Followers 0

Hrvoje Jurić: Ne postoji loše ili dobro putovanje, postoji loš ili dobar čovjek

38 posts in this topic

„Nikada nisam bio ljubitelj putovanja. Zapravo, to mi sve ide na živce" – rekao nam je Hrvoje Jurić, za početak ovog malo nimalo standardnog intervjua. Mladić koji za sebe ne voli reći da je putnik, ni pisac, ali ni fotograf, s čim se u posljednje vrijeme najaktivnije bavi, kroz nekoliko godina uglavnom biciklom prošao je što neki nisu za cijeli život. Kako onda shvatiti njegove riječi?„Mnogo se buke i prašine diže oko putopisaca u Hrvatskoj i, po meni, dobrim dijelom bez velike ili ikakve čvrste pozadine. Stara narodna govori da ne bih trebao pljuvati u tanjur iz kojeg jedem, ali smiješno bi bilo pretvarati se i govoriti nešto iza čega ne stojim. Malo mi smeta taj status kojeg putopisci, pa samim time i ja, u Hrvatskoj uživamo. Imam dojam da ljudi često misle da smo nedodirljivi, da činimo stvari koje su izvan dosega normalnih ljudi. Istih onih koji nas prate, koji su od krvi i mesa, sa željama, neostvarenim snovima i manama, baš poput svih nas. Dobrim dijelom mi skoči tlak kad me netko nazove...

Pročitajte Hrvoje Jurić: Ne postoji loše ili dobro putovanje, postoji loš ili dobar čovjek

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iskreno, nije mi najjasnije šta je Hrvoje hteo da kaže, šta mu smeta i za šta se zalaže. Taj nastup iz kontre svim svojim trenutnim "kolegama" deluje mi kao dobar self marketing, u kome je Hrvoje inače odličan (od njega sam naučila kako se pravi dobar PR na društvenim mrežama) i zahvaljujući kome je i uspeo da skrene na sebe toliku pažnju. Da ne bude zabune, iako nismo uspeli da se lično upoznamo, u dobrim smo odnosima, pratimo koliko stižemo šta ono drugo radi, razmenili smo knjige koje smo obajvili...    

Primera radi, izjava:

"Strašno je to što se događa s tim ljudima koji, najednom kad postanu pisci, ostanu samo pisci. A, po meni, to je nešto najstrašnije što se čovjeku može dogoditi. Da postane samo jedno, dosadno stvorenje, koje će neiscrpnu inspiraciju tražiti radeći samo jednu stvar. Osim što bih društveno bio prihvatljiviji, ne znam po čemu bih se tako razlikovao od blagajnice ili tete u vrtiću". 

Šta ovde piše? Ako je neko pisac, i samo pisac, on je beskrajno dosadan. Time što je postao profi i bavi se samo jednim poslom, dosadan je kao blagajnica ili teta u vrtiću. Nije li uvredljivo za blagajnice i tete u vrtiću reći da su dosadne i to samo na osnovu posla koji rade?

Otkuda zaključak da je neko društveno prihvatljiviji ako radi samo jednu stvar? Možda ga je lakše kategorizovati, ali društveno prihvatljiv znači nešto sasvim drugo.

Ipsravite me ako grešim, ali meni je ceo prethodni citat prilično uvredljiva izjava za sve ljude koji se bave jednim zanimanjem i nastoje da u njemu budu dobri.

Ili ovo:

Dakle, Hrvoje koji je više osoba u jednoj?

Uvijek. I u tome ne vidim ništa loše. Dapače. Ljudi koji nisu dvolični sigurno vode jako dosadne živote.

Reći za sebe da si dvoličan i da su nedvolični ljudi dosadnjakovići?! Možda u hrvatskom sada reč dvoličnost znači nešto afirmativno, ali koliko znam, u srpskom ona označava negatinu moralnu osobinu prevrtljivosti, neiskrenosti, jednog obrasca ponašanja za jednu ciljnu grupu, drugog za drugu...

Pretpostavljam da je u pitanju loš izbor reči, ali i dalje ostaje - meni barem - ružan utisak grupisanja i kategorizacije ljudi: oni koji nisu kao ja (više osoba u jednoj), oni vode dosadne živote

Premnogo toga bode oči u ovom intervjuu, ali u negativnom smislu :(

Edited by Snezana011

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Time što je postao profi i bavi se samo jednim poslom, dosadan je kao blagajnica ili teta u vrtiću. Nije li uvredljivo za blagajnice i tete u vrtiću reći da su dosadne i to samo na osnovu posla koji rade?

Otkuda zaključak da je neko društveno prihvatljiviji ako radi samo jednu stvar? Možda ga je lakše kategorizovati, ali društveno prihvatljiv znači nešto sasvim drugo.

Ipsravite me ako grešim, ali meni je ceo prethodni citat prilično uvredljiva izjava za sve ljude koji se bave jednim zanimanjem i nastoje da u njemu budu dobri.

U toj "prozivci" sa tetom iz vrtica sam se i ja nasao kao cika iz skole koji radi svaki dan sa 30 ucenika, te ne mogu sebe videti kao osobu kojoj je posao dosadan, jer sam visestruko "dvolicna" osoba, jer moram imati lice za svako dete posebno, njegove potrebe, probleme... Tako da smatram da ne samo sto imam kako je autor rekao "drustveno prihvatljiviji" posao, vec i lice za svako dete, osmeh koji mu pruzim, podstrek, ali i ozbiljnost kada mora da se radi. 

Slazem se da je uvredljiv stav da sve koji rade samo jedno, to je dosadno, bez obzira koliko si dobar u tome. 

Stvar je prosta: "Pobegao sam od lose veze, nezavrsenog fakulteta i sto demona. Zivim kao je*ivetar. Nasmejem se francuzu, da mi nesto, javim se nemcu, da mi posao za hranu, slizem se sa drugim je*ivetrima... Napucam fotke po svetu. Piskaram u trenucima dokolice, ne ide mi to lose, sto bih se vratio." 

Ocito je njegovo glavno oruzje dobra "spika" i otvorenost ka upoznavanju nepoznatog. A, takvih ima milion, pa i medju clanovima ovog foruma. Tako da, po meni ga nista ne odvaja posebno od ostalih pustolova (onih koji "beze" od neceg i onih koji su radoznali da iskuse nesto novo i drugacije).

Moguce je da je izabrao los izbor reci vise puta. Pa je hteo reci da je pisati samo zato sto si pisac, bez nekog "viseg" cilja dosadno. Kao i da je svaki posao koji radis svaki dan, samo glupa rutina. Bez uplitanja u to koja je tvoja odgovornost prema drugima radeci taj posao. S obzirom da njegov "posao" nema nikakve odgovornosti osim prema njemu samom da prezivi ili ne zgazi nekog tim motorom. 

Edited by severac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mudro zborite, Snežana i Severče :) Inače, ja bih više voleo da radim samo jednu stvar i da u njoj postanem baš dobar, nego da radim pet stvari koje sve radim osrednje. Ali šta ću, moram od nečega platiti račune pa, kao i većina nas u zemljama koje se brzo sunovraćuju ka trećem svetu, radim sve i svašta. Ali ne verujem da me to čini zanimljivijom osobom, čini me samo umornijom osobom. Čitava podela ljudi na "dosadne" i "zanimljive", pri čemu čovek sebe automatski ubraja u "zanimljive", prilično je besmislena. I čitava ta priča o traženju sebe, o korišćenju sveta kao svog poligona za samoostvarenje.

Nezavisno od Hrvojevih stavova, meni su  zanimljive dve stvari. 1) Čovekova potreba da svojim aktivnostima (svom životu) pronađe smisao i 2) Marketinška potreba da ubediš zajednicu u korisnost svojih aktivnosti (kako bi te podržala). Sadejstvo ta dva faktora lepo se vidi u rijaliti emisijama. Eto, neka žena u Americi ima psa koji se uspravi na dve noge, leđima uza zid, i igra. Pritom je to ona "najružnija" rasa pasa, oni što nemaju dlaku. Žena napravi stranicu na fejsbuku za svog psa i tamo kači fotke i filmiće psa kako igra (a zapravo se češe leđima o zid). To ode viralno, dobije neke stotine hiljada lajkova, počnu da je pozivaju na TV i na vašare i kojekakve manifestacije. I onda ta gospođa počinje da priča ovo: "Svi kažu kako je ovo ružna rasa, ali to je takva nepravda. Ja pokazujem da su ovi psi divna stvorenja i širim svest o tome, i tako ispravljam nepravdu. To je moja misija."

Bizarno i prilično nategnuto, zar ne? Ali takav je, rekao bih, duh vremena. Ne možemo više da kačimo fotke sebe kako biciklom prelazimo Himalaje, niti video-snimke svog psa kako igra, samo zato što je to dobra zajebancija i nama je smešno, ili zato što volimo putovanja i pse koji skakuću uza zid. Ne. Moramo da imamo misiju. 

Naravno, okej je imati misiju, i dobro je truditi se da doprineseš zajednici. Ali problem je u nategnutim, nedomišljenim, bez-previše-truda a posteriori misijama. Eto, radim nešto zato što mi se radi, zato što mi je to palo na pamet, zato što mi prija, zato što mi je dosadno, zato što me na to teraju moji nagoni, geni ili šta već, i onda ću - bez ikakve modifikacije toga - jednostavno da konstruišem jednu "misiju" koja će opravdati to što radim - i meni i drugima. Mislim da je za misiju potrebno mnogo godina sistematskog truda. Jebiga, ne može sve da bude misija  flowers::

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali bez obzira na sve, meni je Hrvojev intervju prijao, jer sam osetio napetost u njemu, prosto ima dramski kvalitet. :) Hrvoju je jasno da postoji taj momenat suvišne samopromocije kod nekih "javnih putnika", ali nije siguran gde je okej povući crtu. Mislim da se mnogi od nas bore s tim i da je dobro pričati o tome i artikulisati taj problem. I ja se borim s tim. Nije svako putovanje, da tako kažem, projekat od javnog značaja, ne zaslužuje svako samostalno putovanje da se od njega pravi javni blog, internet-cirkus, putopis i roman. Gde je ta crta ja ne znam, ali znam da je moramo tražiti, i to najbolje ovako, u zajednici putnika i putopisaca.

Edited by Uroš Krčadinac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali bez obzira na sve, meni je Hrvojev intervju prijao, jer sam osetio napetost u njemu, prosto ima dramski kvalitet. :) Hrvoju je jasno da postoji taj momenat suvišne samopromocije kod nekih "javnih putnika", ali nije siguran gde je okej povući crtu. Mislim da se mnogi od nas bore s tim i da je dobro pričati o tome i artikulisati taj problem. I ja se borim s tim. Nije svako putovanje, da tako kažem, projekat od javnog značaja, ne zaslužuje svako samostalno putovanje da se od njega pravi javni blog, internet-cirkus, putopis i roman. Gde je ta crta ja ne znam, ali znam da je moramo tražiti, i to najbolje ovako, u zajednici putnika i putopisaca.

Ne mogu da se složim ni sa čim od ovog.

Najpre, Hrvoje i sam ima odličnu samopromociju. Ako se o toj granici pita sebe radi, to je okej, ali upitanost na ovaj način - javno, u intervjuu - takođe je vid samopromocije. Ako misliš da te mnogo ima i da te bespotrebno 'smatraju nečim posebnim', šta te sprečava da se povučeš i da te ima manje? Kad je meni dosadilo što sam tokom tri meseca držanja tribina po Balkanu bezmalo počela da iskačem iz pretis lonaca kad se uključi TV ili otvore novine, naprosto sam odbila da dajem nove intervjue.

Drugo, mislim da poziv putnika i foruma ovog tipa nije da procene, vrednuju i presude koje je putovanje zaslužuje da bude medijski eksponirano ili umetnički uobličeno. Da zanemarim partijski (dogmatski) prizvuk koji to ima (barem za mene) - ali o tome odlučuje tržište. Kao i u svim drugim sferama našeg života, ono je otvoreno za svakoga, pa kako se ko snađe i probije, kvalitetom, istrajnošću, posebnošću, pa i "spikom" - što da ne. Zajednice ovog tipa mogu da polemišu koliko hoće o tome ali nemaju uticaja niti će ga imati na oblikovanje tog mišljenja sve dok i same ne postanu medijski jako izložene i samim tim uticajne. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dragi ljudi, mislim da ste "mašili ceo fudbal". Ni u najmanju ruku nije mi bio cilj povrijediti nekoga tko radi bilo kakav posao. Primjer je slučajan, mogao je tu stajati i menadžer, nogometaš ili nešto sasvim deseto.

Gore sam napisao da sam radio svašta prije ovoga što radim, a nitko to ne spominje. Ok, nije važno, svjestan sam toga, ali išlo je u kontekst te "uzvišenosti" koju mi putopisci uživamo. Možete reći što god, ali tako je. I to me živcira jer u svakom svom predavanju pokušavam ljudima objasniti da ne morate biti ništa od toga da biste putovali, otkrivali svijet, druge, sebe, što god.

Ne idem u kontru svojim kolegama, ne znam gdje ste to uspjeli vidjeti. Ipak, radim po svom, pa...ako je to kontra njima, onda možda i idem. Između ostalog, zašto je to bitno? Imate niz putnika koji prodaju maglu i to prolazi kod ljudi. Toga se nisam uhvatio u tekstu, ali, nemojte slučajno pomisliti da sam ljubomoran jer ih više ili manje ljudi prati.

Dugoprugaš, bez uvrede, mislim da ti ne stoji da "idem sa spikom". Od početka sam krenuo otvoreno u ovo, poprilično neiskusan i sada, sve što sam naučio, vrlo rado podijelim s drugima. Baš u četvrtak sam održao predavanje u Slavonskom Brodu i fenomenalno sam se družio s publikom, pričajući o putovanjima, problemima, a pogotovo o tome što, kako vrijeme ide, mi je teško naći partnera koji će pratiti mene i ja nju. To su bitne stvari i ljudima treba pričati i obje strane medalje kad su putovanja u pitanju. Da igram igru, teško bih to mogao ispričati. Što se tiče dvoličnosti, u pravu si, to može zvučati jako ružno, ali odnosi se na mog Marijana. Shvati(te) kako god, ali to je nešto što vam ne mogu opisati u par rečenica. Tu su knjige o njemu i kad budu vani shvatit ćete sve.

Zaista, intervju, kao i ovi redovi, nisu napisani da bi nekoga uvrijedili, pogotovo vezano za radno mjesto. Mislim da sam sasvim lijepo objasnio i, kao što je Uroš napisao, o tome treba pričati. A to što ste stvari izvadili iz konteksta, ne znam, tu baš i ne mogu ništa pametno odgovoriti.

Svako dobro i lijep pozdrav ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

U početku sam davao više intervjua, nakon svakog putovanja, ali sad sam stao s tim. Nigdje nisam spomenuo tu samopromociju. Iskreno, ja neki poseban marketinški plan nemam. Objavljujem stvari na fb, nekome se svidi, nekome ne i to je to. Znam neke koji su napravili puno "slabija" putovanja (kraća, manje zahtjevnija) i bez obzira što za pravo putovanje kilometri nisu bitni, vidio sam da je to čisto iz njihove želje da budu u medijima. I ok. To je njihova satisfakcija. Kao što sam dolje napisao, nije se odnosilo na to. Ljudima treba objasniti da u putnike ne treba gledati kao u sveto tele, kao što se u neke gleda. Ja mislim da, mi koji putujemo i živimo od toga/pisanja/fotografija, bez obzira koliki put prevalili, Alpe ili Himalaje, nismo ništa posebniji od samohranog oca koji spaja kraj s krajem. Možda čudan primjer, ali nadam se da sad shvaćate na što sam ciljao.

Ne mogu da se složim ni sa čim od ovog.

Najpre, Hrvoje i sam ima odličnu samopromociju. Ako se o toj granici pita sebe radi, to je okej, ali upitanost na ovaj način - javno, u intervjuu - takođe je vid samopromocije. Ako misliš da te mnogo ima i da te bespotrebno 'smatraju nečim posebnim', šta te sprečava da se povučeš i da te ima manje? Kad je meni dosadilo što sam tokom tri meseca držanja tribina po Balkanu bezmalo počela da iskačem iz pretis lonaca kad se uključi TV ili otvore novine, naprosto sam odbila da dajem nove intervjue.

Drugo, mislim da poziv putnika i foruma ovog tipa nije da procene, vrednuju i presude koje je putovanje zaslužuje da bude medijski eksponirano ili umetnički uobličeno. Da zanemarim partijski (dogmatski) prizvuk koji to ima (barem za mene) - ali o tome odlučuje tržište. Kao i u svim drugim sferama našeg života, ono je otvoreno za svakoga, pa kako se ko snađe i probije, kvalitetom, istrajnošću, posebnošću, pa i "spikom" - što da ne. Zajednice ovog tipa mogu da polemišu koliko hoće o tome ali nemaju uticaja niti će ga imati na oblikovanje tog mišljenja sve dok i same ne postanu medijski jako izložene i samim tim uticajne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Super što si se javio :)

Pošto sam ja "vadila iz konteksta", treba i da objasnim - oba navoda su mi strašno zaparala uši. Prvo što sam pomislila bilo je: Šta se desilo ovom čoveku, kako može da kaže ovakve stvari? Mislim da ni u kakvom montekstu ono gore ne može da bude afirmativno istaknuto. To što si sad zamenio tete u vrtićima sa menadžerima ne menja ništa na stvari. Recimo, ja sam bila godinama menadžer i sad mogu da se osetim prozvanom. Jer, nije akcenat na vrsti posla već na obavljanju jednog posla (za tebe sinonim dosadnjakovića) ili obavljanje više poslova i menjanje zanimanja (zanimljiv čovek, tj. neko poput tebe).

A pošto sam i ranije nailazila na te podele na "prave putnike" i "prodavce magle", živo me zanima ko su jedni a ko drugi. Ajte to da neko definiše jer mislim da će onda mnogima biti štošta jasnije.

Zaista bih bila zahvalna na objašnjenju. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Snežana, mislim da se ode ne radi o podjeli putnik vs. prodavač magle, već o čistom demistificiranju putovanja kao nečeg što mogu činiti samo odabrani, hrabri i ne znam kakvi polubogovi. Hrvoje samo želi istaknuti da bilo tko može putovati, i da nema potrebe za statusom božanstva samo zato što netko putuje. (Bar sam ja to tako shvatila.)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tek sad vidim s kim tipkam :) Nadam se da je rana zacijelila i da možeš nastaviti dalje ;)

Gle, nije nitko prozvan i ne razumijem zašto si tako shvatila. Baš je suprotno. Napisao sam da se moje zanimanje ne bi razlikovalo od bilo kojeg drugog. I to je sva poanta. Bila to teta u vrtiću, menadžer, fizički radnik ili što drugo. Možemo nabrajati do sutra. Ali zaista, ne vidim nikakvu poveznicu s tim da je netko bio prozvan. Čak mi je čudno da iskusan putnik poput tebe, koja si zaista prošla sve i svašta, ne shvaća ovo.

S druge strane, o velikom ili malom putovanju nisam niti spomenuo u tekstu. Zašto raditi razlike? Čemu to? Ljudi putuju ili ne putuju. Na velika ili mala putovanja. Svejedno. Moj naglasak, čak i u naslovu stoji - ili si dobar ili loš. Nema veze radio veliko ili malo putovanje. I zaista ne razumijem zašto bi ti, koju smatram iskusnom putnicom, postavila ovakvo pitanje :)

No hard feelings, budi mi dobro i nadam se da se uskoro susretnemo negdje ;)

Super što si se javio :)

Pošto sam ja "vadila iz konteksta", treba i da objasnim - oba navoda su mi strašno zaparala uši. Prvo što sam pomislila bilo je: Šta se desilo ovom čoveku, kako može da kaže ovakve stvari? Mislim da ni u kakvom montekstu ono gore ne može da bude afirmativno istaknuto. To što si sad zamenio tete u vrtićima sa menadžerima ne menja ništa na stvari. Recimo, ja sam bila godinama menadžer i sad mogu da se osetim prozvanom. Jer, nije akcenat na vrsti posla već na obavljanju jednog posla (za tebe sinonim dosadnjakovića) ili obavljanje više poslova i menjanje zanimanja (zanimljiv čovek, tj. neko poput tebe).

A pošto sam i ranije nailazila na te podele na "prave putnike" i "prodavce magle", živo me zanima ko su jedni a ko drugi. Ajte to da neko definiše jer mislim da će onda mnogima biti štošta jasnije.

Zaista bih bila zahvalna na objašnjenju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Snežana, mislim da se ode ne radi o podjeli putnik vs. prodavač magle, već o čistom demistificiranju putovanja kao nečeg što mogu činiti samo odabrani, hrabri i ne znam kakvi polubogovi. Hrvoje samo želi istaknuti da bilo tko može putovati, i da nema potrebe za statusom božanstva samo zato što netko putuje. (Bar sam ja to tako shvatila.)

Ajrmmm, Hrvoje je to rekao sad u objašnjenju na ovom forumu. Ja samo nastojim da dalje proširim raspravu kad se već pominju neke kategorije koje su, meni barem, nejasne.

Možda da kažem ovako (podražavajući Lazarevu taktičnost): Nezavisno od Hrvojevog intervjua, bilo bi dobro definisati neke kategorije purnika na koje se mnogi pozivaju što na forumima  što u medijima. Mislim na dve suprotstavljenje kategorije "prodavaca magle" i "pravih putnika". Ko su prvi a ko drugi? Šta nekog legitimiše za drugo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tek sad vidim s kim tipkam :) Nadam se da je rana zacijelila i da možeš nastaviti dalje ;)

Gle, nije nitko prozvan i ne razumijem zašto si tako shvatila. Baš je suprotno. Napisao sam da se moje zanimanje ne bi razlikovalo od bilo kojeg drugog. I to je sva poanta. Bila to teta u vrtiću, menadžer, fizički radnik ili što drugo. Možemo nabrajati do sutra. Ali zaista, ne vidim nikakvu poveznicu s tim da je netko bio prozvan. Čak mi je čudno da iskusan putnik poput tebe, koja si zaista prošla sve i svašta, ne shvaća ovo.

S druge strane, o velikom ili malom putovanju nisam niti spomenuo u tekstu. Zašto raditi razlike? Čemu to? Ljudi putuju ili ne putuju. Na velika ili mala putovanja. Svejedno. Moj naglasak, čak i u naslovu stoji - ili si dobar ili loš. Nema veze radio veliko ili malo putovanje. I zaista ne razumijem zašto bi ti, koju smatram iskusnom putnicom, postavila ovakvo pitanje :)

No hard feelings, budi mi dobro i nadam se da se uskoro susretnemo negdje ;)

Hrvoje, hvala na lepim željama :) Malo je ozbiljnije i moram da mirujem još neko vreme. 

Nisam samo ja shvatila tako, očigledno. A čim nekoliko ljudi iščita u jednom ključu nečije reči, znači da te reči nisu bile dovoljno ajsne i precizne. Nekom ko je između ostalog i pisac, poput tebe, ta vrsta nedorečenosti ne bi smela da se desi u intervjuu. A ni ja, ni Dugoprugaš, ni Lazar nismo "od juče" (kako bih prevela tvoju metaforu). 

A kao što gore rekoh Ajrmmm-ji, nezavisno od tvog intervjua i sad javljanja, zanimaju me te klasifikacije i neprekidne podele u putničkom svetu.

Evo konkretno. Ima jedan putnik i putopisac koji je pravio ozbiljne ture kao što je put oko sveta. Uz to, dobro piše. Ali preteruje u svemu. Ne jednom, bila sam u mestima o kojima je on pisao i nisma našla ni traga opasnostima koje je on navodno tamo video. Iz razgovora s drugim putnicima ispostavilo se da su neki od njih isto primetili za destinacije na kojima su oni bili kao i taj putnik. Da li je on zato "prodavac magle"? 

Jer, osim što mistifikuje putovanje na taj način, radi još nešto smešno ali i opasno u smislu poruke koje šalje publici: naime, pošto je putovao kolima, stavljao je na suvozačevo mesto naduvanu lutku žene kako bi potencijalni napadači (!!!) mislili da nije sam i tako ga radije ostavili na miru. Time, jasno, govori da je svet opasno i nesigurno mesto, da treba biti neviđeno hrabar da bi putovao i sl.

Da li ove stvari prave od njega "prodavca magle"? 

Sećam se, recimo, da je i pokojni Malnar uvek mistifikovao i preterivao, ali je svejedno bio "pravi putnik" i "veliki putnik", i mislim da to niko neće osporiti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako ćemo tako, onda mogu napisati da su neki shvatili upravo onako kako je i napisano. Mislim da je smiješno "hvatati" se za takve stvari, a još vam u naslovu stoji sve. No, ja sam dodatno objasnio, pa...

Ovo sad...bila si ti, bio je on, bilo je sto ljudi. Svatko od vas će, vrlo vjerojatno, napisati kako je on vidio. Nekome će to biti sitnica, netko će od muhe praviti slona i mislim da je to ok. Zapravo, sve je ok dok osoba ima neko svoje mišljenje, dok ne piše ono što bi drugi htjeli čuti. Takvi se izgube u svemu tome, kad tad.

Na prodavače magle, ne znam...kao što rekoh gore - putuj kako god želiš, tvoja stvar. Ne budi seronja i sve je ok. Bar meni. Rekao sam da ne volim te podjele ni svrstavanje u kategorije, pa mislim da ni ovdje neću ništa reći. U intervjuu je sve rečeno, sasvim dovoljno, samo ga treba pažljivije pročitati.

S raspravom o putnicima i prodavačima magle sretno ;)

Hrvoje, hvala na lepim željama :) Malo je ozbiljnije i moram da mirujem još neko vreme. 

Nisam samo ja shvatila tako, očigledno. A čim nekoliko ljudi iščita u jednom ključu nečije reči, znači da te reči nisu bile dovoljno ajsne i precizne. Nekom ko je između ostalog i pisac, poput tebe, ta vrsta nedorečenosti ne bi smela da se desi u intervjuu. A ni ja, ni Dugoprugaš, ni Lazar nismo "od juče" (kako bih prevela tvoju metaforu). 

A kao što gore rekoh Ajrmmm-ji, nezavisno od tvog intervjua i sad javljanja, zanimaju me te klasifikacije i neprekidne podele u putničkom svetu.

Evo konkretno. Ima jedan putnik i putopisac koji je pravio ozbiljne ture kao što je put oko sveta. Uz to, dobro piše. Ali preteruje u svemu. Ne jednom, bila sam u mestima o kojima je on pisao i nisma našla ni traga opasnostima koje je on navodno tamo video. Iz razgovora s drugim putnicima ispostavilo se da su neki od njih isto primetili za destinacije na kojima su oni bili kao i taj putnik. Da li je on zato "prodavac magle"? 

Jer, osim što mistifikuje putovanje na taj način, radi još nešto smešno ali i opasno u smislu poruke koje šalje publici: naime, pošto je putovao kolima, stavljao je na suvozačevo mesto naduvanu lutku žene kako bi potencijalni napadači (!!!) mislili da nije sam i tako ga radije ostavili na miru. Time, jasno, govori da je svet opasno i nesigurno mesto, da treba biti neviđeno hrabar da bi putovao i sl.

Da li ove stvari prave od njega "prodavca magle"? 

Sećam se, recimo, da je i pokojni Malnar uvek mistifikovao i preterivao, ali je svejedno bio "pravi putnik" i "veliki putnik", i mislim da to niko neće osporiti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Drugo, mislim da poziv putnika i foruma ovog tipa nije da procene, vrednuju i presude koje je putovanje zaslužuje da bude medijski eksponirano ili umetnički uobličeno. Da zanemarim partijski (dogmatski) prizvuk koji to ima (barem za mene) - ali o tome odlučuje tržište. 

Tržište odlučuje i o Ceci i o Tamari Obrovac, i o Isidori Bjelici i o Danilu Kišu, daje pare po svom nahođenju i može finansirati najstrašniji šund isto koliko i kvalitetnu kulturu. I to je okej dokle god imamo svest da snaga tržišta određuje samo finansijsku vrednost nekog proizvoda. Međutim, proizvodi kulture nemaju samo finansijsku vrednost, imaju i umetničku vrednost. Ako tržištu priznamo da je u stanju da vrednuje kulturu u onom suštinskom smislu, u smislu u kome kvalitetna umetnost oplemenjuje ljude, onda smo se grdno zajebali, jer onda Danilo Kiš vredi koliko i Suzana Mančić.

Ko ima pravo da vrednuje kulturu? To je teško pitanje, i na to pitanje mora se odgovarati svakodnevno, kredibilitetom koji svako od nas ima kao učesnik u javnoj debati, kredibilitetom koji mu priznaje zajednica, ne partija ili država. Kao što znate, ja ne verujem u partije i države, naročito ne u partije i države na ovim prostorima, i smešno mi je ovo što Snežana govori o dogmatskom pristupu. Ja verujem u zajednice. Klub putnika je faktički jedina relevanta zajednica putnika i putopisaca za naše govorno područje, i zato verujem u snagu mišljenja koje nastaje polemikama na ovom forumu. Drugim rečima, verujem u struku, književnu, putopisnu, dokumentarnu, kakvu god. Rasprave u okviru zajednice i struke treba da budu otvorene i javne, nipošto dogmatske ili "partijske", kako je to Snežana pogrešno shvatila.

Zamislite da se lekovi prodaju samo po tržišnom kriterijumu, da nema mišljenja medicinske zajednice i farmaceutske struke. Ljudi bi redom umirali od jeftinih a šarenih šećernih vodica! Možda vam se čini da nije tako, ali kultura je bliska farmaciji. Ukoliko ljudi konzumiraju samo šarene šećerne knjižice, nije daleko dan kada će prsnuti s mozgom, zamrzeti svoje komšije ili krenuti u rat za krv i tlo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

, i smešno mi je ovo što Snežana govori o dogmatskom pristupu. Ja verujem u zajednice. Klub putnika je faktički jedina relevanta zajednica putnika i putopisaca za naše govorno područje, i zato verujem u snagu mišljenja koje nastaje polemikama na ovom forumu. Drugim rečima, verujem u struku, književnu, putopisnu, dokumentarnu, kakvu god. Rasprave u okviru zajednice i struke treba da budu otvorene i javne, nipošto dogmatske ili "partijske", kako je to Snežana pogrešno shvatila.

Zamislite da se lekovi prodaju samo po tržišnom kriterijumu, da nema mišljenja medicinske zajednice i farmaceutske struke. Ljudi bi redom umirali od jeftinih a šarenih šećernih vodica! Možda vam se čini da nije tako, ali kultura je bliska farmaciji. Ukoliko ljudi konzumiraju samo šarene šećerne knjižice, nije daleko dan kada će prsnuti s mozgom, zamrzeti svoje komšije ili krenuti u rat za krv i tlo.

Pa može da ti bude smešno, ali zvuči(te) često tako. I meni zvuči smešno to pozivanje na zajednicu koja pak treba da sudi nekome i nečemu. Koja sebe proglašava kompetentnom da daje procene. Naravno da može sve to da radi, ali nije obavezno da svi poveruju u to (u nju). Ali možeš to da pripišeš i mojim godinama i debeloj razočaranosti u najrazličitije zajednice, društva, organizacije. ;) 

Primer koji navodiš takođe nije najsrećniji.U svakoj struci, oblasti, oni koji imaju uticaj na obolikovanje mišljanja morali su da se probiju na to isto tržište. Nekada se poklopi da su bili kvalitetni, da su bili stručni i da imaju dobre procene. Nekada ne. A najčešće uporedo postoje i jedni i drugi, a na kraju se samo vreme i praksa ispostavljaju kao relevantne sudije. Svet nije crno/beli kakvim ga ti, barem iz ovog posta, vidiš: ili je šarena vodica ili su pravi lekovi. Nije ni jedno ni drugo, odnosno, uporedo je i jedno i drugo, a da bi neko došao do prave informacije o vrednosti, neophodno je da uloži ozbiljan istraživački rad. Tržišni princip i globalno selo doveli su dotle da je sve relatizovano i da se nikome više ne može verovati apripri već da svako mora da proceni sam za sebe i donese sud. 

Mogu da pričam o književnoj feli jer mi je to fah. O tome ko procenjuje vrednost knjiženih dela i brojnim nepravdama koje su nanete mnogim piscima ili umalo nanete (recimo, i samom Andriću koji je u godini uoči dobijanja Nobela bio spremljen za "opdstrel" sa književne scene kao prevaziđeni realista). Ali mislim da nema potrebe da špirim priču i u tom pravcu jer je jasno šta mislim i iz ovog do sada.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U ovoj raspravi, Snežo, ti si kompetentnija od nekoga ko nije napisao nijedan putopis. Kompetentnija si i od mene, koji ću tek objaviti prvu pravu knjigu. Međutim, bila bi manje kompetentna od, na primer, Rastka Petrovića, da je živ naravno. To je jedan od načina merenja kompetentnosti: rezultatima, učinkom, priznanjem u okviru struke i naravno, priznanjem koju daje generalna publika. Klub putnika je kompetentan kao platforma koja putnike i putopisce okuplja i obezbeđuje da se ovakve rasprave uopšte vode javno i otvoreno. Ovo o čemu mi polemišemo, evo upravo sada, deo je formiranja tih kriterijuma. Neko će ovo pročitati, složiće se s tobom, sa mnom ili ni sa kim od nas, zatim će dati svoj komentar, ustaliće ili će promeniti svoje mišljenje. To je prava zajednica: grupa ljudi koja deli neke suštinske vrednosti, interesovanja, znanja, resurse, ali nema pod indigo iste stavove. Kvalitetna zajednica podrazumeva polemiku i neslaganje. Sve drugo je crkva, partija i dogma, kao što si i sama rekla.

Drugo, mislim da se pričom o pravim i lažnim putnicima brkaju lončići. Kao što je Džon napisao a naša Pamela prevela, svi smo mi neka vrsta turista. Svako ko putuje je putnik, i tačka. Pa šta je putnik, nije to valjda zanimanje, pobogu! Na toj liniji ja se u potpunosti slažem sa Hrvojem.

Međutim, neko putuje i ne proizvodi ništa, a neko putuje i proizvodi medijski i kulturni sadržaj: pravi neki blog, piše neke knjige, propoveda neke vrednosti. To mi radimo -- i Snežana i Hrvoje i Lazar i ja. Za nas koji proizvodimo sadržaj potpuno je nebitno jesmo li pravi ili lažni putnici, šta god to značilo, ali vrlo je bitno kakvog je kvaliteta to što nudimo javnosti.

Zato ja insistiram da se tekstovi koji putnici napišu, filmovi koji putnici snime i predavanja koja putnici održe tretiraju istim kriterijumima kojima su podvrgnuti svi ostali pisci, reditelji, predavači, profesori i drugi kulturni radnici. Dakle, nema pravih i lažnih putnika, nema podela među putnicma, ali ima podela među proizvođačima sadržaja. Postoje, prosto, ljudi koji proizvode banalni i štetni šund, postoje ljudi koji proizvode dobre knjige, ima i mnogo onih između, naravno, i o tom kvalitetu -- kvalitetu sadržaja dakle -- treba raspravljati u okviru zajednice, jer ta polemika može imati snagu putokaza za generalnu publiku.

Inače, ideja tržišta koje reguliše kompletan društveni život -- ideja tržišta kome ne treba regulacija polemičke zajednice -- zapravo je jedna duboko dogmatska ideja. Slobodno tržište ne postoji kao što ne postoji idealna planska privreda. To su konstrukti društvenih nauka koji služe da bi se opravdala nečija moć: kapitalističkih, komunističkih i inih elita. Svako tržište je, prema tome, zavisno od uticajnih elita. Pogledajte šta se prodaje na kisocima: one knjige iza kojih stoji veliki kapital ili politički interes. Iza Andrića je stajala tadašnja država, baš kao što današnji centri moći stoje iza Zvezda Granda. Tražnja ne nastaje u vakuumu, tražnja se generiše, tržišne potrebe se generišu, postoje poznati i vrlo razrađeni sistemi kako ljude možete ubediti da nešto žele, i svako ko nije svestan toga naprosto je previše naivan. :)

Edited by Uroš Krčadinac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lep odgovor, Uroše. Skoro sa svime bih se mogla složiti. Skoro :)

Najpre o zajednici - da makar malo ne verujem (ipak) u ovu zajednicu ne bih učestvovala u ovim diskusijama. To je sasvim  jasno. Međutim, čini mi se i dalje (dugujem treat o tome, nisam zaboravila) da se KP stalno klacka između želje da ostane elitistička (u izvesnom smislu) i nekomercijalna zajednica, dok je s druge strane svesna da bez komercijalizacije neće dobiti širi društveni značaj i uticaj. Otuda su neki članovi u svojim stavovima nekad zaista nalik na dogmate, jer pokušavaju da je odvuku na svoju stranu. Ovo je samo lični utisak te kao takav ne može biti predmet polemike.

U vezi sa time da smo svi putnici ili turisti, potpuno se slažem. No, baš ovde u komentarima na intervju se (opet!) napravila ta distinkcija - pravi i lažni, oni koji su više putovali i oni koji su manje putovali i pravili neznatnije ture a više se eksponirali. Dok je jedini pravi parametar upravo taj koji si naveo - sadržaj koji neko proizvodi. A dodala bih i - etički aspekt uticaja koji svaki od putnika vrši onim što radi i kako radi. 

Da ne bude zabune, ja ne zagovaram ideju o kojoj govoriš u poslednjem pasusu - da tržištu ne treba regulacija kompetentne grupe, pojedinaca, institucije od ugleda. Naprotiv. Samo iznosim očitu činjenicu da su stvari danas takve - diktirane tržištem. Druga je stvar šta će (manje ili više) svesni pojedinac uraditi po tom pitanju: pristati na to da vlada zakon tržišta ili u okvirima svojih mogućnosti pokušati da se bori protiv toga. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Međutim, čini mi se i dalje (dugujem treat o tome, nisam zaboravila) da se KP stalno klacka između želje da ostane elitistička (u izvesnom smislu) i nekomercijalna zajednica, dok je s druge strane svesna da bez komercijalizacije neće dobiti širi društveni značaj i uticaj. Otuda su neki članovi u svojim stavovima nekad zaista nalik na dogmate, jer pokušavaju da je odvuku na svoju stranu. Ovo je samo lični utisak te kao takav ne može biti predmet polemike.

Mislim da si ovaj put pogodila u centar :) Samo ne bih rekao elitistička (osim ako se pojam kvaliteta nužno povezuje sa nekakvom "elitom"), ali nekomercijalna svakako. Teško je balansirati na toj granici: baviti se onim što Uroš naziva kulturom (u širokom smislu) na jedan ozbiljan i temeljan način, a ne svesti se na publiku od svojih najboljih prijatelja. (Na nivou malih igrača kao što smo svi mi, demokratizacija tržišta ipak funkcioniše u izvesnoj meri, zar ne? Ljudi time što kupuju neki proizvod "glasaju" za njega i odlučuju o njegovoj sudbini. Nažalost, to je dovelo do nastanka masovne (ne)kulture, clickbait fenomena, cvetanja senzacionalistike i shock-value informacija itd.)

Dobro si zapazila da neki od članova vuku na svoju stranu. Ja bih čak rekao da svako vuče na svoju stranu :) Mislim da je to neizbežno u svakoj zajednici. To što sarađujemo, što zajedno nešto gradimo, ne znači da nam se stavovi i senzibiliteti u potpunosti podudaraju. Pre izvesnog broja godina sam naučio tu važnu životnu lekciju: ako ne dopustim drugim ljudima da koriste Klub putnika za ono za šta oni misle da treba, ako im ne prepustim "delove" udruženja, to onda i nije udruženje nego sam samo ja :) Često se ne slažemo oko koječega (recimo, ja sam glasao protiv toga da Putnička kuća bude u Gruziji, ali sam nadglasan) ali imamo dogovor da je zajednički cilj važniji od pojedinačnih ciljeva. 

Izvinjavam se ako je sve ovo off-topic.

Što se Hrvojeve usporedbe tiče, verujem da je samo želeo reći kako, po njegovom mišljenju, treba biti svestran i tražiti inspiraciju u većem broju različitih stvari. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najpre o zajednici - da makar malo ne verujem (ipak) u ovu zajednicu ne bih učestvovala u ovim diskusijama. To je sasvim  jasno.

Hvala. :)

U vezi sa time da smo svi putnici ili turisti, potpuno se slažem. No, baš ovde u komentarima na intervju se (opet!) napravila ta distinkcija - pravi i lažni, oni koji su više putovali i oni koji su manje putovali i pravili neznatnije ture a više se eksponirali. Dok je jedini pravi parametar upravo taj koji si naveo - sadržaj koji neko proizvodi. A dodala bih i - etički aspekt uticaja koji svaki od putnika vrši onim što radi i kako radi.

U potpunosti se slažem. Važan je kvalitet sadržaja i u estetskom i u etičkom pogledu -- i to je zapravo jedino važno.

Da ne bude zabune, ja ne zagovaram ideju o kojoj govoriš u poslednjem pasusu - da tržištu ne treba regulacija kompetentne grupe, pojedinaca, institucije od ugleda. Naprotiv. Samo iznosim očitu činjenicu da su stvari danas takve - diktirane tržištem. Druga je stvar šta će (manje ili više) svesni pojedinac uraditi po tom pitanju: pristati na to da vlada zakon tržišta ili u okvirima svojih mogućnosti pokušati da se bori protiv toga.

I sa ovim se slažem. Sve ovo što radimo u okviru Kluba putnika zapravo je borba za prostor između države i tržišta, jer i jedno i drugo uglavnom čini štetu, makar na našem Balkanu.

Međutim, čini mi se i dalje (dugujem treat o tome, nisam zaboravila) da se KP stalno klacka između želje da ostane elitistička (u izvesnom smislu) i nekomercijalna zajednica, dok je s druge strane svesna da bez komercijalizacije neće dobiti širi društveni značaj i uticaj. Otuda su neki članovi u svojim stavovima nekad zaista nalik na dogmate, jer pokušavaju da je odvuku na svoju stranu. Ovo je samo lični utisak te kao takav ne može biti predmet polemike.

Klackamo se, dabome, i to upravo zato što ovde ne postoje ni države ni tržište u pravom smislu tih reči. Postoje samo oligarhije, ono što sam na svom fejsu upravo nazvao: držište. :) Kako se u takvom prostoru boriti za bilo kakvu kulturu, makar ona bila i mala putnička subkultura?

Zato smo rešili da se oslonimo na jedan aspekt tržišta koji je, makar po mom mišljenju, veoma pozitivan, a to je veliko jezičko i govorno područje -- a samim tim i tržište -- koje čini 20 miliona Srba, Hrvata, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih bivših Jugoslovena. Naše sadašnje nacionalne države volele bi da to tržište ne postoji, da su svi ti jezici zbilja različiti, da svako od nas ima svoju malu javnost i malu i moćnu elitu, ali jezička stvarnost je takva da se naših 20-tak milijuna ljudi savršeno razumeju -- bez obzira na to kako svoj jezik nazivali i koji pravopisni standard koristili. Jezička stvarnost, drugim rečima, stvara jedno tržište koje je po društvo korisnije nego bilo koje od naših ministarstava kulture.

U tom smislu, ja više verujem u spontane zajednice i neku veliku javnost koja se može stvarati na prostoru zajedničkog jezičkog tržišta, nego što verujem u reformu jezivih partijskih institucija Srbije, Hrvatske, Bosne i Crne Gore. Takav stav, kao što vidiš, uopšte nije elitistički, niti odbacuje ideju tržišta. Upravo suprotno. Takav stav je vrlo narodni stav.

Ono s čim se nikako ne mogu složiti je da klizimo u komercijalizaciju. Možda je to samo nespretan izbor reči, jer komercijalizacija podrazumeva projekat koji je motivisan profitom. Mi niti išta lično zarađujemo, niti želimo da gradimo išta profitabilno. Samo želimo široku zajednicu koja bi mogla da -- putem crowdfundinga i drugih oblika narodnog finansiranja, dakle grassroots finansiranja -- podrži produkciju nekakve kulture. To jeste varijetet tržišnog stava, ali s bitnom razlikom: zarada služi samo za održavanje organizacije i produkcije, a sve što pretekne, sve što smo ikada zaradili, ostaje organizaciji kao zajednički resurs. Motivacija nije profit, nego izgradnja kulture. Prema tome, mi nismo zajednica samo deklarativno, mi zaista imamo neke (doduše zanemarljivo male, ali ipak) zajedničke resurse.

Ono što nam se može prigovoriti je koketiranje s populizmom, i mislim da si to u stvari i htela da prigovoriš. Tu se često ni mi koji vodimo sajt ne slažemo jedni s drugima. Objavi se nešto na fejsu, pa onda krene naša interna rasprava. Jebiga. Ja lično verujem da je to razumna cena koju moramo platiti kako bi zajednica ostala dovoljno široka i raznovrsna, kako bismo i dalje okupljali ljude različitih nazora i ukusa. Kao što vidiš, na forumu imamo levičare i desničare, nacionaliste, liberale, anarhiste i apolitične, fizičke radnike i intelektualce. I tako treba da bude. To je narodni stav.

S druge strane, verujem da u magazinskom delu sajta treba da postoji strožije kuriranje sadržaja, jer inače klizimo u tržišni šund. Deo narodnog stava valjda je i briga za ukus i vrednosti tog naroda.

Jeste to klacklacica, Snežo, u pravu si ti, i ponekad pretegne na jednu ili drugi stranu, ali ja trenutno zbilja ne vidim drugi način da se proizvodi ikakva nezavisna kultura na ovim prostorima.

Edited by Uroš Krčadinac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako ćemo tako, onda mogu napisati da su neki shvatili upravo onako kako je i napisano. Mislim da je smiješno "hvatati" se za takve stvari, a još vam u naslovu stoji sve. No, ja sam dodatno objasnio, pa...

Nisam juče videla ovu poruku pa zato odgovaram sa zakašnjenjem.

Hrvoje, o tome i jeste reč: čim postoji mogućnost da su neki shvatili ovako a drugi onako, znači da nije dovoljno precizno rečeno. Pri tom, ne radi se o nijansama u tumačenju, već o dijametralno suprotnim recepcijama. Bila sam (a verujem i ti) nekoliko puta u prilici da se na ličnom primeru osvedočim kako jedna  nejasna ili dvosmislena ili izmenjena (od strane novinara) rečenica u intervjuu navlači "narodni gnev" i stvara tabore onih koji su razumeli afirmativno i onih koji su razumeli negativno. Mislim da se to ovde desilo samo u blažem obliku jer smo svi dobronamerni i na "istoj liniji". Tvoje objašnjenje je stoga dobrodošlo i verujem da su ga svi prihvatili. Samo želim da kažem da bi u nekom narednom intervjuu mogao da budeš obazriviji kada dotičeš potencijalno zapaljive teme (pominjanje nečije profesije je jedna od najčešćih "nagaznih mina" u intervjuima). Na kraju krajeva, kao čovek od pisane reči, imaš i profesionalnu odgovornost da se izražavaš precizno, ne ostavljajući mesta pogrešnom tumačenju. 

Eto, samo to. Nadam se da ne zameraš :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ono s čim se nikako ne mogu složiti je da klizimo u komercijalizaciju. Možda je to samo nespretan izbor reči, jer komercijalizacija podrazumeva projekat koji je motivisan profitom. Mi niti išta lično zarađujemo, niti želimo da gradimo išta profitabilno. Samo želimo široku zajednicu koja bi mogla da -- putem crowdfundinga i drugih oblika narodnog finansiranja, dakle grassroots finansiranja -- podrži produkciju nekakve kulture. To jeste varijetet tržišnog stava, ali s bitnom razlikom: zarada služi samo za održavanje organizacije i produkcije, a sve što pretekne, sve što smo ikada zaradili, ostaje organizaciji kao zajednički resurs. Motivacija nije profit, nego izgradnja kulture. Prema tome, mi nismo zajednica samo deklarativno, mi zaista imamo neke (doduše zanemarljivo male, ali ipak) zajedničke resurse.

Ono što nam se može prigovoriti je koketiranje s populizmom, i mislim da si to u stvari i htela da prigovoriš. Tu se često ni mi koji vodimo sajt ne slažemo jedni s drugima. Objavi se nešto na fejsu, pa onda krene naša interna rasprava. Jebiga. Ja lično verujem da je to razumna cena koju moramo platiti kako bi zajednica ostala dovoljno široka i raznovrsna, kako bismo i dalje okupljali ljude različitih nazora i ukusa. Kao što vidiš, na forumu imamo levičare i desničare, nacionaliste, liberale, anarhiste i apolitične, fizičke radnike i intelektualce. I tako treba da bude. To je narodni stav.

U pravu si za izbor reči. 

Koliko shvatam i tebe i Lazara, a i ono što se primećuje na forumu i na FB-u, jeste da postoji vizija ali se oko načina njenog ostvarivanja vi iz rukovodstva ne slažete. Osim ako nemate 50-godišnji plan pred sobom da ostvarite taj cilj lutajući i učeći se na sopstvenim greškama, možda bi trebalo da konsultujete profesionalce koji se bave marketingom u najširem smislu te reči. Profi znanje i iskustvo mogu vam pomoći da jasnije sagledate mogućnosti koje bi odgovarale vašem konceptu i ne bi se kosile sa vašim načelima. Iimam često utisak rigidnosti i preozbiljnosti u samopromišljanju KP-a, a mislim da je neophodno malo lakoće i pojednostavljivanja vašeg razvojnog puta do onoga što želite da postanete. Ako pledirate da budete veoma ozbiljna i uticajna zajednica, onda vam treba i ozbiljno instruisanje.

Tako barem ja vidim "vaš slučaj". Nadam se nisam odmogla ako nisam pomogla :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko shvatam i tebe i Lazara, a i ono što se primećuje na forumu i na FB-u, jeste da postoji vizija ali se oko načina njenog ostvarivanja vi iz rukovodstva ne slažete. Osim ako nemate 50-godišnji plan pred sobom da ostvarite taj cilj lutajući i učeći se na sopstvenim greškama, možda bi trebalo da konsultujete profesionalce koji se bave marketingom u najširem smislu te reči. Profi znanje i iskustvo mogu vam pomoći da jasnije sagledate mogućnosti koje bi odgovarale vašem konceptu i ne bi se kosile sa vašim načelima. Iimam često utisak rigidnosti i preozbiljnosti u samopromišljanju KP-a, a mislim da je neophodno malo lakoće i pojednostavljivanja vašeg razvojnog puta do onoga što želite da postanete. Ako pledirate da budete veoma ozbiljna i uticajna zajednica, onda vam treba i ozbiljno instruisanje.

Sve si u pravu, Snežo. Klub putnika mogao bi biti bolji nego što je sada. I biće. :)

Ako imaš neke savete ili poznaješ iskusne ljude u marketingu, mi smo više nego spremni da saslušamo i tebe i njih.

Pritom imaj na umu da mi sve ovo radimo volonterski, pro bono, za dž. Zavisimo od svog slobodnog vremena, kojeg nema puno (za život zarađujemo baveći se drugim stvarima), i od zlatne volje naših članova, saradnika i volontera. U takvoj situaciji teško je temeljno voditi projekat koji ima dugoročnu viziju a nije profitno orijentisan. Meni je teško da uopšte prepričam koliko je neplaćenih radnih sati samo ove godine otišlo na Klub. A kampanju za knjigu iz Afrike još nismo ni počeli, tek će tu biti neplaćenog posla.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Followers 0