|
Likovi koji su tu ležali... drogirani, pijani... nisu bili preterano zainteresovani za nas, i mi smo u miru prošli i spustili se na plažu. Okean je izuzetno hladan, mada zimi može da bude i topliji jer prestaje da se topi led na Južnom polu, pa za divno čudo sunce ipak zagreje ovaj deo obale.  Kupanje leti može da bude jedinstveno i neponovljivo iskustvo... neponovljivo zato što je dovoljno jednom osetiti koliko je voda hladna, pa da vam više nikada ne padne na pamet da probate. Moram da kažem da su ove hladne vode prava sreća za razne ribe i druga morska bića, tako da je ovo mesto spada u najbogatija morskim životom. Nije samo hladna voda atlantskog okeana ono što im pogoduje, nego i topli Indijski okean koji se valja sa druge strane. Dva okeana susreću se samo nekoliko kilometara odavde. Tako pomešane vode dva okeana čine čuda i omogućavaju život mnogih riba. Sem hladne vode, problem na ovim plažama su ajkule, a najpoznatija je bela ajkula koja može fino da poraste i proguta vas u jednom zalogaju. Ipak, čini se da to ne plaši razne surfere i ostale sportiste na vodi. Iskulirasmo tu na plaži sat dva, pojedosmo po sendvič... pa nastavismo dalje. Uvala sa plažom na kojoj smo bili je, izgleda, privatan posed nekih hotela i luksuznih kuća koje se nalaze odmah uz plažu. Bili smo napravili tek polukrug, a da bismo se vratili kući trebalo je da napravimo pun krug. I tako, napokon se približismo Cape Town-u... pa dugim šetalištem uz okean, skoro do centra grada... Na ovom šetalištu mogu se videti razni beskućnici i dosta ulične dece. Ispred nas su dva klinca beskućnika gurala prazna kolica iz supermarketa. Imali su otprilike desetak godina, jedan je bio možda malo stariji. Bili su izuzetno prljavi i sa malo odeće, iako je duvao hladan vetar pošto je ovde još uvek Zima. Primetili su da ne govorimo na engleskom, i odmah su prišli da traže pare. Moj muž je počeo da ih tera, ali ja sam ga zamolila da im ipak nešto da... pa će tako lakše i otići. Ljutito me je pogledao i počeo da me kritikuje, kako dajem svima, bla bla. Klinci, iako nisu razumeli jezik, shvatili su da me dragi loše tretira, pa im se to nije svidelo. Zato su počeli da mu viču "Ej čiko, moraš da budeš dobar". "Hoćeš da izvadim nož pa da ti pokažem šta je strah", rekao je stariji. U ovoj neprijatnoj situaciji su mi skoro krenule suze, zbog brige te dece. Ova deca uglavnom dolaze iz porodica koje su za vreme aparthejda bile deportovane u izolovane delove države, odakle nisu nikuda mogli da se kreću. Nakon pobede Nelsona Mandele svi su dobili pravo na slobodu i kretanje. Mnogi su došli u grad i tu našli još veće razočarenje, jer ih niko nije želeo tu. Bolest, siromaštvo i alkoholizam naterali su decu da pobegnu od roditelja i nađu se na ulicama. Ova deca često su zlostavljana i korišćena kao seksualne igračke pedofila.  Pre nego što završim priču i šetnju, moram da pojasnim problem alkoholizma. Za vreme aparthejda, crnci nisu mogli da se kreću. Ako su radili na jednom mestu, tu su morali zauvek da ostanu. Jedno od najpopularnijih mesta za rad bilo je farma vina. Radnici su svake večeri kao platu dobijali vlašu vina i malo hrane.  Eto otkuda toliki alkoholizam... generacije i generacije odrasle su na farmama belaca, bez ikakvog prava na posedovanje bilo čega. Iz te beskonačne katastrofalne situacije većina je izašla kao alkoholičari, što se pokazalo kao najveći problem za nove generacije, tj. decu. Svađa između mog muža i mene ih je možda podsetila na agresiju u njihovoj porodici, što je ovde veoma često... pa su u meni na neki način videli svoju majku, jedinu osobu koja ih voli. Tu je i ljutnja prema ocu i čitavom svetu koji im nisu ništa dali, a uzeli su im detinjstvo. Klinci su bili previše mali da bi nam zaista mogli nauditi, pa smo tako prešli ulicu, a oni su otišli vičući. Ti isti klinci mogu biti veoma opasni... neki bi čak rekli i najopasniji, posebno kad su u većoj grupi i pod mandraksom, što je ovde najjeftinija sintetička droga.
Već je bilo veče, pa smo odlučili da uzmemo taksi i tako se vratimo u stan. |
