Nebo iznad Bombaja puno je crnih ptica. Na srebrnom pesku indiskog Lida, na plaži Juhu, ogladneli kupači drže svoje sendviče - ispod tanjira. Grabljivice se strmoglavljuju kao moderni bombarderi i za tren oka - sendvič neopreznog, ili neiskusnog, lebdi u vazduhu...

Autor: Živko Milić (1958)

Pročitajte ceo tekst

Auuuu, brate, sav sam se najezio dok sam citao. Nesto malo sam znao o Parsi-ima ali ovo o darivanju svojih mrtvih pticama grabljivicama nisam. Pricica je kratka ali ostavlja veoma dubok utisak. Bravo  .gif' alt='::'>

Ma to što ih oni daruju ni po jada, njihova stvar. Nego zamisli da deliš grad sa njima, pa da te celog veka proganjaju one vrane i pitaju kad ćeš već jednom. Strava.

  Čini mi se da sam negde pročitao da je ovakav način "sahranjivanja" danas zabranjen u Bombaju, jer se često dešavalo da ptice ispuste neki komad tela negde iznad grada. Može da padne na neki trg, u baštu restorana, dvorište zabavišta, nekome u dvorište, itd, a postoji rizik od zaraznih bolesti. Nisam siguran, kao da sam čitao nešto o tome nekad davno, ne sećam se baš najbolje.

Čitam na našem sajtu sada:

"U trenutku pisanja ovog teksta (oktobar 2010. godine) Živko Milić ima 88 godina."

Postoji li ikakva šansa da se stupi u kontakt sa gospodinom i napravi intervju? Bio bi to pun pogodak!

  Mislim da već odavno živi u Hrvatskoj, ali verovatno se može iskopati neki kontakt.