ilustracija: Marica Kicušić
Želim da živim negde gde ću moći da živim u miru. Kada to kažem, mislim na svoj unutrašnji mir, ali i na onaj spoljašnji – harmoniju sa ljudima koji žive oko mene. Ako ste Kopt u današnjem Egiptu, to vas može koštati života. Volim svoju zemlju i najradije bih ceo život proveo tamo, najradije bih tamo zasnovao porodicu i ostario. Međutim, Bog je odlučio da odem.
Rođen sam u Kairu, gde sam i odrastao i završio škole. Studirao sam ekonomiju i našao dobar posao. Ali sam Kopt. Zbog toga sam izgubio već četiri posla. Niko ne želi hrišćanina u svojoj firmi – a čovek ne želi da krije svoja uverenja. Čak i da želi, to nije moguće, jer je veroispovest obavezna stavka u ličnoj karti i pasošu.
Kada mi se sve smučilo, razgovarao sam sa sveštenikom u mojoj parohiji. Rekao mi je da, ako ikako mogu, treba da odem iz Egipta. Rekao mi je da je loše da Kopti odlaze jer će nas tako biti sve manje, pa će život biti sve teži onima koji ostanu. Ali mi je takođe rekao da treba da odem negde gde ću imati veće šanse da pronađem mir i sreću i da budem ono što jesam. Tokom jednog protesta Muslimanske braće, ljudi su upali u parohijsku crkvu i zapalili je. Reč je o pravim pogromima, i niko od nas više se ne oseća sigurno. Egipćani su dobri ljudi i većini je svejedno ko ste i šta ste, ali i onih drugih ima sasvim dovoljno da vam upropaste život.
Teška srca, spakovao sam najosnovnije stvari. Poneo sam i svoju diplomu ekonomskog fakulteta u Kairu, i video-materijale kao dokaze da mi je azil neophodan. Napustio sam zemlju i došao u Srbiju.
Ovo je Evropa i život je mnogo sigurniji. Sada sam u azilnom postupku i nadam se pozitivnom odgovoru, iako mi kažu da za to nisu velike šanse. Voleo bih da nastavim svoj život ovde, jer mislim da je lakše i brže ako dođeš u hrišćansku zemlju. Važno mi je da mogu da postim i da to ne moram da krijem, da imam sa kim da popričam, da mogu da se ispovedim i posavetujem sa sveštenikom. Da ne moram da krijem ko sam i odakle sam. I da jednog dana nađem posao u struci.
Stalno sam u kontaktu sa svojima, preko skajpa. Svaki put me pitaju da li sam dobro, i ja im kažem da jesam.
Strepim da li će oni biti dobro.
—
Ova priča deo je serije zapisa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji rade sa migrantima i azilantima u Srbiji.
