O levim i desnim piscima

[Relja]

Не знам колико је овај коментар за форум, нек одлуче модератори наравно...

Колики је утицај нечијег политичког гледишта на књижевни укус? Имам неки утисак да се политички погледи највише одражавају на књижевни укус од свих погледа на уметност.

Кад отприлике знаш нечије политичке ставове, тачно знаш које књиге или писце воли... 

Као да је неко направио пакете који иду уз светоназор

Мак Диздар зна да буде индикативан Ја рецимо никад нисам читао Крлежу или Киша... знам да је то мало и срамота, али толико сам пута прочитао онај Кишов цитат о национализму да не могу да узмем у руке ништа што је тај човек писао

Толкин наравно...

Занимљиво, теже ми је да одредим неки десничарски круг писаца него леви

Има ли истине у овоме?

[pedjalon]

Uzmi u ruke Kiša, pa ćeš saznati odgovor.  

[Relja]

Киш је писао на ову тему?

[Laza GNR]

Uzmi knjigu u ruke,pa ces i to saznati.

[Relja]

Не знам како да вам кажем а да не испадне да вас вређам... 

[Duya]

[uros.krcadinac]

Sasvim je normalno da se društvene vrednosti ugrađuju u književni ukus, ali mislim da kvalitetno pripovedanje, pa i razmišljanje o svetu, radilo se tu o knjigama, filmovima, stripovima ili nekom četvrtom mediju, svejedno, nadilazi ideološke pristrasnosti.

Evo jedne drage pesme o desničarima:

All Right

(Aleksandar Bečanović)

 

Platon, Niče, Šmit, Špengler,

De Man, Selin, Paund, Hajdeger,

Hamsun, Marineti, Jung, Jinger,

Milius, Sioran, Borhes, Vagner.

[Lazar]

Ako mi neko sa naših prostora kaže da nikada nije čitao Krležu i Kiša, ja neću pomisliti da je ovako ili onako politički orijentisan, nego da generalno ne voli da čita, ili da ne voli određenu vrstu literature. Ja sam eto pročitao roman Radovana Karadžića onomad kad je objavljen, molim da mi niko ne sudi zbog toga 

[Relja]

Ви сте господине Лазаре већ примећени да сте се афирмативно изразили о "Књизи о Милутину" (односно, нисте се довољно негативно изразили), и сад већ почињем да се питам како ће ваша ћелија да реагује на ове ваше испаде

Не кажем да никад нећу прочитати једног или другог, недавно сам набавио Крлежин "Излет у Русију 1925" и доћи ће на ред кад прочитам све што имам а нисам прочитао од Милослава Самарџића.

Али рецимо овај интернет и фејсбук, људи пуно више цитирају него што би могли без тих помагала, људи које знам по 20 година никад ништа нису цитирали док их нисам додао на фејс

И онда фино видиш, људи за које знаш да су одређених политичких уверења, тачно знаш да ће кад тад да цитирају одређене писце Признајте, јел имате неку to read листу за младе комунисте?

ПС. Урош је наравно цитирао бившег новинара "Монитора"... Монитора!!!

Симпатична песма, само видим да нема домаћих имена

Да ли смо ми десничари литерарно оштећени протеклом диктатуром? Не знам да ли сам качио ово:

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:487405-Ko-su-pisci-koji-su-streljani-zbog-drugacijeg-misljenja

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/467593/Streljani-pisci-Tribina-o-Grigoriju-Bozovicu

Први пут сам недавно читао нешто од Григорија Божовића рецимо, читао сам после тога његову биографију... страшна страшна штета... 

Edited October 3, 2015 by Relja

[Lazar]

Samo da mi Soroš ne zavrne finansiranje, šta ću onda? U pravu si, ideologija je često usko povezana sa izborom lektire. Ali veliko je pitanje koliko u takvim slučajevima ima razumevanja lektire i ideologije, a koliko se radi o praćenju trendova i papagajskom kopipejstovanju.

[Relja]

Да ли је то нека врста софт поввер индоктринације, обликовања умова, стварања модела читатеља... ти повремено гвирнеш на тамну страну, али колико још правилно утицаних то ради, с обе стране спектра, све четири, колико ли их има?

[Lazar]

Nisam siguran da u literaturi zaista postoji svetla i tamna strana. Mislim da se tu više radi o tumačenju, dakle o ideološkom ključu koji učitava čitalac. Osim možda u slučaju veoma ekstremnih knjiga, ali mislim da su one veoma retke. Ne bih se usudio reći da se Selinova dela moraju čitati iz vizure njegovog antisemitizma, kao ni da se Hamsunova "Glad" ili "Seobe" Crnjanskog moraju čitati iz vizure njihovih kontroverznih političkih opredeljenja. Dostojevski jeste važio za verskog fanatika, ali njegova književnost mnogostruko nadrasta njegova lična uverenja. Književnost nije isto što i politički pamfletizam. Ako jeste, onda nije književnost (nego politički pamfletizam). 

Možda do zabune dolazi zbog pokušaja da se nešto toliko složeno i višeznačno, kao što je književno delo, suma nečijeg unutrašnjeg života, svede na nešto jasno i jednostavno kao što je ideološki manifest. 

[Relja]

Био сам мало ироничан с тим термином "дарк сајд", мислећи пре свега на, идеолошки острашћенима, "другу страну". 

Да, слажем се да није ствар у самим књигама (мада их има проскрибованих, као овај наш пример оног црног и несретног текста о "Књизи о Милутину") већ у приступу истима.

Тако се Достојевски нпр. може можда употребити за промицање некаквог православног клерофашизма, Крлежа кao некакав апологет левице... и кад ту склопиш пар аутора, типа Киш, Крлежа, Константиновић, Латинка... па успут објасниш шта су они хтели да кажу уствари... мислим, Хитлер је злоупотребљавао филозофе и Вагнера и исковао неко своје лудило неком комбинацијом...

[uros.krcadinac]

Pa dobro, postoje te utabane staze mišljenja kojima je lakše kretati se, i u kojima je lakše druge opažati kako se kreću, te ih onda etiketirati. Nisu te staze problem kao takve, uvek ih je bilo i biće, samo je današnji svet isuviše složen za ijednu od njih ponaosob. Moraju se krčiti nove staze, makar i bauljanjem. I uvek čuvati na umu da su ljudi kao majmuni i da je svaka njihova organizacija kao osnovna škola.

[pedjalon]

Ni levo, ni desno...

""Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
kakav uspeh,
srušiti takvu tvrđavu!
Požderati toliko mesa, skrckati toliko kostiju
za tako kratko vreme.
Potrošiti toliku energiju,
brzo, kao kad se ispuši cigareta.
Kakav je to bio posao, Smrti,
kakva demonstracija sile.
(Kao da ti ne bismo
verovali na reč.) " - Danilo Kiš

[uros.krcadinac]

Malo i Karel Čapek da zabiberi:

"Nije postojala generacija koja bi ga povela sa sobom: svako je morao da se više ili manje probija sam i da na svoj način savlada navalu literatura, ideologija i činjenica koja se na njega navaljivala utoliko više ukoliko je bio pažljiviji. Bila je to teška škola svestranosti (...). Najpre je mladić Q morao da okonča spor sa dekadencijom, estetstvom i subjektivizmom fin de siècle; time je ispao iz magičnog kruga isključivosti i upetljao se u anarhični i pustolovni svet činjenica."

 

"Kako god da okreneš, svet se pojavljivao u složenom aspektu delimičnih istina i hroničnog konflikta; konflikta u toj meri istorijskog i masovnog da nijedan misleći čovek nema opravdanja da ga smatra unutrašnje rešenim time što se odlučio za ovu ili onu političku veru. (...) Ne ostaje ništa drugo nego da se razumom i savešću probija put kroz tu džunglu spornih realnosti."

 

"Izuzetno bih cenio ljude koji bi umeli da u našem životu održe deo tradicije i sačuvaju određene, životom stoleća proverene vrednosti, pravila ponašanja ili forme života. Nažalost, čini mi se da bismo kod nas teško pronašli nekakav pozitivni sadržaj za konzervaciju. Iza nas nema nikakvog istorijskog poretka iz kojeg bismo izvodili bilo kakve važeće kriterijume; iza nas je, naime, samo austrijski režim. Naše društvo je uobraženo i bez tradicije. Naša kultura ima svoja duhovna nasleđa, ali nije mogla stvoriti opšti kulturni poredak. Ako u našem političkom životu postoje nekakve konzervativne snage, onda je to samo konzervativizam zgađenih, negativni konzervativizam. Ljudi se kod nas osećaju konzervativno ne zato što im se nekako osobito sviđao prošli poredak nego zato što im iz ovih ili onih razloga ne odgovara sadašnje stanje."

[Relja]

Malo i Karel Čapek da zabiberi:

"nijedan misleći čovek nema opravdanja da ga smatra unutrašnje rešenim time što se odlučio za ovu ili onu političku veru. (...) Ne ostaje ništa drugo nego da se razumom i savešću probija put kroz tu džunglu spornih realnosti."

 

Хм хм, па шта мислите има ли истине у овоме господине Уроше?

[uros.krcadinac]

Ima u svemu istine, pa i u šali, Relja, tako bi rekli u mom kraju: u svakoj šali pola je zbilje, dvaput se našališ i dovoljno.

Evo i malo svakovrsno problematičnog a bolno darovitnog Mirka Kovača ("Vrata od utrobe", poglavlje 3, odlomak Milutinovog govora pred ustanak u istočnoj Hercegovini):

"Nama treba mozga da ovo mjesto sačuvamo, mi još nemamo skoposti za veliki pokret niti kakvu zemaljsku izmjenu, mi smo i zavidljivi i neuki i lakomi i u tome ustanku slila bi se sva naša najgora svojstva, ne bismo posezali za pravdom no za tuđim govečetom i dolinom, ja za osvetom i još nekom nižom pobudom, jer mi smo osvetnički narod naučen tome u ropstvu. Gore od svake zloće jeste da se uredi svijet po nečijem i uvede u đavolju spregu, bez božijih zakona kojima se izruguju i bez nebeske ideologije, a to znači mudrosnih knjiga na koje se ne pozivaju, a tamo lijepo stoji: strpljiv čovjek podnosi do u pravi čas! Mi smo šaka jada, mali narod i zakrvljen međusobno, ne slažu se tri brata a kamo li tri vjere. Svako ima svoj pogled i ničiji nije kako treba. I svi smo krivi jednako. Onaj što zameće kavgu ko i onaj što istjeruje pravdu! Za našu odmazdu dolazi njihova i tako do konca. A svak misli da će konac prvo doći drugome, a ne njemu. Mi koji smo nešto saznali o zlu, znamo da dolazi svima podjednako. Sad nam se nude dva puta, nema ih ni u svijetu više, ali nama su i ta dva mnogo, a jednim ne možemo, stoga se zalažem za strpljivost, teži izbor od svake akcije i halabuke. Što bude odlučeno u svjetskim prijestolnicama stići će i nas, istina s velikim okašnjenjem, ali će stići, jer sve što ovdje dođe na vrijeme je, makar da kasni i po sto godina. Ovo su veliki pokreti poput otapanja leda. Da mi ratujemo sami među sobom i oko naših slabih i nejednakih uvjerenja, onda bih razumio da se skupi narod i donese svoju odluku, da se brastvenici zauzmu za pomirenje. Mi se ne smijemo plekat u riješavanje sistema i upravljanja i uvođenja društvenih poredaka, no se povijati ko trska na vjetru (...)"

[Relja]

Као што рекох већ, какво гнусно Орвеловско преправљање и пројектовање прошлости

Ако је ико парадигма те једне политичке вере, то је Мирко Ковач и њему слични

[Relja]

http://standard.rs/2018/06/04/boris-bulatovic-nasu-knjizevnost-bi-na-zapadu-trebalo-uvrstiti-u-geopoliticke-studije/

Наша књижевност би требало да се нађе као предмет изучавања на неким геополитичким студијама на Западу. То би било логично, будући да се она на тај начин интерпретира, каже Борис Булатовић, аутор студије „Оклеветана књижевност“.

Ова књига, недавно овенчана наградом „Печат времена“ резултат је осмогодишњег истраживања радова иностраних аутора о српској књижевности, који су је, у контексту ратова вођених деведесетих, идеолошки читали и тумачили. У разговору за Спутњикову „Орбиту културе“, Булатовић каже да се са овим појавама сретао боравећи на славистичким конференцијама у иностранству, пре свега у Америци.

„Запазио сам да мотив због ког се један број иностраних критичара, при томе није реч о маргиналним ауторима, бави српском књижевношћу, не пребива у оквирима књижевности, већ да је реч о једној све учесталијој пракси подвргавања књижевности радикалним видовима идеолошке контекстуализације дате у контексту ратова вођених деведесетих година, затим интерпретације вредновања књижевности, као и актуелизација одређених дела. Кажем актуелизација, зато што није у свим примерима реч о тумачењу књижевних дела, него о некаквом преузимању већ изречених негативних критичких судова, који су условљени политичком стварношћу, као оквиром из којих се актуелизују књижевна дела“.