Francuska Polinezija

[bam-bam]

On 2/10/2019 at 7:00 PM, noskich said:

Hvala. 

pisi o novoj kaledoniji kad se vrnes, o tome nemamo nista napisanog

[noskich]

Hocu, ocekujte krajem marta...

[Vladimir Vujacic]

nosikic , sta bi sa tim putovanjem u Novu Kaledoniju. Spremam se ovog ljeta da idem u te krajeve pa bi dobro dosla neka informacija :) 

[bam-bam]

6 hours ago, Vladimir Vujacic said:

nosikic , sta bi sa tim putovanjem u Novu Kaledoniju. Spremam se ovog ljeta da idem u te krajeve pa bi dobro dosla neka informacija

pa pisao covek 

 

[marica]

Da nije bilo poslednjeg komentara ne bih ni provalila ovu temu. A ni onu noskichevu o kruzeru, što bi zapravo bila šteta.

S obzirom da sam bila na nekim od ovih ostrva u samostalnoj organizaciji, ajd da dopišem par redova ne kruzerskog iskustva.

Fidži

On 8/3/2015 at 12:09 AM, bam-bam said:

2. Fidzi, bio sam u Suvi, i Lautoki...nisam bas nesto odusevljen, preplavljeno je indijcima, ma bukvalno se osecas kao da si u indiji....a znate vec kakvi su oni trgovci i navaljivaci....ni priroda nije nista spec.

Negde sam pročitala da 40% populacije na Fidžiju čine Indijci, potomci Indijaca koje su Englezi dovozili po Pacifiku kao robove. Ne znam koliko je brojka tačna, ali ih je u gradovima zaista vidljivo puno. Van gradova ih uopšte nema. Fidžijci su mi objasnili da zemlja pripada starosedeocima i da Indijci, da sve i hoće ne mogu da kupe zemlju od lokalnih plemena. Većina lokalaca i dalje živi u "plemenima". Nije to romantično pleme iz vremena pre kolonizacije, to su zapravo seoca, raštrkana po celom Fidžiju. 

E sad, ako čovek krene malo da gugla o Fidžiju, prva stvar koju nauči je da treba izbegavati gradove. I to te veće gradove, u kojima se nešto "dešava"; u koje svraćaju kruzeri, imaju aerodrome, itd. Ja sam zbog konekcije, morala da provedem jedan dan u Suvi i zaista nije vredna pomena. 

Fidži je jedno od glavnih odmarališta za Australijance. I zaista kada se nađete na aerodromu u Nadiju u roku od sat vremena koliko smo čekali naš let, bilo je bar desetak letova za Australiju. I to ne za Melburn, Sidnej ili Pert, nego gomilu mesta za koje ja nisam ni znala da postoje, što jasno ilustruje koliko Australijanci vole da ih posećuju. Iako je Suva glavni grad, u Nadiju je internacionalni aerodrom. Oba grada se nalaze na najvećem ostrvu Vitu Levu, na suprotnim krajevima doduše. Postoji redovna autobuska linija koja spaja ove gradove. Prevoz je sasvim OK, jeftin, redovan, tačan i ta magistrala je u super stanju. 

Samo ostrvo Viti Levu nema impozantne plaže, niti obala izgleda kao na razglednicama. Ta južna obala je kamenita i more je nemirno, talasi preveliki. Predivno je za gledati, kraj nje šetati ili na njoj sedeti, ali je kupanje nemoguće.

Severozapadno od Viti Levua nalazi se Grupa ostrva Jasava. E to je već Fidži sa slika. Na njima se čak može odsesti i sa bekpekerskim budžetom. Postoji brod koji pravi krug, iz Nadija, ide od ostrva do ostrva i završava ponovo u Nadiju. Tako da možete odsesti na svakom ostrvu, ako vam je to zadovoljstvo. Super je i ronjenje i snorkil. Zbog blizine Nadiju i dobre povezanosti, ja sam predpostavila da će biti prepuno Australijanaca, pa smo odlučili da se uputimo negde dalje.

Proveli smo 4-5 dana u Kucu (Cuvu) i odatle išli u šetnju duž stare železničke pruge do napuštene šećerane i u obilazak peščanih dina u Sigatoki. Našli smo neki mali privatni hotelčić na obali. Kao što rekoh, more je totalno divlje pa se kupali nismo, ali je svejedno priroda fenomenalna. Taj stara pruga vodi kroz seoce, gde su nas ljudi bukvalno svraćali na kolače i kafu. Fidžijci su inače mnogo druželjubiv i radoznao narod. Gde god smo se našli, ljudi bi se zaustavljali, ćaskali sa nama, meni je izgledalo kao da imaju svo vreme ovoga sveta.

Ostatak odmora (bili smo ukupno 15 dana) smo proveli na ostrvu Kadavu. Do njega smo leteli iz Suve. Ima i brod koji ide jednom nedeljno, ali mi je zaposlena u hotelu gde sam bukirala objasnila da ga često pomere za dan napred ili nazad te moramo predvideti da dođemo onda ranije u Suvu. Da ne bi gubili vreme odlučili smo se za avion. Svaki dan leti mali avion iz Suve za Kadavu. E to je već bio pravi raj. Onako kako ja zamišljam pacifička ostrva. Predivne plaže, mirno, prozirno more. Mali drveni bungalovi u predivno uređenom zelenilu, brdo na sred ostrva. Ljudi da ih na hleb mažeš koliko su dobri i prijatni. Ronjenje i snorkling fenomenalni. Kao što već rekoh većina zemlje pripada plemenima. Te tako, svaki hotel koji podignu stranci je ustvari zemlja koja se iznajmljuje od plemena. I zaposleni u tom hotelu su iz tog plemena. Jedina osoba koja nije bila iz plemena su menadžerica i njen muž. Ona Australijanka, on Fidžijac ali s nekog drugog ostrva. Pored nas, bio je samo jedan par Izraelaca u celom kompleksu, i tog Izraelca su svi znali jer je par godina pre toga radio tu kao instruktor ronjenja. Bilo je i tri Indijca par dana, koji su na ostrvu bili poslom, te smo ih sretali samo za večerom. Od njih sam zapravo i najviše naučila o indijskoj populaciji tamo. Ti Fidžijci iz plemena su sa nama blejali po ceo dan. Uostalom svi su se švrćkali po kompleksu, oni ga održavaju. Izuzetno su "neefikasni" sa stanovišta zapadnog čoveka te ih je Australijanka stalno nešto opominjala i kukala na njih. Ali meni se baš dopadao taj njihov tempo, neposrednost. Bila je baš lepa atmosfera. Čovek se oseća kao da im je došao u goste, ne kao da je u standardnom hotelu gde te neko služi i ima taj posluga-gost usiljen odnos. Uveče su nas redovno zvali na sedeljke, gde se pila kava, njihovo lokalno piće i oni pevaju i sviraju. Ali ne onaj nastup za turiste, nego oni sede na plaži, mi šetamo i oni nas svrate. Jedina turistička stvar koju smo radili sa njima je bilo tradicionalno pripremanje hrane. Bukvalno iskopaju rupu u zemlji zapale vatru natrpaju kamenje da se ugreje, prekriju palminim lišćem kad vatra prestane i poređaju hranu, sve prekriju zemljom i ostave tako par sati da se krčka.

Tih, nedelju ili malo jače mi je bio jedan od najopuštenijih i prijatnjih odmora ikad. A ja sam se bojala da ću se smoriti jer nisam navikla da ostajem na moru tako dugo. 

Poetičniju verziju priča s Fidžija možete pročitati i na mom blogu, da se ne ponavljam:

https://marica.org/?cat=24

Trudila sam se da ovde budem konkretna s podacima, ali ako nekom treba konkretnijih informacija za samostalno organizovanje puta, rada sam da pomognem.

Inače, mi smo do Fidžija leteli preko Sidneja jer je to bila najbolja konekcija u to vreme i karta je bila poprilično skupa. U međuvremenu su uveli direktan let iz Singapura, i van sezone je povratna karta Singapur-Nadi manje od 300 evra. Ako neko planira može mu biti jednostavnije preko Singapura jer mu onda ne trebaju vize. Za tranzit preko Australije treba tranzitna viza za koju je procedura ista kao za normalnu turističku vizu, što je totalni smor.

Uskršnja ostrva

Quote

5. Uskrsnja ostrva...hm, 10 dana jahanja na talasima do tamo...udaljeno od svega u picku materinu...jedva smo i bacili sidro i pustili brodice za transport putnika i posade, jer je stalno izuzetno nemirno more oko ostrva...jako tuzno ostrvo....metafora stanja koje se moze desiti i nama ostalim stanovnicima Zemlje, ako nastavimo da je ovako unistavamo...to je jedan narod i kultura, koji je zbog tastine unistio svoju prirodu, i ostao da zivi na golom ostrvu bez igde icega...prica je sledeca- porodice koje su konstantno ratovale medjusobno, pocele su u jednom trenutku da prave toteme kao znak svoje snage i velicine, kako bi zaplasili suparnicku porodicu...isklesavali su te ogromne figure iz jednog jedinog rudnika tog specijalnog supljikavog kamena, i onda ih transportovali uz pomoc stabala drveca....tako su vrlo brzo posekli sve drvece na ostrvu, a posto je ostrvo toliko udaljeno od bilo cega, nije bilo semena ni nicega da to moze da se obnovi...ubrzo je i zemlja erodirala, pa je ostao samo vrlo tanak povrsinski sloj zemlje, a ispod vulkansko stenje, gde nesto sto ima iole veci koren ne moze da opstane...tako da je 90 % ostrava potpuno golo, ili prekriveno samo travom, cak ni zbunja nema...jedan deo ostrva , gde je btw. i jedina plaza, je malo ozelenjen, tako sto su dovlacili zemlju iz inostranstva, a drvece cak iz australije,i evrope..ima prilicno eukaliptusa...to se desava u poslednjih 40 god, ti pokusaji ozelenjavanja....naravno, kupio sam jednu Glavu, i obisao celo ostrvo, i osetio jednu jako negativnu energiju, tako da sam sa jednom velikom setom napustio to tuzno mesto

I meni je ostrvo ostalo u pomalo "nezgodnom" sećanu....

Mi smo opet tamo išli u sopstvenoj režiji. Postoji direktan let iz Santjaga. I iz nekog razloga biznis klasa je koštala neznatno više od ekonomske. Te eto tip, proverite biznis klasu, kad već plaćate kartu bubrezima bar da se vozite na nivou. Ako se ne varam let raje oko 5 sati, jer je ostrvo zaista u sred ničega. Ostali smo na ostrvu tri dana. Opet smo izabrali najmanji hotelčić nebili osetili malo lokalno stanovništvo. Ali moram da priznam, iako su oni bili izuzetno ljubazni i dragi, generalno jeste nekako negativna energija prisutna. 

Aerodrom se nalazi kraj mesta Hanga Roa, koje je i jedina veća naseobina. I ako ostajete preko noći jedno od dva mesta gde možete naći smeštaj. Pored Hanga Roe, jedino se može kampovati kraj Anakene, plaža koju bam-bam pominje. Na toj plaži su se prvi doseljenici i iskrcali. Ostatak ostrva ima nepristupačne visoke litice ili kamenite, surove plaže.   

Celo ostrvo, tj. sve te znamenitosti se mogu obići u toku jednog dana ako iznajmite kola, te se većina turista ne zadržava. No, ja imam opsesivno interesovanje za kulture pojedinih naroda, (neki dečiji tripovi) pa smo mi ostali malo duže. Po dolasku na ostrvu, svaki posetilac je dužan da kupi ulaznicu za nacionalni park, i ona vam omogućava da posetite sve lokalitete. Rano Raraku je jedan od najznaćajnijih lokaliteta jer tu taj pominjani rudnik, mesto gde su klesali moaie i gde ćete videti najveće primerke ovih skluptura. Drugo je Orongo, koji je zapravo poznat po kulturi koja je usledila nakon moai perioda. Poznatija po kultu čoveka ptice i petroglifima koje su uklesivali u kamenje. Veruje se da su nakon konačnog iscrpljenja resursa, tj. seče drva ostali bez mogućnosti da transportuju moaie, te je tu negde krenula da odumire ta kultura. Džejms Kuk je svraćao na Uskršnja ostrva, i već u njegovo vreme je većina moaia bila srušena. Njima nije bilo jasno zašto, ali je očigledno ostavilo jak utisak na njih, jer je ostalo zabeleženo. Kult čoveka-ptice je dakle nastao nakon moai perioda. Plemena su se takmičila praktično u plivanju do obližnjeg ostrva i najbrži je pobeđivao. Orongo im je bilo glavno svetilište. Ta kultura je još uvek bila živa kad su belci krenuli intezivno da dolaze. Inače, za moaie se veruje da su kult predaka jer su tetovirani na isti način na koji se tetovirali lokalci. I sami lokalci su izgubili sećanje na njih, te su zato tolika nagađanja oko svega. Kad su belci došli, lokalno stanovništo nije imalo pismo u upotrebi, ali na ostrvu jesu nađeni "spisi" sa simbolima te se predpostavlja da je postojalo u nekom istorijskom momentu, ali je to znanje izgubljeno. 

Ta dva nalazišta se sa tom kartom mogu posetiti samo jednom, ostale lokalitete možete obilaziti koliko vam volja. Mi smo okolo dosta šetali peške, obilazili obližnje lokalitete i Orongo pešice iz sela. Ali za većinu stvari je neophodno iznajmiti neko prevozno sredstvo. Moguće je pridružiti se turi, iznajmiti auto, sa ili bez vozača, pa čak i bicikl. 

Sem obilaska ovih lokaliteta na raspolaganju vam je i ronjenje. E to je doživljaj za sebe i toplo ga preporučujem. Nikad u životu nisam videla takvu pustaru pod vodom. Nepregledna peščana pustinja. Nigde korala, nigde ribe. Samo pesak dokle vam pogled dopire. Jedina stvar u toj pustinji je jedan "lažni" potopljeni moai. Kad vidite to ništavilo shvatate da nisu Rapa Nui narod bili mnogo gori od ostalih naroda, nego su imali nesreću da nasele zemlju sa teško obnovljivim resursima. 

Samo ostrvo je praktično izdignuta visoravan. Usled nedostatka vegetacije, vetar neprestano duva.  

Lokalni narod je izuzetno nesrećan i kivan na čileansku vlast. Oni koji su preživeli viruse i boginje belaca, Peruanci su odvodili u Peru kao robove. Na kraju su ih Čileanci kolonizovali. Oni se bore za nezavisnost, ali od toga nema ništa. 

Opet, ako nekom treba konkretnijih informacija za samostalno organizovanje puta, rada sam da pomognem.

Poetičniju verziju moje posete ovom ostrvu možete takođe čitati na mom blogu.

https://marica.org/?p=2361

O ostalim neki drugi put...

[marica]

Vratih se sa Francuske Polinezije pa da dodam par zapažanja o istoj.

Prvo bi bilo pošteno objasniti da smo na FP prevashodno išli da vidimo kitove i ronimo. Na osnovu toga smo birali koje arhipelage i ostrva u okviru njih ćemo posetiti. Kao i vreme za posetu. Sezona kitova je jul-oktobar, s tim da je druga polovina avgusta do kraja septembra neki vrhunac te sezone. Takođe imali smo samo 15 dana odmora. 
Drugo, sve treba bukirati mnogo unapred. Ja sam bukirala smeštaj početkom maja za drugu polovinu avgusta i ograničenost smeštaja ja diktiralo i gde smo odseli i koliko dugo smo odsedali.

Za plivanje s kitovima treba odsesti na Moorei ili Tahitiju. Sa Mooree je put do njih znatno kraći, a ista je i prijatnija za odsesti. Papeete na Tahitiju je najveći grad u FP, tu je luka i internacionalni aerodrom pa je sve zbog gužve i prometa manje inspirativno. Tahiti je veliko ostrvo, sigurna sam da i na njemu ima svakako raznoraznih zanimljivosti, ali nije mi se dalo trošiti to ograničeno vreme u gradu. U Papeeteu svakako morate odsesti svaki dan kad menjate let ili hvatate brod, zbog načina na koji je sve oko transporta organizovano. Centar grada je blizu luke s koje kreću trajekti za Mooreu. 
 

Gradski prevoz je manje-više nepostojeći, a taxi od aerodroma do grada košta oko 25 evra, zavisi da li je dnevna ili noćna tarifa. Neki hoteli/pansioni nude transfer za dž što onda izađe baš povoljno. Inače, taksisti su pošteni. 

Od Papeete do Mooree ima redovan trajekt https://www.aremitiexpress.com/en/home/

Ignorišite status pun/prazan ako idete bez kola, ti statusi se odnose na njih. Za putnike uvek ima mesta. Kartu kupite pre puta. Šalter je uvek otvoren. Vožnja traje oko 30min.

Arhipelag Društven ostrva

Moorea

Odseli smo na zapadu ostrva - Haapiti selo. Plaža je bila kamenita, ali plitka i greben je ispred tako da se moglo bez problema kupati na plaži. Pre grebena npr. ima delfina, te se i kajakom moglo do njih. Kažu da su najlepše, peskovite, plaže kraj aerodroma, na severo istoku, ali ja ih nisam ni videla, tako da ne mogu da sudim. Na severozapadu ostrva ima dva mala ostrvceta (ima i nekih plažnih barova na njima), tu je pesak sitan, lep ima raža i ajkula u plićaku, kornjača, morskih golubova. Sve to može da se snorkiluje.

Eskurzije sa kitovima postoje u kraćoj pola dana varijanti i dužoj celodnevnoj varijanti. Možete ići u grupi ili platiti privatnu turu. Najjeftinija verzija je ta grupna poludnevna i ako se ne varam cena je oko 100 evra po osobi. Ako uzmete ove privatne vode vas i na snorkling i obiđete sve te lepe lagune. Naravno cena je višestruko veća. Kad je pik sezone, velika je verovatnoća da ćete videti kitove. Mi smo ih videli u dva navrata, jednom su bile 2, drugi put 3 jedinke. Iskustvo je fenomenalno, ali koliko će kitovi biti blizu vas zavisi od njihovog ćefa i sreće. Brodovi ne smeju da vas izbacuju blizu. Oni vide kad kit izroni i izbace vas dosta daleko od njega, onda vam sledi plivanje i čekanje da opet izađe na površinu. Može da se desi da odu u drugom smeru npr. a može da se desi da je kit raspoložen da priđe jako blizu. Treba se naoružati strpljenjem. Plivanje je izazov jer ste na otvorenom, u okeanu, talasi umeju da budu baaaaš veliki. Ako patite od morske bolesti povraćanje vam ne gine. 

Ronjenje na Moorei je takođe, totalno ludilo. Mi smo ronili na severu i super su zaroni bili. Jedan Talijan mi se kasnije žalio da je na juoistoku katastrofa. Pojavila se neka invazivna vrsta koja uništava korale. Kornjače i ajkule su zagarantovane na svakom zaronu. Riba koliko hoćete. Korali, na severu, zdravi. Ribe su manje stidljive i daleko veće nego bilo gde, gde sam ronila ranije. Takođe ih je u nenormalnom broju.

Arhipelag Tuamotu

bam-bam je već pisao na dva mesta o ovim ostrvima pa ću se truditi da ne ponavljam već napisano. Ovaj arhipelag je verovatno najpopularniji među roniocima. Moj prvobitni plan je bio da budemo 4-5 dana na Moorei, a onda ostatak na jednom od ostrva. I to najverovatnije na Fakaravi o kojoj je bam-bam tolike hvalospeve napisao. Nije samo on, moja iscrpna istraživanja su uvek upućivala na to ostrvo.

Međutim, nisam uspela da nađem nikakava smeštaj slobodan za ceo taj period. To, u kombinaciji sa dostupnosti avionskih karata, doveo je do toga da smo obišli čak 3 ostrva u ovom arhipelagu. Ja sam sumnjala da ćemo zbog toga biti okruženi morem turista, ali nismo. Količina smeštaja je vrlo ograničena i gradnja velikih hotela je zabranjena te čak i u najvećem jeku sezone ostrva deluju poluprazna. Ronjenja su toliko dobro organizovana da nikoga sve svoje grupe ne vidite. A najveća grupa u kojoj sam bila je brojala 6 članova sa sve vodičem.
Air Tahiti prodaje komplete karata koje vam omogućavaju da dosta povoljno obiđete više ostrva u okviru jednog arhipelaga. Povoljno u odnosu na to da idete samo na jedno ostrvo, ali svakako i dalje dosta skupo. Tako smo kupili Tuamotu pass s kojim smo obišli Tikehau, Rangirou i Fakaravu. Jedino pravilo je da ne možete da se vratite na ostrvo na kojem ste već bili i putovanje mora da počne i završi se na Tahitiju.

Detalje imate na njihovom sajtu: https://www.airtahiti.com/en/airpass-fares

Tikehau

Najmanji od ova tri prstena. Toliko je malo da se po glavnom ostrvu svuda može peške. Mada svi smeštaji nude bicikle. Mi smo bili na najsevernijoj tački glavnog ostrva. Bili smo pripremljeni na to da je na Tuamotu sve teško dostupno, ali to odsustvo, nedostatak i ograničenost svežeg voća i povrća, generalno izbora namirnica vas i dalje zaprepasti. Pošto je malo ostrvo, a naš smeštaj bio na prelepoj peščanoj plaži (najlepšoj na ostrvu), još ispred savršeno za kupanje, meni je ostrvo ostalo u najlepšem sećanju. Plitka voda, nema struja, može se preplivati do susednih ostrva - milina. Ronjenje fenomenalno, Moorea na steroidima. Zapravo su sve zaroni u istom prolazu i oko njega. Ali zbog struje koja nosi vodu u/iz okeana u/iz lagune, zavisi na kojoj tački ćete roniti i šta ćete pri zaronu videti. 
 

Rangiroa

Možda najmanje impresivna od ova 3 ostrva. Opet, roni se u istom prolazu Taiputa pass ali svaki put imate drugačiji utisak. Opet ronjenje fenomenalno. Prvi put videli na desetine ajkula u jatu. Videli grupu delfina, od kojih jedan došao da se igra i grli sa nama. Opcije su da se spustite kroz prolaz, kad voda ide od okeana ka laguni ili se roni na spoljnem grebenu. Meni je taj drift kroz pass bio bezveze. Prejaka struja da bi uživala u bilo čemu, gledala sam samo da negde ne odletim. Greben je sa druge strane fenomenalan.
Mi smo odseli na Taiputa ostrvu, koje je manje, i odmah uz glavno ostrvo. Deli ih pomenuti Taiputa pass. Na Taiputa ostrvu, restorani rade samo 4 dana nedeljno i izbor je baš limitiran. Mislim da ima 2 restorana. Naš domaćin je kuvao za nas. Ako odsednete na glavnom ostrvu, situacija je daleko bolja. Ni na jednom od ova dva nisam videla neke impresivne peščane plaže. Doduše, meni se baš dopala ta kamena plaža koja gleda ka laguni. 
Može se i na ekskurzije do udaljenijih ostrva sa plažama kao na razglednicama. Mi za to nismo imali vremena.

Fakarava

Definitivno zaslužuje status najboljeg među svim Tuamotu atolima. Ajkule svuda u plićaku. Dugačka peščana plaža ka laguni duga dobrih 2-3km. Doduše, uska je jako, na metar od vode je drveće, ali to samo pravi dobar hlad. Ronjenje, sve ovo do sad pa pomnožiš sa 2. Ima dva prolaza za ronjenje, jedan na severu, drugi na jugu. Mi smo ronili samo na severu. Kažu da na južnom ima oko 300-400 ajkula u prolazu uvek. To mi ostaje za neki drugi put. Na severu ima mesto za ronjenje zove se Alibaba to mi je bio omiljeni zaron ikad. Mislim, u ovom mom skromnom desetogodišnjem ronilačkom iskustvu. Toliko ribe, sa tolike blizine, to je naprosto neopisivo. 
Blizu tog južnog prolaza ima opet prelepih peščanih ostrvaca s plažama, ali ni za njih nismo imali vremena. Takođe, ronilački centri sa severa, ne vode uvek na ronjenje na južni prolaz. Za to postoji sezona. Taj put traje 2+ sata i talasi znaju baš da budu veliki.

Na kraju mi je bilo i drago što smo videli sva ta ostrva, ali zbog toga ni za šta sem za ronjenje nismo imali vremena.

Generalni zaključak o ostrvima:

Ako niste ronilac mislim da Društvena ostrva nude daleko najveću udobnost. Mogu da razumem zašto bi neko izabrao Boru-Boru, Mooreu ili neko drugo ostrvo u tom arhipelagu. Ta ostrva su izuzetno popularna i za ronjenje/snorkilovanje sa mantama. S druge strane imaju prelepe plaže i blizu su Tahitija. Na Tuamotu atolima, sve je duplo skuplje nego na Moorei, a 5 puta je gore. Ronjenje, naravno sve nadoknadi. Za ronioce, nema razmišljanja, pravac Tuamotu. 

Ostali arhipelazi su opet totalno druga priča, ali o njima ovaj put nisam ni razmišljala. 

Zanimljivo mi je bilo koliko Tuamotu atoli deluju bajkovito iz aviona. I dosta kompaktno. Kad se nađete na nekom ostrvu nemate taj osećaj da ste u prstenu. Takođe je nestvarno lepo što imate surfersku, okeansku plažu s jedne strane i peskovite lagune sa druge. A sve to razdvaja svega 300m kopna. Atoli nemaju pijaću vodu i na njima se sem kokosa ništa i ne uzgaja. O tome sam inače dobila oprečna mišljenja. Domaćin na Fakaravi je tvrdio da uzgaja lubenicu, dinju, papaju, paradajz i krastavac i da im so i loša zemlja ništa ne smetaju. Domaćin na Rangiroi je tvrdio da sem kokosa, taj salanitet u vazduhu ne može ništa da preživi. 
 

Ono što mi je na ostrvima smetalo je vidno odvojen, potlačen život Polinežana. Bukvalno su stanovnici drugog reda. To je nekako umanjilo tu romantiku i bajkovitost samih ostrva. 

Dodaću link ka slikama i možda romantičnijim verzijama priča kad stignem da obradim sav materijal. 

 

[bam-bam]

Marice, puno hvala na ovoj reportazi, iz malo drugacijeg, ronilackog ugla...Podsetio sam se na moje dane provedene tamo..Cesto mislim na ta ostrva i atole. Svaki put kad mi je naporno, tesko ili dosadno, setim se Polinezije, pustim nekoliko  pesama koje me podsecaju na ta mesta , spokoj i mir koji sam tamo doziveo, i bude mi odmah lakse  

p.s. sad sam ponovo procitao moja dva pisanija o Polineziji, jedno od pre 8-9 godina, i drugo sad skoro, od pre mesec/dva...U prvom sam napisao da je sve super, ali da postane dosadno vec posle 10-ak dana, a sada, iz ovog ugla, bas mi ta "dosada" najvise nedostaje...hehe kako se covek menja sa dodavanjem godina na konto...

Edited September 1 by bam-bam

[ThirstyTraveler]

Odlicno ti je ovo @marica, hvala!
Koliko kosta ronjenje? Mozes i ostale cijene da napises kad uhvatis vremena. Pogledao sam ovaj link za letove i sta reci sem nije hladno al' standard 

Drug i ja smo mislili da je na Palauu skupo ronjenje ali tek nakon sto sam ronio na raznim drugim mjestima sam shvatio da zapravo treba da bude jos skuplje.

[marica]

Cena zarona zavisi gde roniš i kako se organizuješ.

Postoje ronilačke kartice, gde dobiješ popust na količinu. Pogledaj njihov sajt: https://edivingpass.com/en/know-more/french-polynesia.html (70-75 EUR po zaronu)

Na njihovom sajtu imaš spisak svih centara koji su uključeni. Ima i mapa.

Ako znaš da ćeš ići samo na Fakaravu i Rangirou npr. onda možeš da uzmeš pass direktno kod nekog ko ima centre na oba ostrva. Npr. TopDive https://topdive.com/rates-2-2-2-2/ Mada, opet te izađe slično cena.

Ja sam pisala orginalno TopDive-u da se raspitam i objasnila da ronim Mooreu, Tikehau, Rangirou i Fakaravu. Pošto oni imaju centre samo na poslednja dva prosledili su moj mejl nekoj agenciji https://tahiti-excursions.com/

Ljudi mi odgovorili sa detaljima, objašnjenjima i savetima i cenu mi poslali. Oko 80 EUR po zaronu. S obzirom na celu uslugu, ne moram da se cimam i kontaktiram različite centre, da rezervišem i ostalo, pomislih da je ok da se ugrade pa sam išla preko njih. Bilo bi nešto malo jeftinije da sam uzela epass i sama se cimala sa rezervacijama.

Mi smo ronili sa Nemoz (Moorea), Tikehau Dive (Tikehau) i TopDive (Rangiroa i Fakarava). Prva dva standardne boce, sa TopDivom na Nitrox. Oni nemaju obične. Nema doplate za Nitrox, nit su pravili problem što nemamo sertifikat. Oprema ako ti trba i prevoz do i od smeštaja su za dž, nema dodatnih troškova. Ta cena pokriva sve.

Ja sam u maju bila na Sumbawi (Indonezija) i bili su mi skuplji zaroni.

[Shumey]

Ja imam glupo pitanje verovatno na mfa sajtu ih nema odvojeno, a ne pominje se nista ni pod Francuskom (kao sto se HK i Makao pominju pod Kinom - kakva je situacija sa ulaskom, jel nam treba viza ili nesto?

[marica]

Cene u supermarketima oko 50% skuplje nego u Evropi.

Hrana:

doručak 8-12 evra uglavnom južno-evropski slatki doručak,

ručak/večera 12-15 evra, tipa pizza ili njihov lokalni specijalitet sašimi tuna u kokosu sa pirinčem 

Hoteli... uh... kao što rekoh jedva nađoh i ovo što sam našla. Nisam ni mogla da izvoljevam. Često je to što sam bukirala bilo jedino dostupno.

AirBnB na Tahitiju je oko 100evra za jednosoban stan/hotel.

Na Tikehau smo bili u manje-više tipičnoj lokalnom smeštaju (nema izolacije, nema kuhinje, prakrično bungalov-soba od šperploče sa slamenim krovom, na plaži, bez klope) 150 evra/noć.

Moorea (bungalov-stančić ima i kuhinju i privatnu terasu, sa doručkom, na plaži) 400 evra/noć.

Rangiroa (ful opremljen dvosoban stan u privatnoj kući, ogroman balkon, sa doručkom, na plaži) 220 evra/noć i

Fakarava (bungalov-soba, super fensi izgleda doduše na kraj sela, ogromni balkon, sa doručkom i večerom, na plaži) 220 evra/noć.

Eto, ko što ti reče nije ladno

7 minutes ago, Shumey said:

Ja imam glupo pitanje verovatno na mfa sajtu ih nema odvojeno, a ne pominje se nista ni pod Francuskom (kao sto se HK i Makao pominju pod Kinom - kakva je situacija sa ulaskom, jel nam treba viza ili nesto?

Vizni režim je kao sa Francuskom. Šengen pravilo. Mislim da se ti dani broje za Šengen, kao da si bio u kontinentalnoj Francuskoj.

Nije glupo pitanje, cimali su nas zbunjeno i u SGu i Na Novom Zelandu (gde smo presedali). Na momente sam mislila da nas u NZu neće pustiti na avion za Tahiti.

[Lazar]

Zanimljiv izveštaj. Hvala ti. Zanimljivo mi je to sa potlačenim statusom lokalnog stanovništva, jer koliko vidim Francuzi čine između 1% i 2% populacije, Kinezi 5%, ima oko 12% "mešanih" a ostalo su Polinežani. Ko živi dobro, tih 2% Francuza?

Ako su tako siromašni, zašto su cene smeštaja toliko visoke? Zar im nije u interesu da privuku turiste? Čitam da su se specijalizovali za luksuzni turizam, i da je to u rukama malog broja ljudi, a većina stanovništva nema ništa od toga. Što je zanimljivo uporediti sa, recimo, Tajlandom, koji ima turističku ponudu za daleko veći platežni opseg, i gde skoro 30% stanovništva direktno ili indirektno ima benefite od turizma. Pretpostavljam da je to zato što su cene avionskih karata toliko visoke da automatski eliminišu sve kojima je problem da plate stotinak evra za noć.

[marica]

Zbog statusa koji ima (francuska prekomorska teritorija), Francuska Polinezija umnogome zavisi od Francuske iako zvanično ima neku svoju vladu. Mada i validnost lokalne vlasti je upitna. Da bi glasao na lokalnim izborima treba da budeš registrovan na FP samo 3 meseca. 3 meseca pred te njihove lokalne izbore naglo skoči broj Polinežana - Francuza. Vučić je učio od najboljih.

Sa tim statusom oni sve živo uvoze iz Francuske. Zato je sve toliko skupo. Markiški arhipelag npr. ima super povoljnu klimu i velika su ostrva, hrana raste u izobilju, ali ti ćeš i dalje lakše naći jabuke iz Francuske, nego papaju sa markiških ostrva na Bora-Bori ili Tahitiju. Na Tuamotu arhipelagu uglavnom ćeš jesti kompot uvezen iz Francuske.

Sva administracija, doktori, inženjeri, itd. su Francuzi koji dobiju svoje francuske plate i ekspatske pakete (smeštaj, hrana, itd... itd...), pri tome dobiju par mesečnih plata kao bonus pre nego što dođu i kad odu. Obično su na ugovorima od 2-3 godine. Obrazovanje u Polineziji je katastrofalno, Inače im edukaciju menadžuju u Francuskoj, to nije deo lokalne samouprave. Uzmi u obzir da je školstvo na polinežanskom skorija stvar, decenijama je bilo samo na francuskom. Većina lokalaca priča francuski i kod kuće kao lokalni jezik, malo ko priča engleski. Samim tim opada verovatnoća da ćeš ih sresti kao zaposlene u elitnoj uslužnoj delatnosti gde su plate i napojnice možda bolje.

Primera radi, ni jedan jedini ronilački instruktor, vodič nije lokalac. Jer, da bi to bio mora da završi kurseve u Francuskoj. Oni imaju neku svoju posebnu sertifikaciju za ronioce.

Francuzi mogu da kupuju i poseduju zemlju u FP što rado čine. Mnogi imaju pansione, bungalove i sl. A naravno tu su i vlasnici i suvlasnici tih luksuznih resorta po Društvenim ostrvima. Primera radi, drug nam se pohvalio da je njegova firma kupila neku francusku firmu koja ima suvlasnički status u Four seasons resortu na Bori-Bori te da može tamo da nam bukira smeštaj sa 50% popusta. I tako naivno odosmo na sajt resorta da vidimo cene, a one preko 2500 evra za noć sa sve tim popustom. Tako da da, luksuzni turizam je njihova specijalizacija.

Na Bori-Bori su zabranili kruzere npr. Pre  par godina kruzeri bili svuda zabranjeni u Francuskoj Polineziji. Sve to, jer smatraju da kruzeri i luksuzni turizam ne idu zajedno. Mislim da sad ponovo mogu da pristaju na nekim ostrvima. Kako koja vlast dođe ta odluka se menja. Ali na Bori-Bori je i dalje zabranjeno.

Ti Kinezi takođe dobro žive, oni su svi tu zbog biznisa. Na Tikehau atolu trenutno radi jedna prodavnica i nju drže Kinezi. Lokalci najmanje koristi imaju od turizma. Vidiš to po tome i što te zapravo jako malo Polinežana uslužuje, tj. mali broj njih srećeš (sem na ulici, u prolazu).

Njihov model je sušta suprotnost tajlandskom, indonežanskom, maležanskom i ostalim u ovom regionu.

[bam-bam]

1 hour ago, marica said:

Zbog statusa koji ima (francuska prekomorska teritorija), Francuska Polinezija umnogome zavisi od Francuske iako zvanično ima neku svoju vladu. Mada i validnost lokalne vlasti je upitna. Da bi glasao na lokalnim izborima treba da budeš registrovan na FP samo 3 meseca. 3 meseca pred te njihove lokalne izbore naglo skoči broj Polinežana - Francuza. Vučić je učio od najboljih.

Sa tim statusom oni sve živo uvoze iz Francuske. Zato je sve toliko skupo. Markiški arhipelag npr. ima super povoljnu klimu i velika su ostrva, hrana raste u izobilju, ali ti ćeš i dalje lakše naći jabuke iz Francuske, nego papaju sa markiških ostrva na Bora-Bori ili Tahitiju. Na Tuamotu arhipelagu uglavnom ćeš jesti kompot uvezen iz Francuske.

Sva administracija, doktori, inženjeri, itd. su Francuzi koji dobiju svoje francuske plate i ekspatske pakete (smeštaj, hrana, itd... itd...), pri tome dobiju par mesečnih plata kao bonus pre nego što dođu i kad odu. Obično su na ugovorima od 2-3 godine. Obrazovanje u Polineziji je katastrofalno, Inače im edukaciju menadžuju u Francuskoj, to nije deo lokalne samouprave. Uzmi u obzir da je školstvo na polinežanskom skorija stvar, decenijama je bilo samo na francuskom. Većina lokalaca priča francuski i kod kuće kao lokalni jezik, malo ko priča engleski. Samim tim opada verovatnoća da ćeš ih sresti kao zaposlene u elitnoj uslužnoj delatnosti gde su plate i napojnice možda bolje.

Primera radi, ni jedan jedini ronilački instruktor, vodič nije lokalac. Jer, da bi to bio mora da završi kurseve u Francuskoj. Oni imaju neku svoju posebnu sertifikaciju za ronioce.

Francuzi mogu da kupuju i poseduju zemlju u FP što rado čine. Mnogi imaju pansione, bungalove i sl. A naravno tu su i vlasnici i suvlasnici tih luksuznih resorta po Društvenim ostrvima. Primera radi, drug nam se pohvalio da je njegova firma kupila neku francusku firmu koja ima suvlasnički status u Four seasons resortu na Bori-Bori te da može tamo da nam bukira smeštaj sa 50% popusta. I tako naivno odosmo na sajt resorta da vidimo cene, a one preko 2500 evra za noć sa sve tim popustom. Tako da da, luksuzni turizam je njihova specijalizacija.

Na Bori-Bori su zabranili kruzere npr. Pre  par godina kruzeri bili svuda zabranjeni u Francuskoj Polineziji. Sve to, jer smatraju da kruzeri i luksuzni turizam ne idu zajedno. Mislim da sad ponovo mogu da pristaju na nekim ostrvima. Kako koja vlast dođe ta odluka se menja. Ali na Bori-Bori je i dalje zabranjeno.

Ti Kinezi takođe dobro žive, oni su svi tu zbog biznisa. Na Tikehau atolu trenutno radi jedna prodavnica i nju drže Kinezi. Lokalci najmanje koristi imaju od turizma. Vidiš to po tome i što te zapravo jako malo Polinežana uslužuje, tj. mali broj njih srećeš (sem na ulici, u prolazu).

Njihov model je sušta suprotnost tajlandskom, indonežanskom, maležanskom i ostalim u ovom regionu.

Moj ronilac vodic na Rangiroi ( vece ostrvo) je bio Polinezanin, ali je vlasnik ronilackog kluba svakako bio Francuz  ....Inace, moram se pohvaliti da sam platio zaron 40 evra ( ok, pre 8 godina, ali ni tad nije bila neka razlika u ceni zarona u odnosu na sad) , i to zato sto mi je bas taj Polinezanin izdejstvovao tako veliki popust. Naime, sluzio je vojsku u Unproforu u Bosni tokom 90-tih, i mnogo se sprijateljio sa nekim lokalnim Srbima, rekao mi je da je sa jednim jos uvek u kontaktu, i da je bio pre par godina u Bosni na svadbi sina toga lika...I eto, posto mnogo voli te Srbe, a ja iz Srbije, to je to- connection  

Marice, posto ronis po raznim destinacijama, da li si ikad bila na Raja Ampat na Irian Jaya -i ( Novoj Gvineji)? Masa ljudi mi kaze da je tamo najbolje...pa ako si bila, da li mozes da uporedis ( sorry zbog trola)

[ThirstyTraveler]

7 hours ago, marica said:

Cena zarona zavisi gde roniš i kako se organizuješ.

Postoje ronilačke kartice, gde dobiješ popust na količinu. Pogledaj njihov sajt: https://edivingpass.com/en/know-more/french-polynesia.html (70-75 EUR po zaronu)

Na njihovom sajtu imaš spisak svih centara koji su uključeni. Ima i mapa.

Ako znaš da ćeš ići samo na Fakaravu i Rangirou npr. onda možeš da uzmeš pass direktno kod nekog ko ima centre na oba ostrva. Npr. TopDive https://topdive.com/rates-2-2-2-2/ Mada, opet te izađe slično cena.

Ja sam pisala orginalno TopDive-u da se raspitam i objasnila da ronim Mooreu, Tikehau, Rangirou i Fakaravu. Pošto oni imaju centre samo na poslednja dva prosledili su moj mejl nekoj agenciji https://tahiti-excursions.com/

Ljudi mi odgovorili sa detaljima, objašnjenjima i savetima i cenu mi poslali. Oko 80 EUR po zaronu. S obzirom na celu uslugu, ne moram da se cimam i kontaktiram različite centre, da rezervišem i ostalo, pomislih da je ok da se ugrade pa sam išla preko njih. Bilo bi nešto malo jeftinije da sam uzela epass i sama se cimala sa rezervacijama.

Mi smo ronili sa Nemoz (Moorea), Tikehau Dive (Tikehau) i TopDive (Rangiroa i Fakarava). Prva dva standardne boce, sa TopDivom na Nitrox. Oni nemaju obične. Nema doplate za Nitrox, nit su pravili problem što nemamo sertifikat. Oprema ako ti trba i prevoz do i od smeštaja su za dž, nema dodatnih troškova. Ta cena pokriva sve.

Ja sam u maju bila na Sumbawi (Indonezija) i bili su mi skuplji zaroni.

Hvala!
Izgleda jedino ronjenje nije skupo
Mi smo tako nesto placali na Palauu prije 6 godina i kao sto rekoh, iz ove perspektive i u poredjenju sa ostalim mjestima uopste nije skupo.