Velika Juznoamericka avantura

[slobodanfm55]

2. dan  Utorak 05 feb. 2013

Drugi dan smo u Limi. Troclana ekipa je stigla i obilazi prirodne i kulturne znamenitosti peruanske prestonice. Jos sutra smo tu pa onda idemo na jug. Za Nascu i Areqipu, sto je

nekih 1025 km. Tu planiramo 2 - 3 dana kanjon Colco i pogled na kondore sa vrha kanjona.

Posle oga idemo u Cusco, Macu Picu i dalje.

pozdrav svim prijateljima kluba putnika Srbije.

Antonio, Nikola  i  Slobodan.

[Behemot]

Ako ste u Limi, sigurno cete navratiti do Mirafloresa.

Blizu parka Kenedi je hostel Beograd, koji drze Sasa i Sasa.

Navratite. Peku rakiju u dvoristu.

[slatkis]

Ako ste u Limi, sigurno cete navratiti do Mirafloresa.

Blizu parka Kenedi je hostel Beograd, koji drze Sasa i Sasa.

Navratite. Peku rakiju u dvoristu.

Pod obavezno navratiti na "čašicu" razgovora/pića. 

"Domaća" vapi i zove na degustaciju...tako da vrnite se 

[slobodanfm55]

4. dan cetvrtak 07 02 2013.g.

pozdrav za Sasu i Sasu iz Mirafloresa, nismo uspeli da vas pronadjemo. Pakujemo se i oko 14h palimo za Areqipu. Inace svako vece smo se muvali oko parka Kenedi u Mirafloresu i Berlin ilici. Videli smo se sa Sanjom iz Beograda i Derekom Mladenovicem ali nam nisu rekli

za vas. Ljudi mi smo u hostelu u Calle Colon 151 kod Craun Place za 27 sola sa doruckom

i krivo nam je sto Vama nismo ostavili za ta cetri dana neku kintu. Slabo se reklamirate.

Pozdrav Antonio, Nikolas i Sloba iz Panceva

[slobodanfm55]

MOLBA za sasu i Sasu iz Mirafloresa LIma (hostel Beograd)

Sutra smo u Arequipi, pa dalje kanjon Colco i Cusco pa Macu Picu

Zatim Juliaca, karneval u Punu i Copacabani pa u La Paz, Odatle Salari Uyuni, San pedro di Atacama pa Chile, Serena, Antofagasta, Valparaiso i Santijago, Mendoza, Cordoba, Rosario

pa Buenos Aires i Montevideo. Svaki savet bi nam dobrodosao po pitanju rute, smestaja, prezivljavanja i sl.

pozdrav jos jednom

[toncik]

Ako ste u Limi, sigurno cete navratiti do Mirafloresa.

Blizu parka Kenedi je hostel Beograd, koji drze Sasa i Sasa.

Navratite. Peku rakiju u dvoristu.

Koja vam je adresa,mi smo blizu Kenedija u hostelu "151 Guesthouse B&B" u ulici Calle Colon 151

Kako da vas nadjemo?

[slobodanfm55]

7. dan 10. feb. 2013

Posle par dana smucanja po Arequipi i visinskih priprema na 2330 m odosmo za Cusco. Ustvari mi smo vec u Cuscu. U Arequipi nadjosmo poslasticarnicu Mostar

ciji vlasnik ne zna srpski, nasli smo i kafe Split i turski restoran sa turetom koji zna naski, da ne verujes. U cuscu na 3400 m kisno i hladno. u 7 ujutru je 12 stepeni. Videcemo kasnije. Sad odosmo na dorucak pa malo odmora, jer smo sinoc krenuli iz Arequipe i posle 10 sati ljuljanja i cimanja nismo ko novi. Posle jurimo konekciju

za Macchu Picchu i jos neki dan ovde pa idemo na jezero Titikaka u Puno na karneval.

Voznja traje oko 10 sati sa kartom od oko 10 eura. Cene su stvarno smesne, nasa

ekspedicija od tri clana placa taksi gde god da krene po 1 euro po osobi.

Uz put srecemo i upoznajkemo mnogo ljudi po hostelima koji dolaze iz Argentine i Chilea sa pricom o veoma visokim cenama. Ovde hostele placamo oko 7 - 8 eura a

tamo su  10 - 12 eura i to losije kategorije. Prevoz busevima je isto dosta skuplji.

Recimo od Lime do Arequipe za 1023 km karta je 26 eura, dok bi od Calame do Valparaisa 1500 km kostalo oko 100 Eura. Videcemo sta je od toga tacno

pozdrav svim dugoprugasima, narocito oni koji nisu mogli da nam se pridruze

[slobodanfm55]

11 dan utorak 13 feb. 2013

Vec trci dan smo zakucani u Cuscu, nikako da odemo u Macchu Picchu. Odemo u agenciju i tazimo aranzman koji je oko 200 USD, Varijanta taxi colectivo do Oliante 80 km, zatim voz 44 km, ulaznica za park i nazad. Kazu nema danas nema sutra ,nego prekosutra. Zamolimo eda bolje pogledaju i nadju za sutra ali po drugoj vecoj ceni. OK pristanemo

i platimo i cekamo zakazani polazak za 04 h ujutru. U 22 h dolaze iz agencije i kazu ne radi voz zbog kisa, nadosla Urubamba i nije bezbedno. Ponude nov aranzman. 214 km mini busom opasnim i rizicnim putem 6 sati voznje do Hidro

Electrice pa odatle 2 sata pesaka kroz dzunglu do Aqu Calientesa i sve za 130 USD. Pristajemo na sve samo da vidimo

i to cudo, na kraju najnovija vest sutra krecemo prvobitnom varijantom u 04 h ujutru.

Posle toga ako dobri bog da idemo za Puno da vidimo jezero Titikaku, uzmemo vizu za Boliviju pa zab La Paza.

Tamo imamo vezu, Zanu Petkivic Rodrigez naseg konzula i njenog sina Igora koji nas cekaju i koji ce nam dosta pomoci

oko dalje realizacije puta. Inace ovde je jeftinoca, dobar trokrevetni hostel sa doruckom oko 8 eura, taxi po 1 eur po osobi da te vozi gde hoces. Kliopa 3 - 4 eura, ceo meni sa supom.  U La Pazu imamo bolji hostel  za  10 dolara.

pozdrav svima koji nas prate

[bee beep]

Pozdrav i vama. Drz' te se!

[oljica]

Vidim da se mučite da dođete do MP i sve se nadam da će vam ova treking ruta ipak ispasti dobro i da ćete na kraju zaboraviti sve ovo nerviranje od 5 dana. Nekada zapnemo za nešto i kad nam se neda a zapravo nam se ukazuje bolji način. Pa se nadam da je ovo jedn od tih momenata. Pozdrav i javite se opet.

[bam-bam]

ne brini, necete zazaliti zbog tolikog cima...jednom kad stignete na machu picchu, sve ostalo ce vam biti nevazno...

a i super je sto ste tamo u kisnoj sezoni, jer nece biti puno turista, tako da ce osecaj biti jos potpuniji....

[tara70]

javite se,  nadam se da ste uspeli posetiti machu picchu  ...sve najbolje vam želim

[toncik]

Slobodan malo snizava cene! Platili smo turu za Machu Pichu 230$ po osobi.Smestaj je oko 10eura,a rucak je bio 3-4 eu ali u Limi,ovde je vise para.Bus Cusco - Puno 60 sola (20eura) Bus Lima - Arequipa 90 sola (29eura) Bus Arequipa - Cusco 70 sola (22eura)

Cini se jeftino,ali ajte pitajte ga juce smo menjali po 50 evra,danas ostali na trecinu,a nista nismo kupili. E pa jbg.....nije jeftinoca.

Viza za Bolivija besplatna!! Stigli smo danas u Puno n ajezeru Titikaka.Danas bili u konzulat i cikica koji tamo radi pogleda papire i kaze za vas Makedonce i Srbe je besplatna,samo treba:

1.Popunjeni formulari koje smo dobili iz konzulata

2.Potvrda za zutu groznicu

3.Slika

4.Kopija pasosa

5.Kopija povratne avio karte

6.Potvrda rezervacije za smestaj u Boliviji

[slobodanfm55]

13. dan 15. feb. 2013

Osvanusmo na obalama jezera Titicaca u Punu na 3860 m visine. Pljusti kisa, stace valda ,ovde je tek 6 h.

Posle zastoja u Cuscu odosmo u Macu Picu, za 230 USD ali stvarno. Ustajanje u 3h, vratolomna dvocasovna voznja

kombijem do z. stanice Olianta. pesaka oko 1 km pa u 5h vozom za Aqua Calientes uz  zastrasujucu grmljavinu reke

urubambe. Odatle busom za oko pola sata uz serpentine i kroz maglu stzemo na cuveni Macchu Picchu nesto pre 9h.

. Sta da vam kazem kada se to ne moze recima opisati, potpun dozivljaj moguc je samo na licu mesta. Setamo polako kroz kompleks, zasajkujemo i samo sklocamo. Uz put se divimo punackoj  bakici od oko 80 godina koja se hrabro probija kroz vrleti Machua. Magla se polako dize i otvara nam velicanstveni podled na kompleks i okolinu. Vrhovi planina paraju nebo

i zaostale oblake, po kompleksu izmedju rusevina mile sitni mali ljudi i nema ih mnogo, mozda par stotina, sto i nije strasno

van sezone yu se sjati oko 1000 - 1500 turista a od aprila do jula, avgusta im ih i do 2500 svakoga dana. U dolini vijuga

reka Urubamba, a voz kao decja igracka puzi uskom dolinom uz sau reku. Sada se vide i kompletne serpentine kojima se

stize na vrh. Na brzinu nesto klopamo i biramo najbolje pozicije za fotke i uzivanje u nestvarnoj panorami. Oko 15h busom silazimo u selo Aqua calientes i pravimo fotke podivljale urubambe. Strahovitu grmljavinu i nestvarno valjanje

talasa se takodje ne moze opisati vec samo doziveti. Pokusavamo da zamislimo sta bi se desilo da nesto ili neko vozilo

upadne u zuto-braon maticu, posle stotinak metara ostali bi samo najsitniji delovi koji bi zqvrsili u Amazonu. Kako bi sredili utiske sedamo u jedan kafic kojih kao i restorana ima bezboj, da popijemo pice, jer do voza ima vise od sat. Posle toga mi na stanicu voza nema, a ni putnika par minuta do polaska,  shvatamo da smo na pogresnoj dolaznoj stanici.

Voz samo sto nije posao, panika sta ako ode voz, sta cemo onda da l u mutnu Urubambu ili pesaka nazad. Trcimo uz reku jedno par stotinas metara pa levo kroz neki trzni centar i dalje dolazimo pred veliku stanicu i utracavamo u vagon.

sreci nikad kraja, posle par minuta oko 19h  polazak i stizemo u hostel oko 23 h.   

Radi potpunujeg i celovitijeg uvida, malo retrospektive. Opet moram da se vratim na Cuscu gde zamoalo nismo pustili korenje. Prelep gradic od oko 150.000 dusa, mozda najlepsi u Peruu. Za njega dovoljan je jedan dan a mi za cetiri nema mesta i rupe gde se nismo zavukli tako da smo zadovoljni. Hostel u centru, veliki lep i pristojan, siguran pre svega. Spavanje sa doruckom je oko 9 eura. Puno omladine iz celog sveta, opustena atmosfera i zurke svake noci.

I tako mi u cetvrtak u 8 i 30 odosmo polako dalje, masemo poslednjim kucama i polako se penjemo Altiplanom sirokom dolinom omedjenu visokim Andima pokrivenim snegom. Bus klizi pored reke i kukuruznih polja, prolazimo kroz rastrkana naselja i kuce od blata u travnatim ravnicama. Uz put vijuga pruga za Puno ali nigde voza. Posle par sati jaci usponi, bus se muci, prelazimo zasad najvisu tacku prevoj La Raja od preko 4800 m  obavijen maglom i krupnom kisom. Sledi spust kroz fantasticu dolinu, okolo reke, po livadama Altiplana prosaranim raznobojnim cvecem pasu lame i ovce, a sa strane visoki vrhovi  Anda paraju nebo. Uskoro prolazimo kroz prasnjavu i haoticnu Juliaku, gde se bus skoro ispraznio, dfa bi kroz sat ili dva stigli na brdo iznad Puna. Vidik puc na velicanstvenu Titicacu i gradic u malenoj uvali. Oko 15 i 30

stizemo i na terminalu se iskrcavamo. Pitamo za bus vezu za Boliviju i 283 km udaljeni La Paz, pa onda taxijem za manje od evra zurimo u bolivijski konzulat. Viza je besplatna samo treba doci sutra u devet i u 11 treba je preuzeti. Smestamo

se u mali simpaticni hostel u centru Puna za 7 eura sa doruckom pa posle toga odosmo na veceru. Obilna supa od pecurki i riba sa krompirom za 5.5 eura sto i nije tako puno. obzirom da smo u PPunu. Spavanje.

U petak 14 feb. ustajanje u 6, malo da vam se javimo, dorucak pa odosmo po vizu i krstarenje od dva sata jezerom.

Najverovatnije jos jedno nocenje u prohladnom i karnevalskom Punu pa ujutru palimo dalje u Boliviju, jer do La Paza

treba nekih 6 - 7 sati isto kao i od Cusca do Puna. Javicemo se i iz La Paza.

Pozdrav, Vas Cica Morada

[slobodanfm55]

14. dan  subota 16 . februar  2013.

I evo nas  u La Pazu - Boliviji. Krenuli smo u 7 i 30 iz Puna i po lepom vremenu oko 12h sve pored  jezera stigli  u mali  gradic Copacabanu, najvaznije mesto za hodocasnike iz JA. 8 km pre toga izasli smo iz Perua i usli u Boliviju.  Mesto je lepo i jeftino, rucali smo pastrmku iz jezera za 2 eura. Promenuli smo autobus i krenuli dalje, kad u jednom mestu festa na sred puta. Stao saobracaj a bolivijci sviraju i igraju. Preko nekih staza jedva nastavismo dalje.

Tako je ovde tokom februara i marta karnevali na sve strane i u svakom mestu. Inace bus karta od Puna do La paza kosta oko 9 eura, nije skupo ima i za 6 eura  ali to su losiji busevi.

Mi koristimo malo skuplje ali pouzdanije i u njima su sve back packery kao kao i mi. Upoznali smo more zanimljivih ljudi bukvalno iz celog sveta. Sonju iz Venecije , govori cetiri jezika i putuje JA dva meseca. Mladi japanac putuje dve godine i tri meseca svetom, u firmi je dao otkaz i samo pici. Jedan klinac iz Holandije takodje sam putuje  poslali ga mama i tata sa 19.god. Mlade japanke njih dve isto pice kao i mi. Kad im kazemo odakle smo niko nema pojma gde je to. 

Ljudi sad o Boliviji, tj. La Pazu. Neverovatan utisak kad se sa planine ulazi u grad koji je rasiren po ogromnoj rupi.  A tek na ulicama nevidjeni haos u saobracaju a niko se ne  nervira. Sav je u uzbrdo - nizbrdo varijanti, uske ulicice prepune ljudi sa nacickanim restoranima i radnjama sa dzidza bidzama za svaciju dusu.Grad na 3600 m visine a okolo  ostri vrhovi planina do 6500m sa snegom i ledom. Zacudo uopste nije hladno. Kazu da je

bezbednost bolja nego u Limi. niko nas jos nije cackao.

Sutra imamo susret sa Zanom petkovic - Rodrigez nasim pocasnim konzulom i Igorom, sinom. Popicemo kafu i pokupiti korisne informacije za bezbedan boravak u La Pazu i nastavak puta. Ostacemo tu nekoliko dana. Nije skupo, sad smo vecerali, strava supa

minestrone i  spageti karbonare za 6 eura.

Prekosutra Nikola i ja idemo na ciklo spust od oko 37 plus 66 km najopasnijim putem na planeti, Ded road, ili El camino muerte sa iznajmljenom opremom za oko 50 eura po osobi.

Pocinjemo sa 3660m penjemo se na La cumbre na 4643m pa onda dole u dzunglu u Corioco na 1700m visine. Povratak je ako dobri bog da oko 20h.

Posle toga jos jedan dan u La Pazu ili Kocobambi pa idemo tri dana polako kroz slanu pustinjiu preko Orura i Uyuni  ka Calami i Chileu.

Pozdrav svima koji nas prate

Cica Morada               

[slobodanfm55]

15. dan  nedelja  17. feruar 2013.g.

Danas smo se videli sa nasim konzulom u La Pazu i detaljno se informisali  o puno interesantnih stvari.Mala izmena plana i rute. Posle ciklo spusta u Corioco dolazak u hotel oko 20h, spavanje, pripreme i sutradan oko 14 i 30 palimo za Cocobambu 442km i dalje do Santa Cruza, jos  470 km. Tu ostajemo par dana pa nazad preko Sucrea u Potosi 774 km. Malo setnje u Sucreu i Potosiju pa idemo za Uyuni i slanu pustinju. Odatle iz San Pedra de Atacame

za Calamu i preko Antofagaste i La Serene za Valparaiso. Do tada se javljamo vise puta.

Samo da napomenem danas smo lepo rucali za 3 eura. Bus karta lux busom od La Paza do Santa Cruza je 18 -19 eura.

pozdrav  svim putnicima. Cica Morada 

[oljica]

I dalje vas pratimo , samo nastavite

[slobodanfm55]

16. dan  ponedeljak 18 februar 2013

El Camino di muerte i zavejana La Cumbra

Odradismo danas i El camino de muerte ili death road ili put smrti. To je cuveni stari put  za Coriocu i on se sada koristi samo za ove svrhe, inace ima novi put gde se odvija saobracaj bez problema.  Iz hotela  se krece oko 07h, kombijem se izlazi iz La Paza i ide se do prevoja La Cumbra na 4886m. Dok oblacimo opremu i spremamo down hil bajkove pada sneg i duva hladan vetar, da se smrznes u odnosu na 11 stepeni u La Pazu. Krecemo mokrim asfaltom niz planinu. Ide se bas zestoko 50 - 60 km/h. Posle par kilometara skroz smo mokri i ne osecamo prste na rukama i nogama. Sta nam je to trebalo.  Duzina puta je 107 km i sastoji se od dva

dela 41 km asfaltom, onda se skrece desno i nastavlja cuvenim makadamom do Corioce udaljene 66 km. Na prvom punktu odustaju dve devojke iz spanije treca  pici ne mogu da je stignem, izverzirana zna posao. Predeo nestvaran.  Vrhovi ogromnih planina i jos vece provalije gube se u magli. Put izuzteno strm, uzan i los. Nestvaran i  izuzetno opasan kao

na  filmu. Picimo izuzetno brzo, dole i ne gledamo i bolje. Niz planinu liju vodopadi na put

potici i reke teku preko puta i survavaju se uz zaglusujucu buku u bezdan. Zastajemo na par punktova, vodici nas slikaju i snimaju na kraju sledi CD sa fotkama i filmom. Vozimo i nikad kraja. Par odrona jedan sa stenama a drugi od reke blata duboke oko pola metra.

Kisa vise ne pada ali smo mokri i blatnjavi do guse. Na jednom pravcu nesto mi blokira zadnji menjac, pogledam na cas i kad sam digao pogled jurim pravo u ambis, oladio sam se

jedva sam se vratio na pravac. Tu ne moze da se vozi polako ide se 30 - 35 km/h. Jedan Spanac iz kolone ispred iznenada pada leti i pravi salto, ali dobro je posekao je samo bradu, vec mu je  usivaju. Nastavljamo dalje kroz ogromnu bolivijsku dzunglu  i posle jedno

tri i po sata voznje stizemo na jedno 1700 m u Corioco. Dole zeleni raj, vrucina  i odmah

zbacujemo sa sebe sve krpe da se suse. Idemo u restoran Jungle na dobar i obilan rucak

bas izmoreni i sprzeni od tropskog sunca a jos ni rane iz Lime Machua i Titikake nismo zalecili. Velika je visina sve preko 4000 m i ne oseti se kako pece. Oko 14h trpamo se u kombi i palimo nazad ali novim putem a ne putem smrti gde je u toku eksploatacije prosecno ginuo po jedan covek svakog dana. Sada toga nema , samo nemo pored puta stoje krstovi i kamene ploce nastradalih uglavnom bajkera koji nisu imali srece.

Dolazimo opet na La Cumbru a tamo 20 cm snega i jos veje. oko 20 h stizemo u hotel sa

25 stepeni u Coroicu  na 14 u La Pazu. Kompletno zadovoljstvo ture sa sendvicima, picem, vocem i ruckom, a da i sa ulaznicom za park staje oko 50 eura. Sitnica, vazno je da smo pretekli. Nocu nema spavanja, prethodni utisci sustizu jedan drugi i sve bolji od boljeg.

Sutra oko 14 h palimo masine i idemo za Cocobambu i Santa Cruz oko 900 km odavde ili 17  sat voznje za oko 19 eura, u srcu bolivijske dzungle. Kazu da je tamo priroda predivna i da su zene najlepse a i veoma neotporne na bele mangupe iz Srbije, pa idemo da to ispitamo.

Javice mo Vam

Pozdrav    Vas Cica Morada             

[Sana]

E bre sto vam zavidim.

Al svaka cast na opisima i na cenama.  Pratim i dalje...

[slobodanfm55]

19. dan cetvrtak 21. feb. 2013.g.

Pozdravljamo se sa La Pazom, lepim bradom u ogromnoj rupi sa niskim kucama po obodu i glavnom avenidom Santa Cruz u dnu koja ima visoke zgrade i predtavlja fin. poslovni centar grada. Dalje ide avenida Arce rezidencijalni i moderni deo grada. Mecada negro je prakticno ogroman buvljak  u brdu iznad sportskog centra La Paza i ima svegqa i svacega, ali buvljak je buvljak. Po uzbrdo-nizbrdo ulicicama grada saobracajni haos, prodavci suvenira, voca, indijanke sa sesiricima, radoznali turisti i tako 24 sata.

Sa kartom prve klase od 19 eura na gornjoj platformi Lux busa od ukupno 32 sedista, sa leve strane pò dva u redu a sa desne samo jedno i sva se obaraju za spavanje, doboje se i cebe za pokrivanje, krecemo u 14i30 iz La Paza. Jedno 200 km put ide pravo po sred siroke ravnice

Put je strasno opterecen, uporedo se pravi nov, pravo se ide  za Oruro a mi skrecemo levo

i polako se jedno dva sata penjemo serpentinama uz bolivijske kordiljere (tek u Chileu i Argentini to su Andi) Bus ide vrhom dugackog venca a levo i desno dok pogled dopire prostiru se nepregledni vrhovi planina. Sumrak je pa ne mozemo da snimamo i trosimo nasih 100 GB memorije. U daljini odsjaj munja sve jaci uskoro pocinje kisa i to kakva Pada kisa a pada i noc bus se propinje do vrha da bi posle nekog vremena sunuo niz krivudavi uzani i klizav put. U daljini se vidi vijuganje svetala nepregledne kolone. Pokusavam da zaspim ali ne ide, taman dremnem i usled jaqkog ljuljanja busa i fijuka vetra

pomislim da su otkazale kocnice i da picimo bez kontrole niz padinu kad me naglo kocenje

demantuje. Ciklo spust me toliko nije oladio kao ova jurnjava. Posto ne spavam ckiljim kroz prozor i daleko u dolini, kao iz aviona vidim odsjaj u oblacima mora svetla -  Cocobamba.

Silazimo posle jedno 2 -3 sata u veliki grad u ravnici. Na vrhu brda iznad reke stoji osvetljena statua isusa hrista, najvisa na sveta, 36m, za 3m veca od one u Riju.

Vozimo se kroz noc i dremamo. U momentu se budim, ili sanjam mir i tisina, bus ne mrda,

pitam se da nismo zavrsili na dnu nekog ambisa a ja jedini preziveo, niko ni da zucne.

Onda shvatim da svi spavaju a bus stoji u koloni i on drema. Posle smo saznali i videli 

da bujica odnela deo puta i da smo zato cekali citavih 11 sati. Osvanuli smo u sred ogromne bolivijske dzungle, putujemo lagano kroz nju i u Santa cruz stizemo oko 18i30 posle 26 sati cimanja u prokuvalom busu.

Santa kruz, duplo veci i lepsi od La Paza i duplo skuplji. Smestamo se u hotel 30m od centa mesta u tokrev. sobu po ceni od 11 eura za lezaj. Taksi od bus terminala do centra, prilicno udaljenog skuplji tri puta od La Paza, skoro 3 dolara. Klopa izuzetno dobra i obilna. Supa

jelo sa mesom i pivo 5 eura, valda zato sto je blizu Brazila. U svakom slucaju sve drugacije

od dosadasnje klasike. Grad sa svojih 1.600.000 stanovnika prelep, potpuno u spanskom stilu, drugaciji ljudi, lepe zene, voze se bolja kola, marketi u kojima mozes svasta da nadjes,kao evropski grad ali sa latino smekom. Muzika i diskoteke na sve strane. sada idemo na izlet u jezuitske misije gde se snimao film Mision sa De Nirom, pa posle par dana

nastavljamo dalje, za Sucre, Potosi Oruro i Ujyni. Vreme je toplo, oko 30 stepeni, setkamo u sorcu im papucama i grickamo dobro voce, avokado, banane, neke kruske i cugamo strasne prirodne sokove a tek sladoled ne zna se koji je bolji i veci po bezbrojnim poslasticarnicama okolo.

pozdrav    vas  Cica Morada 

[milansr]

Pozdrav drugari, citam putopis i uzivam. Samo jedan savet, otvorite sirom oci, nema spavanja, da vam nesto ne promakne  , jer to je prava pustolovina koju cete dugo pamtiti. Sa srecom u nastavku putovanja.

[slobodanfm55]

20. dan  petak, 22. februar 2013.g.

Danas zavrsavamo sa Santa Cruzom. Lepo smo se proveli u lepom gradu. Nije toliko skup, ima svasta da se kupi od obicnih do firmiranih stvari, cene kao kod nas. Dobre patike mogu da se nadju za oko 40 eura, kod nas za 100. Majica i ostalog kolko hoces. Kuca od 400 kvm sredjena u fulu sa bazenom i velikim placom  moze da se kupi za 100.000 dolara.

Juce setamo prvim  centralnim prstenom  ( ima ih tri u gradskom jezgru po 1km sirine ) kad

sa druge strane prelepa plavusa mi se smeje i mase mi, pored nje domaca crnka. Ne mogu da verujem da me muva sa daljine. Prilazi i pitaq nas odakle smo , na cistom srpskom. Mi se malo iznenadimo pogotovu kad nam Jelena Aldovar isprica da je rodom iz Kragujevca , da zivi u Cirihu a ovde je dosla da volontira u nekom centru za socijalni rad. Slikali smo se i pozdravili.

Ovde ima dosta nasih, iz raznih krajeva a najvise iz Monte Negra, verovatno nabavljaju

lisce jedne biljke za caj i svoje biljne apoteke.

Kupili smo karte za tgl. grad  BoolivijeSucre, tu je sediste vrhovnog suda i to je pol. administrativni centar, dok je u La Pazu smestena vlada i parlament i9 on vazi za finansijsko-poslovni centar. Karta za voznju do Sukrea gde menjamo bus za Potosi kosta

14 eura, za nekih 740 km. Odatle cemo za Uyuni i posle kroz slanu pustinju za Cile. Trodnevni kompletan paket aranzman tri dana i dva nocenja sa voznjom dzipovima staje oko 90 eura. Sada idemo na rucak, supa je pola evra a kompletan meni oko 2.5 eura ovde u hotelu, mada u gradu ima rucak u central Merkadu gde istovremeno klopa 1000 ljudi za 1 euro. Higijena nije bas na nivou ali ko o tome misli ostace gladan.

Pozdrav svima  Cica Morada   

[toncik]

Cika Slobodan malo preteruje u opisima Nije spomenuo da su zene vrh ovde!!! Okrece se za svakom na dve noge,i ja i Nikola naravno.Sta da radimo kad se njihovi muskarci ne interesuju.  

[slobodanfm55]

21. dan subota 23. februar 2013

Put za Sucre  612 km                stigosmo ali kako, s muco problemos

Kupismo bus kartu iz S. Cruza za Sucre u 16 h, dodjosmo na veliki zel. autobuski terminal i kod agenta Cocobamba expres cekiramo prtljag i vidimo da se krece u 16 i 30. Setamo i posle sednemo blizu chek pointa. Dodje 4 h prodje 10 min a nas zovu i pitaju sto se nismo ukrcali kad je bus otisao. Mi se oladimo jer drugi ide tek sutra u 16h, javimo na izlazu da ga ne puste i poletimo duz piste jedno 500m kad on stao na samoj rampi. On tj. bus ne lici na to vec na staru kantu, nerma spratova i galerija, unutra 50 sedista i 10 putnika, kao za prevoz robova ili osudjenika na smrt. Nema amortizere vec gibnbjeve i skace po putu ko da je od gume. Nista, sta cemo, vozimo se jedno 100 km i vec uveliko idemo uz planine, asfalta vec ponestaje. Uskoro stadosmo u jednom prasnjavom selu kod razvaljene drumske mehane, Tu nista ni stapom ne bih pipnuo a kamoli jeo kao neki, toalet nije za komentarisanje. Tu nam se prisljamci neka riba, nije losa, iz Mendoze - Argentina vraca se kuci iz brazila

sa deckom pa nemaju ni kinte, moli za pomoc. On, decko sedi tri stola dalje i nezainteresovano glodje neku kosku, sta da radim dam joj dva sola (oko dolar)

Utrcimo u Bus 

[slobodanfm55]

Nastavak - U boliviji su kompjuteri katastrofalni

Udjemo u bus da nastavimo a mrak vec osvojio. Odjednom bus poce daq skace, sta mu bi, kad ono nema asfalta neki strasan makadam i to jos jedno 500km kao sto cemo videti. Penjemo se lagano uz prasnjav drum, ispred nas kolone kamiona i buseva, nas bus je rodjen za film Ko to tamo peva ali II deo,vozac, nas Misko ne da da ga niko stigne. Desno stene, levo ambis, crni se mora da je zesci, a Misko zuri da pretekne dva kamiona ispred, ne vidim nigde mesta a on zapeo, predjem levo otvorim prozor i glegam gde ce a on se provuko, jos nne mogu da verujem kakoje to izveo a da nas nije sunovratio dole. Poskakujemo dalje kroz noc, prasincina napolju i unutra, gledam vedro nebo i obrise vrhova. popeli smo se na nekakav prevoj i sad jurimo u neki kanjon, silazimo za jedno sat, vise se i ne uzbudjujemo, kao da se vozimo po dnu neke davno isusene reke, Bus toliko skace, baca levo i desno da nije normalno. Od spavanja nema nista. Sati i noc prolaze lagano, treba izdrzati 15 sati kolikjo put traje. Posle nekog vremena opet se penjemo par sati. Mesecina i lepo se vidi predeo, mada bolje da se ne vidi.

Popeli smo se sigurno na nekih 4000 m i kozna dokle cemo jos. U neko doba

desava se neko cudo, bus klizi necuje se, ne kapiram da se dokopao nekog asfalkta i grabi bas brzo. Oko 08h stizemo u Sucre. Ako je neko imao kamen u bubregu sada ga sigurno nema. Izlazimo polako napolje jos pod anestezijom, 500km makadama utrnuli i beli od prasine. Ali to nije glavno.

Misko deli prtljag, Tonuijeva torba i nikolin ranac su tu a mog ranca nigde. Imam karnet nemam ranac, dizem frku, Misko se uzmuvao, odosmo na salter

prevoznika Cocobmba expres a tamo mrtvi ladni kazu da je neko firmu protumacio kao destinaciju i da su mi stvari otisle u Cocabambu 490km dalje

i da ih cekam tu sutra ili da idem u Potosi 219km dalje na nov terminal gde isto mogu da ih sutra podignem. Razmisljam dve sekunde i posto nam je to uz put svi krecemo tamo. Posle cetiri sata stizemo, uzimamo hostel u centru

za 5 eura skidamo prasinu koja se vec pretvorila u blato i zurimo na rucak.

Kasnije u jednoj agenciji uplacujemo trodnevni aranzman za slanu pustinji po 122 eura, sa prevozom od Potosija do Uyunija 162km, nocenjem i doruckom i polaskom u ponedeljak 25 feb u obilazak pustinje, jezera sa flamingosima, uz spavanje u slanom hotelu i pentranje po vulkanima od preko 5000m. Inace Potosi je na 4960m i teze se savladjuju jaci napori, bar se ja tako oseca. Ujutru u 07 zurim na Bus terminal po stvari, ako ne stignu,

niko mi nista ne garantuje niti mogu cemu da se nadam u neg. slucaju, ali se mnogo ne sekiram, palim dalje u jednoj majici i farmerkama. Ovde nema pravila, reda i nade u individualnu pravdu, prihvatite to sta vas snadje i palite dalje. Uskoro ce Chile i Argentina, malo bolja civilizacuja pa cemo sve lose zaboraviti a to je beznacajno u odnosu na ukupni dozivljaj.

Moram da skratim, njih sedam-osan ceka na red za komp.

Pozdrav