Moj prvi susret sa Limom nikako se ne može označiti kao „ljubav na prvi pogled“. Naprotiv, moglo bi se reći da je bio poprilično traumatičan. Tako sam prva tri dana proveo u obazrivom opipavanju, osluškivanju i osmatranju zamišljenog protivnika, nesiguran da li ću nekim nesigurnim pokretom probuditi divlju zver u njemu...

Autor: Vasko Lukinić

Pročitajte ceo tekst

  Konačno da se i ti oglasiš iz te Južne Amerike Piši još!

Vaskooooooooooo! Pa de si ti? Odlično, kao i uvek. Nisam mogao da verujem da ćeš se uplašiti nekog grada posle one priče iz Katmandua. Odlični opisi, šareno mesto. Piši!

Браво! Уживање је читати твоја писанија!

Haha, sjajno...smejala sam se dok sam zamisljala ove prodavce u autobusu i pevaca slagera na vasaru. Ta zana sto nije platila kiriju malo te je zeznula, ali ok otkriveno na vreme

Uzivaj, cekamo sledecu avanturu!

Priznaj da ces na kraju napraviti antologiju "Vaskovi autobusi": nepalski autobusi, limski autobusi....

PS - super je, pisi jos!

Predlažem da se antologija zove "Moji autobusi", kao omaž M. Gorkom 

Jako mi se dopada, pogotovo jer zelim u skorije vreme da odem u Juznu Ameriku. Mozda to bas bude Lima.

Vasko,bas lijepo pises.Ja sam u Limi bila,ali onako :vodjena ko svaki

kukavni turista,kome pokazu samo ono sto se turistima pokazuje.Takvi

poput mene,nikad zapravo ne vide zemlju u koju su dosli.Ne upoznaju

nikog od lokalnog stanovnistva,u najboljem slucaju razmjene koju rijec

sa konobarem ili vodicem.Stoga mi je pravo zadovoljstvo bilo procitati

tvoj dopis.Pises sjajno,sazeto i zanimljivo.A sto se tice glavobolje,

e to je prosto:trebo si odmah u startu nabaviti vrecicu koko lisca i zvakati

ga od jutra do mraka(ovo za ubuduce,ako te put ponovo nanese do Perua

Pozdrav:Marijana iz Istanbula