Govori Šaban Bajramović
I meni je kum reko: "Ajde kume, kad budeš otišo kući, kad budeš došo na krštenje, napravi jednu dobru pesmu. Za nas." Nije odredio baš za ženu. Ja ne znam ni kako se zvala. Nisam ni njeno ime spominjao. I ja onda napravim zor - Sila kale bal. Ja je oću majko, za nju umirem. I završeno, samoubistvo.
Ka dikel man daje / Kad me gleda, majko
Saro kam tato / Kao sunce da me greje
Saro kam tato / Kao sunce da me greje
Me sem baktalo / Ja sam srećan
Sila kale bal / Kosa joj crna
Zelene jaka / Zelene oči
Me mangav la daje / Volim je, majko
O la me kalav / Nju ću da ženim
Ja sam trebao dete da krstim u Torino. I ja sam neku kafu popio... valda su mi stavili neku drogu, šta ja znam, da ja nisam razmišljao šta radim u tom momentu, i šta se dešava sa mnom. Onda je ovaj bilo, bio je neki agregator za struju. I taj agregator je, ovaj, stala je struja, i ja iskoristim taj momenat... i poljubim kumu. I upali se svetlo, i ovi to, svi Cigani, preko šest stotina ljudi su bili, ovaj, skočili su i kažu ovo je lažno kumstvo, kažu da nam se vrati novac. I ja... to sam samo znao, kasnije sam se probudio u hotel. Kad sam čuo da su došli moji drugari muzičari, kažu Šale, kaže, ovaj, tvoj kum je reko da ide ujutru sa tobom da se rasksrsti, i da će odma na toj... Posle izlaska iz crkve da te... ukeba, da te ubije. I ja sam ovaj... nisam mogo da spavam, jer odma mi se vratio film, sve sam sad, trezan, sve znam, i vraćam film unazad, šta sam ja to uradio, kako je do toga moglo da dođe. I ja iskoristim, ovaj, ostavio te stvari koje su mi oni dali, šta ja znam... da nosim kući, to pokloni, i tako uspem, pobegnem iz hotela, i iz Torina za Milano, odakle sam imao avion za Beograd. I tako sam se izvuko. Ni kriv ni dužan mogo sam da nastradam.
