"Exopia", Carlos Luna
Kad se oglasila truba,
Beše sve spremno na Zemlji,
i Jehova svet ostavi
Kokakoli i Anakondi,
i Ford motorsu i drugim:
Junajted frut sebi uze
ono što najsočnije beše,
obalu moje zemlje,
slatki struk Amerike.
Iznova te zemlje krsti
imenom 'zemlje banana',
pa iznad usnulih mrtvih
nad herojima bez mira,
koji osvojiše slavu,
slobodu i zastave,
osnuje operu smešnu:
ukine slobodnu volju,
razdeli kraljevske krune,
zavist ohrabri i prizva
muvlju diktaturu:
muva Truhiljo, muva Tačo,
muva Karijas, muva Martinez,
muva Ubiko, muvâ mokrih
od krvi ponizne i marmelade,
pijanih muva što zuje
nad grobovima naroda,
cirkuskih muva mudrih,
u tiraniji veštih.
I međ muvama krvožednim
Junajted frut iskrca se,
trpajuć kafu i voće
u svoje barke što klize
kao pladnjevi s blagom
iz potopljenih zemalja.
Za to vreme u ambise
zašećerene, lučke, padaju
Indijanci sahranjeni
u izmaglicu sutrašnjeg dana;
zakotrljan leš, stvar samo
bez imena, suvišna brojka,
gomila umrlog voća
na deponiji.
—
1950.
Pročitajte ovu pesmu u originalu i u engleskom prevodu.
