13:50 06.09.2015.
Putnička kuća u Atini je uspešno okončana. Uskoro ćemo objaviti detaljne statistike sa spiskom troškova. Vidimo se sledeće godine!
12:02 04.09.2015.
Martin, Švedska. "Došao sam da pomognem izbeglicama da stignu u Švedsku. Većina zapadnih zemalja ima negativan stav prema dolasku izbeglica. Švedska je otvorena zemlja. Znamo da su to mahom obrazovani, inteligentni ljudi. Zašto ih ne bismo primili u svoju zemlju? E tu ja nastupam. Imam dogovor sa vladom Švedske, tako da mogu da ih odvedem tamo legalnim putem. Žurio sam danas da stignem na brod koji je doveo preko 2.000 ljudi sa Kosa. Kad sam stigao u Pirej, brod je već bio prazan, isparili su, niko ne zna gde su otišli. Dve hiljade ljudi nestalo tek tako! Nadam se da ću sutra imati više sreće."
Nikola, Beograd. “Došao sam u Putničku kuću da bih osetio duh zajedništva. Pored toga, hteo sam i da se raspitam o grčkim ostrvima, jer mi je namera da odem na neko mirno ostrvo i tamo provedem desetak dana kampujući. Mislio sam da ću u kući ostati svega par dana, ali ostao sam više, a voleo bih da ostanem još više. Pišem kratke priče, upravo sam stigao do poslednje stranice ove sveske.”
Tillie, Nemačka. “Imala sam nekih problema na putovanju pa sam poslala zahtjev za boravak u kući u posljednji čas. I baš se poklopilo da tu proslavim svoj rođendan! Nikola mi je dao najoriginalniji rođendanski poklon – koricu jugoslavenskog pasoša koju je koristio za obilježavanje stranice u knjizi!”
Mihalj i Tanja, Pančevo. “Tanja je ranije već stopirala do Istanbula, ali meni je ovo prvi put da negde putujem autostopom. Sve je odlično prošlo, promenili smo gomilu vozila i upoznali mnoštvo zanimljivih ljudi. Nismo imali nikakvih problema. Nažalost ostali smo samo tri noći, jer zbog obaveza nismo mogli da obezbedimo duži odmor. To je dug put za tako kratko vreme, taman malo da se odmorimo i obiđemo grad, i već moramo nazad. Vraćamo se takođe stopom, sutra u sedam ujutru planiramo da budemo na autoputu.”
Towi, Kanada. “Rođena sam u Kanadi ali već neko vrijeme živim u Njemačkoj. Imam 23 godine i radim kao plesačica, bavim se modernim plesovima kao član jedne plesne trupe. Možda ću se jednog dana vratiti u Kanadu ali zasad ne planiram, voljela bih ostati u Europi. Ovdje je sve nekako blizu, sve je koncentrirano na malom prostoru, a u Kanadi su rastojanja jako velika i sve je daleko. U Putničkoj kući sam već četiri dana i žao mi je što odlazim.”
Mik, Bet i Lars, Novi Zeland. "Saznali smo za Putničku kuću u nekom hostelu u Albaniji od jednog nemačkog para koji je već bio ovde. Odmah smo se oduševili konceptom. Sviđa nam se to što imamo priliku da kroz ljude u njoj upoznamo različite strane Atine, Kanade, Nemačke.... Ljudi su razlog što putujemo. Ne smeta nam što spavamo na podu, mislimo da je ono što dobijamo ovde mnogo važnije od udobnosti jednog kreveta. Kad smo pozvonili, neko nam je otvorio vrata, nasmešio se i rekao 'dobrodošli!' Sjajan osećaj, kao da smo došli u kuću nekih starih prijatelja."
Dušan, Užice i Stefan, Šabac. "Kuća nam je prirasla za srce. Baš smo se navikli na ovo mesto, a pogotovo na ljude koje smo upoznali ovde. Jako nam se sviđa što je sve čisto i organizovano. Očekivali smo nekakve hipike svuda, da će biti prljavo. Ali ne, znaju se pravila, disciplina, sve je kako treba."
Filip, Nemačka. "Ja sam naučnik, bavim se izučavanjem uticaja globalnog zagrevanja na Antarktik. Volim svoj posao jer mi dopušta da se krećem. Nikoga od mojih šefova ne zanima gde sam i šta radim, sve dok uradim sve što treba. Upoznao sam mnogo ljudi koji putuju bez nekog posebnog cilja: putovanje radi putovanja. Nemam ništa protiv toga, ali ja više volim da moja putovanja imaju nekakvu svrhu. Ovaj put sam krenuo u posetu prijateljima koji žive na severu Peloponeza."
13:24 26.08.2015.
Roy, Libanon. “Došao sam u Atenu na poslovno putovanje i sasvim sam slučajno saznao za Putničku kuću. Iako ovo definitivno nije moj stil putovanja – navikao sam na skupe hotele i automobile sa vozačem – došao sam ovdje jer sam htio probati nešto novo. Nisam se pokajao!”
Ludi Sale, Zrenjanin. “Preko hiljadu kilometara stopom! Ne mogu da verujem da sam stigao u Atinu! Rekao sam sebi da ću otići i evo me. Gledam oko sebe i sve mi je neverovatno da sam ovde. Ovo su moje stoperske table, mogu da ih okačim na zid? Ovde piše Solun, ovde Atina. Kako je u Zrenjaninu? Brate, ja od Zrenjanina pravim Njujork! Tamo svi putevi vode do mene, kojom god ulicom u Zrenjaninu da kreneš na kraju ćeš stići do mene. Samo reci el-es, svi znaju. Kad otputujem negde fotkam se i okačim na fejs i onda tagujem sve svoje prijatelje iz Zrenjanina. Zašto? Zato što su mrtvi! Jedan od najdražih trenutaka u životu mi je bio kada sam nastupio sa Dubiozom, svirao sam drombulje na njihovom koncertu. Sada ponovo nastupam sa drombuljama, na Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu. To je stari instrument koji je odavno izašao iz upotrebe, ali ja ga vraćam u život. Dođite na festival i videćete.”
Maya, Kanada. "Završila sam srednju školu i krenula na put. Imam 19 godina. Putujem već četiri mjeseca i sad bih trebala upisati fakultet – želim studirati novinarstvo - ali sviđa mi se ovako putovati, voljela bih da preskočim još jednu godinu. Na kraju krajeva, sad mi se putuje, a studirati mogu i poslije, zar ne? Da, sve vrijeme putujem sama. Povremeno me nervira to što me ljudi čudno gledaju, nisu navikli vidjeti crnce. Uglavnom mi ne smeta što blenu u mene, ali nekad sam umorna i neispavana i nervozna, i onda počne da mi ide na živce. Rekla sam to tati a on mi je rekao: zamisli da bijelac dođe u Ganu (on je iz Gane), isto bi mu tako bilo, ako ne i gore. Prije Grčke sam obišla Balkan, svratila sam i u Piran u Sloveniji. Moj stric je gradonačelnik Pirana, možda ste čuli za njega. On je prvi crni gradonačelnik u povijesti bivše Jugoslavije. Prošle godine je ponovo izabran, ovo mu je već drugi mandat."
Milica, Beograd. “Čula sam za Putničku kuću od drugarice, i čim sam saznala da ovo postoji zaželela sam da dođem. Studiram grčki jezik pa mi je ovo odlična prilika da lutajući istražim Atinu. Putujem sama i ovo mi je prvi put u Putničkoj kući. Mislim da bih mogla da živim na jednom ovakvom mestu, sa ovakvom atmosferom.”
Estefania i Tania, Španjolska. “Najjeftiniji let koji smo uspjele naći za povratak u Španjolsku bio je sa presjedanjem u Ukrajini, što je zvučalo kao odlična ideja jer bismo taman imali par sati da razgledamo Kijev. Dan prije put shvatile smo da sam ja (Estefania) došla ovdje sa osobnom iskaznicom, a za Ukrajinu mi treba putovnica. Imala sam svega sat i pol vremena da odem do ambasade i izmislim da sam izgubila putovnicu, kako bi mi izdali neki papir sa kojim mogu da se vratim kući. Letimo sutra u pet ujutro, vidjet ćemo kako će proći.”
11:45 20.08.2015.
Edouard, Kanada. “Za Putničku kuću sam saznao preko stranice couchsurfing. Prije dolaska ovdje proveo sam petnaest dana u potpunoj divljini, sasvim sam. Za to vrijeme nisam sreo nikoga. Najveći problem bili su mi divlji psi. Ne vukovi, nego baš podivljali psi. Jedne noći sam se morao popeti na neku ruševinu. Svoje stvari sam podigao konopcem, baš je bilo strašno! Putnička kuća je divna ideja, mada za ovoliko ljudi malo više mjesta ne bi bilo naodmet.”
Iza i Kamil, Poljska. “Ja sam krenuo stopirati i već sam bio stigao do Srbije, kada mi je Iza rekla da ona hoće da putujemo zajedno. Onda sam se vratio u Poljsku, pa smo zajedno stopirali do Putničke kuće. Htjeli smo putovati ravnom linijom od Poljske do Atene, ali smo neplanirano skrenuli 500 km u Bugarsku... jer, zašto da ne? Jako nam se dopada ova ideja, besplatne stvari su najbolje, a sviđa nam se i što ima ljudi iz različitih kultura. Najbolje od svega je to što ovdje svaki dan nešto naučiš.”
Sanja i Darija, Mostar. “Kad gledaš na mapi, izgleda kao da od Mostara do Grčke i nije toliko daleko, ali zapravo ne postoji nijedan prevoz koji ne ide preko Beograda. Zato je za nas ovo putovanje mnogo duže: prvo putuješ na sjever da bi onda putovao na jug. U Bosni je sve komplicirano! Na kraju smo odustale od vozova i autobusa, i jednostavno doletjele avionom. Putnička kuća je super projekt, danas nam je posljednji dan i jako smo zadovoljne, sve vrijeme se osjećamo kao da smo stvarno u svojoj kući. Gdje će biti sljedeće godine?”
Matt, Francuska i Emmy, Njemačka. "Došli smo autostopom iz Njemačke, jako volimo stopirati i najčešće tako putujemo. Kod kuće imamo redovne poslove, ali na putovanju volimo svirati, žonglirati, raditi razne stvari koje su nam zabavne. Vidite ove baklje? Sa tim žongliramo. Da bi se to zapalilo potreban je petrolej, koji obično nosimo u plastičnoj flaši. Problem je u tome što petrolej izgleda isto kao voda. Nedavno smo kampovali sa društvom u planinama i svi smo dosta popili, i onda je jedan naš prijatelj zgrabio flašu sa petrolejom misleći da je voda... uspio je da popije dva dobra gutljaja prije nego što je shvatio. Mislim da će ubuduće čak i flaširanu vodu iz prodavnice prvo dobro pomirisati."
Tijana, Kragujevac. “Prvi put sam se susrela sa Klubom putnika pre nekoliko godina, kada su Lazar i Uroš držali predavanje u Beogradu sa onim ludim Rusom, Krotovom. Posle sam saznala da im je to bilo prvo predavanje u životu. Onda sam ih ponovo slušala ove godine u Kragujevcu na promociji Bantustana, a evo sada sam došla i u Putničku kuću. Dogovarala sam se sa gomilom ljudi da zajedno idemo na ovo putovanje, ali na kraju su svi odustali pa sam morala sama.”
21:39 17.08.2015.
Za ovonedeljnu zajedničku grčku večeru, javio nam se kuvar Janis i ponudio svoju pomoć.
20:30 15.08.2015.
Putnička kuća svake godine počne od praznih, golih zidova, koji se potom lagano popunjavaju.
09:52 10.08.2015.
Aleksandra i Stanisław, Poljska. “Ja stopiram od svoje 17. godine, a on je počeo sa stopiranjem još ranije od mene. Prvo sam išla samo po Poljskoj, a poslije i po inozemstvu. Sama sam obišla Izrael. Na jesen putujem po sjevernoj Europi, također sama, jer je najbolje kad putuješ sam, tada imaš najviše zanimljivih susreta i razgovora. Sljedećeg leta zajedno idemo na tri mjeseca u Južnu Ameriku, već smo kupili karte za Olimpijadu.”
Stas, Rusija. “Ljudi se čude kada im kažem da sam Rus. Onda im objasnim da sam po mami Burjat a po ocu Nenet, to su stara sibirska plemena, ali mi smo svi Rusi i govorimo ruski. Moje bake i djedovi znaju naše stare jezike, ali od mlađih to nitko ne zna. Živim u Habarovsku. Na Balkanu me je najviše iznenadilo to što se za pripremanje čaja koristi džezva. Zar nije samovar mnogo praktičniji?”
Damien, Francuska. “Čim sam saznao za Putničku kuću odmah sam shvatio da je moram posjetiti. Jako podržavam sve koncepte koje ljudi rade zajedno i bez komercijalnih interesa, pa sam odmah donirao iako još nisam bio siguran da ću moći doći. Kuća uopće nije slična hostelu jer ovdje sve ovisi o tebi, a i atmosfera je uvijek dobra jer ima mnogo različitih ljudi.”
Krisztof, Mađarska. “Putujem biciklom. Sa Krfa sam krenuo na Meteore i tamo sam čuo za Putničku kuću, od jednog putnika koji je čuo od nekog drugog putnika. Kada imate ovako veliki broj ljudi obično ništa ne funkcionira kako treba, a ovdje sve savršeno funkcionira i svi se lijepo slažu. Jako mi se dopada kako je sve organizirano, vidi se da je netko dobro promislio čitavu stvar.”
Dragan, Bosna. “Došao sam vozom, sa kartom balkan flexipass. Grčka me je jako iznenadila, mislim da ljepšu zemlju nikad nisam vidio. Hoću da naučim jezik, to mi je sljedeći projekat, i da se povremeno vraćam ovamo. Najviše su me iznenadili kampovi. Imaju porodične, nudističke, hipi, komercijalne, turbofolk kampove... Nisam imao ideju da je to tako, više sam mislio da je ovo primorje kao neka grčka Budva. U kampu se probudiš i odmah uđeš u vodu koja je tri metra od tebe. Atina mi se posebno sviđa jer je grad toliko živ i raznovrstan, nikad ga ne možeš cijelog upoznati.”
Leo i Marcos, Argentina. “Kada smo diplomirali, odlučili smo krenuti na put po Europi, sa prijateljima koji imaju kamp-prikolicu. Kada smo vidjeli da nam je ostalo još malo para, kupili smo bicikle i nastavili putovati tako. Start je bio u Splitu, a cilj je Istanbul. Usputne stanice nisu određene. Za Putničku kuću smo čuli od Avita, on je također Argentinac, koji je već bio ovdje. Slučajno smo ga sreli u Albaniji.”
Annie, Švedska i Nina, Novi Sad. „Upoznale se kad smo bile cimerke na fakultetu u Americi, u Fargu, pre dve godine. Prošlog leta me je Annie posetila u Novom Sadu kad je bio Exit. Ovog leta je došla da me poseti u Putničkoj kući, gde volontiram već više od mesec dana. U stvari, došla sam još 20. juna kad smo počeli da tražimo stan. Sada idemo na ostrva sa ostatkom ekipe koju smo upoznale dok smo studirale u Fargu.“
Boris i Sonja, Banja Luka. „Za Klub putnika sam saznao pre mnogo godina, a pridružio sam se nakon što sam upoznao Uroša i Lazara na nekom okupljanju blogera. Putničku kuću sam prvi put posjetio još kad je bila u Granadi, pre dvije godine. Volio bih da sam – i tada i sada – mogao ostati duže, ali nažalost posao mi ne dozvoljava da volontiram, jedva sam i ovoliko dana uspio da dobijem od firme. Radim kao prevodilac za italijanski jezik. Odmor je završen, sad se psihički pripremamo za maratonski povratak vozom.“
22:01 09.08.2015.
Zajednička večera u Putničkoj kući, koju tradicionalno održavamo subotom, ovaj put je pomerena za nedelju. Kuvarica je ponovo Dona iz Atine, a hrana je boranija sa fetom. U kući noćas spava oko četrdeset ljudi.
22:12 07.08.2015.
Ekipa iz Putničke kuće ovaj put je obišla Sunio, hram posvećen Posejdonu, bogu mora. Hram se nalazi na 69 km od grada i do njega postoji redovna autobuska linija. Sagrađen je u zlatno doba Periklove Atine, oko 440. godine pre n.e. na najjužnijoj tački poluostrva Atika, i popularno je mesto za posmatranje zalaska sunca. Legenda kaže da je Egej, mitski kralj stare Atine, izvršio samoubistvo skočivši sa ove stene u more – koje je tako dobilo njegovo ime. Kasnije je jedan pesnik tu urezao svoje ime.
11:27 03.08.2015.
Ping Hung Yu, Tajvan. "Pet godina sam radio kao programer, pravio sam veb-sajtove. Onda sam uštedeo pare i dao sam otkaz da bih otišao na put oko sveta. Putujem već tri meseca, a ukupno ću putovati godinu dana. Počeo sam od Indije, bio sam i u Keniji, Tanzaniji, Egiptu... Tajvan je mala zemlja, i uvek se osećamo pomalo izolovano zato što smo na ostrvu. Zato sam i pošao na ovo putovanje, da vidim još nešto osim Tajvana."
Laura, Holandija. "Živim u jednom skvotu u Holandiji, i tamo sam na zidu napisala: Ova revolucija je večna. To je moj moto, ali je jako komplikovano pa ne bih sad da vam objašnjavam. Putujem sama, autostopom, i suveniri sa putovanja su mi tetovaže i pirsinzi. U svakoj zemlji se ili tetoviram ili uradim još jedan pirsing. Ovde u Atini sam upravo istetovirala svoj moto: Esta revolucion es eterna."
Ivana, Split. "Htjela sam doći u prošlu Putničku kuću, u Gruziju, ali mi je prijatelj otkazao pred put. Onda sam rekla - dolazim sljedeće godine! Međutim, i ovaj put je društvo odustalo, pa sam odlučila poći sama. Putovala sam polako, Sarajevo, Skoplje, Solun, i sad sam stigla ovdje. Studiram računalnu forenziku. Ako hoćeš potpuno uništiti podatke na svom hard drajvu, moraš ga presnimiti najmanje trideset puta novim podacima. Samo brisanje ništa ne vrijedi, svi podaci su i dalje tu. Postoje programi koji to rade, presnimavaju trideset puta. Najjači utisak iz Atene? Jučer sam vidjela čovjeka kako stoji pored auta, pored retrovizora, i bode se u vrat. Iza njega su bila još dva ovisnika koji su čekali na red. U pola bijela dana, u prometnoj ulici!"
Gianna je Amerikanka koja je neko vreme provela u Turskoj, učeći stari zanat obrade metala - pravljenje džezvi, fildžana, sahana i tome slično. Marius je Litvanac koji stopira i žonglira. "Kada stojite pored puta i stopirate, imate mnogo vremena da učite razne stvari. Pored toga, žongliranje će često pomoći da vam neko stane - jer izgledate bezopasno, zabavno i pomalo blesavo."
Ka Man Wong, Makao. "S obzirom da živim u Makau, neće vas iznenaditi to što radim u kockarnici. To je kod nas glavni biznis, zbog poreza. Sada obilazim Balkan: bila sam u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji, Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj... Makao ima poseban pasoš, koji se razlikuje od kineskog. Zato na svakoj granici moram da objašnjavam šta je to i odakle sam, jer smo mi Kina ali i nismo Kina. Nama ne trebaju vize za većinu zemalja, a Kinezima trebaju. I zato me uvek muče na granicama, proveravaju, teraju me da čekam ili misle da imam lažni pasoš i da Makao ne postoji. Najgore je bilo na granici Kosova, nikako nisam mogla da ih ubedim da Makao nije isto što i Kina. Na kraju sam im rekla: ako je Makao isto što i Kina, onda je Kosovo isto što i Srbija! Policajac mi je odmah lupio pečat i pustio me da prođem."
14:22 01.08.2015.
Prošle godine u Tbilisiju, ove godine u Atini - smeh joga je, kažu oni koji je upražnjavaju, najlakši oblik joge, čiji cilj nije vajanje tela nego vajanje puta ka sreći i zdravlju. Jelena i Dalibor su poveli deo ekipe iz Putničke kuće u obližnji park, gde su nam ovo demonstrirali.
13:54 28.07.2015.
Jelena i Dalibor, Novi Sad. "Već godinama planiramo da putujemo autostopom, ali ovo je prvi put da smo se odvažili na tako nešto. Učimo da sviramo đembe i gitaru. Članovi smo udruženja Smeh joga Srbija, sutra ćemo vam pokazati šta je to i kako izgleda. Drago nam je što smo baš mi hiljaditi gosti Putničke kuće!"
10:08 24.07.2015.
Bris, Belgija. "Odavno sam hteo da dođem u Grčku, ali nikako nisam mogao da se odlučim. Onda sam sebi rekao: ako na referendumu bude "ne", dolazim! I na referendumu je bilo "ne" i ja sam seo u avion i došao odmah sledećeg dana. Zanimalo me je da vidim šta će se ovde dogoditi, kako će ljudi reagovati. Najjači utisak mi je nešto što sam video dan nakon što je "ne" ipak postalo "da": otišao sam na glavni trg, ispred parlamenta, na demonstracije, i video sam jednog dedu, mislim da je imao više od sedamdeset godina, kako palicom za bejzbol pokušava da razbije banku. Nije uspeo, naravno, staklo je neprobojno."
20:14 23.07.2015.
Jedan posetilac Putničke kuće, koji je (iz razumljivih razloga) želeo da ostane anoniman, slučajno je ispustio svoju železničku kartu balkan flexipass sa terase. Što ne bi bilo toliki problem da karta nije pala na narančino drvo i ostala u krošnji. Što opet ne bi bilo toliki problem da mu voz nije polazio za sat vremena. Akcija spasavanja balkan flexipassa bila je složena i uključila je niz tehnika i tehničkih pomagala, ali je na kraju uspešno okončana. Izvucite pouku iz ovoga i znajte da su putovanja, baš kao i život, puna opasnosti! Naše je da vas upozorimo.
20:01 21.07.2015.
Svakog utorka - nova šetnja gradom! Ovaj put smo obišli Plaku, stari deo grada u podnožju Akropolja. U kući trenutno boravi 27 putnika, a za ovih 20 dana ukupan broj iznosi 151.
10:37 19.07.2015.
Marius i Benas iz Litvanije krenuli su na autostopersko putovanje po Evropi. Kevin i Eveliene iz Holandije - takođe. Ove dve stoperske ekipe upoznale su se na benzinskoj pumpi u Zagrebu. Reč po reč, otkrili su da i jedni i drugi putuju u Atinu, kao i da je - i jednima i drugima - cilj Putnička kuća. Litvanci su putovali preko Makedonije, Holanđani preko Bugarske. Sinoć su se sreli u Putničkoj kući.
21:25 18.07.2015.
Svake subote, u Putničkoj kući imamo zajedničku grčku večeru, koju nam priprema lokalna volonterka Dona uz pomoć ukućana. Ovaj put su na meniju bile pohovane tikvice i patlidžan sa jogurtom, a putnici su iz Nemačke, SAD, Sirije, Mađarske, Srbije, Brazila, Austrije i Francuske.
09:53 18.07.2015.
Yedda, Tajvan. „Bila sam profesionalni vojnik, ali onda su svi počeli da dolaze tamo zbog para, pa je atmosfera postala grozna i dala sam otkaz. Otada sam obišla Japan, Makao i Australiju, a potom sam mesec dana bila u Turskoj. Sama sam stopirala kroz Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, sve do Grčke. U Atinu sam došla specijalno zbog Putničke kuće. Još je bolje nego što su mi pričali! Kada se vratim na Tajvan pokušaću da napravim nešto slično.“
Ljuba i njegovi sinovi Mihajlo i Nemanja, Srbija. „Poveo sam klince na put da malo iskuse sve ovo, ovaj način života, jer sam ja nekad tako putovao. Nisam znao da li će im se dopasti, ipak je sve ovo prilično naporno, ali zasad su se odlično uklopili, sve im je zanimljivo. Samo da tako i ostane! Dugo putovanje vozom, onda spavanje na podu, među svim ovim ljudima iz celog sveta, gde se govore razni jezici... Mislim da je to jako dobro za njih, da pokušam da u njima posejem to seme, kao što ste napisali u „Bantustanu“.
Elejn, SAD. „Studiram geologiju. Provela sam nekoliko meseci u Turskoj, na terenskim vežbama. Istraživali smo ivicu na kojoj se sastaju Anadolska i Evroazijska tektonska ploča. Za mene je to bio jedan drugi svet! Kad se to završilo, došla sam ovamo, da iskoristim to što sam u Evropi da obiđem i Grčku. Ovo je fantastičan projekat, neverovatno je koliko je kuća tiha iako je prepuna ljudi. Očekivala sam mnogo veći haos!“
Jovana i Maja, Srbija. „Upoznale smo vas u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, na promociji knjige „Bantustan“. Mi smo zapravo došle na more u Hanioti, ali onda smo na fejsu Kluba videle da Ryanair nudi one jako jeftine letove za rođendan kompanije, pa smo kupile kartu i došle na dva dana u Putničku kuću. Sada se vraćamo u Hanioti da nastavimo letovanje.“ (BAM!!! - promaja zalupila vrata.) „Je l' možeš ponovo da nas slikaš?“
18:23 16.07.2015.
Nekoliko prizora iz današnje šetnje Atinom.
1. Filopapu, jedno od brda u centru grada:
2. Egzarhija:
3. Keramikos, džinovski (seksistički) grafit:
4. I dalje Keramikos:
5. Metaksurgio (Metaxourgeio). OXI, saobraćajna kupa i hrana za pse:
19:30 14.07.2015.
Svakog utorka organizujemo zajedničku šetnju gradom, tokom koje posetimo neko novo zanimljivo mesto. Danas smo se penjali na Likavitos, najviše brdo u Atini, visine 300 m.
10:11 13.07.2015.
Bruno i Fernanda, Brazil. "Došli smo u Evropu da bismo videli Grčku. Za to smo odvojili dvadeset dana. Fascinira nas antička grčka kultura, posebno filozofija, i hoćemo da vidimo sva važna mesta gde se to događalo, jer su ta mesta važna za ceo svet. Postoji još jedan razlog zbog kog smo rešili da sve svoje vreme u Evropi posvetimo samo Grčkoj. Brazil je takođe zemlja sa velikim ekonomskim problemima, koji u budućnosti lako mogu postati još veći. Hoćemo da vidimo šta se ovde dešava, šta ljudi misle o svemu tome i kako izlaze na kraj sa tim."
Andrej i njegova mama, Rusija. "Kad je Andrjuša bio mali, često sam ga vodila na putovanja, jer sam želela da upozna svet i da ga zavoli. Kada je malo porastao počeo je da piše pesme - možete ih videti na njegovom sajtu - a tata Antona Krotova je organizovao jedno veče poezije. Rekao mu je: 'Moj sin je poseban čovek, moraš ga upoznati.' Tako je Krotov ubedio Andrjušu da treba da stopira iako je osoba sa invaliditetom i otežano se kreće. Otišao je i sam prestopirao trista kilometara! Onda je i mene ubedio da zajedno stopiramo, tada sam imala četrdeset pet godina. Otada i ja nekad stopiram. E da, pozdravlja vas Anton, on nam je rekao da ste u Atini."
Inesa, Litvanija. "Već neko vreme živim u Danskoj, gde držim časove klavira. Ovo je četvrti put da sam u Putničkoj kući. Posetila sam ih sve! Slučajno sam saznala kada je bila u Istanbulu, pa sam svratila iako to nisam planirala. Čim sam došla odmah sam uzela da ribam podove, i mislim da su me zato Marko i Lazar pozvali da volontiram u sledećoj kući, u Granadi. Tamo sam ostala za celo vreme trajanja kuće, dva meseca. U Tbilisi sam samo svratila na nekoliko dana, a sada sam ovde u Atini, gde opet volontiram. Dopada mi se ovaj koncept, velika kuća u kojoj živi gomila ljudi i sve je zajedničko."
23:10 11.07.2015.
Dona je Atinjanka, studentkinja akademije umetnosti, koja nam se javila i ponudila svoju pomoć oko Putničke kuće. Dogovorili smo se da jednom nedeljno imamo grčku večeru, tokom koje ćemo se - uz njeno kuvanje i objašnjenja - upoznavati sa različitim jelima grčke kuhinje. Danas je na meniju bila pohovana feta sa grčkom salatom. U kući trenutno borave putnici iz Perua, Rusije, Ekvadora, Španije, SAD, Venecuele, Škotske, Nemačke, Tajvana, Srbije, Poljske, Izraela, Brazila i Kanade.
11:15 10.07.2015
Kinan, Sirija. "Živim u Damasku, ali trenutno studiram u Nemačkoj. Svratio sam u Putničku kuću dok čekam sledeći avion, iz Atine za Bejrut. Živim odmah pored starog grada, ako znate gde je Baab Tuma? Brat i ja držimo sladoledžinicu, zove se Coco Berry. Kako je u Siriji? Loše, naravno. Ali znate šta, i kad je loše i dalje živiš, jer - šta ćeš drugo? Struju nam uključe jednom u par dana, na po dva-tri sata, često nema ni vode, par puta nedeljno bude bombardovanje, ali mi i dalje prodajemo sladoled jer se od nečega mora živeti. Ljudi jedu sladoled i kad je rat! Puno vam hvala na gostoprimstvu, evo vam posetnica pa da mi dođete na sladoled kad sve ovo prođe - inšalah!"
20:25 08.07.2015
Gustavo, Buenos Ajres. "Putujem već pet godina. Povremeno zastanem pa radim po nekoliko meseci kako bih zaradio novac za nastavak. Zašto sam krenuo na put? Radio sam kao dizajner, imao dugu vezu, znaš već kako to ide, porodične posete, vikend-izleti, posao od osam do pet, ja to zovem linijski život. Onda me je devojka ostavila i otada sam odlučio da sve promenim. Tada mi je bilo jako teško ali sada shvatam da je to verovatno bila najbolja stvar koja mi se ikad dogodila. Planovi za budućnost? Ne, nemam nikakve planove. Sutra sedam na bicikl i nastavljam za Albaniju. Ne znam ništa o Albaniji ali mislim da je u onom pravcu... ako je tamo sever?"
Claire, blogerka iz Francuske. "Putujem već godinu dana, od toga prvih šest meseci sa momkom, nakon čega smo raskinuli. On je želeo da se vrati kući, sedne za svoj kompjuter i igra video-igre, a ja sam htela da putujem dalje, da upoznajem nove ljude. Pišem blog o putovanjima, na francuskom, i zarađujem od toga. Ne znam koliko ću još putovati. Dugo."
"Ja sam Jascha, stoper iz Nemačke. Putovao sam autostopom po Evropi." "Ja sam Nathan iz Finske, putovao sam kolima po Evropi i pokupio Jaschu dok je stopirao. Otad putujemo zajedno, prošli smo već šest zemalja. U svakoj zemlji kupimo bar jedan CD koji slušamo u kolima. Imamo već dobru kolekciju."
13:46 06.07.2015
Sel se upravo pakuje da nastavi svoje putovanje biciklom od Madrida do Nepala. "Odvojio sam godinu dana za ovo putovanje. Na Santoriniju sam imao nezgodu, dok sam spavao na plaži neko mi je ukrao vreću. Što ne bi bilo strašno da ta vreća nije koštala 400 evra. U Pakistanu treba da pređem visoke planine na kojima je ledeno, pa sam zato mnogo uložio u opremu. Imam i svoju Facebook stranicu, pišem o putovanju i želim da pokažem ljudima kuda se sve može stići biciklom."
14:45 05.07.2015
Upoznajte neke od dosadašnjih gostiju Putničke kuće, koji su je posetili u prvih pet dana nakon otvaranja. Svako ima svoju priču, svoj razlog zašto putuje i svoj pristup putovanju.
1. Gabrijel, novinar iz Urugvaja. "Došao sam u Atinu da izveštavam o krizi i referendumu. Ekonomija je strašno zapetljana stvar i izgleda da je niko zapravo ne razume. Da stvar bude gora, ja sam završio književnost."
2. Li, aerodromski tehničar iz Švedske. "Već tri meseca vozim bicikl, i voziću još četiri meseca. Kada sam bio u Mađarskoj svi su me upozoravali da pazim kad pređem u Srbiju. Međutim, najljubaznije ljude na ovom putovanju sreo sam upravo u Srbiji. I u Turskoj."
3. Steva, moler i muzičar iz Pančeva. "Došao sam ovde da bih svirao na ulici, i tako se izdržavam. Ne radi se o tome da kod kuće ne mogu da zaradim, nego o tome da je atmosfera grozna. Svi su nervozni i malodušni, svi ti govore da ništa što zamisliš nije moguće."
4. Tajler, student iz SAD. "Ovo je šal mog fakulteta, koji uvek nosim sa sobom. Dosad smo zajedno prošli 72 države."
13:25 03.07.2015
“Imali smo grozan dan jer nas je ispalio domaćin za danas i sutra, što smo saznali kada smo izašli iz voza u Atini, pa smo uzeli preskup hotel jer su svi hosteli puni. Do hotela smo išli zelenom linijom metroa koja je bila krcata zato što je metro sada besplatan, i neko me je odžepario dok sam teglio sve svoje stvari. Ostao sam bez 300 evra u kešu i bez kreditne kartice, a oboje smo ostali bez pasoša. Ujutru moramo da odemo u američku ambasadu, kao i da probamo da primimo novac preko Western Uniona. Očajnički nam je potrebno da negde prespavamo.”
09:24 02.07.2015
Oborili smo jedan od naših malih rekorda :) Najstariji posetilac u istoriji Putničke kuće stigao je sinoć. Richard Nadeau živi u Saint Petersburgu, na Floridi, ima 66 godina, spava na podu i putuje sam.
20:13 01.07.2015
A stigao je i šporet...
12:40 01.07.2015
Stigla je i struja, konačno!
12:27 01.07.2015
Pristižu gosti!
Interfon je zazvonio prvi put ove sezone i na vratima se pojavio Francuz Nathan Pesle, jedan od četrnaest gostiju koje danas očekujemo.
11:30 30.06.2015
Pronašli smo stan!
Putnička kuća se otvara za manje od 24 sata. Svi putnici su dobrodošli! Pogledajte više detalja o ovogodišnjem stanu.
19:45 29.06.2015
Jedan aktuelan grafit sa ulica Atine: "Od drevnih do modernih vremena, ko kontroliše novac?"
15:54 28.06.2015
Na atinskom buvljaku kupujemo potrepštine za Putničku kuću! :)
10:00 27.06.2015
Juče na ulicama Atine.
11:09 26.06.2015
Nastavljamo sa istraživanjem Atene. Jeste li već rezervirali svoje mjesto u kući?
11:20 25.06.2015
12:13 24.06.2015
U dva dana stigle su nam dve velikodušne donacije od 100$ i 110$, hvala!
10:13 24.06.2015
Udahnite
12:34 23.06.2015
Umetnik pod pseudonimom Sonke slika grafite po Atini još od 1995.
Na mene najviše utiče grad, njegove ulice i stanovnici. Zbog toga uglavnom slikam tužne stvari: jer je ovde većina ljudi tužna, ma koliko nasmejani izgledali subotom uveče.
09:32 23.06.2015
Saznajte kako napreduje potraga za stanom za Putničku kuću, plus još par intrigantnih detalja o grčkoj prestonici koje možda niste znali.
14:07 21.06.2015
Potraga za stanom u Atini zvanično počinje!
