Blog: Backpacking Evropom U Berlin smo stigli najboljim vozom koji sam video, na vreme i umorni. Cim smo pospani i osamuceni izasli iz voza, kao samar nas je razbudio izgled glavne Haubanhof zeleznicke stanice. Vise od dvadeset pokretnih stepenica skladno rasporedjenih kroz prostor na cetiri ogromne platforme prepune najraznovrsnijih prodavnica, agencija, apoteka, pedikira i sl. Iznutra i spolja, zgrada izgleda onako kako bih ja u filmu stavio da izgleda vanzemaljska svemirska stanica. Ovde je sve toliko sredjeno da ja ne mogu da se snadjem i naviknem. Stanica je nastala kao posledica nostalgije za starom zeleznickom u Berlinu, koja je u svoje vreme vazila za arhitektonsko svetsko cudo. Gubili smo se sa rancima bar pola sata pokusavajuci da nadjemo turisticke informacije. Konacno sam mogao da vezbam svoj los nemacki, pa je i to razlog sto nam je trebalo previse vremena da je nadjemo (drugi je taj sto i da sam hteo, niko nije znao engleski, ali su ipak svi bili voljni da pomognu, za razliku od Praga). Kada smo je nasli, devojka unutra mi je uvalila odlicnu mapu Berlina za neke male pare, istu onakvu kakvu su mi dali za dz u kampu (posle sam ih uzeo jos 5… Sto je dzabe i bogu je drago.) Kamp koji nam je preporucila je “Tentstation”, isti onaj koji sam vec rezervisao preko neta. Nalazi se na oko 4 minuta od glavne zeleznicke, prepun je mladih ljudi, devojke na recepciji su skroz prijatne i ok, odlicno je mesto za kamp jer je i 12-13 min peske od nemackog parlamenta (Reichstag) i ostalih mesta zanimljivih za turiste. U zapadnom delu je, ali je odmah blizu Brandenburske kapije, mesta gde je pocinjao istocni deo, a Rusi su posebno uredili sve sto se granici sa zlim Amerikancima kako bi pokazali kako su oni veliki, mocni a u isto vreme i brizni. E da, jedini problem u vezi sa kampom je taj sto je dan 11 evra po osobi. Znaci, nema ono, za veliki sator toliko, za osobu ovoliko i sl, nego 11 evra pa ti biraj. Inace, posle sam nasao flajer gde ima hostela blizu centra za 9 evra po osobi u nekoj mnogokrevetnoj sobi, ali se tesim da je tamo vec sve zauzeto. Pored kampa je i bazen. Skroz je fin sa onim sportskim skakaonicama, ako bas pada kisa kad dodjete (za sta postoje ogromne sanse), a imaju i bezicni internet po celom kampu. Sto se tice prevoza po gradu, imate metro, buseve i lokalne vozove, takozvani “S bahn” koji je nama sa interrailom bio besplatan (ako smo npr dosli devetnaestog ujutru, iskoristili smo taj dan u interrailu pa tog dana koristimo i S bahn…) inace je karta za AB 2.2 evra a za ABC linije 2.8 evra. Brzo smo posli u obilazak. Posle zeleznice prelazimo most i vec smo okruzeni prostranim livadama, pokosenim verovatno jutros, a i prethodnog jutra, i velikim sivim zgradama, izrazito pravilnog oblika koje prosto zrace snagom. Minimalizam u svojoj punoj formi zraci sa svih strana (komunisti, a narocito Rusi, su ga obozavali). Iza jedne od njih, visoko se na tamnom nebu vijori velika nemacka zastava. Obilazimo div-zgradu, i odjednom ogroman kontrast; iza zidine koju bi jedino zakleti komunista nazvao zgradom izlazi prelepi prizor najposecenijeg parlamenta na svetu, zgrade koju svi znamo iz filmova na koju si hrabri osvajaci Berlina zakacili zastavu. Cuveni Reichstag. Ispred nje - vojska. S obzirom na ogranicenja u nemackoj vojsci, mora da se svako vojno lice Nemacke naslo bas tu u tom trenutku. Zgrada je bas must-see, jako lepa, visoka, uredjena u nekom renesansnom stilu a nedavno joj je (’99 valjda) dodata velika staklena kupola tako da je sada prizor stare zgrade parlamenta (renovirane, ali tako da izgleda staro) sa novim komunistickim ili postkomunistickim ‘brdom’ pored i svojom kupolom iz XXII veka, avangardan. Jedna je od onih koje se prvo obilaze kad ides u nastavu u prirodi sa uciteljicom, da je ne zaboravis i ne pomesas sa ostalih 165 cuda grada. Nazalost, bas danas je pocelo neko svecano unapredjenje oficira i civilima je zabranjen ulaz u Rechstag. Ih, bas nas nece… Izblejali smo tu malo, raspitivali se i nastavili ka onome sto smo mislili da je centar. Kasnije smo saznali da smo se kretali ka istoku, ali mi smo samo pratili jednu fantasticnu zgradu, ili dogadjaj, za drugom. Brandenburg gate (Tor) je iskoriscen kao senzacija gde se ljudi maskirani u Amere, kumuniste i fasiste slikaju sa turistima. Neko se setio da deli vize za zapadni Berlin za par ebra, sto je bilo stvarno simpaticno, pa su mnogi burzuji dali pare za parce papira. Jedan lik je cak nosio ogromnu zastavu SFRJ nacickanu slikama velikih komunista i pustao neku komunisticku melodiju na kasetofonu. Nastavili smo kroz Unter Den Linden, nekada najprometniju ulicu poznatu po soping i modnim centrima koji su, kako kaze Lonely Planet, zamrli zbog komunistickog ‘nemara’. Sto se mene tice, sada je odlicno. Sve zgrade su lepe u poznatom East Side stilu, jesu komunisticke, ali zamislite kakve su zgrade koje nemci komunisti grade - LEPE. A ulica je dovoljno siroka i ravna da sa svojim visokim zgradama, kada pogledas ka horizontu, podseca na korito kroz koje neprestano tece reka ljudi u kojoj pojedinac nema ni mogucnost da se odupre struji. Kroz nju bi opusteno mogla da prodju jedno cetiri ruska tenka paralelno (ili 5 americkih prcvoljaka a mozda i sva 3 nemacka tigera.) Obe strane Berlina su imale svoj centar, svoj univerzitet i paralelno su se dizale iz pepela, svaka na svoj nacin ali, kako nam je jedan stanovnik rekao, skoro sve znamenitosti su na istoku, sto je i logicno jer je Istocni Berlin bio glavni grad Istocne Nemacke (za razliku od Zapadnog, koji nije bio centar Zapadne, nego je to bio Bon) pa su Rusi o njemu posebno vodili racuna. Preko puta Bebelplatz-a, mesta na kom su fasisti prvi put javno palili neodgovarajuce knjige, nalazi se istocni univerzitet. Gde god da se pogleda, dize se neki pravilni vrh zgrade, na svoj nacin zanimljiv i lep. Sve je to u ulici Unter Den Linden. Uskoro se nailazi na fantasticnu katedralu Berlina (Berliner Dom) koja u sustini nije katedrala (nema svog biskupa i sl.) ali predstavlja verski objekat protestanata (tacnije - evangelista). Iz svakog dela Berlina u kom smo bili, jasno se vidi (ako si na otvorenom) jedan od simbola grada - TV toranj, najvisa zgrada u gradu koju su jos ’69 komunisti digli kako bi pokazali ko ima najveci… Hehe, ali stvano, Rusi su ocigledno optereceni velicinom… Najvecu drzavu imaju, zidaju neke divove, imaju vece vagone i sine od ostalih, itd… Ma u svemu su prvi. Jedna od mnogobrojnih ziteljki Berlina, koje su izrazito pricljive i prijatne, mi je bas pricala kako je sve to gradjeno. Jedni naprave veliki univerzitet, odma pocnu i drugi. Tako su Rusi napravili TV toranj, pa su saveznici brze-bolje pokusali da ih stignu, ali, ne lezi vraze, Telecafe od samo 200 i nekog metra je sicusan u poredjenju sa 370 m visokom TV kulom. Znaci definitivno vrh grada, zgrada koja sama govori: “Ovo je Berlin, nema zajebancije!” Da su teroristi zeleli da napadnu Berlin, ne bi se mnogo dvoumili gde da upute boing. Pored TV igle je i stara protestantska crkva, sagradjena pre XIII veka... Bila je, naravno, katolicka. Meni je bilo interesantno da su i dalje ostali natpisi na zgradama na nemackom i na ruskom. Odmah iza trga sa fontanama i TV tornja nalazi se Alexanderplatz, mesto na kome se masovno izlazi, puno ulicnih sviraca i sl. Tu sam prisustvovao blago fasistickoj akciji nekih skinsa koji su hteli da maltretiraju decka koji svira bitlse na gitari. Srecom, sve se zavrsilo mirno zahvaljujuci odmerenosti muzicara i reagovanja publike (kada su me videli, polako su se povukli hahahaha). Berlin je zaista dosta jeftin grad, na nivou Praga cak! Po onome sto mi kaze sestra, bar duplo je jeftiniji od Pariza (a verovatno i vise). U sustini, svaki vodic, guide, turist info i sl ce ti reci sta mora sve da se obidje... Zanimljiv je i checkpoint charlie, gde je ono poznato “You are leaving the American Sector” (be aware). To je mozda jedno od mesta gde je mogao da izbije treci svetski… Doslo je do nekog incidenta pa je sa obe strane granicnog prelaza bilo po 100 tenkova (Sovjetskih i NATO). Ono sto me je obradovalo je to da je svako koga bilo sta pitas vise nego voljan da ti pomogne, odgovara kako god zna na sve i govori vise nego sto ga pitas. A ako nadjes nekoga ko zna engleski, gotovo, vec ste prijatelji i on ce da vas vodi kroz grad :) Tako smo naisli na gospodju koja je znala da nam objasni gde se nalazi Volkspark, ali smo se zapricali, pa nas je mozda cak i namerno vodila okolo da bismo se vise ispricali. Tu sam saznao zasto busevi tako neverovatno kasne i vise od 5 minuta, zasto neke radnje ne rade i sl. Naime, kod Reichstaga pocinje neka regrutacija novih oficira a to sve sprovode ljudi blizu vrha vojske uz blagu naklonost konzervativaca. Problem je sto su ti oficiri davno okarakterisani i prepoznati kao fasisti. Javno kritikuju dozvoljavanje crncima da se usele u Nemacku, neskriveni su rasisti, i ovim povecanjem broja vojnika samo ce dobiti na snazi i moci. A narod je iznenadjujuce odgovoran i svestan. Kada mi je zena rekla da su veliki protesti u drugom kraju grada zbog vojske, ja sam mislio da je normalno da protestuju jer kao, drzava ima manja prava jer ne sme da ima pravu vojsku i sl. Ali ne, narod se buni jer ce vlastodrsci da povecaju broj vojnika. Zbog toga je u celom gradu vanredno stanje. Sve vrvi od policije i vojske, svaki most je obezbedjen. Nas besplatni vodic nam je rekla da na blago jacanje fasizma zmure konzervativni hriscani i Angela Merkel, sto verovatno ima veze sa licnim politickim opredeljenjima nase prijateljice, ali tu verovatno ima i malo istine. Ali je fakat da se Nemci vise gnusaju fasista od ostalih… Njima su doneli decenije nesrece i ljagu za vecnost. Uglavnom, u poredjenju sa Pragom, Berlin mozda nije lepsi, ali je meni svakako zanimljiviji, mesto u kome bih mogao da zivim. Svidja mi se tacnost i, koliko mi se cini, nista se na svetu ne radi ofrlje, a razlog je verovatno kritika naroda na sve sto odskace od idealnog stanja…Npr, setamo ulicom i ispred nas deda u trenutku poludi i sutne neku plasticnu viljusku u kanalizaciju i besno nastavlja da mrmlja, ogorcen sto je neko bacio viljusku. Nije se jos navikao iako zivi u metropoli i turistickom gradu. Pravila se toliko postuju da imam utisak da institucije koje treba da kontrolisu sprovodjenje zakona besposleno bleje… Znaci raj za Srbe :) Nije ni cudo sto svi odose da rade u Nemacku. Jos nisam video da je neko presao pesacki na semaforu a da nije bilo zeleno. To se jednostavno ne radi, ako je crveno, onda znaci da treba da se stane i to je to. Inace, umesto standardnih svetlecih znakova za pesake, kao, zeleni covek hoda a crveni stoji, oni imaju svetla u obliku nekih cikica drugacijih od uobicajenih, i to mnogo forsiraju kao jos jedan od simbola grada. Imas da kupis pitje u obliku tog cike, stolice sa njime urezanim u drvo, majice i sve zivo sa tim malim i nebitnim detaljem. U vozu mi je baka bekpekerka objasnjavala da je narod veoma nezadovoljan radom zeleznica (na sta sam ja bio sokiran) jer kao, nekad se desi da kasne, pa onda izgubis liniju na kojoj je trebalo da presedas i sl. Kaze da je pritisak javnosti i naroda cak naterao generalnog direktora zeleznica (ili ministra, nekog tako visoko pozicioniranog) da podnese ostavku. Ne znam, za sada, voz je stizao u minut na sve stanice, i nije kasnio cak ni pri prelazenju stotina i stotina kilometara. Ono malo zapadnog Berlina sto smo videli (nismo bili u centru) bilo je puno onih novih low quality zgrada kakve nicu i po Srbiji. Znate, one od po 4 sprata, sa zidovima koji su neka vrsta pojacavaca zvuka, tako da cujes komsiju 3 sprata nize, i sa fasadom neke fluorescentne boje koja najcesce svetli u mraku. Ima i osetno vise verskih objekata ali nismo imali vremena za obilazak i zalazenje u detalje. Takodje je prisutno kritikovanje privatizacije. Kapitalisti su po pravilu zeljni para i nista ih ne zanima sem toga. “Sve sto je privatizovano, bilo je na stetu gradjana i svaka kompanija je postala profitabilnija, ali losija”. Znaci copy-paste prica nasih ljudi, koja ocigledno nije karakteristicna samo za nase prostore. Berlin nam je svakako uzeo srca na brzaka i zagolicao mastu svojim bezbrojnim pricama, ali mi moramo dalje. Krenuli smo za Pariz. TGV po komforu ne moze da se poredi sa nemackim vozovima. Videcemo za par sati da li je bar dovoljno tacan :) |
Pozivamo vas da podelite utiske i pridružite se diskusijama na našem forumu.
—
Sav rad u Klubu putnika je volonterski, a sav eventualni prihod investira se u troškove sajta, konkursa, knjiga, putničkih kuća i drugih projekata. Podržite nas skromnom redovnom donacijom na sajtu Patreon i tako nam omogućite da uradimo još više.