Posted January 17, 2011 Od nedavno se emituje zanimljiv serijal na RTSu pod naslovom "Zadnja kuca". Novinar Milan Popovic je napravio serijal o selima koja izumiru, najcesce u pogranicnim oblastima Srbije. Neka od njih broje svega po nekoliko stanovnika, uglavnom staraca. Zanimljivo je cuti njihove price i videti kako tece njihov zivot. Ono sto nije zanimljivo, to je da tih sela uskoro nece biti. U poslednjoj epizodi je cak posetio jedno u potpunosti izumrlo selo, delovalo je bas jezivo. Vidim da ljudima ovde na forumu takva mesta deluju zanimljivo, a mislim da nije potrebno zapucati u neku Siriju i Japan da bi se videlo tako nesto. Nazalost, ima toga i kod nas i to bas dosta. Recimo, selo Repusnica u opstini Knjazevac, iz pomenute emisije. Neverovatno, citavo selo, prazne, polusrusene kuce i mrtva tisina. Pa, eto, koga zanima, neka zapuca tamo. Sve emisije serijala se mogu skinuti sa adrese: http://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/RTS+1/2962/Zadnja+ku%C4%87a,+Srbija.html Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 17, 2011 Lepa ideja za emisiju. Ja više volim sela u kojima živi makar neko, pa makar i svega par ljudi. Kad je selo totalno prazno, onda to baš i nije selo Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 17, 2011 Da, on i posecuje sela gde ima par ljudi, malo im pomaze oko svakodnevnih poslova i slusa njihove price. A posto u neposrednoj blizini tog sela gde je bio postoje 3 ugasena sela, onda je nakratko otisao i obisao jedno od njih. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 17, 2011 Zaintrigirao si me, skinuću da pogledam. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 17, 2011 Ima poprilično takvih sela po krajnjem istoku i jugoistoku Srbije, to je deo zemlje gde je depopulacija najintenzivnija. Do nekih od njih je sve teže doći, jer niko ne prolazi i šumski putevi već zarastaju u gusto rastinje. Solidan broj napuštenih sela postoji u severnim delovima Stare gde je to i snimljeno na teritoriji opštine Knjaževac, ali ih ima i južnije, na području Visoka. U gornjem toku Visočice ima ponajviše upravo takvih sela koja Lazara zanimaju, gde je ostalo po 3-4 čoveka. Recimo Braćevci, Izatovci, Kamenica. Primer toga kako putevi mogu brzo da propadnu kad se ne koriste je upravo put koji se od Braćevaca penje preko Vidliča i ide ka Dimitrovgradu. Nekada je to bio širok, čak delimično asfaltiran put kojim su i autobusi prolazili, a danas je pretvoren u takvu džunglu da se i džip jedva provlači, povijajući grane rastinja u koje je obrastao. Jedno vrlo zanimljivo selo sličnog tipa je i Cerev Del, na severozapadnim obroncima Vlaške planine. To je selo na oko 1000 m nadmorske visine, kome se može prići makadamskim putem iz smera Pirota (može i iz drugih smerova, ali samo hard-core terencem). Nekada veliko selo, danas je jedno 95% kuća napušteno. Tu samo preko leta boravi nekoliko staraca, koji se tokom zime spuštaju do rođaka u Pirot, tako da je zimi selo potpuno prazno. Deluje sablasno i veličanstvno na neki način. Mi smo tuda prošlog leta odlučili da provedemo staroplaninski 4x4 karavan, ali ne treba samo prozujati, treba tu provesti neko vreme, oslušnuti mesto, stopiti se s njim. Zaista nema potrebe da odlazimo u centralnu Aziju da bismo iskusili neke puste predele, jer toga sve više imamo i kod nas, treba se samo malo više odmaći od glavnih puteva. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 17, 2011 Da, svi ti predeli su toliko lepi, ali, opet, putevi zarastaju u korov, i obicno su to sela koja predstavljaju slepa creva, nema tranzita, nemaju ljudi od cega da zive, pa silom prilika svi beze negde drugde. Ali, nije mi jasno, zasto bar ne sacuvaju te kuce kao vikendice, pa taman samo i leti da dolaze na 10 dana, bolje nego da u potpunosti propadne sve. Mislim da ta mesta treba nekako otrgnuti od zaborava, barem o njima diskutovati, pomenuti ih, posetiti. Inace, emisiju prati i strucan komentar demografa iz Instituta "Jovan Cvijic". Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 17, 2011 zar ne bi trebalo da se serija zove ,,poslednja kuca''? Zar ne ide prvi-poslednji i prednji-zadnji? Ili ja to zivim u zabludi? Enivej ne volim depresivne emisije ovog tipa. Kako je nekada tu super bilo, ziveli ljudi, radilo se, bilo dece, a sad sve pusto nema nikoga ljudi crkavaju od gladi... Ako je selo bogu iza tregera, a gradovi postaju sve primamljivije mesto za zivot onda mi je nekako normalno da takva sela izumiru. I mislim da to troje-cetvoro poslednjih staraca treba da se odsele, jer nemaju tamo ni ambulantu ni struju a kolima je tesko stici. Volim da vidim napusten dvorac, neku kucu, mozda vojnu bazu, ali prazno selo mi je isuvise depresivno. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 17, 2011 Ako je selo bogu iza tregera, a gradovi postaju sve primamljivije mesto za zivot onda mi je nekako normalno da takva sela izumiru. Ne bih se složio Takva politika je utopistička i ne vodi nikuda. sela moraju da postoje, pa čak i takva, zabačena, ali im se moraju omogućiti uslovi za normalno funkcionisanje. Gradovi su samo trenutno i ne svuda primamljiva mesta za život. U savremenom svetu se poslednjih godina pojačava trend odlaska iz urbanih u ruralne krajeve. Na žalost, kod nas je taj trend dijametralno suprotan i tako će biti sve dok se na selima ne stvore pristojniji uslovi za život. A to da su ovakve emisije depresivne, slažem se, ali opet mnogo manje nego ta napuštena sela... Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Baš sam htela da spomenem ovu emisiju u temi Horor tura po Srbiji. Mene bi bio strah da odem u tako neko napušteno selo noću. Mislim da je problem u tome što mlađe generacije odlaze iz sela u veće gradove da bi se zaposlili, a usput imaju mnogo veće troškove, dok u selu zjapi prazna kuća, štala, voćnjaci, njive, šume. Nije mi jasno da toliki potencijal ostaje neiskorišćen a kao idu za poslom, nemaju od čega da žive itd. A možda će se i ta sela jednom popuniti, ko zna. Eno dole u Malom Suvodolu neki stranac kupio sebi kuću pa je sređuje za pod stare dane. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Nije mi jasno da toliki potencijal ostaje neiskorišćen a kao idu za poslom, nemaju od čega da žive itd. Mladi ljudi ne žele da provedu svoje najbolje godine u malom selu u planini bogu iza leđa. Hoće da odu negde gde mogu da iskuse nešto novo i drugačije, upoznaju druge ljude i dobiju pristup ogromnoj količini sadržaja i mogućnosti koje im njihovo seoce, nažalost, ne nudi. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Al kako okrenuti ledja sopstvenoj kuci? Slozio bih se da je to neverovatno neiskoristen potencijal zemlje i svega. S jedne strane mladi pobegnu iz sela u grad pa onda kukaju kako ne mogu da nadju posao ni nista, a zemlju ostavili kuci i zaboravili na nju. U Holandiji se tih par procenata farmerskog stanovnista smatra elitom, za razliku od nasih prilika. Necu sigurno crkavati od gladi samo da bih rekao da zivim u gradu, uvek cu se vracati na selo makar zarad zemlje iako cu verovatno ostati u gradu nakon studija. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Kod nas se od poljoprivrede ne moze ziveti, tj moze taman toliko da se prehranis (gajis svoju hranu), zaslugom raznih monopola. Mladi ljudi sa sela kao i mladi ljudi iz grada zele razne stvari: obrazovanje, putovanja, izlasci... A toga na selu ili nema, ili je novac za to je nemoguce zaraditi. Uostalom, te napustene kuce se prodaju za 1 000 - 3 000 eura pa ako bi se pristedeli za par putovanja svako od nas bi mogao sebi da priusti istu i da se okusa u onome u cemu stotine hiljada mladih sa sela nije uspela, a to je preziveti u takvom selu. Naravno svi bi mi voleli da imamo takvu kucu u vidu neke vikendice gde bi za npr 1. Maj opicili rostilj i doveli drugare , ali niko se ne bi usudio da se odseli tamo. Farmer u Holandiji i seljak u Srbiji su dve razlicite stvari, ima i ovde '' farmera '' koji zive dobro, ali oni imaju jako mnogo zemljem, a prosecan seljak sa onoliko zemlje koliko ima stvarno ne moze da prezivi. Doduse i tu ima razlike , sela u Vojvodini su drugacijeg tipa, bolje su povezana sa gradovima, veca su i imaju vise sadrzaja, tako da tu poneko mlad i ostane, ali sela koja se napustaju stvarno su losa mesta za zivot. Nisu ni ti ljudi koji odlAZE u gradove ludi, pa da tako ostavljaju svoje kuce na milost i nemilost vremenu. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Po meni, emisija uopste nije depresivna. Ne znam da li su oni koji su dali takav sud pogledali ijednu epizodu. Ja prvi ne volim da gledam nesto tog tipa, a ovo vise dozivljavam kao jedan zanimljiv prikaz mesta za koja nisam ni znao da postoje. I bas sa nestrpljenjem ocekujem svaku novu epizodu da se pojavi na sajtu RTSa. Pritom je i voditelj jedan mlad i pozitivan lik, koji ume, onako, kroz salu da porazgovara sa mestanima i da na jedan zanimljiv nacin predstavi situaciju tamo, koja, slazem se, nije sjajna. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Emisija se zove Zadnja kuca, Srbija verovatno po tome sto se nekada, a mozda i sada, u ta udaljena sela koja nisu imala poste pisalo: Naziv sela, ZP (zadnja posta) pa naziv najblizeg mesta koje je imalo postu i postanski broj te poste. Samo sto je tada imalo kome da se pise, a sada nazalost je takvih ljudi sve manje. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Samo da istaknem da sa 2 meseca rada godisnje mlad covek sa ne puno zemlje ostvari prihod koliko prosecan zaposleni u Srbiji za godinu dana, tacnije skoro 50% veci. I to je ono bas minimalno! I to naravno ako hoces samo 2 meseca da radis u godini, i naravno, govorim u svoje ime kao neko sa sela iz Vojvodine. Izvinjavam se sto malo skacem sa teme. Al u svakom slucaju ne krivim mlade koji odlaze u gradove, to je i logicno. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Ne znam na koji seoski posao koji traje samo 2 meseca mislis? Da je to tako lako ne bi i vojvodjanska sela bila toliko opustela, kao sto jesu. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Šta ti to sadiš? Opijum? Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 18, 2011 Aj da vec pojasnim, iako nije bas mesto na temi. Soja - vec 10ak godina dobra cena, ima gde da se proda. Ako imas 10 jutara, prinos bude oko 2500kg po jutru, cena ove godine 30din (nesto malo jace, al dobro), to mu izadje...750.000din. Sav posao zahteva manje od 2 meseca, al aj nek su 2 meseca. Podeljeno sa 12 meseci je 62500 mesecno sto mu izadje vise od prosecne plate koja je trenutno oko 380e. Svi troskovi, znaci gorivo, da platis sejanje, branje, seme i optimalnu zastitu nisu uopste veliki, sto na kraju znaci da ti ostaje jako lepa para za 2 meseca rada. A pride tih 10 jutara mozes mnogo bolje da koristis, ne samo za jednu kulturu godisnje, ovo sam samo kao primer naveo. Ono sto se mora uzeti u obzir je da je zemlja ok kvaliteta, pa nije isti prinos u Subotici i u Srbobranu, treba imati tih 10 jutara i srednju mehanizaciju za obradu. Jedino je to sto se treba oznojati u ta 2 meseca vise nego u nekim firmama u fotelji. Eto...bez opijuma Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 19, 2011 Bez obzira na emisije i price treba biti realni, i zapitati se kakav je realan seoski zivot mogao da bude u ovim teskim godinam iza nas? Mozemo da pricamo da moze da se zaradjuje na selu i ja se slazem da moze sada a sta se desavalo u zadnjih 20 godina. Propale su poljoprivredne zadruge i vratila se oduzeta zemlja nekome ko je vec ranije prestao da se bavi poljoprivredom celokupna tranzicija ko je uspeo da opstane opstao je ko nije nije sto je i posledica vremena u kome zivimo. A sto su sela opustela to je po meni normalno sa vremenom i trendovima koji drmaju svetom ne samo Srbiju, svako zeli da ima udobniji i laksi zivot i zato ljdi menjaju svoja stanista, neko iz sela u grad neko iz grada u inostranstvo ili iz sela u inostranstvo. Ali i to moze da se promeni neko ko nikad nije ziveo na selo otici ce na selo kada dodje vreme za to i kada shvati da ce mu biti bolje, jeftinije i sigurnije da zivi na selu nego u gradu, a to ce se desiti kada se stvori infrastruktura. Ako nece nasi da zive doci ce stranci kada vide kakve vile mogu da kupe za jeftine pare narocito u Negotinkom kraju i istocnoj Srbiji neznam za ostatak deo zemlje ali tuzno je videti kakve kuce zuje prazne po tim selima. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 19, 2011 I samo jos treba da ulozis koju desetinu hiljada eura u deset jutara kvalitetne zemlje i mehanizaciju. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 19, 2011 To za poljoprivredu sve stoji, ali mislim da važi samo za Vojvodinu. A selo u Vojvodini je nešto sasvim drugo. Evo sad sam baš pogledao neka random sela u Vikipediji: Kovilj 5.500 stanovnika, Kać 11.000, Vrdnik 3.000 stanovnika, Ravno Selo 3.500 stanovnika, Kisač 5.500, Erdevik 3.300, Bačko Gradište 5.500... To uopšte nisu mesta koja umiru. Pričali su mi nedavno da u osnovnoj školi u Kovilju svake godine ima sve više dece, i da se otvaraju nova odeljenja. Okej, postoje i u Vojvodini mala sela od po par stotina duša, ali mislim da opšti trend nije ni blizu takav kao na, recimo, Staroj planini. A ova emisija je, čini mi se, o selima u planinskim delovima Srbije. Tamo su putevi katastrofa, obradiva zemlja je lošija i ima je mnogo manje, a zimi je sve zavejano i često odsečeno od gradova. Nije isto njiva u Bačkoj i njiva na Pešteru. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 19, 2011 I rodno selo mog oca, Gornja Bela reka pod planinom Tupižnicom u istočnoj Srbiji, vrlo brzo će se naći na spisku sela koja umiru. Već sada je broj stanovnika spao na stotinak, i to su sve stari ljudi od kojih većina neće doživeti više od narednih desetak godina. Većina onih koje sam lično poznavao i sa kojima sam komunicirao umrli su u poslednjih nekoliko godina. Sve je manje stanovnika koji su u godinama kada još uvek mogu da se bave poljoprivredom, tako da svake godine sve više njiva oko sela zarasta u korov. Nema ko da ih obrađuje. Seoska škola već decenijama ne radi, jer se u selu ne rađaju deca. Jedino vreme kad se tamo može sresti poneko mlađi jeste leto, kada potomci dođu na godišnji odmor do svojih staraca. Kuće se prodaju budzašto (čak i za manje od 1000 evra), tako da su mnogi zaječarci kupili stare kuće u selu da im budu vikendice. Kada stignete tamo, zaista imate utisak da se apsolutno ništa ne dešava i da vreme stoji. Kao da ste ovaj ludi tempo savremenog života potpuno ostavili za sobom, deluje vam nestvarno već posle jedne prospavane noći tamo, kao da je to nešto što se dešava na nekoj drugoj planeti. Nekada je to bilo poznato valjavičarsko selo, a danas su se sve te valjavice u klisuri nadomak sela urušile i potpuno obrasle mahovinom. Taj stari način života treba nekako izvući iz zaborava, ostaviti neko svedočanstvo kako je to nekada izgledalo. Imam utisak da civilizacija u kojoj živimo nemilosrdno gazi sve to, da pod nekakvom parolom "napretka" čoveka nepovratno otuđuje od prirode sa kojom smo desetinama hiljada godina živeli i koju smo nekada umeli da poštujemo. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 19, 2011 Silbasboy, svaka tebi cast ako ti to tako uspevas. Bez uvrede, ali, ili si ti mnogo pametan, ili je vecina Vojvodjana glupa! Da je tako kao sto ti pricas, selo bi bilo raj za zivot! Ali, realno, nije tako! Mozda je to sto si ti naveo zaista tako, ne znam, nikad niko od moje familije nije radio sa sojom. Ali, sudeci po iskustvu sa vecinom ostalih kultura, ne bih se bas slozio. Iz vise razloga. To sto si ti naveo je idealan slucaj, kad neko sedne, napravi racunicu i kaze:"U, pa ovo se bas isplati"! Ali, ima tu i mali milion faktora koji ce te sputati u nameri. Najsigurnije bi bilo da potpises ugovor sa nekom firmom o otkupu robe po fiksnoj ceni, sto u nasoj drzavi i sa nasim stabilnim dinarem i nije bas tako jednostavno. Tad bi ti bio zagarantovan plasman robe i novac. Medjutim, cena je obicno podlozna promeni, a novac, i kad ga ima, isplacuju u ratama. Kad je slabiji rod, otkupljivac ti ponudi vise, ali, dzaba, kad ti nemas sta da prodas. Kad je bolji rod, cena je manja i jos ti pri merenju zakeraju, pa odbiju procenat na vlagu, pa deo robe stave u drugu, trecu kategoriju, itd, itd. Sve u svemu, seljak nema puno cemu da se nada. Ako nemas ugovor, nego cekas nekog nakupca u sezoni, to je tek zeznut posao. Pojavi se neki sarlatan, koji motike nije video i ponudi ti sicu. Ti, naravno odbijes, cekas bolju cenu. Posle njega se vise niko i ne pojavi i svu robu lepo mozes da hitnes u kanal! I to su jako ceste slike, nevezano za tip proizvoda. A cak i da sve bude u redu sa otkupom i da imas odlican ugovor, desice ti se u toku sezone da ti se pokvari traktor, ili neka masina, pa onda kupuj deo, menjaj, usput, placaj drugog da ti obradi njivu, onda gorivo poskupi, pa onda goriva nema... A cak i da sve to bude savrseno, njiva lepa, soja ili sta vec, rodila, samo da pozanjes i prodas, kad ono, cvrc, naidje nevreme, grad potuce sve, steta 100%! Izadje komisija na teren, konstatuje stetu, kazu, niste osigurali njivu, nema nikakve nadoknade, eventualno, mozemo da vam izadjemo u susret i odbijemo novac koji ste da dali za seme i djubrenje. I tako, radis ti cele godine i na kraju, sljas, gledas da se pokrpis i prezivis tu godinu i nadas se da ce sledece biti bolje. Onda sledece susa, pa one tamo poplave... Sve primere sam naveo iz realnih situacija koje su moji roditelji i familija, kao i vecina seljaka osetili na svojoj kozi. Nije zivot na selu bajka, nije zemljoradnja posao iz snova, nemojmo se lagati! Retki su oni koji od toga profitiraju i to su ljudi koji rade mnogo zemlje i rade 20 sati dnevno, bukvalno! Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 19, 2011 Mozda je genetski modifikovana soja u pitanju, ona radja k'o blesava a nemoras je nicim tretirati jer ona cak suzbija korov. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites
Posted January 19, 2011 Pa zato sam spomenuo bas soju, posto sojara iz Beceja vec 10 godina daje dobru cenu, uvek kupi robu, obezbedi ti sve sta ti je potrebno za malu nadoknadu i tvoje je samo da proizvedes kako bi i trebalo da bude u poljoprivredi. Sto se tice djubriva, soja je kultura koja ne zahteva puno djubrenja, cak se ne mora uopste djubriti vecinu sezona. Cak iako osiguras, sto mi ugl radimo, uvek postoji sansa da ti grad sve pobije. To je realnost. Al isto tako, soja je kultura koja se regenerise nakon grada (osim ako nije bas pao za vreme berbe, sto se ne desava bas cesto u to doba godine). Ne govorim o drugim kulturama, samo o soji, posto znam koliko ljudi zapravo gaji soju i koliko mizaran procenat u mojoj okolini ostane na nuli, ne cak ni u minusu. Poseju ljudi zito pa se bune, mala cena. Nek poseju soju, 3x veca cena, siguran plasman uz nesto vise rada od zita. Puno ljudi se time bavi. Evo ti cinjenice - 2000. proizvodnja u Srbiji bila 175000t, 2005. 465000t a 2010. oko 500000t. Nisu ljudi glupi, samo se sporo navikavaju na nove stvari, posto se soja skoro nije ni gajila pre 10 godina. Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites