Severni Kipar

[jubix]

A da li je neko od vas sletio u Ercan i prešao u Nikoziju i na kojem prelazu je to uradio? Planiram da idem ali pročitao sam da se Ercan navodi kao ilegalni prelaz, neko pomoć?

[jms_uk]

Grci ne vole kad se ulazi sa turske strane, tj. kroz 'okupirane teritorije'.

[jubix]

Grci ne vole kad se ulazi sa turske strane, tj. kroz 'okupirane teritorije'.

Pa da li se može ući ili ne? Jer poslije planiram i da se vratim preko turskog dijela

[jms_uk]

Sorry, moj info je malo out of date, a poslednje iskustvo je u obrnutom smeru. Ulaz Larnaka, izlaz Ercan.

[pedjalon]

Ja mislim da je bitno da pri ulasku u Severni Kipar ne udare pešat u pasoš. Ako u pasošu imaš pešat nepriznate države SK, ne verujem da će te grčki Kiprani pustiti da uđeš.

[yokislav]

Nikakav problem nije da dobiješ pečat na papirić. Meni su to to po "difoltu" uradili... i miran si

[LadyJelena89]

na prelazu Ledra nama su lupali pecat na papiric. Moze cak i jedan papiric da se ima pa se tu vise puta lupa pecat, da ne ispisujes novi papiric svaki put...

[dinoo1898]

A da li je neko od vas sletio u Ercan i prešao u Nikoziju i na kojem prelazu je to uradio? Planiram da idem ali pročitao sam da se Ercan navodi kao ilegalni prelaz, neko pomoć?

Možeš preći na prelazu Ledra, mada generalno nemas problema ni na ostalim prelazima. Meni je pečat u pasošu i opet nemam problema

I ovo sto pedjalon pise nije tacna informacija. Ja sam sa drustvom sletio u Ercan, dobio prcat u pasos, na granici dobio ulazni i izlazni pecat, presao u grcki dio i ponovo se nakon par dana vratio u turski. Prolazis kao preko svake druge normalne granice...

Ovo je doduse sve bilo u Nikoziji, moguce da prave probleme jos uvijek u manjim mjestima...

Edited April 11, 2015 by dinoo1898

[pedjalon]

Možeš preći na prelazu Ledra, mada generalno nemas problema ni na ostalim prelazima. Meni je pečat u pasošu i opet nemam problema

I ovo sto pedjalon pise nije tacna informacija. Ja sam sa drustvom sletio u Ercan, dobio prcat u pasos, na granici dobio ulazni i izlazni pecat, presao u grcki dio i ponovo se nakon par dana vratio u turski. Prolazis kao preko svake druge normalne granice...

Ovo je doduse sve bilo u Nikoziji, moguce da prave probleme jos uvijek u manjim mjestima...

Sa čijim pasošem?

[dinoo1898]

Sa čijim pasošem?

BiH, mislim da za ostale vaze ista pravila kao i za R. Tursku.

[Hermesa]

Juce na prelazu iz Nikozije izmalteretirase jednu porodicu sa filipnskim pasosima, pre tri dana stigli na Severni Kipar, nasli se u redu ispred nas na prelasku ka juznom...zaredjali pitanja, drndali ih, i na kraju pustili kada smo mi zamolili da nas puste preko reda, jer necemo stici na autobus za dalje. Za nas nabacili osmehe, pokazali nam precicu ka autobuskoj stanici, samo su jedan pasos cekirali (od dva), uz obavezno "good luck" na kraju.

Inace, pljusti kisa, oluje su nas pratile i na juznom i na severnom Kipru, a najludji je bio uspon na sv. Hilarion, kada su nas preko spkerfona pozivali da se vratimo  nazad, jer se ocekuje novi nalet oluje

Danas se razvedrilo, i koliko vidim prgnoze kazu da ce na dalje biti lepo vreme.

Edited April 11, 2015 by Hermesa

[Hermesa]

Evo vratih se, pa da podelim malko utiske.

Do granicnog prelaza stigle smo (drugarica i ja) ujutru oko 10, do Nikozije dosle prvim jutarnjim autobusom iz Paphosa. Na juznom Kipru obelezava se Veliki Petak, svi nervozni sto moraju da rade, ali u  prodavnicama obavezno na kraju ide "srecni predstojeci praznici"

Granicu jedva prepoznasmo - kiosci u kojima bi se inace prodavala hrana u nekom drugom gradu - ovde sluze za pasosku kontrolu. Oko njih trakice koje zapravo predstavljaju granicu i ponegde neki suncobran, kao pozajmljeni iz baste kafica pored - jedino su citso beli, nemaju oznake brendova piva i coca cole.

Na granici guzva, kod juznih uredno sacekali u redu pod sucobranima koji nas ovog puta stite od kise, jer je vreme nikakvo...sipi kisa, oblaci se spustili - ali barem ne duva. To "barem ne duva" stalno ponavljamo sebi, secajuci se oluje koja nas je prethodnog dana uhvatila na Paphosu.

Na drugoj strani granice - vec ozbiljna guzva. Četiri saltera rade, i mi uredno stajemo u red, cekajuci da mozemo da dohvatimo papirice koje treba popuniti za vizu. Stoji natpis "Nemojte prelaziti crvenu liniju!", ali iza te linije se guraju svi bez ikakvog reda. Zena sa kolicima sa detetom uopste ne moze da prodje, jer je niko ne propusta. Stajemo pored nje, i polako se priblizavamo, cekamo, cekamo...Taman smo stigli da prekoracimo crvenu liniju (da budemo neki 7-8 u redu), kada dve devojke sa saltera ustaju stavljaju table "closed", i uzimaju kafu. Piju kafu pred nama, popravljaju sminku, nervoza u redovima raste. Jedan tip ispred nas udara na staklo saltera i poziva ih da se vrate da rade, a one odmahuju rukom i uzimaju ogledalca.

Kada negodovanje u redu postane preveliko, ustaju da ne bodu toliko oci, i staju malko dalje, i dalje umacu cajne kolutice u kafu, i caskaju o necemo veoma smesnom, gledajuci napolje, kroz nas. Svi iz nasih redova se preusmeravaju na preostala dva saltera, od kojih samo jedan aktivno radi. Nama debelo curi vreme, guzva sve veca, ljudi raznoliki - od britanskih turista kojima kisa ne smeta, ali se ne snalaze u tom gurkanju i svaki cas namestaju nove verzije iznenadjenih lica i izraza, preko poslovnih ljudi koji deluju kao da ovo rade svaki dan pa se ne trude se mnogo da brzo prodju, evidentno vec spremajuci izgovor u rangu naseg "bila je guzva u saobracaju", do sirovih, nervoznih tipova koji dizu tenziju svima okolo, glasno negodojuci, lupajuci i pozivajuci granicne radnike da se vrate na posao - dizu tenziju u celom redu, i svi pomalo postaju nervozni. 

Granicne sluzbenice konacno se vracaju na svoja mesta, uz obavezno prevrtanje ocima, i igrom slucaja, bas na salteru pored kog smo mi - brzo dajemo pasose i papirice, jos brze ih uzimamo, kada ih nam za 30 sekundi vrati i izvlacimo se jedva iz gungule. Brzim korakom idemo ka drugoj strani ulice, gde cujemo da za nama vice drugi granicni sluzbenik. Okreceo se, samo da bi nas pitao: jeste li uzele vize? "Jesmo", "Sigurno?" "Da" "Ajde, ajde onda idite" - porucuje nam glasno preko cele ulice, odmahujuci rukom da se sklonimo.

Vremena za Severnu Lefkosiu vise nemamo....mozda u povratku, razmisljamo. Ali, treba nam hitno bankomat, kao i turisticke informacije, ne bismo li dobile karte severnog Kipra. Iako u svim vodicima pise da su informacije odmah kod granice "samo se spustite ulicom dalje" - mi ih ne nalazimo,... Ulecemo u pijacni deo, naziremo banku i upucujemo se pravo ka njoj. Ekspozitura se delimicno renovira, ali bankomat radi. Medjutim, nema oznake koje kartice prima, a vrata su otvorena, i izunutra nas posmatraju sluzbenici, ocigledno zabavljeni nasom uzurbanoscu. Dok se drugarica mota oko bankomata, ja ulazim i pitam ih za kurs evra, radno vreme, turisticke informacije. Salterska sluzbenica ne govori najbolje engleski, ali njen kolega govori dobro. Ona se okrece svaki cas ka njemu, da ga pita za poneku dodatnu rec i on joj odgovara, ali se ne ukljucuje u razgovor sa mnom.

Dok cekam drugaricu na ulazu, pored mene prolazi zena potpuno zabradjena, dolazi odnekuda sa pijace pored, i nosi posluzavnik sa 6-7 soljica turske kafe i casa vode. Neobicna je, jer sve njene marame su jako crvene boje, kao i haljina. Dok pokusavam da odgonetnem odakle dolazi njena odeca, ona na svaki slater spusta po jednu casu vode i soljicu kafe. Izgleda kao da to radi svakog jutra. Fina sluzbenica koja slabo govori engleski me vidi da gledam sa ulaza, i poziva me da im se pridruzim na kafi  Jako je slatka, i cak i ja koja ne volim preterano caskanja na putovanjima sam u iskusenju da stanem uz salter i popijem tu kafu. Par radnika koji renovira deo ekspoziture vec zauzima mesto...i ja joj se nasmesim i odbijem uz zaljenje - jednostavno nemamo vremena.

Drugarica je otkrila da bankomat ne prima njene kartice, i fina devojka koja slabo govori engleski nas izvodi na ulicu i pokazuje put do bankomata na kome primaju sve kartice. Strcavamo se do njega, podizemo 200TYL i kako nismo nasli turisticke informacije, resavamo da ne gubimo vreme, i odokativno hvatamo pravac severozapada, ne bi li stigli do Kyrenia gate - tacke od kojih dolusi voze od Lefkosie do Kyrenie. 

Ulicice su krivudave u gornjem delu severne lefkosie i oko pijace, pa stalno skrecemo sa pravca. Ljubazni ljudi nam pokazuju pravac, i za nekih 20 minuta mi stizemo da utrcimo u Dolmus koji je vec krenuo.

20 minuta voznje od Lefkosie do Kyrenie u punom dolmusu kosta 5 TYL, ili 2 Eur.

U Kyreniu stizemo po pljusku. Potoci se slivaju uz ivicnjake i po ulicama. Ipak, vozac ne zeli da saceka da prodje par minuta, hoce da ide nazad, i mi svi istrcavamo iz dolmusa i trazimo sklonista pod slabim uskim nadstresnicama okolnih lokala. Svuda je guzva, ali ljudi se sabijaju, prave nam mesta. Opet ponavljamo "bitno je da nema vetra". To nam je postalo nesto kao mantra tokom putovanja.

Kako je pljusak oslabio krecemo da istrazujemo. Cilj naseg dolaska na severni Kipar je bio Zamak Sv. Hilariona, velicanstveno utvrdjenje koje sam zelela godinama unazad da obidjem, jedinstveni primer Vizantijske arhitekture - ne toliko ocuvan kao neki, ali magican i mistican, na jednom od vrhova planine iznad Kyrenie. Medjutim, do njega se ide taksijem koji nije jeftin, a zatim nas ceka uspon pesaka. Ako je kisa i vetar okolo - prakticno je nemoguce uspeti se, i dzabe bi smo placale prevoz. Ujedn smo zelele da obidjemo i Belapais, divne rusevine gotickog manastira, na nekoliko kilmoetara od Kyrenie. 

Dok razmisljamo sta da radimo, nalecemo na turisticke informacije. Ulazimo unutra, gde dve devojke uz obaveznu kaficu i smeh jedva prekidaju razgovor, ali nam daju sve informacije precizno i jasno - a uz to dobijamo i sve mape koje imaju One nam ne savetuju da idemo u zamak Sv. Hilariona danas - kazu moze da bude opasno.

Snuzdene krecemo u krug oko Kirenijske tvrdjave, koja je i sama velicanstvena na svoj nacin. Svakako mnogo veca i impozatnija od svih na juznom Kipru (Paphos, Limasol, Larnaca). Ulazimo u nju, bez blama kupujuci studentske ulaznice, koje su tri puta jeftinije od redovnih (redvna cena 12 TYL ili 4.5 Eur, studentska 4,5 TYL ili 1.5 Eur). Niko nam ne trazi indekse ili kartice. Ali ponude nam da ostavimo rance na blagajni dok istrazujemo zamak. Imam neku ideju u glavi da treba da se presvucem kada se nadjem na suvom i kada sunce ponovo izadje, pa ne zelim da se odvajam od ranca za sada... Obilazak nam oduzima vise od sata vremena. Ja bih ostala i mnogo duze - Severni Kiprani su se mnogo vise potrudili oko toga da urede turisticke atrakcije od juznih - legende su ispisane na zidovima i tablama, vostane figure ubacene da docaraju neke slike, muzej sadrzi impozantne eksponate, istorija je detaljno (i zaista prilicno realno) ispisana. Uvek citam lokalne izvode iz istorije, jer me zabavlja kako se podaci steluju u hodu. Ali ovde su zaista solidno opisali desavanja. Proporcinalno mesta je dato hriscanstvu - i iako neke price jesu ekstremizovane (odabrane najmracnije varijante) - ipak nisu preterane, i moguce ih prpisati teznji da se podstakne masta i interesovanja turista.

Pogled sa Kirenijske tvrdjave je lep, setnja po svim bedemima u krug je moguca. Ima pasa lutalica na koje niko ne obraca paznju, koji trce uz turiste i deluju prilicno uhranjeno

U muzeju nalecemo na prve Srbe na Kipru - ni manje ni vise nego pripadnike Ujedinjenih Nacija Imaju slobdan dan i prave izlete po ostrvu. Tog jutra su vec bili do zamka Sv. Hilariona, i kada ih pitamo "da li vredi", dobijamo jednoglasno odusevljeno "vredi!" Vade fotoaparate, listju slike...razmenjujem pogled sa drugaricom, i vec vidimo da je presudjeno - idemo, pa sta bude!

Izlazimo, i dok kisica ponovo rominja, sedamo da popijemo kafu - kada nas pitaju "koju?" zagledamo se i vec kroz smeh odgvaramo "vasu". Pitanje cija je koja kafa na Kipru je vrlo ozbiljno, i moze vam doneto dodatne poene ako potrefite kako je orijetisan onaj koji vas je istom ponudio

Kyrenia je veliki grad, ima luku, i divnu sredjene kamene ulicice oko nje i oko zamka. Puno restorana, po dosta jakim cenama nude razne varijante paketa ruckova i pica. Vina koja sam videla da nude uglavnom su sa juznog Kipra. Plaze su dalje od grada, kao i  vecina hotela. 

Razvijamo kartu Kyrenie, trazimo najblize taksi stanice, i kako se kisa malo smiri, krecemo ka jednoj od njih - odmah iznad Kyrenia Zamka. Dok prilazimo, jedan taksista mi nudi taksi, i dok drugarica ide da kupi grickalice - ja pregovaram sa njim oko cena.

Regularne cene su sledece: 20TYL od Kyrenie do Belapaisa i isto toliko nazad. 100TYL od Belapaisa/Kyrenie do Hilariona, cekanje 1 sat i povratak nazad. Kod Belapaisa postoji taksi stanica i od nje se obicno ide nezavisno. Mi za celi izlet imamo oko 5 sati vremena, i ne zelimo da ga gubimo na nova pregovaranja, ali vazno nam je da se na zamku zadrzimo duze, nekih 2 sata, kao i da se ne pravi problem ako pocne kisa, pa moramo da sacekamo u nekom trenutku jos pola sata da prodje. 

Relativno lako se dogovorimo:

Odvesce nas i do jednog i do drugog mesta, usput cemo se dogovoriti kojim redom, zavisno od toga kako se bude kretao veliki olujni oblak koji se vec nadneo nad Kyrenia Luku. I na jednom i na drugom mestu ce nas sacekati koliko zelimo, nije problem i ako potorsimo i vise od dva sata na usponu, a vratice nas na stanicu Dolmusa za Lefkosiu u povratku. Ukupna cena 120 TYL ili oko 40 Eur. Jasno je da smo mogle da prodjemo i jeftinije, ali on je bio jedini taksi na toj stanici, pa bi smo morali da trazimo dalje, a i dopao mi se - jednostavan, praktican. Ne govori najbolje engleski, ali sasvim dovoljno. 

Edited April 13, 2015 by Hermesa

[Hermesa]

Prvobitna ideja je bila da u Kyreniji ostanemo par dana, i da pesaka odemo do Belapaisa, pa i do zamka Sv. Hilariona. Njegov vrh se nalazi na oko 780m nadmorske visine, i cinilo nam se kao fina pesacka tura. Medjutim, to nije moguce, jer put do Sv. Hilariona vodi kroz vojnu bazu, i tu je zabranjeno zaustavljanje i pešačenje. Autobusa i dolmuša takođe nema, pa je zapravo jedina opcija taxi. Dobra strana je sto ako ide cetvoro ljudi, to moze da ispadne veoma povoljno - 10/12 Eur po osobi. 

Ono što može da se desi usput, i čega smo se mi pribojavali zbog ograničenog vremena je da kada se dođe do vojnog poseda u toku budu vojne vežbe, kada se put zatvara na oko pola sata, i ne može se ništa drugo do da se zastane i sačeka da vežbe prođu. 

Krenuli smo pravo ka Hilarionu iz Kyrenie, voznja traje oko 25 min. Nije nas zadesilo zaustavljanje ni u jednom pravcu. 

Jos u voznji iza jedne krivine otvorio se prvi pogled na zamak Hilarion. Velicanstven, mistican, prostire se obroncima celog brda, sa vrhovima u magli i oblacima tog dana. Nisam nigde na internetu naisla na sliku iz tog ugla, a nije bilo moguce ni uslikati, jer mesto sa kog se pruza taj pogled pripada vojsci, i zaustavljanje nije moguce.

Vozac staje kod ulaza, pokazuje nam na jedini kafic u okruzenju i kaze da ce nas tu sacekati. Odusevljeno ulazimo, placamo karte i krecemo uzbrdo. Utvrdjenje ima tri dela, donji je slican svim nasim balkanskim utvrdjenjima, dosta razrusen, ali ogroman i moguce je nazreti rasporede prostorija, dvorista, stala...Imala sam ideju da treba malo istražiti taj deo, ali povukao nas je pogled na gornje delove zamka, i krecemo odmah uzbrdo. Relativno brzo se ulazi u drugi deo, koji je sav u lavirintima prostorija i hodnika, sa bezbroj vidikovaca sa kojih se pruza pogled daleko u svim pravcima. Za oko 50 minuta prosle smo skoro sve prostorije, bez mnogo zadrzavanja, osim za slikanja. Nije guzva, ima svega nekoliko ljudi pa je sve prolazno i svuda se mogu praviti odlicne fotke. Klizavo je, ne uvek najbolje obezbedjeno (svakako u Evropi ne bi lako prosle metalne ogradice kao sredstvo obezbedjenja), ali beskrajno zanimljivo. Ocuvani su kameni lukovi prozora i vrata, stara crkva, kuhinja, prostorije za razlicite svrhe, bezbroj terasa. Zidovi se nastavljaju na stene, hodnici na udubljenja u stenama, perfektno isprepletani. Vidi se da je gradjeno iz etapa, a raspored prostorija menjan.

Vec je proslo sat vremena, i krecemo na gore, pravo u oblak do najviših delova planine - zamka  - rezervisanih za kraljevske prostorije. Uspon je uz klizave, kamene stepenice, sa metalnim dograđenim rukodržačima. Kako idemo sa sve rancima, nije uopste lako, i hvatamo sebe kako nam prija sto je kisa pocela ponovo da pada. Samo kazemo "barem ne duva", i nastavljamo

Na kraju stepenica ulazimo u oblak na vrhu planine, i gotovo nista vise se ne vidi. Novim stepenicama se spustamo u ono sto je nekada bila unutrasnjost zamka, i tu se stvarna magija Hilariona otvara pred nama: zasticen od olujnih vetrova nalazi se centralan deo, sav zelen, sa par cetinara nekako izraslih tokom proteklih vekova izmedju stena i zidina, i travom ispod njih. Pramici magle i oblaka promicu kroz taj divlji vrt stvarajuci osecanje misticnog i vanvremenskog. Spoljasnje zidine su ocuvane, sa velicanstvenim lukovima iza kojih se tog dana ne vidi nista osim guste svetle magle, koja baca cudne odbleske po vrtu. Nalazimo se na vrhu stene, u zamku starom 10 vekova, a osecanje je kao da smo konacno kod kuce. Mirno je, nema ljudi, misticno, u kombinaciji tamno zelene boje cetinara i bele boje stena i zidina okolo. Nema vetra, ikako se cuje kako glasno huce okolo. Toplije je nego izvan zidina, i prosto vuce da se ostane jos malo, i jos malo, i jos...

Jos iznad nalazi se vrh zamka i princevske prostorije - koje vec zaista ostavljaju utisak da prkose gravitaciji. Dok se krecemo najvisim bedemom, vetar ozbiljno udara, i krecemo se jako pazljivo i sporo. Na najvisem vrhu je platforma koja toga dana deluje sablasno, jer izgleda kao da leti  na magli -  ne vide se celicne osnove na koje je naslonjena. Na njoj stoji figura vojnika kome na stitu pise "cestitamo, uspeli ste se na najvisi vrh zamka Sv. Hilariona". Dok sedimo pored njega, ne usudjujuci se da predjemo na drugi kraj platforme - cujemo da nas neko daleko odozdo doziva na spikerfon: "please, come down, storm is coming!...please come down, storm is coming". Zagledamo se i pitamo da li je to nama upuceno, ali nikoga nismo videle jos od kada smo krenule da istrazujemo misticni vrt. Shvatamo da misle na nas, i  naglo nam skace adrenalin - u jednom skoku vec smo na vrhu stepenica, silazimo ka dole, i ne uspevamo da odolimo da napravimo jos par fotki. Na drugom nivou zamka vec pada ozbiljna kisa, i shvatamo da nema zive duse vise okolo. Vetar je sve jaci.

Odjednom zacujemo praske, osetimo detonacije, i zastanemo - zagledamo se. Provirimo kroz lukove zamka, i vidimo ispod njega u predelu vojne baze crveno-zute odbleske eksplozija. Vojne vezbe su pocele, i vide se cak i sitni vojnici okolo. Nije prijatan prizor, ali bar nije previse blizu...

Za brzinsko silazenje kroz sva tri novoa treba nam oko 15-20 minuta, i dok dodjemo do ulaza skroz smo mokre. Vozac je vec u kolima, ali ga zamolimo da udjemo u kafic i ugrejemo se malo pre polaska. Pristaje, i provodimo jos pola sata do prestanka kise u razgovoru sa njim.

Odatle se spustamo do Belapaisa. Gotika na Kipru, koja svojim supljim lukovima prkosi gravitaciji, i izaziva divljenje. Lepo uređeno, malo mesto, sa crkvkom, prvobtno katolickom, zatim pravoslavnom, a danas uredjeno kao neki polu-muzej. Cudno je setati pravoslavnom crkvom u kojoj nema nikakvog tabua - sve je izlozeno da se turisti upoznaju sa pravoslavnim obicajima, nekako demistifikovano i praznjikavo. Nema mirisa tamjana, nema atmosfere crkve, vec samo serija kandila da se vidi kakve razlike postoje, serija ikona nasumicno poredjanih tamo gde bi trebalo da bude oltar, nekoliko stolica u kojima se moze slikati, i na plafonu divni stari gotski lukovi. Rezbareni delovi su divni, ali su samo eksponati, nemaju nikakvu drugu vrednost, i to je skroz zbunjujuce.

I pogled sa Belapaisa je divan, ali posle Sv. Hilariona sve deluje manje upecatljivo.

Ulaz u Sv. Hilarion je 12 TYL, Belapais (cini mi se ) 9TYL (4.3 Eur, 3.2 Eur).

Oko Belapaisa je divno malo mestasce, male ulicice, kamene zgradice, restorancici, fina lepa atmosfera. Realno, moze se praviti izlet i samo do njega, i provesti lepo vreme.

Nas vozac Ismail nas vozi do stanice Dolmusa, kisa opet pljusti, pa se samo pozdravljamo i pretrcavamo. On juri dalje, jer su ga vec zvali neki rusi da ih preveze, ali on je hteo da ispostuje nas i da nas pusti da istrazujemo koliko zelimo, kako smo se dogovorili. Ostavlja nam za kraj vizit kartu, i kaze "slobodno mozemo se dogovoriti i sms-om, bilo gde na severnom kipru mogu da vas odvezem". Zahvaljujemo se. Ismail se zaista pokazao kao odlican i fer vodic. Prilicno realno i racionalno stanoviste ima, kako u vezi svakodnevnih stvari, tako i u vezi vaznijih stvari. Odabrao je da bude vozac jer nije zeleo da se bavi Kazino i kockom koja tu na severu nosi najvise para. Kako on kaze: "novac se kod nas zaradjuje u tri branse: u vojsci i u kocki mnogo, u prosveti/obrazovanju manje ali dosta. Ja nisam bio za prosvetu, nisam za školu - a sa vojskom i kockom nisam želeo da se bavim". Poljoprivreda ne postoji na severnom Kipru. Žali se kako su ljudi lenji, i ne žele da rade, kaže da jedino rade Turci koji su došli sa kopna, Kiprani ne rade uopšte, i samo gledaju kako da uzmu što više novca ne radeci nista

Ima dosta stalnih musterija medju rusima, posebno zenskim delom, kaze da nema predrasuda,  svi zive kako zele - a on kada ga pozovu u pola noci da dodje negde po njih, nikada ne pita gde su bile i pta su radile, nego gleda da ih preveze što pre i bolje Ne prica puno, ne pita puno, ali kada odgovara na pitanja trudi se da bude sto realnije i sa vise strana posmatrano. Kaže da ako je čovek fer prema drugima, i oni će biti prema njemu. Skroman, posten, strpljiv i pre svega, smiren - stvarno je ostavio lep utisak na nas.

U nastavku od Kyrenie krecemo dolmusem u 17h ka Lefkosiii. Medjutim, nismo uracunale da je Lefkosia ipak i njima glavni grad, i da je ogromna guzva na prilazima, posebno petkom u to vreme. Vucemo se ulicama kroz saobracajnu guzvu, a vreme prolazi. Nama je poslednji autobus po praznicnom redu voznje za Famagustu iz Juznog dela Kipra u 18 i 30. U pet do 18h konacno izlazimo iz Dolmusa, i po kisi krecemo da trcimo ka granici. I dalje nemamo kartu, ali pokusavao da naciljamo ka jugu, i usput pitamo ljude. Na pijaci se za trenutak pogubimo, ali par britanskih penzionera nam kaze "hajdete vi deco sa nama". Krenule bi mi sa njima, ali su spoooori, a nama vreme odmice. Pokazuju nam pravac, mi dotrcavamo do granice, severni deo brzo prelazimo, nema guzve, cekale smo 2-3 minuta da zavrse ljudi pre nas u redu. Jos dok drugarica ceka pasose za nazad, ja trcim na juznu granicu da zauzmem mesto u redu, jer vidim gomilu. Ispred nas Filipinci koje ispituju i preispituju, dok mi cupkamo sa strane. Kada su konacno zvarsili, objasnjavamo koliko zurimo i zasto, a granicar na brzinu zavrsi sa pasosima, pokaze nam precicu do stanice, vikne "good luck, happy holidays!" masuci nam. Trcale smo sa sve rancima kroz Nikoziju, pljusak opet poceo. Ne ostaje nam se u Nikoziji preko noci, imamo planove za sutra....Ljudi ljubazni, kada vide da stojimo na raskrsnici izlaze iz radnje da nas pitaju sta trazimo. Pet minuta pred polazak autobusa stizemo na stanicu, i nastavljamo dalje...

Ukupno od jedne do druge strane stare Nikozije sa granicnim prelazima na sred presle smo za 30 minuta, i cini mi se da tesko da moze brze od toga, a da bi realno vreme bilo 60 minuta.

Kada smo planirale put, zelela sam jako da posetim i Kantaru i jos neke zamke severnog Kipra. Medjutim, Sv. Hilarion je bio na prvom mestu, a na zalost nije bilo vremena i resursa za druge. Nije bilo ni dovoljno informacija po internetu da bi se isplaniralo unapred.

Hoteli na Severnom Kipru su skuplji nego na juznom, pa ako neko hoce da prodje jeftinije, nije zgodno spavati na Severnom.

Karticu Ismaila cemo svakako sacuvati za sledeci put, a ako neko zeli da se organnizuje unapred sa njim za svoje obilaske, mogu mu proslediti kontakte.

Nama dvema ovo je bio divan prvi susret sa severnim Kiprom, i raduje me jako sto sam zamak Hilarion videla bas u ovom svetlu, maglovitom i misticcnom, jer nikada ne bih ni pokusala da namerno ciljam lose vreme na Kipru
 

[Duya]

Hvala, uživao sam!

[Kokosanceros]

Ja bih kratko rekao da je ovo suština ovog foruma...

[Dragance]

Lepo sto ste se potrudili i podelili ovo sa nama, verujem da ce mnogima biti od koristi. 

Samo jedna mala zamerka u vezi odrednice "Juzni Kipar", za koju nisam siguran da uopste postoji. Mislim, naravno da je jasno o cemu se radi, ali, koliko znam, postoje Kipar i Severni Kipar, ili "Okupirana teritorija Severnog Kipra", naziv na kom insistiraju grcki Kiprani. Doduse, moguce da ga turski Kiprani tako zovu, ispravi me ako gresim.

[Hermesa]

Mislim da si vrloverovatno potpuno u pravu

Ja sam sve vreme Kipar gledala kao jednu celinu, sa tri osnovne anticke tacke, i dve srednjevekovne linije odbrane sa po tri zamka, pa mi to sto je podeljen doslo nesto kao usputna informacija Kada kazem Kipar - mislim na ceo Kipar, a ne na juzni, pa osecam potrebu da naglasim kada govorim samo o juznom.

Pa, eto - izvinjavam se na politickoj nekorektnosti, posledica su moje vezanosti za prethodne vekove, nikako nepostovanja njihovih politickih/nacionalnih/geografskih integriteta.

Kiprani sa Severnog/Okupiranog Kipra su uglavnom koristili odrednice "tamo", "sa one strane" i slicno, nisu davali imena.

[Dragance]

Nema potrebe za izvinjavanjem, sigurno da nisi imala nameru da time uvredis bilo koga. Niti sam ja to doziveo licno    Bilo bi mi zanimljivo saznanje da mozda turski Kiprani nazivaju tako "grcki" deo Kipra, jer nisam toliko spartao po Severnom Kipru koliko vi. 

Recimo, nas su par puta grcki Kiprani sa blagom dozom prekora ispravljali kad bismo u neformalnom razgovoru samo rekli Severni Kipar, insistirajuci na nazivu "Okupirana teritorija Severnog Kipra".

[LadyJelena89]

na obe strane Kipra ljudi se ponasaju kao da 's one strane' zivi Satana licno, ili u najboljem slucaju neko kanibalsko pleme...

cak i Turistickim centrima su odbijali da nam daju informacije koje se ticu 'one strane"

[jubix]

Kako doći sa aerodroma Lefkosa do centra Nikozije, odnosno do granice, imaju li neki dolmusi ili je taxi jedina opcija?

[Hermesa]

Imas Autobus, koji ide po nekom redu voznje, koji se razlikuje u zavisnosti od sezone, kosta nekoliko evrica. 

Guglaj Kibhas Ercan Airport, naci ces sve informacije

[alijabaj]

Evo da malo aktuelizujemo ovu temu, nadam se da je još neki prate.

Imam bosanski pasoš (znači isti je režim ko srbijanski, makedonski itd) i citajuci po internetu ispada da je nocna mora preci sa sjevernog na juzni kipar. Citajuci ranije postove ovdje ipak zvuci malo ohrabrujuce.

Znaci treba da letimo iz istanbula gdje je povratna za Ercan (Lefkosu) 36 eura, što je prepovoljno i onda da se prebacimo na juzni dio kipra. Je li ima problema pošto nismo EU državljani i ulazimo na 'ilegalni prijelaz' na Kipar? Ima li neko jos novijih iskustava, osim ovih gore?

 

Hvala

[stevancelinac]

Ja sam bio 2012 sa BiH pasošem na Kipru, msm da se ništa nije značajno promijenilo u međuvremenu. Ukoliko uđeš na sjeverni Kipar (jedino moguće iz Turske), ne možeš preći u grčki dio tj možeš samo biti na sjevernom dijelu ostrva i moraš se vratiti preko Turske. Ako uđeš u grčki dio, dakle imaš ulazni pečat međunarodnog aerodroma u Larnaki, možeš se slobodno kretati po cijelom ostrvu, prelazak je manje više opušten. 

[alijabaj]

Nadat se da se nesto promjenilo. Pitacu u konzulatu. Hvala

[pedjalon]

Promenilo se u toliko što su kontrole na prelazu veće.

Prelazio 2014, 2015 i 2016g.