Followers 0

Šinobus i ja

32 posts in this topic

sinobus-thumb.jpgKad u Melencima zazvoni jednom, to znači da je kod Kumana, i uskoro stiže. Sedimo na ogradi, brat i ja, u bermudama, i ližemo sladoled, u senci nekih kestena, čini mi se, i čekamo, važni i srećni jer dolazi šinobus...


Autor: Nataša Gološin (golosina)




Pročitajte ceo tekst

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mora biti da je kesten...verovatno obavezni inventar svake stanice  :D

Hvala na tekstu, jer mene licno mnoge uspomene vezuju za sinobus.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vrsac - Bela Crkva odlasci na kampovanje su bili šinobusom. Sada više nema te linije a mislim i da ni pruge nema... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Divan tekst, podseca na ne tako davne momente i prostore. Cesto sam se vozila na relaciji Pancevo-Zrenjanin i presedala u Orlovatu za Novi Sad. Nisam toliko nostalgicna za tim sinobusom, vise za svojoj mladoscu i bezbriznoscu, he. Cujem da sada ucenicima prvih razreda nase osnovne skole organizuju voznju sinobusom na relaciji Kovacica-Uzdin (10tak km), jer deca nemaju pojma sta je to sinobus i kako je voziti se njime. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Priče koje bih mogao da ispričam o putovanju šinobusom tih osamdesetih godina su takve da više ni ja u njih ne verujem. Poput putovanja za Beograd uz dve zamene šinobusa, što je dovelo do toga da uhvatim poslednji bus 16 do Karaburme, a što je značilo da sam te večeri imao mnogo sreće.

Ili ono kad sam zaspao na putu kući kao (prilično često) jedini putnik od Novog Miloševa do Kikinde, nisu me primetili, pa sam se probudio u garaži za šinobuse.

Ili ono kad sam poneo fotolaboratoriju iz Kikinde da vratim rođaku baš one zimske večeri kad je šinobus nadomak Kikinde pregazio trojicu pijanih, pa sam odustao od putovanja tako što sam preneo studentsku torbetinu i fotolaboratoriju preko njive sa pola metra snega dok nisam izašao na put, pa putem još kilometar do najbliže portirnice, odakle sma pozvao kući da dođu po mene.

No, verovatno najveća ikonografija šinobusa koju pamtim: petak, 14:10, šinobus od četiri vagona, valjda jedini takav u toku nedelje (inače su dva vagona – prva kola su sa mašinovođom, druga se kontrolišu daljinski); zadnja dva vagona idu samo četvrt puta, do Kovačice, a tu su baš zato što petkom u 14:10 gomila zuski ide kući posle nedelje provedene na kućnim poslovima po Beogradu. Nije vredelo objašnjavati im da idu u treća ili četvrta kola: one su MORALE da uđu u prva kola. Guranje zbog gužve je bilo epsko (u našem društvu, uvek smo se dogovarali koja dvojica trče da zauzumu dva reda, dok ostali unose njihove torbe), a najbolje bi bilo kad se dve zuske zaglave guzicama u vratima, pa ni napred ni nazad. Eh, najpre smo išli kontra-merom: pravac treći vagon, pa u Kovačici presednemo u prvi. Ali, to je previše treslo, pa smo skontali da u šinobus treba ulaziti sleva, a ne zdesna... I tako, vremenom smo razvijali sve preciznije tehnike putovanja šinobusom (:

Nisam putovao šinobusom od onda, evo skoro 25 godina... Boga pitaj i da li postoje redovni šinobusi od Kikinde do Pančeva (skratili su putanju – od Pančeva do Beograda ide prigradski voz). I sad mi pade na pamet: kad dođe proleće, mogao bih da odvojim ceo jedan dan za foto-avanturu, ama bar do stanice Zrenjanin Fabrika, pa nazad kući. Šta je to, samo dva sata vožnje... U jednom smeru. Ako bih išao kolima, u dva sata bi mogli da stanu i putevi u oba smera i kafa negde usput ((:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam prošle godine imao sreće ponovo da putujem šinobusom, od Kikinde do Žombolja, ali taj šinobus je nešto mnogo brzo išao, možda čak 60 km/h! Tako da nije bilo ko u dobrim starim danima ;D

iz šinobusa od Sombora do Vrbasa. To je prava stvar, kad vidiš banderu ispred a minut kasnije je još uvek nismo prošli!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ех, Банат... једном ЗР-БГ, више пута ЗР-Сечањ, једном Кикинда - Зрењанин... на станици око 50 људи чека шинобус кога нема, после 4 сата чекања, јер нисам имао где друго, изгледа једини, сам улазим. Нити ми је ко тражио карту нити било шта :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Priče koje bih mogao da ispričam o putovanju šinobusom tih osamdesetih godina su takve da više ni ja u njih ne verujem. Poput putovanja za Beograd uz dve zamene šinobusa, što je dovelo do toga da uhvatim poslednji bus 16 do Karaburme, a što je značilo da sam te večeri imao mnogo sreće.

Ili ono kad sam zaspao na putu kući kao (prilično često) jedini putnik od Novog Miloševa do Kikinde, nisu me primetili, pa sam se probudio u garaži za šinobuse.

Ili ono kad sam poneo fotolaboratoriju iz Kikinde da vratim rođaku baš one zimske večeri kad je šinobus nadomak Kikinde pregazio trojicu pijanih, pa sam odustao od putovanja tako što sam preneo studentsku torbetinu i fotolaboratoriju preko njive sa pola metra snega dok nisam izašao na put, pa putem još kilometar do najbliže portirnice, odakle sma pozvao kući da dođu po mene.

No, verovatno najveća ikonografija šinobusa koju pamtim: petak, 14:10, šinobus od četiri vagona, valjda jedini takav u toku nedelje (inače su dva vagona – prva kola su sa mašinovođom, druga se kontrolišu daljinski); zadnja dva vagona idu samo četvrt puta, do Kovačice, a tu su baš zato što petkom u 14:10 gomila zuski ide kući posle nedelje provedene na kućnim poslovima po Beogradu. Nije vredelo objašnjavati im da idu u treća ili četvrta kola: one su MORALE da uđu u prva kola. Guranje zbog gužve je bilo epsko (u našem društvu, uvek smo se dogovarali koja dvojica trče da zauzumu dva reda, dok ostali unose njihove torbe), a najbolje bi bilo kad se dve zuske zaglave guzicama u vratima, pa ni napred ni nazad. Eh, najpre smo išli kontra-merom: pravac treći vagon, pa u Kovačici presednemo u prvi. Ali, to je previše treslo, pa smo skontali da u šinobus treba ulaziti sleva, a ne zdesna... I tako, vremenom smo razvijali sve preciznije tehnike putovanja šinobusom (:

Nisam putovao šinobusom od onda, evo skoro 25 godina... Boga pitaj i da li postoje redovni šinobusi od Kikinde do Pančeva (skratili su putanju – od Pančeva do Beograda ide prigradski voz). I sad mi pade na pamet: kad dođe proleće, mogao bih da odvojim ceo jedan dan za foto-avanturu, ama bar do stanice Zrenjanin Fabrika, pa nazad kući. Šta je to, samo dva sata vožnje... U jednom smeru. Ako bih išao kolima, u dva sata bi mogli da stanu i putevi u oba smera i kafa negde usput ((:

Uuuu i ti pamtis mnogo (kao i ja)..mora biti da si isao onda u Milosevo na igranku ili u disko??? A uglavnom su izbijale tuce izmedju Milosevcana i Kikindjana, a sve oko zeleznicke stanice)...'bem ti voz....tri  i po godine sam ustajala u 4 sata da bih stigla u skolu...a onda "svanulo"..napravljen put...Ali volim sinobus..klanc,klanc....a od vozova nikako da uteknem...opet klanc,klanc do naturalizovane Zuske (moje cerke) ...tako da ne diraj mi Zuzane....a nemoj ni vozove (sinobuse)...jos uvek su mi neophodni! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

kako mi je legla prica.

Upravo smo se vratili od kumova iz Alibunara i prisecali se davne '93 kad smo  im na svadbu  isli sinobusom sa sve tortom. Bila je tolika guzva, a meni su zbog torte ustupili mesto. Neponovljivo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je šinobus (Sombor-Vrbas, taj sa snimka!) bio normalna stvar kad sam bio mali i nije mi bilo pravo kad sam drugarima iz Novog Sada objašnjavao da poslednjih 10 km puta do Kule prelazim šinobusom, a oni počeli da se smeju! Najviše sam voleo da sedim na kraju vagona i posmatram kako se glave svih putnika, bez izuzetka, klackaju gore-dole u istom ritmu, kao da svi učestvuju u nekoj bizarnoj ruralnoj koreografiji.

Inače, sa putovanja šinobusom KI - ZR u pamćenju mi je ostao momenat kad smo stali na rasksrnici pruge i puta, da propustimo automobile. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je šinobus (Sombor-Vrbas, taj sa snimka!) bio normalna stvar kad sam bio mali i nije mi bilo pravo kad sam drugarima iz Novog Sada objašnjavao da poslednjih 10 km puta do Kule prelazim šinobusom, a oni počeli da se smeju! Najviše sam voleo da sedim na kraju vagona i posmatram kako se glave svih putnika, bez izuzetka, klackaju gore-dole u istom ritmu, kao da svi učestvuju u nekoj bizarnoj ruralnoj koreografiji.

Inače, sa putovanja šinobusom KI - ZR u pamćenju mi je ostao momenat kad smo stali na rasksrnici pruge i puta, da propustimo automobile. :)

Ja ne znam o kom vremenu ti pricas o kom stajanju na raskrsnici,ali pretprosle godine kad su zemljoradnici blokirali puteve ,mm i ja smo od Beograda do Novog Sada dosli busom, pa vozom (opet moja "Avala") do Subotice i od Subotice šinobusom do Kikinde...e tu onda nastupa ono: Ide sinobus,pa stane,pa kao da nailazi na raskrsnicu sa pravom prvenstva pogleda levo,pogleda desno,pa klanc,klanc do stanice u koju je usao jedva se vukuci i stao i ni makac! Tako da sam ja friska "sinobus-putnica"

Inace tekst je sjajan, a najvise me raznezio deo o karti,kartonskoj,probusenoj ...potpuno mi je iscezla iz secanja...bas sam se raznezila! :cryy:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala vam svima na komentarima! Koliko uspomena iz šinobusa, baš ih je lepo podeliti :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zrenjanin - Novi Sad, dva ipo sata. Jeste da je rastojanje 45 kilometara, ali prugom je 96, jer iz Zrenjanina ide prvo na istok, pa na jug - Lazarevo, Orlovat/Toma Ševac/Perlez/Titel/Vilovo-Gardinovci/Lok/Šajkaš/Budisava/Kać/Rimski Šančevi/rasputnica Sajlovo, koja je severozapadno od Novog Sada, te još malo okola pa se u grad ulazi sa zapada.

U Orlovat Čekalištu nismo presedali, nego smo čekali pančevački šinobus da presedne iz njega ko hoće.

Ja sam jednom zaboravio da ponesem ključeve od stana, srećom ćale nas je otpratio do Zrenjanin Fabrike, i to kolima, pa je natenane otišao kući, završio kafu, i sačekao nas u Perlezu da mi da ključeve :).

Moje poslednje putovanje šinobusom je bilo čista smejurija. Krenuli mi pre dve godine za Segedin. Onaj bus što je kretao u 6 ujutro odavde a u 15 odande, prestao da radi početkom 2010. Odemo do Subotice, pa da vidimo. Tamo, buseva za preko nema više za taj dan, idu samo izjutra. Trk do železničke (ovde preskačem zapetljanciju sa kartama), uskočimo u šinobus i... čim je prošao prvu skretnicu van grada, šinobus pređe na jebitačnu brzinu od 20 km/č. Lepo sam video brzinomer. Ne sme brže, da se ne bi izvrnuo, tako je dobra pruga. Od održavanja, primećuje se da je neko prskao nekim glifosfatom pre nekog vremena, pa je korov na pruzi uveo, al' zato granje pored pruge češe prozore svaka dva-tri minuta. Bački Vinogradi će biti pohapšeni zbog lažnog predstavljanja: grožđa nigde, svud redovi jabuka. Do Horgoša je trebalo sat i nešto, i onda još pola sata da onaj pokupi pasoše, odnese ih u svoju sobu u stanici, isproverava i ispečatira, pa da ih vrati. Kolima bi to bilo 20 minuta sve skupa, u stvari nula, jer ne bismo ni išli do Subotice - iz Horgoša bismo pravo na granu. E, al doživljaj...

Zrenjanin Fabrika, izdanje 1968: http://i.minus.com/iH2OIBtiixI2h.jpg

Kartonska bušena karta: spreda, http://i.minus.com/iXvnZMeQiV0VK.jpg i straga http://i.minus.com/iEcqL1eSqCaFM.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

E, da, za spojene praznike smo uzimali povratnu Novi Sad - Elemir. Jer do Zrenjanina ima samo 96 kilometara, pa važi samo tri dana; preko 100km važi šest.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Треба организовати једно КПС путовање шинобусом :D Док читам ово, имам жељу да се провозам опет :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Obzirom da sam odrastao u neposrednoj blizini zeleznicke stanice u Mokrinu, prve igre iz detinjstva me vezuju za pentranje po vagonima i posmatranje teretnih vozova i sinobusa. Bilo mi je jasno kuda ide sinobus kad ide u smeru ka Kikindi, jer je pruga ide uz sam put, kojim sam cesto isao, ali onaj suprotan smer, kao dete, nikad nisam znao kuda vodi. Sve dok nas jednom vaspitacice u zabavistu nisu pokupile i odvele u voznju sinobusom do - Banatskog Arandjelova. Pruga ide samom linijom koja razdvaja tadasnju SFRJ i Rumuniju, stanica Valkanj, cesto spominjana u pricama moje baba-tetke je zapravo u Rumuniji, potom Vrbica, Podlokanj i na kraju Banatsko Arandjelovo, pa istim putem nazad...

Moja sledeca voznja sinobusom je bila negde 20 godina kasnije i ironicno, bila je pocetak mog prvog putovanja low cost aviokompanijom. Kikinda-Zombolj, voznja od 20ak minuta, stari dobar osecaj klackanja, devojka i ja jedini putnici. Na nedavno renoviranoj, ali pustoj, zeleznickoj stanici u Kikindi, improvizovana pasoska kontrola, pitaju nas gde idemo, kazemo u Italiju. Zamislite te zbunjene face carinika :) Ali, pozelese nam srecan put. U Zombolju, silazimo, izgubljeno hodamo po sinama, doziva nas neki cika, ispostavi se, carinik, kontrola pasosa, viza, peripetije, hoce pare, mi ne damo, prodjosmo... Dalje, opet nekim vozilom, rekao bih isto sinobusom do Temisvara...

I uvek mi se javi neka seta kad spomenem vozove i sinobuse, jer, nazalost, danas ih u mom selu vise nema. Zeleznicka stanica u Mokrinu je zapustena, vozovi ne prolaze, pruga zarasla u korov. A nekada je i Orijent ekspres prolazio Mokrinom... Moji roditelji su, npr, 70-ih godina po 4 godine isli u srednju skolu u Kikindu sinobusima. Svi su putovali sinobusima... I nikad mi nije jasno zasto u ravnoj i pitomoj Vojvodini ima sve manje vozova, pruge propadaju, a po nekim gudurama probijaju tunele, prave neka ludila od mostova, samo da bi "provukli" prugu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Šinobus ? Ah, da, svirke u Novom Sadu sredinom devedesetih (koncerti godine, i još štošta), celonoćno blejanje po gradu, onda voz u pola sedam, sat čekanja u Rumi, pa šinobus za Šabac u devet i nešto, cela ekipa na spavanje, a ja na stop za Bogatić...

Pre par meseci kretoh sa ćerkom za Rumu (ustvari na radinački drum). Uspeo sam da dogovorim sa čika kondukterom da ubacimo bicikl u šinobus, ali ona nije htela da uđe, uplašila se, ne znam čega :|. Probaćemo opet kad otopli, malko je porasla u međuvremenu, moglo bi i da joj se svidi.

Nataša, hvala za priču. Naročito pohvaljujem početak, kasnije malo gubiš kvalitet.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sjajan tekst, bas lepo tece, dok sam ga citao imao sam utisak kao da sam se provozao, onako opusteno! Meni je taj sinobus uvek nekako izmicao, kad god sam se nameracio da idem njime, zapao sam u obican voz, koji je, eto, bas tog dana zamenjivao taj famozni srebrni vagon. Imao sam i zamisao da se napravi sinobus tour de Vojvodina (NS-Sombor-Subotica-Kikinda-Pancevo-Bg-NS) ali nikako da se to ostvari... No, posle ovog teksta, opet su se podigli duhovi, tako da bi valjalo pozuriti, dok ne ukinu i to malo sinobusa sto je ostalo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svaka čast na tekstu, Nataša! Šinobusi su super i romantični. Ovo drugo ste posebno uspeli da prenesete. Samo jednom sam se vozio njime, od Šapca do Rume. I bilo je baš tako kako ste rekli da je. Pust peron, šinobus u obliku bube, tri ili četiri putnika, ravnica, ravnica i ravnica i pivce da se uživa u sporoj i laganoj vožnji. :)

Hvala!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kontradiktorno je porediti šinobus koji se usporeno klacka po ravnici  sa  brzom brzinom AP ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Followers 0