odmori desetak minuta. Popij malo vode (koju si vec kupio u supermarketu) i kreni dalje. Preko par njiva i vocnjaka, put ce te voditi ka "Rose valley-u". Ok, imaces par malo tezih lavirinata (jer oznake za orijentaciju nisu bas najsrecnije postavljene), ali se sigurno neces izgubiti. Sama dolina je prekrasna, sa mnogobrojnim prelivima zute, roze i tamnocrvene boje. Prosto neces znati na koju stranu da okrenes glavu. Za sam lagani obilazak te doline ti je potreno 2-3 sata, sa kratkim zastajkivanjima za odmor. Rose valley se prirodno zavrsava u malom selu koje se zove Cavusin. U njemu dominira ogromna zuta stena, koja izgleda kao prirodna tvrdjava. U Cavusinu mozes nesto da prezalogajis i nastavljas dalje.

A, dalje je Pasabagi i Zelve open air muzej. Do Pasabagija mozes pesaciti nekoliko kilometara ili pokusati da stopiras lokalnim asfaltnim putem. Ako uspes da ustopiras nesto, bilo bi ti korisno, jer ces sacuvati malo energije a neces mnogo razgledanja propustiti. Elem, stigao si u Pasabagi. Tu ce te oduseviti dimnjaci sa prirodnim kapama. To je deo Kapadokije koji i najvise podseca na prirodne skulpture iz nase Djavolje varosi. Inace, sam  Pasabagi ti je i kao stanica na otvorenom putu i, u celoj Kapadokiji, tu su ti najjevtiniji suveniri (naravno, ako te to zanima). Bice jos povoljniji ako se upustis u cenjkanje.

Posle Pasabagija nastavi ka Zelveu. Ka tom mestu nastavlja i pomenuti asfaltni put. Jos nesto da napomenem. Do sada sam ti navodio mesta i doline koje imaju svoja imena. Medjutim, gde god da se okrenes, u celoj regiji, videces nestvaran pejzaz, koji menja boje tokom dana, u zavisnosti kako ga sunce obasjava. Bilo gde da pogledas bice ti veoma interesantno.

Po dolasku u Zelve (koje ti je jedan veliki polukruzni parking) raspitaj se kada imas lokalni prevoz za Avanos. Mozes i da stopiras, ali ti je frekventnost saobracaja veoma niska, tako da ti je bolje da racunas na javni prevoz. Avanos ti je nekih 7-8 kilometara od Zelvea, tako da ti je cena autobuske karte nebitan trosak. By the way, proveri kada imas bus za Avanos sa tog parkinga, pa medjuvreme iskoristi za posetu Zelve open air muzeju, ciji je ulaz nekih 10-15 metara odatle. Iskreno, zaboravio sam kolika je cena ulaznice, ali je sigurno niza nego za isti takav muzej u Goremeu.

Dakle, kada dodjes u Avanos, ponovo se raspitaj za red voznje, ovaj put za Goreme. Do Goremea odatle imas nekih 10-12 kilometara, i samim povratkom u "bazu", napravices prakticno jedan krug. Obavezno sedi sa leve strane autobusa, tako da ces u tih nekih dvadesetak minuta voznje imati retrospektivu dana, odnosno videces sa distance vecinu mesta koje si tog dana obisao. Nego da se vratim na Avanos. To ti je vec varosica i lokalni je centar grncarije. Videces mnogo prodavnica sa bezbroj predmeta od gline, svih mogucih boja, oblika i velicina. Ja bih ti preporucio jednu stvar. Pronadji prodavnicu ciji je vlasnik Chez Galip. Njegov posed je vrlo neobican. Pored klasicnog izlozbenog prostora, on ima i jednu vrstu privatnog muzeja - veoma neobicnog sadrzaja. Sa svih zidova i svodova te prostorije vise pramenovi kose, verovao ili ne. Ima ih nekoliko desetina hiljada i cela atmosfera deluje pomalo bizarno. On je jos pre par desetina godina poceo da ih skuplja, i to od posetilaca njegove radnje. Na svakom pramenu je uredno napisano ko je bio vlasnik i odakle. Mada sam trazio, nisam uspeo da nadjem nekog vlasnika iz ovih krajeva.

Kada se budes vratio, na kraju dana u Goreme, pogledaj kako celo mesto izgleda po noci, kada su i najinteresantniji prirodni eksponati kapadokijskog pejzaza, dekorativno osvetljeni. Kasnije ce te vec obuzeti san i, prvi dan je gotov.

Za drugi dan ti savetujem da odes lokalnim minibusom (3-4 kilometra) do sela koje se zove Uchisar. Ono ti je najpoznatije po svojoj mega-giga-ultra prirodnoj tvrdjavi, sa ogromnim prirodnim siljkom, koja je vidljiva iz mnogih delova Kapadokije. Uchisar u prevodu i znaci "siljata tvrdjava", te je i samo selo dobilo ime po toj atrakciji. Ne moram ni da ti napominjem kakav je pogled sa nje na celu regiju. Kada laganice zavrsis obilazak tvrdjave, a i samog Uchisara, spusti se u Golubiju dolinu, koja je prirodna veza Uchisara sa Goremeom. Prirodne oblike koje sam tu vidjao uporedjivao sam sa "ruskim kapama", "zitom sa slagom" i ostalim ukusnim kolacima. Ha, opet si u Goremeu. Ne tuguj, vec se spremaj za novi dozivljaj. Nad samim selom dominira brdo, sa kog je takodje prelep pogled. Do vrha tog brda se dolazi kroz lavirint ulicica, i ne moze da se pogresi i promasi. Seti se mene kada budes gledao regiju sa tog mesta!!!

Mada uopste nisam "prijatelj" turistickih agencija i njihovih preskupih i sterilnih aranzmana, za treci dan boravka u Kapadokiji ti upravo predlazem organizovani obilazak (ah, kako to grozno zvuci). Ali, da malo pojasnim. Kapadokija nije samo Goreme sa okolinom. Tu su i mnogobrojni podzemni gradovi (Derinkuyu, Kaymakli...), pa nestvarna Ihlara dolina, pa Belisirma, Selime, Guzelyurt, pa nekolicina karavansaraja... Sve je to poprilicno "razbacano" po regionu, i veoma je problematicno da se samostalno obidje, u nekom kratkom vremenskom periodu. A gotovo sve navedeno zaista vredi videti. Medjutim, kao sto Radovan III rece: "Evo resenja!!!". A, to resenje se ogleda u lokalnoj i vrlo preduzimljivoj agenciji "Nese tours". Ahmed, koji je i sin vlasnika agencije, vrlo ce ti ljubazno i natenane predstaviti njihove dnevne izlete. Vecinu njih mozes i sam da obidjes, posto su u blizini. Interesantno je sto je on svoje jednodnevne izlete nazvao po bojama, koje uglavnom preovladjuju tokom svakog izleta. E, sad, posto sam ja poprilicno izlapeo, zaboravio sam koje boje bese ovaj izlet. Ali, nije problem, vec ces ti to tamo naci. Sve u svemu, krece se iz Goremea, staje se blizu Uchisara, da bi se sagledala cela kotlina. Onda se preko Nevsehira, regionalnog glavog grada ide ka podzemnom gradu Derinkuyu.  Taj fascinantni podzemni grad, na osam nivoa, pokazuje umece zivljenja duboko pod zemljom, sa jos dubljom verom u sebi. Derinkuyu, a i sve ostale podzemne gradove u Kapadokiji, napravili su hriscani, koji nisu hteli da se odreknu svoje vere pred raznoraznim naletima, jos raznoraznijh osvajaca. Prosto je neverovatno kada covek vidi koliko su oni savrsenstvo postigli kada su na tih osam podzemnih spratova napravili i spavaonice, kuhinje, trpezarije, ucionice, stale... uz zaista jedinstven sistem ventilacije. Da, jedna napomena - budi veoooooooooooooma pazljiv ako klaustrofobija iole utice na tebe. Posle Derinkuyua se obilazi Ihlara dolina. To ti je jedan fenomenalan klanac sa bistrom brzom recicom u dolini, i nekoliko zaseoka, gde je jos uvek primitivna poljoprivreda u prvom planu. Tokom obilaska je i rucak, na jednom splavu na toj recici. Da, u samom klancu se nalazi i nekoliko crkava isklesanih u stenama, koje su takodje u prilicno losem stanju. Po zavrsetku obilaska Ihlara doline, nastavlja se ka selu Selime, gde se na jednom uzvisenju nalazi i prelep manastir, uklesan u brdo, a u pravom "kapadokijskom" stilu. Kasnije put vodi do jednog starog, ali prilicno ocuvanog karavansaraja, do jedne povece manufakture gline i glinenih proizvoda (gde zainteresovani mogu i sami da nesto oblikuju od te blatnjave mase, sa sve drvenim tockom koji sami nogom okrecete). U kasnim popodnevnim satima se stize u Goreme. Verovali ili ne, cena ovog dnevnog aranzmana, sa sve ulaznicama i ruckom je negde oko 25 eura. Naravno, to je cena posle cenjkanja, ali se sam ritual itekako isplatio.

Of course, ovo je samo delic svega sto moze da se dozivi u carobnoj Kapadokiji. Uz Lonely Planet, forum na njihovom sajtu i raznim drugim "pomagalima" tu ti je nesluceni broj mogucnosti  za istrazivanje po celom regionu.

I, jos jedna informacija. Iz Goremea sam autobusom isao za Istanbul i cena karte je bila oko 20 eura.

Toliko za sada. Za bilo koju dodatnu informaciju, slobodno me kontaktiraj.

Vlada Dragicevic ([email protected])                               

ej, stvarno ste fenomenalni, ovo je stvarno iznad svih mojih ocekivanja savrseno

nemam sta da kazem drugo

nego nesto sam zauzet ovih dana oko fakulteta, pa cisto da se javim da ne bude da sam nezahvalan, vi pisete a ja ne odgovaram kao

pa cim dobijem malo lufta eto mene opet sa gomilom dosadnih pitanja mada ne verujem da cu moci da smislim koje posle ovoliko informacija

hvala jos jednom, ovo nije kraj teme vec sam pocetak

Ja planiram u julu Gruziju, ali automobilom.  Upravo sam se vratio sa lutanjem automobilom po Bliskom Istoku (Pogledaj oglas u akcijama i okupljanjima).

Zainteresovani javite se....

pozz

to je uvak opcija koja olaksva mnoge stvari, ali i poskupljuje put

Ako bi te ustopirali u srbiji to bi bilo zanimljivo

Reci detaljnije planputa, planirane troskove pa se lako dogovorimo

JOVAN

dakle, gledam da idem opet na neki volonterski kamp, za ovu godinu nesto merachim Tursku jer je prevoz do tamo i nazad jeftin (balkan flexipass), a i viza jeftina (jel bese 10 dolara ili 10 evra?)

svejedno, i kampovi u turskoj su na dobrom glasu.

Ja sam prosle godine isao na volonterski kamp u tursku. Ukratko evo mog putesestvija:

Iskustvo iz Turske

Kao sto sam naslov kaze, isao sam na volonterski kamp (od 30.7. do 14.8.2005.) u Afyonkarahisar, grad u centru Anatolie. Turska. Volonterski kamp za temu je imao uredjenje jednog maleckog dela Afyona a.k.a. uredjenje travnjaka u avenijama...

Resio sam da putujem vozom, uz pomoc BalkanFlexipass karte (desetodnevna opcija) koja se pokazala kao najjeftinije resenje. Put me je vodio od Bgda preko Sofije do Istanbula. Krenuo sam u 08:50, dana gospodnjeg 28.07.2005. Od bgd do istanbula sam uz flexipass imao i placena spavaca kola tako da nije bilo problema. Tacnije, putovao sam potpuno sam u celom spavacem vagonu! Prvog saputnika u vagonu - ne u kupeu - sam dobio tek u Sofiji - ispostavilo se da je to jedna mlada simpaticna Turkinja, Fulya, koja mi je kasnije mnogo pomogla u İstanbulu, u koji smo uzgred stigli narednog dana u 15:00, znaci jedno 7 sati kasnjenja İstanbul me je potpuno fascinirao, sama Sirkeci stanica je ok, ali kada se sa nje izadje u grad --- moj Boze, ulece se u ludilo, ogromnu guzvu, gomile automobila, ljudi i slicno... Grad me je jednom recju odusevio na prvi pogled. Uzgred Fulya mi je pomogla da u Sultanahmetu kupim prepaid karticu za mob, jer moju iz Srbije nije bilo smisla koristiti jer roaming ubija koliko je skup. Zatim smo se zajedno ukrcali na jedan od feribota koji redovno saobracaju od evropskog dela grada do azijskog, tacnije od Emin?nu do zeleznicke stanice Haydarpaşa, a odatle polaze svi vozovi ka azijskom delu zemlje kao i prema zemljama Azije (Iran, Sirija). Sama Haydarpaşa je fascinantno zdanje, poklon nemackog Kajzera Turskoj, tacnu godinu sam zaboravio, cenim da je sigurno najlepsa zeleznicka stanica u svetu. Na Haydarpasa stanici sam morao da odmorim do 23:50 jer sam odlucio da idem vozom koji bi me u Afyonu iskrcao oko 8 ujutru, sto je ispostavilo se kasnije bilo pametno. Prilikom ukrcavanja u I? Anadolu Mavi Treni (naziv voza İstanbul - Adana? koji prolazi kroz Afyon) sam imao mnogo problema jer niko od konduktera ne govori engleski i nisam uspevao da im razjasnim kakvu to ja, do djavola, kartu koristim. Radile su i ruke i pisanje po papiru, i crtanje Tek mi na kraju voza jedan rekao, konacno na engleskom: "Decko, sedi ovde!" Seo sam. Voz je bio pun, i nisam napomenuo, sjajan. Neverovatno, bio je daleko bolji od svih nasih vozova (i pri tome mislim na nase medjunarodne). Vagon u kom sam bio je pulman fazon, sto ce reci da putnici sede kao u autobusu, nema kupea i slicno. Svaki vagon ima stjuarda itd... Cenim da sam bio jedini "turista", ako se tako moze reci. Zaspao sam nakon sat vremena i trzao se na svakih pola sata jer sam povremeno bacao pogled na displej moba na kom je pisalo u kom smo gradu, regionu, delu Turske. Tako sam doputovao do Afyona.

E ljudi moji taj grad i ljudi su mi prirasli srcu. Volonteri su bili vrh. Dovoljno je reci fenomenalna ekipa i sjajna atmosfera. Do duse, nas muskih je bilo daleko manje, odnos mi i devojke (5 : 10), sto znaci da smo uzivali

Etnicki sastav:

devojke:

Belma - kamp lider i moja super prijateljica sa kojom sam najcesce u kontaktu, Irena (hrvatska), Sarah i Marine (franc), Eva (ceska), Alba (spanija), Minjae, Sun Hye i Jungmin (juzna koreja), Tomomi (japan)

momci:

Ayberk - kamp lider, jednom recju kralj, Robert (hrvatska), Charles (kanada) i Keisuke (japan).

Rad se sastojao u sadnji drveca i trave u avenijama. Ako me kapirate Nije se radilo koliko smo mi hteli, jer u Turskoj je nemoguce raditi duze od 1h bez prestanka, odmah vas neki ljudi koji zive u toj aveniji koju sredjujemo zovu na kolace, ?ay, ma sta god pozelite... Smesteni smo bili u kampusu Afyon Kocatepe univerziteta. Devojke i momci u posebnim zgradama. A sta reci o zgradama koje su iznutra sve u mermeru i sve su nove, jer Afyon je grad mermera (a i opijuma)... Organizovana su i raznorazna desavanja na koja smo isli, rostilj kod mladih izvidjaca, skoro svako vece neki party, dorucak sa gradonacelnikom, intervjui za TRT i slicno... Obilasci okolnih mesta koja pripadaju provinciji Afyon... Boravak u hamamu ---- eh ko to nije doziveo - kao da i nije ziveo

Nakon kampa sam sa jos dve drugarice (spanjolkom i japankom) posetio Kapadokiju tj mestasce G?reme. Tamo sam proveo 3 dana. Razgledao pecine, podzemne gradove i krajolik, koji je kao da ste pali na neku drugu planetu - uzgred tamo su i snimani delovi Starwarsa... Nakon toga sam otisao u Kayseri gde sam sacekao voz 4 Eylul Mavi Treni (naziv voza od Malatye do Ankare koji ide kroz Kayeri). To je bilo celovecernje putesestvije od 01:00 do 07:30. U Ankari sam bio 2 dana gost kod Belme, tacnije spavao sam u Ayberkovom stanu, on nije bio tu a ni cimeri, tako da sam imao stan u Ankari samo za sebe, hehehe Ankara je ostavila super utisak kod mene jer je to moderan grad, i jedino sto nedostaje ovom gradu je voda tj nema reku ni jezero...

Onda dolazi put od Ankare do Istanbula sa Cumhuriyet Ekspresi u kom sam imao ogromnih problema. Da ne bese celnih ljudi TCDDa u mom vagonu kondukteri bi me definitivno izbacili napolje jer ne govore engleski a po njihovom ponasanju shvatio sam da "kao" karta ne vazi u tom vozu... Malo morgen. E onda se lepo ubace ovi sa vrha kompanije i sve bude u redu. Objasne mi da je moja karta za voz druge klase a da je jedino ovaj voz prva klasa ali da nema problema, njihov sam gost i da ne brinem. Celnici su se iskrcali u Eskişehiru i snabdeli me specijalnom propusnicom za ovaj prvoklasni voz. A voz --- vrh. Necu da se trudim da opisem kakav je   Voz je inace sa kasnjenjem od pola sata stigao u istanbul, ali dovoljno da ja ne uspem da stignem na bus za Sofiju... Eh da, bus! To je prica. Dok sam bio na kampu dobio sam informaciju od poznanice iz bgd, jovane, da je pruga u juznoj bugarskoj poplavljena i da voz ne saobraca. Mozete misliti koju je to frku napravilo i meni i mojim prijateljima iz hrvatske... Ali snalazljivost cini cuda. Odlucio sam da idem busom od istanbula do sofije i da tamo ponovo sednem na voz. Ovako je moralo da bude jer sam skroz presusio sa novcem, mnogo sam se istrosio u Kapadokiji... Elem, prenocio sam u Sultan hostelu u Sultanahmetu, tamo na dorucku sreo Charlesa i odusevio se, proveo prepodne sa njim, prosetao se tim delom grada, uzivao na Galata mostu i u plavoj dzamiji (u Aja Sofiju nisam usao jer sam presusio sa lovom a ulaz je 10 evra...).

Put od Sofije do Bgd mi je najgore zivotno iskustvo. Isao vozom dakle, drugom klasom a u mom kupeu - odvikao sam se od kupea, hehe, jedan svercer bugarin, dva mlada bugara i bugarka koji idu kod prijatelja u Nis, a od prtljaga nemaju nista Idu na zurku kako kazu. I da, Mark, lik iz kanade kog sam upoznao u busu od ist do sofije, koji je moje godiste, zavrsio je fax (blago njemu!, ja jos nisam ) i na proputovanju po evropi je. Odlucio je da poseti beer fest u bgd, jer je cuo da je super! I jeste! Zasto sam rekao da mi je najgore iskustvo u zivotu - zato sto su nasi carinici i policija - stoka! Tuku ove bugare, ne iz mog kupea vec iz drugih sto svercuju eksere i jos neku gvozdjuriju. Pijani, prljavi - ma katastrofa. Od mene carinik trazi da otvorim torbu (planinarski ranac a.k.a. backpack) i pita me, jer ne zna ni rec engleskog: "Jeli, jel' ovaj kanadjanin sa tobom?" i "Jel imas da prijavis neku nedozvoljenu supstancu?" Ej, bre! Pa ko prijavljuje --nedozvoljene-- supstance. Haos. A lik pijan... I tako... proslo je sve kako treba i stigao sam u bgd negde oko 07:00 dana godpodnjeg 20.8.2005.

Puno pozdrava

                             

    Marko

p.s. Imam pitanje za Lazara: Da li si uz balkan flexipass kartu u Turskoj koristio i rezervaciju sedista, i da li je mozda bolje da se sediste rezervise? Ja nisam, ali sam se non stop snalazio kako sam umeo. U vozu od Kayseria do Ankare, za malo da izvisim za mesto, jer je voz bio krcat, a ja koristim tamo neki flexipass...

Da li si uz balkan flexipass kartu u Turskoj koristio i rezervaciju sedista, i da li je mozda bolje da se sediste rezervise?

  Ne. Pošto je flexipass karta za drugu klasu, ja sam prirodno svaki put lepo ušetao u prvu klasu i tamo seo. Par puta su me zamolili da se premestim, mada me uglavnom nisu dirali i bili smo sami (drugarica i ja) u kupeu gotovo sve vreme. I to prva klasa. Šta znaju kondukteri šta je flexipass.

  Za flexipass ne treba rezervacija, ako neko hoće da ti naplati, samo ne daj i gotovo. U Bugarskoj su nam rekli da ili platimo rezervaciju par evra ili siđemo na prvoj sledećoj stanici, jer je to kao neki brzi voz. Mi naravno nismo uradili ni jedno i drugo i nikom ništa, mrko su nas gledali al nas više nisu gnjavili.

    A za sedište - ja sam jednom sedeo ispred WC-a od Beograda do Niša, i to u noćnom vozu. To može da ti se dogodi svuda... ako se dogodi, šta je tu je, čekaš i vrebaš da neko ustane

Za 2-3 dana krećemo u Tursku, a ja konačno sad nalazim vremena da se kolko tolko ozbiljnije posvetim planiranju.

Prvo Istanbul. Je l ima kakav zgodan vidikovac iznad grada sa koga bismo bacili dubok pogled preko 2 kontinenta ? Verujem da bi to bio do?ivljaj.

Onda, Lazare, pominjao si Mustafu Kremenka iz Kapadokije. Adresa, broj telefona, koordinate pećine, lični opis... ili već bilo kakvo uputstvo za pronala?enje dotičnog ?

Kao ?to pomenuh, plan mi je dosta rupičast. Fali mi bar jedna pustinjica za pro?etati (kamen, pesak, ne pravim pitanje, samo nek je golo), ali po mogućstvu zapadno od Kapadokije (ili bar ne mnogo istočno), jer iz raznih razloga verovatno nećemo ići daleko na istok. I bar jo? jedan zanimljiv planinski vrh, po mogućstvu kamenit.

Okviran plan mi je za sad prilično pitom. Iz Istanbula bismo furnuli prema jugu, bacili pogled na Pamukkale, produ?ili na Mediteran, napravili turnejicu po obali (je l ima jeftinog privatnog sme?taja u ovo doba godine ?), uvatili neki stopić do Goreme, lunjali par dana po pećinama i onda preko Ankare nazad. E, kad bih u tu priču ubacio jo? pomenute pustinju (mo?da mi i ne gine hajk kroz neku pustaru a da to i ne znam ?) i planinu, to bi već bilo ne?to.

Za 2-3 dana krećemo u Tursku,

  Ja krećem za Istanbul u četvrtak ujutru, stopom, inshallah... možda se sretnemo na nekom veselom mestu tipa bugarska granica

stanbul. Je l ima kakav zgodan vidikovac iznad grada sa koga bismo bacili dubok pogled preko 2 kontinenta ?

  Najpoznatiji vidikovac je brdo Čamlidža. Pazi da ga baš tako izgovoriš inače te neće razumeti. Na Evropskoj strani grada (mahala Eminonu, kvart Sirkeđi, odmah ispod ž. stanice) sedneš na trajekt i izađeš u Aziji negde iza prvog velikog mosta, znači stanica Čengelkoj ili Kandili, nisam siguran, u svakom slučaju i ako omašiš nisi puno omašio, malo ćeš da prošetaš.

    E tamo moraš malo ljude da pitaš za brdo Čamlidža, pa će te oni već uputiti na bus. Onda drajvera zamoliš da ti kaže gde da izađeš. Kad izađeš, imaš jedan surovi uspon do gore, jezivo strma ulica. Gore je park, jako lepo, vidi se pola grada, doduše iznad Istambula su stalno nekakva smogovita isparenja pa možda i nećeš videti koliko očekuješ

Onda, Lazare, pominjao si Mustafu Kremenka iz Kapadokije. Adresa, broj telefona, koordinate pećine, lični opis...

    Nađi na mapi veliki grad Kayseri, a onda, par santimetara zapadno, i gradić Urgup. E sad, kad ideš iz Urgupa za Goreme (nije više od par kilometara, max. 6-7) stižeš do mesta sa putokazom. Tu se odvaja jedan put udesno nadole i ide za Goreme, ima jedno pet kilometara do samog gradića.

    Kreneš lagano tim putem desno dole, peške, i posle možda pola kilometra videćeš na jednoj steni napisano velikim slovima Lemon House. E tu živi čika mustafa. Obavezno ponesi podlogu za vreću jer je pod pećine-sobe hladan.

    Ako ga ne nađeš, plan B. Kapadokija je prepuna pećina, od kojih je 99.5% prazno, tj nisu baš pećine nego čitave sobice i stančići izdubljeni u stenama koje vidiš na sve strane, ne mož' omašiti

    Za Pamukkale, čujem da je malo presušilo i da više nije ono što je ranije bilo... a za Mediteran, trebalo bi da nađeš nešto jeftino pošto je sad low season a u tim gradovima je svaka druga kuća - hostel. Samo se cenjkaj i nemoj se stideti nego budi bezobrazan, odmah sreži cenu na trećinu.

Fali mi bar jedna pustinjica za prošetati (kamen, pesak, ne pravim pitanje, samo nek je golo), ali po mogućstvu zapadno od Kapadokije (ili bar ne mnogo istočno), jer iz raznih razloga verovatno nećemo ići daleko na istok. I bar još jedan zanimljiv planinski vrh, po mogućstvu kamenit.

      Cela Kapadokija (zapravo cela Anadolija) je manje-više pustara, videću dal imam neku fotku odgore. Peščane pustinje, koliko ja znam, počinju tek u Siriji, a one najbolje, sa sitnim, žutim peskom, tek u Jordanu

      Odmah kada izađeš iz Kayseri-ja putem za Urgup videćeš sa leve strane jednu strašnu planinčinu. Zanimljivo je što je potpuno gola, mislim da nema ni jednog stabla na njoj. Visoka je 3916 metara, a interesantna je jer se diže iz totalne ravnice. Otkad sam je video želim da se popnem tamo (zamisli kakav mora biti pogled odande, na ravnicu!).

        Mnooogo zapadnije, u blizini Burse imaš planinu Uluda, oko 2.500 metara, za koju kažu da je prilično divlja... možeš i tamo

        Eto, pa ako se setim još nečega, pišem

        LP

     

Sto se tice pitanja o Aniju, nazalost ne postoji nikakva redovna aurobuska linija iz Karsa, vec samo taksi-prevoz, koji je skup, ili kombi-prevoz za oko 8 eura (sto je odlicna cena). Bez obzira na to, Ani je velicanstven i ne bi ga trebalo propustiti. Odzakli je zapravo kurdsko selo pored Anija, a ne turski naziv za Ani. Ne treba se zaletati i prihvatati prvu ponudu za prevoz, jer traze i po 20 dolara,i to uz zadrzavanje od oko 2 sata. Ja sam imao srecu da sam naisao na grupu turista i poveli su me za manje para i uz zadrzavanje od oko 4 sata. Inace, ne vredi stopirati, jer niko ne prolazi osim turista. Ani je bukvalno na samoj granici sa Jermenijom, a granica je vec vise od 10 god, zatvorena. Ince, jermenski turisti razgledaju Ani sa nekog brda u Jermeniji, sa kojeg je dobar pogled, ali ne mogu da predju granicu, tako da i iz Jerevana postoje ekskurzije do granice, ali to nije pravi dozivljaj...Citava zona je militarizovana,tako da su se oko mene sve vreme motali policajci u civilu i vojne patrole. Ani je inace ociti primer kulturnog genocida, koji je nastavak masakra nad Jermenima, pocinjenog pocetkom 20. veka. Toplo preporucujem Ani!

u sustini u jednom vozu me Jovan zapalio za ovo pa se odlucila da pitam ima li nekog zainteresovanog da ide taj put turska, gruzija, jermenija??

sto se mene tice, moze se krenuti vec pocetkom sledece nedelje..

mirjana

naravno, ja ali tek shto sam se vratio pa ne znam, ako mozes da prichekash do npr. naredne godine ili ako imash da mi bespovratno pozajmish odredjenu svotu novca (ne trazim puno) onda moze vec od sutra

shalu na stranu, dodushe ovo za novac nije shala, ali sta god da te zanima mozes da pitas mene ili Jovana ili obojicu ili kako god ili ako imas ICQ nadji me pa cemo da se isprichamo =]

aj pa tako.