Putovanja bez novca (ali bas 100%)

[noskich]

Imali smo temu o komercijalizaciji putovanja, pa sto ne bi imali i temu o ekstremno nekomercijalnim putovanjima - to jest putovanjima u potpunosti bez novca, hodanjem, stopiranjem, obavljanjem poslova u zamenu za smestaj/hranu/prevoz, ali ne za novac, freeganism (skupljanje odbacene hrane), squatting (boravak u napustenim zgradama)...

Dva primera ljudi koje poznajem, jedan je budisticki monah koji po staroj tradiciji putujucih monaha hoda Australijom u poslednje dve i po godine bosonog, poseduje samo odoru i zdelu za hranu i u potpunosti se hrani i boravi negde na bazi donacija.

Nesto linkova o njemu: http://simplelives.com.au/jason-chan-the-walking-monk/

http://www.hillsnews.com.au/story/2347757/walking-buddhist-monk-surprises-northmead-teacher/?cs=12

Drugi je Australijanac koji je hodao od Norveske do Spanije poslednjih par godina bez novca i bez pasosa: http://www.shareable.net/blog/walking-from-norway-to-africa-without-money-or-a-passport

Otvaram diskusiju.

[Relja]

Ово нису путовања без новца, ово су путовања о туђем  трошку Што би рекао народни песник, о туђој храни и џебани

[noskich]

Ne bih se slozio sa tobom ako vec konkretno pricamo o dva primera koja sam naveo. U prvom slucaju mislim da monah i te kako daje nesto zauzvrat. Savetuje ljude o zivotu i daje im mogucnost da za prakticno nikakav trosak pomognu nekome kome zaista vredi pomoci. Poucava ih meditaciji, daje savete, inspirise ih, smiruje ih... Nasuprot njemu psiholozi, lifestyle coaching treneri, ucitelji joge i meditacije pa cak i raznoliki svestenici velike pare prave na osnovu toga, a visak hrane i/ili mesto u dvoristu, prazan prostor na podu dosta ljudi moze da donira i da i ne oseti bilo kakav gubitak. Ovaj monah ne privata prevoz, iskljucivo putuje peske. A cak i da prihvata, kad pokupis stopere i odvezes ih negde gde ti ides opet ne gubis nista, ne kosta te. To je velika razlika u poredjenju sa novcanim donacijama, niko se nicega ne odrice (u Australiji se vise od jedne trecine ispravne hrane baca), a koristi svima, i lepo i korisno. 

Donekle slicno i sa Ibijem, on se ljudima koji mu udele hranu, smestaj ili prevoz oduzuje pomazuci im na raznolike nacine, ciscenje, kuvanje, popravke, ne libi se nicega (sve ove usluge se takodje debelo naplacuju), plus je rad da razveseli i zabavi ljude svojim interesantnim pricama i razmisljanjima o zivotu.

Ovakav nacin putovanja te 100% upucuje na ljude oko tebe, ne mozes ih izbegavati tako sto ces za sve placati. Ceo put se pretvara u jednu ogromnu interakciju sa svima oko tebe.

A van primera ove dvojice, kao sto vec pomenuh u prvom postu postoje i alternative bez ikakvih donacija, na primer skvoting i friganizam, pojasnjenje ovde:

Edited June 14, 2014 by noskich

[noskich]

Evo jos zanimljivih linkova na ovu temu:

http://www.shareable.net/blog/the-ultimate-guide-to-traveling-without-money

http://www.greatbigscaryworld.com/travel-advice/travel-without-money/

[Lazar]

Moje iskustvo sa ljudima koji putuju sasvim bez novca je - negativno. Čast izuzecima, ali ovi koje sam ja sretao bili su društveni paraziti. Ono što me je posebno nerviralo jeste to što su propovedali tu "novac je zlo" filozofiju - pri čemu im nije nimalo smetalo da drugi troše novac na njih. Čak mi je par puta delovalo da sam naslutio neku psihopatsku crtu.

Drugi problem, pored parazitizma, jeste što ta besplatnost postane glavni imperativ putovanja. Osnovni cilj je ne potrošiti novac, a sve drugo je sporedno. To sam primetio kod Krotova i njegovih ruskih putnika. Novac, koji može da bude nešto prilično sporedno kada ga imaš, kada ga nemaš postane glavna stvar u tvom životu. Ne nužno, naravno, ali mislim da je veoma lako zapasti u taj način razmišljanja.

Verujem da nisu svi takvi, ali mislim da većina jeste. Ukoliko se nešto daje zauzvrat, to je onda sasvim okej, putuješ i putujući zarađuješ svojim radom. Muzičar svira na ulicama bogatih evropskih gradova, uzme pare pa sebi kupi da jede. Ali ići okolo i čekati da ti drugi plate ručak, to mi nekako nije baš fer - osim ako ćeš to vratiti društvu tako što ćeš pomoći nekom trećem. Što se tiče skvotinga i friganizma, to je verovatno moguće u bogatijim zemljama, ali šta ćemo sa ostatkom sveta?

[noskich]

Ne znam kakvi su drugi, ova dvojica koju poznajem nisu paraziti. Monah putuje u skladu sa drevnom budistickom tradicijom monaha-beskucnika i to cini kako bi se oslobodio od pohlepe i druge posavetovao kako da ucine isto na nacin koji je njima moguc. Budisti su veoma radi da podrze monahe jer bez monaha bi se izgubilo ucenje i ne bi bilo nikoga da ih poducava. Drago mi je da Dzejson do sada nijedan dan nije hodao bez obroka iako u Australiji budisti cine mali deo populacije. Kao i svi pravi monasi on ne trazi direktno hranu od drugih niti bilo sta drugo.

Ibi sa druge strane putuje iz politickih razloga, demonstrirajuci svoje neslaganje sa vestackim granicama na planeti i sa trzisnom ekonomijom. 

Pa evo sta je Dzejson (monah) rekao u vezi ovakvog nacina putovanja i o pristupu zivotu uopste:

At night he slept on bare earth, with only a woollen blanket for warmth. He didn’t even have a sleeping matt. “If you sleep against hard things the body gets soft and flexible,” he said. “If you sleep against soft things, the body gets hard and rigid.”

“We have as much ability to adapt to the environment as animals. But what we do is adapt our environment so we don’t have to adapt our bodies.” After learning to adapt, he said, “the body becomes its own palace”.

Prema tome prilagodjavas se sredini. Ako si u Londonu imas friganizam i skvoting. Ako si negde gde mozes da pronadjes hranu/smestaj u prirodi onda ucini to. 

http://natgeotv.com.au/videos/doomsday-preppers/prepper-tips-how-to-forage-19BEFFFA.aspx

[Nikolar91]

Ja sam nailazio na ljude koji troše vrlo malo novca. Uglavnom su to bili neki ulični performeri, svirači, koji bi damsterdajvovali (reciklirali hranu sa pijaca i kontejnera), spavali bi u šatorima, skvotovima ili preko kaučsurfinga. Putovali bi biciklom ili bi stopirali. Trošili bi pare koje bi zaradili na ulici, kupili bi pivo ili vutru, kupili hranu ako nešto ne nađu u kontejnerima. Po meni ovo je najbliže putovanju bez para, jer ne verujem da je putovanje bez para uopšte moguće. Noskich, kao što si i sam/a naveo/la (izvini ne skontah kako treba da ti se obratim) ovi ljude rade nešto za uzvrat i time zarađuju hranu i smeštaj. Ako baš želiš i te usluge možeš pretočiti u novac i videti koliko para su potrošili. Razlika je u tome što oni ne dolaze direktno u kontakt sa parama nego im plaćaju, odnosno uzvraćaju u hranom i smeštajem.

*I da preformeri i muzičari o kojima pričam ne vide nastupanje na ulici poput posla. Mnogi od njih sviraju zato što vole da učine ljude srećnim, vole da naprave dobru atmosferu, neki čak i šire revolucionarni duh svojim pesmama. Moje iskustvo je da su to u 90% slučaja vrlo interesantni ljudi, retko kad sam sa njima imao problema. Nikada nisam sreo parazita koji me je gledao kao nekog ko će da sponzoriše njegov život i putovanje.

Mislim da je ovakav način putovanja vrlo interesantan. Jako zbližava ljude i odupireš se da gledaš na gradove očima turiste. Ono što takođe otkrivaš ako uđeš u takve vode je čitava skrivena subkultura ljudi koji žive sa ovakvim antikapitalističkim idejama, gde se ne gleda sve kroz pare i zaradu već fokus usmerava na solidarnost, uzajamnu pomoć i jednakost.

Što se tiče skvotova i damsterdajvovanja (kopanja po smeću) rećiću par stvari mada je više za zasebnu temu. Ove stvari nisu samo rezervisane za bogate zapadne zemlje. Hrana se baca svuda, napuštenih objekata takođe ima svida. Tako da i u Srbiji postoje skvotovi. Recimo skvot u Novom Sadu je Društveni centar a u Beogradu Inex Film, ali ovo su primeri javnih skvotova. Privatnih, odnosno skrivenih skvotova ima na stotine.

Damserdajving je i u Srbiji moguć. Odeš sat vremena pred zatvaranje pijace i možeš naći uglavnom brdo povća (voće nose za rakiju). Recimo najbolji moj damsterdajving je bio na Limanskoj pijaci u Novom Sadu kada sam pokupio dve biciklističke prikolice pune povrća prošlog leta. Od toga se kuvalo 2 dana za 50 ljudi. Još dobra mesta su i kontejneri blizu radnji Zelena pijaca, njih gledati oko 10 sati jer tad zatvaraju. Mogu se naći iseckane salate, razno povrće i pečurke. Takođe u Novom Sadu oko 10 sati gledati kontejnere kod merkatora, nekoliko puta nedeljno bace brdo povrća i voća.

Ono što se u Srbiji ne nalazi tako lako su prerađeni pakovani proizvodi, poput konzervi, sokovi, salame, piva, vina, slatkiši i grickalice. Razlog je zato što kada istekne rok trajanja namirnica one se vraćaju dobavljačima a ne bacaju se direkt u kontejner. Tako da istekla salama završi u prerađenoj psećoj hrani, ili u pašteti, ovu informaciju imam od čoveka iz mesare. Ne znam šta se tačno događa sa drugim stvarima.

Al opet kažem ovo je tema sama za sebe. čak možda već i postoji ovde na forumu...