Prvi dan potrage za stanom bio je, kao i svake godine, naporan i ne posebno ohrabrujuć, uz mnogo telefoniranja, hodanja i gubljenja po gradu. Postoji jedna pozitivna stvar u vezi sa ovim poslom: tražeći stan za Putničku kuću imate priliku da vidite raznolika lica grada, za kakva verovatno nikada ne biste ni pomislili da postoje, usput gurajući nos u razne bizarne jazbine.
Favorit je trenutno Eksarhija, deo grada poznat po tome što predstavlja uporište anarhista. To se na prvi pogled manifestuje kroz bezbroj političko-ideoloških grafita i plakata i obilje skvotova. Kažu da je poslednjih godina sve više u modi anarho-turizam, turistička obilaženja Eksarhije sa akcentom na glavne anarhističke tačke. Sve ovo je svakako veoma neobično, ali ovaj deo grada važi za jedan od najbezbednijih, a svakako je i jedan od najprijatnijih delova centra Atine. Mnogo pešačkih uličica, parkića, jeftinih restorančića i kafića i generalno pozitivne vibracije.
Ko je pravi terorista?
Stanovi veći od 100 m2 u Eksarhiji koštaju između 400 i 650 evra, ali vlasnici uglavnom ne žele da razgovaraju o izdavanju na dva meseca. Ukoliko neko i pristane na to, odustane kada čuje da će se u stanu nalaziti veći broj ljudi. S obzirom na prošlogodišnje negativno iskustvo u Tbilisiju, želimo da vlasnik bude što bolje pripremljen na protok putnika. Eksarhija je jako popularna za stanovanje, pa vlasnici ne osećaju hitnju i mogu da odbiju sve potencijalne podstanare koji im se ne dopadnu na prvu loptu, jer znaju da će pre ili kasnije uspeti da izdaju stan.
Dvorište sa malim tenkom i još ponečim
Obilazeći ulice u potrazi za oglasima zalepljenim za zidove zgrada, zapazili smo nešto neobično, a naši lokalni pomagači su nam potvrdili: garsonjere se ovde prodaju za 7.500-10.000 evra. Kažu, zbog krize. Evo oglasa za garsonjeru od 29 m2 koja se prodaje za 7.500 evra:
Navali, narode!
Omonija je jedan od glavnih trgova u strogom centru Atine, ali i naziv dela grada koji se nalazi u okolini tog trga. Ovi kvartovi nisu posebno lepi na oko – uglavnom ružne nove zgrade – a nisu ni na dobrom glasu. Narkomani u različitim stanjima svesti sreću se poprilično često, bauljaju okolo i izgledaju kao da nemaju pojma gde se nalaze, a ni prizori ljudi koji se drogiraju u po bela dana nisu posebno retki. Ne deluju agresivno, nego više kao ljudi kojima je život gadno pošao po zlu. Stanovi na Omoniji su dosta jeftiniji a vlasnici otvoreniji i za kratkoročno izdavanje, jer se stanari baš ne otimaju za njih. Cene se kreću između 300 i 450 evra. Iako je to sam centar grada, ipak bismo voleli da ga zaobiđemo ukoliko to bude moguće.
Obrnuti Albrecht Durer kod Omonije
Pogledali smo i dva stana u delu grada između Omonije i Monastirakija, koji se geografski nalazi u Atini a kulturno u Bangladešu. Uličice vrve od tamnoputih ljudi, grčki se nigde ne čuje, ljudi sede ispred dućančića i galame, prodaju, nadvikuju se i prže meso u dubokom ulju. Zanimljivo je koliko se grad brzo i dramatično menja na relativno malom prostoru. U jednom kvartu su mahom Afrikanci, u sledećem Bangladešani, već ulicu dalje ih uopšte nema ali se narkomani i prostitutke sreću praktično na svakom koraku, zatim ide kvart ruiniranih prizemnih kuća naseljenih većinom romskim stanovništvom, a još nekoliko ulica dalje počinje anarhistički deo grada išaran revolucionarnim parolama u kome se sreću uglavnom mladi ljudi, često sa tetovažama i pirsingom, koji šetaju male pse i puše duvan na motanje. U jednom delu grada po kontejnerima kopaju bradati ljudi u iscepanim jaknama u potrazi za suvim lebom, a u drugom devojke sa dredovima i minđušom u nosu traže nešto čime bi upotpunile svoju garderobu. U imućnije delove grada nismo zalazili, jer tamo svakako nemamo šta da tražimo.
Pogled na krovove Bangladeša
Sve u svemu, iako je potraga za stanom jednako naporna i jednako bezizgledna kao i svake godine, Atina deluje kao mnogo zanimljiviji i raznovrsniji grad nego što smo očekivali. Većina poseta ovom gradu - ekskurzijaških, turističkih pa čak i samostalno-putničkih - svodi se na okolinu Akropolja (Plaka, Monastiraki itd) koja vrvi od turista, kafića i pešačkih zona, a retko ko dobije priliku da upozna i druga lica, kulture i jezike ovog višemilionskog Vavilona. A upravo su ta lica ono najzanimljivije što Atina može da ponudi, i ono što poziva na otkrivanje, istraživanje i razmišljanje.
Parkić u pustinjskom stilu
Nastavljamo sa potragom. Poželite nam sreću.
