Istina, završena je još prije tri tjedna. Dio uredništva sajta putuje s Bantustanom, a raspored je gust, dok drugi dio uredništva se bavi osvajanjem financijskih sredstava za pravljenje Mapa nevidljvog Balkana.
Ova Putnička kuća je bila naročito zanimljiva zbog događanja van Kuće (kontroverzni referendum), ali i zbog događanja u samoj Kući. Uz tradicionalne grčke večere, ture po gradu, satove grčkog, bilo je i povremene yoge i smijeh yoge, a simpatični Poljaci su nam objasnili i kako se igra alko-twister.
Sa skoro pet stotina putnika, ovogodišnja Putnička kuća bila je ubedljivo najposećenija u istoriji projekta. Prikupljeno je i najviše sredstava, ali su i troškovi bili znatno viši nego prethodnih godina. Za ove četiri godine, Putnička kuća je ukupno ugostila 1.269 putnika. Realan broj je nešto manji s obzirom da su neki od njih posetili više od jedne Putničke kuće, pa su tako dva ili tri puta ušli u statistiku. Bilo kako bilo, svakako smo prebacili hiljadarku. Evo statistike za ovu godinu:
Broj osoba koje su noćile u kući: 485
Broj zemalja: 57
Ukupno trajanje kuće: 2 meseca
Najmlađi posetilac: 8 godina
Najstariji posetilac: 66 godina
Maksimalan broj ljudi za jednu noć: 47
Financije:
Donacije (nakon odbijenih provizija):
Indiegogo: 840.37 €
Preko sajta + na turneji: 1.133,93 €
U kući: 1.937,52 €
=
Ukupno prikupljeno donacija: 3.911,82 €
Troškovi
Direktni troškovi kuće:
Stanarina za 2 meseca: 1200 €
Internet: 42 €
Održavanje zgrade: 150 €
Struja za 2 meseca: 614 €
Voda za 2 meseca: 325 €
Zajedničke stvari (početno opremanje, namirnice, higijena): 249 €
=
Ukupni direktni troškovi: 2.580 €
Troškovi kampanje:
Magneti: 60 €
Bedževi: 50 €
Prišivači: 35 €
Majice: 13 €
Poštarina: 27 €
=
Ukupni sporedni troškovi: 185 €
Ukupni troškovi projekta: 2.765 €
Ove godine smo odlučili da se više oslonimo na pomoć lokalnih volontera. Tako smo prvih mesec dana imali besplatne časove grčkog jezika (dok volonterka nije otputovala), a tokom celokupnog trajanja kuće imali smo zajedničko kuvanje grčke večere jednom nedeljno, kao i zajedničku šetnju gradom. Ove zajedničke aktivnosti pomogle su da se putnici međusobno bolje upoznaju, ali i da bolje upoznaju i osete grad uz pomoć ljudi koji tamo žive.
Umesto tradicionalnog blogovanja, ovaj put smo zapisivali kratke putničke pričice, koje smo objavljivali u live streamu. Intervjuisali smo i fotografisali preko sedamdeset ljudi i zapisali ono što su nam rekli.
Dok je prva Putnička kuća, ona u Istanbulu, koštala svega 1.500 evra, ova u Atini imala je gotovo dvostruko više rashode, ali je i broj putnika bio gotovo dvostruko veći. Ako pogledamo i kuće u Granadi i Tbilisiju, vidimo da troškovi Putničke kuće rastu srazmerno broju posetilaca. Isto važi i za donacije. Putnička kuća u Atini ugostila je više putnika nego Putničke kuće u Istanbulu i Granadi zajedno.
Kuća s godinama postaje sve popularnija i poznatija u putničkom svetu. Pored toga, i Klub putnika raste. Zato nas ne čudi što broj posetilaca Kuće raste iz godine u godinu. Međutim, naporedo raste i logistički izazov. Ilustracije radi, zamislite da kroz vaš stan za dva meseca prođe pet stotina ljudi – koji se svi tuširaju, koriste WC, kuvaju ručak, neki slave i rođendan...
Ove godine smo prvi put odlučili da vlasnicima stana kažemo istinu – onoliki deo istine koliki smo verovali da bi mogli podneti. Zato smo već u startu, kada smo zvali oglase, govorili da će u stanu biti mnogo ljudi. To nam je eliminisalo 99% raspoloživih opcija. Iako je ovo dramatično otežalo pronalaženje stana (trebalo nam je desetak dana intenzivne potrage), prošlogodišnje iskustvo iz Tbilisija pokazalo je da je bolje smanjiti rizik. Dve stotine ljudi još je i moguće koliko-toliko sakriti zahvaljujući pravilima – nema zadržavanja ispred zgrade, nema izlaženja iz kuće u velikim grupama, noću mora biti ekstremna tišina – ali pet stotina ljudi u stambenoj zgradi jednostavno nije moguće sakriti.
Trudili smo se da nikoga ne odbijemo, ali smo povremeno ipak morali odbijati putnike zato što fizički nije bilo više mesta. U početku smo imali interni dogovor da, s obzirom na veličinu stana, ne primamo više od trideset ljudi za noć. Ako ste pogledali statistiku, primetili ste da je maksimalan broj ljudi za noć bio 47.
Posle prvih mesec dana, stiglo nam je pismo od uprave vodovoda: “U vašem stanu primećena je nenormalna potrošnja vode. Proverite da li vam cevi negde puštaju.”
Komšiluk se nekoliko puta žalio uprkos tome što smo bili tihi. Niko se nije požalio na buku, ali su se žalili na, recimo, zatvaranje vrata od stana. Nisu se ta vrata zatvarala ništa glasnije nego što se obično zatvaraju, ali su se jednostavno otvarala i zatvarala toliko puta u toku dana da je to smetalo ostalim stanarima. Zalepili smo tanku gumu na ivice vrata kako bi zatvaranje bilo tiše, ako već nije moglo biti ređe. Ako u stanu imate pedesetak ljudi, dovoljno je da oni samo hodaju – ništa drugo – pa da onaj ko živi ispod ima utisak da sluša stampedo.
Zbog toga se postavlja pitanje budućnosti Putničke kuće. Koliko može rasti a da i dalje bude izvodljiva? Oni koji su ove godine dežurali u kući smatraju da je ovo krajnja granica, i da sve preko toga jednostavno ne bi bilo fizički moguće realizovati. Čak je i ovo bilo na granici mogućeg, i verovatno bi trebalo iznaći neki novi model ukoliko želimo da nastavimo sa ovim projektom.
