Na mestu Savezne skupštine nekad se nalazila džamija.
Veruje se da je sagrađena 1585. Tokom narednih trista godina služila je naizmenično kao džamija, skladište, džamija, štala, džamija, kasarna, crkva, džamija, smetlište...
Karađorđe je, po zauzeću Beograda, mnogim turskim ženama „koje su nemilosrdno i nečovječno vojnici ostavili nage... ukazao milosrđe i odredio im dvije džamije za stanovanje.“ Beogradski vezir Jusuf se kasnije žalio knezu Milošu kako „u džamiju ulazi stoka“. Kada su je konačno svi batalili, prozvana je Batal džamija.
„Unutrašnjost džamije bila je smetlište, za čitavu okolinu, puno svakojake nečisti. Glavni joj je ulaz bio sa severne strane prema varoši, ali su joj svi prozori unaokolo bili razvaljeni, gotovo do zemlje, te je izgledala kao da stoji na svodovima. Vrh u minareta bio je podrubljen… Po dupljama na džamiji legli su se, na hiljade, vrapci i čavke, a uveče su je obletala čitava jata slepih miševa. Krov, godinama zasipan zemljom i prašinom, bio je pokriven trnjem i travuljinom. Čak je iz onih pukotina nikao jedan mali dud crnoga roda.“
„Ovaj spolja dosta zanimljiv spomenik prošlih dana, i tamošnji zadah, odvratiće pobožnog putnika da se približi i uveri da ovaj spomenik služi sasvim drugim potrebama...“
Upravnik Biblioteke, Janko Šafarik, predlagao je da se u toj zgradi napravi muzej. Knez Mihailo želeo je da tu smesti državni arhiv, „ali ga preteče smrt“.
„18. maj 1869. godine; juče na noć srušena je Batal-džamija. Kafedžija Panđalo dao je Cincarima 230 dukata da je poruše.“
Batal-džamija vidi se uz levu ivicu slike.
—
Citirani delovi preuzeti su iz teksta Batal-džamija u Beogradu Abdulaha Tulundžića.
