fotografija: Igor Kalaba
Sestra i ja smo pobegle iz Somalije. Sve vreme smo zajedno. Otac i dva brata su nam ubijeni, majka je ostala u Mogadišu. Tamo živi sa bakom koja je stara i ne može da putuje na ovaj način. Nas dve idemo prve, pa ćemo im pomoći da dođu.
Put je bio težak, hiljadu puta sam htela da odustanem i vratim se u Somaliju. Ni sama ne znam koliko kilometara smo prelazile peške, koliko vremena smo bile u pustinjama i šumama, a nikako da stignemo u Evropu. Krijumčari su nas prevarili: obećali su nam Beč, a ostavili su nas u Beogradu i rekli nam da je to Beč. Nama je stvarno izgledalo kao Beč.
U Srbiji sam se zaljubila u Avganistanca. Znala sam da tako ne treba i da, ako bi neko iz Somalije saznao, bila bih mrtva. Sestra mi je stalno govorila da ga ostavim. I jedno i drugo smo govorili engleski, bili smo sličnih godina, provodili smo dosta vremena zajedno, bio je zabavan i bila sam srećna.
Esan me je nagovorio da pokušamo zajedno da pobegnemo. Nismo imali para za krijumčare, pa smo odlučili da idemo peške. Sestru bih sačekala u Hrvatskoj. Polomila je nogu, rekli su da će moći da ustane tek za dva meseca.
Malo pre granice, poklonio mi je karticu za mobilni telefon i memorisao svoj broj u slučaju da se nešto desi. Na granici su nas uhvatili i Esan je slagao da smo muž i žena, nadajući se da će nam poverovati. Ali oni su znali da Somalijka i Avganistanac ne mogu biti muž i žena. Poslali su nas u različite zatvore. Bila sam prestravljena. Nisam znala gde je on. Nadala sam se da je živ.
Kao da je Bog želeo da se opet sretnemo – oboje smo bili vraćeni u centar za azilante. Saznala sam da mi je sestra u međuvremenu otišla, da je dobro i da je u Hrvatskoj. Tamo me je čekala.
Esan i ja smo živeli zajedno u centru. Bili su to i najdivniji i najteži dani.
Krenuli smo peške za Hrvatsku, ali nas je policija uhvatila. Prošlo je mesec i po dana, sestra je morala da nastavi dalje. Bila je jako ljuta na mene što sam sve to uradila, jer sam izneverila naš plan: da zajedno stignemo u Evropu i dovedemo mamu i baku.
Esan me je ubeđivao da treba da ostanemo zajedno. Ja sam sumnjala, bojala sam se osude drugih Somalijaca. Nisam mu potpuno verovala iako sam bila zaljubljena u njega.
Jednog dana je otišao u prodavnicu i nije se vratio. Nikom se nije javio. Nismo se ni pozdravili. Saznala sam da je pozajmio novac od nekih ljudi i platio krijumčare. Oni sada meni prete da im vratim novac.
Sestra mi se više ne javlja.
—
Ova priča deo je serije zapisa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji rade sa migrantima i azilantima u Srbiji.
