Poglavica Pogođen-U-Oko
Bik Koji Sedi jednom je rekao: „Kada sam bio dečak, Sijuksi su vladali svetom".
Velika Sioux (Sijuks) nacija se može podeliti na tri dela, a na osnovu dijalekata kojima se govori. To su Dakota (istočno od reke Misuri), Lakota (zapadno od reke Misuri) i Nakota (uz obale reke Misuri). Iako su podeljeni u ove tri lingvističke grupe oni i dalje čine jedan veliki nacionalni entitet koji se, pored Sioux, naziva i Dakota/Lakota/Nakota Nacija a koju čini sedam velikih družina.
Reč Sioux nije Dakota porekla. Ovo ime su družine dobile zahvaljujući svojim susedima Ojibwe. Naime, kada su Francuzi pitali Ojibwe ko to živi na zapadu, oni su taj narod opisali kao „oni koji žive uz zmijugavu reku". Francuzima je taj izraz bio predugačak, stoga su ga skratili i nastalo je ime Sioux. Zbog burne istorije i velikih borbi sa doseljenicima, danas nazvati jednog Dakota/Lakota/Nakota indijanca Sijuksom je velika uvreda. Za njih Sijuks više nema značenje čoveka koji živi uz zmijugavu reku već značenje ratnika i ubice.
Da bi se mogao razumeti Dakota narod, kao i njihov jezik, moramo imati u vidu nekoliko bitnih momenata iz njihove istorije. Pre 1800. godine Dakota/Lakota/Nakota narodi su živeli na širokim prostranstvima koja bi u današnje vreme obuhvatala teritorije Minesote, Severne Dakote, Južne Dakote, severni deo Nebraske, istočni deo Vajominga, jugoistočnu Montanu kao i južni deo Kanade. Nakon 1800. doseljenici upadaju na njihove teritorije a već u periodu od 1818. do 1858. po osnovu sporazuma sa Američkom vladom oduzima im se zemlja u zamenu za robu i novac. Prisiljeni su na akulturaciju, narodi su proglašeni za pagane stoga su stariji izmešteni u rezervate a deca u internate. Primetivši da Dakota jezik, a sa jezikom i narod, na ovaj način nestaje, misionari braća Pond počeli su da uče Dakota jezik i vremenom su razvili i prilagodili englesko pismo jeziku Dakote koje se i danas koristi.
Dakota studije su bile zabranjene u školama sve do 1975. kada je dozvoljeno bilingvalno obrazovanje u državnim školama na teritorijama rezervata. Tri godine kasnije, posle oko 150 godina zabrane, Dakota narod može slobodno da praktikuje svoju veru, živi u skladu sa svojom kulturom i govori na svom jeziku. Danas Dakota populaciju čini oko 18.000 ljudi, stariji se služe Dakota jezikom dok mladi biraju da se služe engleskim. O njihovoj kulturi, istoriji i jeziku moguće je učiti i na državnim univerzitetima na teriotirijama saveznih država Minesote, Severne Dakote i Južne Dakote.
S obzirom da je danas, 13. oktobra, Dan američkih Indijanaca (Native American Day), dan kada bi se trebalo prisetiti zločina koji su počinjeni nad ovim plemenima kao i dan kada bi trebalo podsticati ljude da nauče nešto o njihovoj kulturi i običajima, podeliću sa vama mali rečnik Dakota jezika.
Dakota – prijatelj, prijateljski, saveznik
Hau – pozdrav (za muškarce)
Haƞ – pozdrav (za žene) *ƞ je nazalno N
Ate – tata
Ina – mama
Wicaŝta wičašta – muškarac
Wiƞyaƞ – žena
Siceca sičeča – dete
Hokŝina hokšina – dečak
Wiciƞyaƞna - devojčica
Cinye ćinje – stariji brat (za muškarce)
Tibdo – stariji brat (za žene)
Sunka – mlađi brat (za muškarce i žene)
Tanke – starija sestra (za muškarce)
Cunwe ćunve – starija sestra (za žene)
Tankŝi tankši – mlađa sestra (za muškarce)
Tanka – mlađa sestra (za žene)
(Mita) koda – (moj) prijatelj
Hiya – ne
Do – da (za muškarce)
Ye – da (za žene); Ye/do koristi se na kraju svake potvrdne rečenice
Tatanka – bizon
Ŝunka šunka – pas
Iƞmu - mačka
Mazaska – novac
Wakaƞtaƞka – Veliki Duh (the Great Spirit)
Aƞpetu waŝte – dobar dan
Waŝtecidake ye/do – volim te
Poŝkin mayuza ye/do – zagrli me
Pidamaya ye/do – hvala
Predstavite se:
Haƞ/Hau mitakuyepi, aƞpetu de caƞte waŝteya iyuskinyan nape ciyuzapi ye/do.
Pozdravljam vas moji prijatelji i rođaci srdačnim rukovanjem. (formalan pozdrav)
Caze mitawa kiƞ de ______ emakiyapi ye/do.
Moje ime je ______, tako me zovu.
Ate waye kiƞ he ______ eciyapi, qa, Ina waye kiƞ he ______ eciyapi ye/do.
Moj tata se zove ______, a mama se zove ______.
Tioŝpaye mitawa kiƞ he ______ etaƞhan wahi ye/do.
Dolazim iz ______ porodice (prezivam se ______).
______ makoce ekta uƞtipi ye/do.
Ja sam iz ______(deo/regija države).
Dakota ia waŝtewadake ye/do.
Volim da pričam na Dakota jeziku.
Miye tokata wicoƞi waŝte bduha waciƞ ye/do.
U budućnosti bih želela/želeo da dobro živim.
Nina pidamayaye ye/do.
Hvala vam puno.
A evo kako zvuči Dakota jezik.
