Najbolje (i najgore) zemlje za život

[golosina]

Pa, jest, naravno, sreća zavisi od ljudskih potreba, ali koliko ljudi na ovom svetu ne može ni da zna koje su im potrebe...

Nemaju pojma da mogu da se obrazuju, da mogu da putuju, da ne moraju da ih obrezuju, da ne moraju da rade ako imaju sedam godina, da se može normalno živeti ako si zaražen HIV virusom, da postoji kontracepcija, da ne moraš da budeš religiozan... itd itd...

Da li, na primer, vi svi znate da li ste srećni ili niste i koje su vaše potrebe? Ja nemam pojma da li sam srećna, a nisam sigurna ni da znam gde bih bila srećna. Ne bih znala šta da odgovorim na to imaginarno dodatno pitanje na popisu stanovništva. Konstantno me npr ubija to što sam upala u mašineriju kapitalizma, ali pretpostavljam da nisam dovoljno jaka da iz toga izađem i okrenem se nekom alternativnom načinu života. Barem ne u 33. godini... I tako, ne znam da li sam srećna, a to nije baš neki osećaj.

Znam samo da me nervira ta psihologija krize, to što se stalno kreira neka opšta strepnja od ovoga i onoga, što ljudi stalno žive u strahu da neće imati novca za neku "nedajbože" situaciju... Nerviramo se "preventivno", a eto možda se nikad ništa loše ne desi... A onda opet, a šta ako se desi... I sve tako.

[gosn.shofershajbna]

Ona mi deluje srecno

[golosina]

Ni brige, ni pameti 

[noskich]

Cudna je to stvar, ne moze tako lako da se odredi od cega to tacno zavisi sreca.

Bas sam se ove nedelje vratio sa mesec dana puta po jugoistocnoj Aziji i najveci su mi utisak ekstremno pozitivan dozivljaj Laosa i poprilicno negativan dozivljaj Mjanmara. Obe zemlje su nerazvijene, sa autokratskim rezimima, losom infrastrukturom, siromastvom i slicno, ne preterano razlicite kulture i uticaj budizma ali je moj licni dozivljaj bio potpuno drugaciji.

U Laos bih mogao da se preselim sutra, a Mjanmar bih mogao opet da posetim, ali mi se bas i ne zuri. 

[uros.krcadinac]

Мени смета што су нам продали ту Стив Џобс слеш Бил Гејтс слеш Марк Цукерберг причу. Као, свако може да успе, само смисли генијалну идеју и направи милијарде конвертибилне валуте.

А у принципу, од државе ти зависи јако много.

Да би просечан Србин добио шансу какву просечан Данац има рођењем мора да се снађе око папира.

Еритрејац пак мора да пређе Сахару, Медитеран и преживи трговце људима и ајкуле.

Да не причамо о Северном Кореанцу...

Apsolutno tačno. Ta priča je deo američke ideologije i uopšte, ideologije liberalizma na kojoj je zasnovano američko društvo i današnje strukture moći, a koja šteka i curi na više nivoa. Prvi je apsolutna vera u čovekovu slobodnu volju.

Plašim se da je slobodna volja precenjena, nije čovek baš toliko slobodan da bira i postiže, ako je uopšte ikako slobodan. Sve mi se više čini da je čovek rob svoje biologije i društva u kome živi, dakle sticaja okolnosti, i da ne postoje ni geniji ni heroji.

[noskich]

Procenjivati zemlje, kao i ljude, ocigledno je na povrsinskom nivou, dok su za dubinsko razumevanje neophodni trud i vreme.

Pa tako kao sto u sekundi procenjujemo ljude na osnovu fizickog izgleda tako su za zemlje dva glavna orijentira: bogata/siromasna i velika/mala kao sto donekle pokazuju ove mape najcescih termina koji se povezuju sa zemljama u Gugl pretragama: http://www.boredpanda.com/google-search-suggestions-stereotype-map/ (smesna stvar kako je malezijska vlada uspela da koncentrovanom kampanjom poistoveti ime Malezije sa truly Asia

Tema je najbolje zemlje za zivot, ne najbolje zemlje za putovanja. Kako mozes da znas da li je neka zemlja dobra za zivot ako nisi ziveo u njoj?

Psiholoska istrazivanja su pokazala da veoma cesto ljudi prvo steknu misljenje o drugim ljudima na osnovu povrsinskih informacija pa kasnije grade sliku o njima pod dominantnim uticajem tog prvog utiska. Drugim recima, ljudi se tesko odricu svog misljenja i stava i zbog toga su spremni da ignorisu realnost. Kada putuju vide i dozivljavaju ono sto su vec ocekivali da ce videti i doziveti. Naravno, ne svi i ne uvek.

Tako da imamo objektivnu komponentu da li je zemlja dobra za zivot (na primer zagadjenost, kriminal, zdravstvena nega, realna kupovna moc...) i subjektivnu o kojoj ne vredi raspravljati. Zato je tako lako etiketirati celu jednu zemlju sa samo jednim pojmom. Mada i tu ne treba zaboraviti da to sto neki cova vozi luksuzna kola ne mora uopste da znaci da je on bogat, mozda je uzeo kola na kredit i jedva otplacuje rate. Nesto kao Grcka pre 10 godina i sada. Ili konsultovati i GINI koeficijent, a ne samo GDP per capita jer je po potonjem Ekvatorijalna Gvineja jedna od najbogatijih zemalja na svetu.

Sve u svemu, ovo je tema o kojoj je tesko raspravljati.

Edited May 14, 2014 by noskich

[Amarilis]

Da li je neko otkrio novu destinaciju za koju je pomisliio da je potencijalno dobra zemlja za život?

[pedjalon]

Da li je neko otkrio novu destinaciju za koju je pomisliio da je potencijalno dobra zemlja za život?

Kipar.

[budva]

Butan ni siromasnije zemlje ni srecnijeg naroda . Da mogu sjutra bi tamo zivio

[Robbie]

_{Cudno je to kako su ljudi u siromasnim zemljama mnogo srecniji, verovatno je to po onoj staroj sto vise imas vise ti treba, pa mi nikako da izadjemo iz kolektivne depresije.}

_{Slazem se sa @pedaljonom Kipar mi se jako dopada za zivot.}

[milos911]

Malezija nikako ne moze biti na listi najboljih zemalja za zivot http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=04&dd=05&nav_category=78&nav_id=1247611

[noskich]

Bitno je u ovakvoj diskusiji razluciti subjektivnu i objektivnu komponentu. Vreme, mentalitet ljudi, kultura, nacin zivota, to je sve kako kome odgovara. Dok svi moraju jesti, imati krov nad glavom, zdravstvenu zastitu i prihod da plate sve to. To je vec objektivnije jer se moze kvantifikovati, ali i tu treba biti oprezan i sagledavati stvari u kontekstu. Na primer ljudi u Srbiji se cesto odusevljavaju platama na zapadu jer ne sagledavaju troskove koje uz te plate idu. Oni kad cuju kolika je plata zamisljaju kako bi to izgledalo kada bi u Srbiji imali istu, a placali rentu stana 100 eura mesecno, autobusku kartu 50 centi i tako dalje. Podatak o prihodu sam za sebe ne znaci mnogo dok ne znamo koliki su troskovi zivota. 

Evo Milos navodi stav nekog islamskog kandidata prema zenama kao dovoljan razlog da se tamo ne zivi. Nezavisno od toga sta licno mislim o tome (a ne mislim nista dobro), isto se moze reci i za Australiju u kojoj je stepen smrtnosti Aboridzina danas na nivou smrtnosti crnaca tokom Aparthejda u Juznoj Africi. I to mi se naravno nimalo ne dopada, pa opet zivim ovde da zaradim sto se zaraditi moze. Prilicno je nezahvalno diskutovati o ovome na forumu jer se licno ne poznajemo pa ne znamo kontekst coveka koji pise. 

[Voyageur]

Slažem se u vezi plata. Svi bi Norveške i Švajcarske plate u Srbiji. Napišu tako na B92 da je minimalac u Švajcarskoj 4000 (a nije toliko) i Srbi se i odmah popale, uzimaju Mađarske pasoše i idu. Ja sam poslovno često u Švajcarskoj. Sa 4000 bruto tj oko 3000 neto, jedan čovek jedva preživljava a porodica ne može ni to.