Neke korisne informacije za sve koji planiraju uskoro u Gruziju

[blizanci]

Tips & tricks za Kavkaz, bravo bee beep  .

Može li samo odgovor kako si stigao do Trabzona?

[bee beep]

Nasli smo relativno jeftine karte do Mineralnih voda. Onda obisli Zakavkazje i stigli u Trabzon.

Za one koji vole zanimljive zgrade u Tbilsiiju obratite pažnju na:
- komunistička palata za venčanja (druga slika): http://pingmag.jp/2006/09/13/frederic-chaubin-soviet-sf-style/
- zgrada javne uprave: http://www.dezeen.com/2012/10/15/tbilisi-public-service-hall-by-massimiliano-and-doriana-fuksas/
- ministarstvo saobraćaja (treća slika): http://pingmag.jp/2006/09/13/frederic-chaubin-soviet-sf-style/
- nešto kao uprava za hitne slučajeve (NLO zgrada): http://georgiaabout.com/2012/07/16/about-development-tbilisi-emergencies-control-center/

Najjeftiniji smestaj u Trabzonu je hotel Benli. Nalazi se odmah do hotela Nur (obelezen u Lonely Planetu) i Iskender pasa dzamije. Nocenje kosta 7 evra po osobi. Jako cisto, zajednicko kupatilo sa cucavcem, otprilike 10 ljudi na 2 toaleta i jedan tus.

U Trabzonu, na glavnom trgu Mejdani park uglavnom ne sluze alkohol (koji je u Turskoj veoma skup). Preko granice mozete da prenesete u Tursku 2 flase vina ili jednu flasu zestine. Za vise od toga moracete da se dovijate sa plasticnim flasama. Na svakom granicnom prelazu koriste skenere i nemilosrdno oduzimaju visak alokoholnih pica i cigareta.

U Tbilisiju je najjfetiniji ovaj restoran (to je informacija iz Putnicke kuce, iz nekog razloga je nema na sajtu):
http://www.tripadvisor.com/Restaurant_Review-g294195-d3378818-Reviews-Racha_1-Tbilisi.html
Na engleskom mozete da pricate u nekoj drugoj kafani, ovde samo gruzijski i ruski. Nema menija, porucujete na kasi. Izbegavajte hinkalije ovde. Preporuka: hačapuri (kao i uvek), šašlik i abhazura. Jela su prilicno slana, Koka-Kola kao i obično u Gruziji jeftina. Tolaet za izbegavanje. Za takve potrebe idite u Mek na trgu Rustaveli. Mesto se nalazi nedaleko od Tavisuplebis moedani.
Abhazura: http://www.aboutgeorgia.ge/cuisine/meats.html?page=1

Ako želite veći izbor gruzijskih jela idite u ovaj nešto skuplji lanac restorana:
http://vdcapital.ge/en-Samikitno
Preporučujem adžapsandali sa sulgunijem (sir sa zapada Gruzije) i mčadi (testo otprilike kao za proju, ali se onda prži).
http://georgianrecipes.net/2013/03/29/ajapsandali-georgian-eggplant-stew/

Za hinkalije idite ovde:
http://www.tripadvisor.com/Restaurant_Review-g294195-d3436423-Reviews-Khinkali_House-Tbilisi.html
Na gruzijskom se zove Khinkali Sakhli. Možda radi non-stop ne sećam se. U donjem delu se nalazi prostor gde grupe sviraju gruzijsku muziku. Jako je glasno. To je u suštini njihov folk, s tim što zbog sviranja na tradicionalnim instrumentima zvuči kao stara kavkaska muzika.
Zvuči otprilike ovako:

Ovaj restoran je takođe pristupačan, ali nismo stigli do tamo:
https://foursquare.com/v/mapshalia--%E1%83%9B%E1%83%90%E1%83%A4%E1%83%A8%E1%83%90%E1%83%9A%E1%83%98%E1%83%90/51405e27e4b062f624f8353a
Review:
Mapshalia is a basement Mingrelian restaurant on Aghmashenebeli Street, about a 5-10 minute walk from Marjanishvili Metro station. I don’t know the exact address, but it seems to be in the 130s or 140s, pretty close to Queen Tamar bridge, across the river from Heroes’ Square. The kharcho (beef, rice, and vegetables in a delicious masala-type sauce) and ghomi (cheesy corn porridge) were excellent, but the wine was a bit vinegary. They have a big menu with more options than most Georgian places, it’s all incredibly cheap, and as an added bonus, are open at 9am (the crack of Georgian dawn) with a breakfast menu. The only drawback is that it can be hard to seat a large group.

Vodu, naravno, pijete sa česme. U Jerevanu ih imate na svakom koraku, a u Tbilisiju ne baš. Imaju neke sokove koji se zovu limonada, ali nemaju veze sa limunadom. Ukusi su kruška, breskva, taragon itd. Često su skuplji od Koka-Kole, Sprajta. U Batumiju na nekoliko mesta ima relativno dobar kvas na ulici. Pivo u Gruziji je solidno, u Jermeniji i nije nesto.

U Jermeniji obavezno probajte njihove breskve. Od nekih jela lahmađun i harisu (u Iranu to jelo zovu salim i izgleda kao neka kaša). U Jermeniji pijte nešto slično nasem kiselom mleku - macun. U Gruziji ga zovu maconi. Pored toga možete probati i ajran koji Jermeni zovu tan (moja omiljena vrsta je sa krastavcima i mirođijom). U obe zemlje svuda imate šaurme, s tim da oni umesto nane stavljaju peršun, a humus menjaju sa prilično retkim majonezom i kečapom.

U Jermeniji uživajte u hlebu lavašu, a u Gruziji u puriju. Možete birate između tonis purija i šotis purija:
http://en.wikipedia.org/wiki/Tonis_puri
http://en.wikipedia.org/wiki/Shotis_puri
Oba se prave u tanduru.

Edited September 4, 2014 by bee beep

[Duya]

Jedini granični prelaz između Rusije i Gruzije je moguće preći, ali uz dosta čekanja bar tokom leta. Zimi i u proleće postoji opasnost od velikih odrona.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/494231/Srpski-planinari-izbegli-smrt-zbog-zadrzavanja-turskih-carinika

Srpski planinari izbegli smrt zbog zadržavanja turskih carinika

Večernje novosti | 10. 09. 2014. - 17:38h

Da nije zadržana četiri sata na granici, sedmočlana ekspedicija PK „Jastrebac“ i PK „Policajac“ bila bi u pojasu Gudauri, gde je u to vreme glečer odneo put i sela, prenose "Večernje novosti".

Sedmočlana ekspedicija srpskih planinara PK „Jastrebac“ i PK „Policajac“ krenula je 18. avgusta na osvajanje najvišeg vrha Evrope, Elbrusa (6.642 metra nadmorske visine) na Kavkazu. Nakon tri dana puta, nadomak gruzijsko-ruske granice saznaju da je došlo do tragedije: klizište na severnom Kavkazu pokrenulo je glečer u dužini od 135 kilometara i sa sobom odnelo čuveni Vojni put.

Ništa ne bi bilo toliko dramatično po naše planinare, da je trebalo da se u trenutku odronjavanja planine nađu upravo u tom kritičnom pojasu Gudauri, da ih ranije turski carinici nisu zadržali četiri sata na granici.

- Stajali smo na tursko-gruzijskoj granici i bili strašno besni zbog odugovlačenja - svedoči, za „Novosti“, Evica Petrović, jedina planinarka Rasinskog okruga koja je uspela da se ispenje preko 5.000 metara. - Da se to nije dogodilo, ne bismo ni razgovarali danas. Ovo neka bude nauk svima da se nikada ne žale na čekanje na granici!

Vođa puta, iskusni kruševački planinar Nenad Tripković kaže, za „Novosti“, da su bili razočarani što nisu mogli da se probiju do ruske teritorije i Kavkaza, jer su se za poduhvat, koji je trebalo da se završi 4. septembra, naporno pripremali čitavih godinu dana.

- Probali smo na sve moguće načine da dovršimo misiju prekinutu na 320 kilometara do krajnjeg cilja, Tereskola, odakle kreće uspon - priča Tripković. - Hteli smo da vozimo do prvog trajekta, ali se nije moglo, pa ni preko Azerbejdžana, jer nismo imali vize.

Iako im je glas u glavi govorio da je izbegnuta tragedija možda znak sa neba, srpski planinari odlučili su da nastave, oslanjajući se na utreniranost. Pobedio je duh ekipe, koju su činili i iskusni planinar Dejan Šović i vešti pripadnici SAJ-a pri MUP, Dejan Višnić, Aleksandar Maričić, Bogić Bogdanović i Miloš Jović.

Tako su se 22. avgusta obreli na putu ka tromeđi Turske, Irana i Jermenije s namerom da osvoje Ararat (5.165 metara). Uspon na ovu vulkansku planinu trajao je tri dana. Niko od planinara ranije nije osvajao ovaj vrh, pa su pomoć imali od kurdskih vodiča.

- Krenuli smo u nepoznato, za nekoliko sati savladali propise zemlje, informacije o planini, a dočekao nas je težak vazduh i oštre stene, šibali su nas ledeni vetrovi - prisećaju se naši sagovornici. - I pored svih muka, i završnog uspona od 2,6 kilometara 25. avgusta osvojili smo vrh Ararat. Za 11 dana prevalili smo 7.000 kilometara.

Prema informacijama „Vesnika Kavkaza“ koji opširno izveštava o tragediji u Gruziji, saobraćaj na urušenom vojnom putu uspostavljen je tek u prvim danima septembra. Do klizišta je došlo zbog ogromnih padavina. Glečer je, naime, zadržavao vodu kao neka vrsta „brane“. U jednom trenutku je „pukao“ i poneo kuće, vozila, put i led sve do mesta gde se zaustavio.

[Marco Polo]

Čisto da se malo podsetim, sad čitam sve ove komentare, i baš sam se oduševio.

Ako zelite da iz Tbilisija odete u Jerevan morate otici na autobusku stanicu gde staju internacionalni busevi, tacnije marsrutke. Stanica se nalazi nedaleko od centra Tbilisija. ali sam zaboravila koja marsrutka vozi do tamo (nije toliko blizu da biste isli peske) ali na glavnom trgu su sjajne cure u centru za turisticke informacije i one ce vam reci koji brojevi marsrutki su u pitanju
Kada stignete na tu stanicu, Ortachala, imate dve mogucnosti, mozete ici marsrutkom za 30 laria (koja putuje oko 6 casova) ili uzeti taksi sa nekim (uvek ima ljudi koji idu u tom pravcu) i takodje cete platiti 30 laria ali cete stici za oko cetiri sata. Nama vize za Jermeniju nisu potrebne. popunjavate samo formular na granicnom prelazu i placate za vizu neih 11 dolara ili manje ako u Tbilisiju promenite novac pa imate sa sobom jermensku valutu. U protivnom spremite sitne dolare jer ce vam u suprotnom vratiti kusur u dramima po jako nepovoljnom kursu.

Kada sam ja išao za Jermeniju, evre sam menjao na granici, na samom graničnom prelazu ima menjačnica. Razmenio u jermenske drame i došao da platim kod službenika vizu. 

[Marco Polo]

U Trabzonu, na glavnom trgu Mejdani park uglavnom ne sluze alkohol (koji je u Turskoj veoma skup). Preko granice mozete da prenesete u Tursku 2 flase vina ili jednu flasu zestine. Za vise od toga moracete da se dovijate sa plasticnim flasama. Na svakom granicnom prelazu koriste skenere i nemilosrdno oduzimaju visak alokoholnih pica i cigareta.

Da, tako su meni Gruzinci uvalili u torbu cigarete, slučajno sam to primetio na jednom parkingu pre nego što smo izašli iz Gruzije. Nisam mogao da verujem, i stvarno sam se uplašio da mi to Turci ne nađu, ali nisu našli.

[bee beep]

Jermensku vizu smo platitli na granici u dolarima. 10 dolara ako se dobro secam. Nije bilo nikakvih problema. Dobro je imati sitne dolare.

Granicni prelaz Gruzija-Rusija je uzasan. Verhni lars treba zaobici kad god mozete. Sve moze da bude u redu kao u nasem slucaju i ne mora nista kao kod nesrecnih radnika.

[bee beep]

Zaboravio sam... Jako zanimljiva prirodna znamenitost Jermenije je Djavolji most u relativnoj blizini grada Gorisa i manastira Tatev. Ako odete tamo necete pogresiti. Siguran sam da ce to biti jedan od najlepsih trenutaka putovanja. Budite uporni. Pocetak Djavoljeg mosta nije toliko lep. Potrebno vam je nekoliko dana da ga lepo obidjete.

[Marco Polo]

Zaboravio sam... Jako zanimljiva prirodna znamenitost Jermenije je Djavolji most u relativnoj blizini grada Gorisa i manastira Tatev. Ako odete tamo necete pogresiti. Siguran sam da ce to biti jedan od najlepsih trenutaka putovanja. Budite uporni. Pocetak Djavoljeg mosta nije toliko lep. Potrebno vam je nekoliko dana da ga lepo obidjete.

Šta je posebno lepo kod Đavoljeg mosta?

[bee beep]

Pecine ispunjene vodom, sama klisura npr.

[Marco Polo]

Nemoj da me pogrešno shvatiš, ja sam bio tamo, ali ništa posebno nisam video. Ono, malo izvikano mesto, ali ništa posebno. Čak sam se smorio i bilo mi dosadno.

Tatev mi je bio daleko lepši, uz to smo imali vodiča koji živi u Gorisu, gradu nedaleko od tog Tateva. Nisam znao da se u Gorisu priča drugačijim jermenskim u odnosu na onaj u Jerevanu, i teško da se oni mogu među sobom razumeti. Taj vodič dosta zna o tom kraju, naravno, odatle je.

Pogledaj ovu fotografiju. Uslikao sam je ispred tog Đavoljeg mosta (ili Sataninog, to je malo preciznije). Pogledaj i ovu sliku, ne znam jesi li tu bio.

[bee beep]

Izvini sto tek sada odgovaram. Cini mi se da si se zadrzao samo na pocetku Djavoljeg mosta. Njegova lepota pocinje tek kada dublje zakoracis u njega. Prema mom misljenju u Jermeniji ima zanimljivijih manastira od Tateva. Pri tome ne pisem o njegovom verskom znacaju.

U pravu si. Vidikovci na Zakavkazju su predivni. Ne mogu da se setim za drugu sliku. Mzoda i jesam.

[Marco Polo]

Izvini sto tek sada odgovaram. Cini mi se da si se zadrzao samo na pocetku Djavoljeg mosta. Njegova lepota pocinje tek kada dublje zakoracis u njega.

Išao do kraja unutra, koliko se moglo. Na kraju se spuštaš nekim konopcem dole da bi sišao u vodu. Meni to nije bilo niti privlačno, niti zanimljivo. Gledao sam kako se drugi spuštaju, da bi se malo brćkali u toj rečici, ali meni je to bilo prilično opasno, a uz to, bio sam sa ženom, sinom (koji je tada imao oko 7-8 meseci), i još par osoba.

Prema mom misljenju u Jermeniji ima zanimljivijih manastira od Tateva. Pri tome ne pisem o njegovom verskom znacaju.

Na šta konkretno misliš? Verovatno ima, ali opet zavisi kako se gleda. Meni je Tatev bio lepo iskustvo, jer sam išao sa vodičem koji je sve učinio da nam uživanje bude maximalno. Poznaje te ljude iz Gorisa kod kojih smo mi bili par dana, jer odatle smo išli za Tatev. Naravno, kada sam došao u Srbiju, nazad, shvatio sam koliko još ima dobrih mesta da se tamo obiđe, te klasične turističke ture su mi dosadne, ono što je toliko već izvikano do besvesti, zato nisam ni bio na nekim tim mestima, iako su mi praktično bile ispred nosa (sada mi je krivo, ali biće prilike za to). Meni je, recimo, bio doživljaj da budem 2-3 nedelje u jednom selu, valjda oko 20-25km od Yerevana, kao i u gradu Goris, mislim da je on oko 240km od Yerevana, prema Nagorno Karabakhu. Tu sam se zeznuo što nisam išao za Nagorno Karabakh, ali žena se bila malo razbolela, pa je kao bilo glupo da ja sad odem tamo a ovi naši domaćini da se brinu o njoj i našem sinu - to je bio razlog zašto nisam otišao, iako je tog jutra zvao vodič koji nas je dan pre toga vozio do Tateva, i pitao da li hoću da idem za Nagorno Karabakh. On je išao do centra, pa je hteo da mi sve objasni kako da se snađem i sl. Odeš i vratiš se za jedan dan, nije to daleko od Gorisa. Posle kada smo se vratili za Yerevan, više mi nije padalo na pamet da se zaputim za Nagorno Karabakh. I dan danas se posvađam sa ženom kad god joj ovo spomenem, jer sam tako hteo da odem, al ime ona "sprečila" da ne odem. :D Ok, neću da grešim dušu, taj vodič mi je rekao da sam ispravno postupio što sam ostao uz moje, no opet, meni je ostao žal što nisam tamo otišao. Nadam se da se neće zaratiti dok ne stignem sl. put u Jermeniju.

U principu, mi smo imali par otežavajućih okolnosti zašto nije sve išlo kako smo mi hteli, čak i kako smo planirali ovde u Bg, ali ipak mi je to jedno veliko iskustvo, jer sledeći put tačno znam šta i gde želim da obiđem, i biće mi, pretpostavljam, daleko uzbuđenije nego 2013-te.

[on lajn]

GRUZIJA 

što se putovanja tiče,najjeftinija varijanta je let WIZZAIR Budimpešta - Kutaisi , ide 2x tjedno i traje 3 sata (ako se bukira dovoljno unaprijed povratna karta može biti i jeft.od 50 eura!) Kutaisi je drugi po veličini grad u Gruziji (cca 200 tis.stan.) nije sad nešto osobito zanimljiv ili vizualno dojmljiv,osim ako se ne računa hrpetina starih sovjetskih zgrada tipa limenki,i sličnih totalno oronulih,ružnih betonskih spomenika bivšeg sistema koje su uejdno i dokaz stravične ekonomske krize. Eto bar meni,ali je kao prvo iskustvo s Gruzijom bio svakako nezaboravan.Kutaisi je cca 3.5h vožnje maršrutkom od Tbilisija.

PRIJEVOZ Od aerodroma do grada Kutaisi (odakle možete kuda god želite dalje) voze maršrutke koje uglavnom polaze prema dolascima aviona,cijena 5lari (oko 2.5 eura) Osnovno,a ujedno i najjeftinije prijevozno sredstvo u Gruziji su maršrutke (kombiji za cca 20 ljudi) i stoje uglavnom na određenim mjestima, sve se to već dozna jako lako i brzo, gdje,što i kako.Povezuju sve destinacije u G.i cijene su ovisno o udalj.od 10-25 Lari.Vozači su često neuredni,neobrijani,nisu baš neki metrosex tipovi,hehe.. ne znam koliko znaju engl.s obzirom da ja odlično govorim ruski,al su mi onako vizualno bljak.

Za SMJEŠTAJ u Kutaisiju mogu preporučit presimpa staru damu MEDIKO a njihov se objekt zove "Suliko`s homestay" (nekih 15min šetnje od samog centra) i detaljnije možete naći na Wikitravelu. Jako su simpa, jednostavni skromni ljudi,a gđa Mediko ne skida osmijeh dok miče ostatke ručka i donosi na stol neki čaj,vino, voće i sl.Uglavnom,stalno čašćavanje i ne priznaje odg.NE. cijena je nekih 20 lari sa svom tom hrpom hrane i cuge (10eura),ne šalim se. Nikakav luksuz doduše,velika spavaonica sa 6 kreveta,ali meni je upravo najveći doživljaj bio druženje s obitelji,Govori i ruski i eng.

za VIDJET za potpuni dožvljaj prekrasne planinske divljine - pokrajina Svanetija krajnji SZ Gruzije (maršrutke idu svaki dan iz Kutaisija do malenog mjestašca Mestia. Gruzija je i Staljinova domovina i oni koje to zanima neka posjete (Između Kutaisija i Tbilisija) gradić Gori (Staljinov muzej).Osim meni dosadnog Tbilisija, tu je i pokr.Kakhetia poznata po vinogradima (grad Signaghi) NEdaleko Tbilisija stari je grad Mtskheta kao varijanta 1dnevni izlet iz Tbil.ili na putu za prekrasan planinski Kazbegi (OBAVEZNO!!) na sjeveru prema granici s Rusijom - savjet naći smještaj u selu Stepantsminda i to bi bio doživljaj prave Gruzije. Što se mora tiče bila sam u Batumiju (pokrajina Adžarija) i to je onako, mora se doživjet. Reklamira se kao neki crnomorski Miami,prepun hotela s 5*,a ustvari je isto malo ušminkanija pripizdina. Neznam,posvuda vrebaju te gruzijske seljačine,iza svake klupice, fontane, raskršća...odvratni su,pogotovo kad se uvaljuju. U centru Batumija uz samo more i odvratnu plažu je prelijep,al zbilja prelijep park prepun čempresa,borova i na stotine klupa..mmmm..!! B se apsolutno NE može mjerit s gradovima na jadranskom moru,nemjerljivo niži nivo.

U Abhaziji nisam bila, al planiram sljed.put obavezno, najvjer.krajem ovog ljeta.

Edited April 12, 2015 by on lajn

[stevancelinac]

Zahvalni smo ti na praktičnim informacijama, pogotovo ovo za prevoz, mada bih bo rezervisan prema tvom opisu nakon "gruzijskih seljačina" i "tbilisi je dosadan grad". U svakom slučaju, pogledi su subjektivni.

[dinoo1898]

@on lajn hahahahaha super opisano i super precizno bas sam se nasmijao.

Zelim samo da dodam da pored Tbilisija, level engleskog jezika je otprilike jedan na sto osoba, ali posto mi svi govorimo ove ex yu jezike, svim putnicima poznavanje maternjeg u kombinaciji sa mahanjem ruku i nogu ce biti vise nego dovoljno za osnovno sporazumjevanje

Edited April 12, 2015 by dinoo1898

[on lajn]

Zahvalni smo ti na praktičnim informacijama, pogotovo ovo za prevoz, mada bih bo rezervisan prema tvom opisu nakon "gruzijskih seljačina" i "tbilisi je dosadan grad". U svakom slučaju, pogledi su subjektivni.

Slažem se,apsolutno sam subjektivna i ja osobno kad čitam tuđe dojmove i iskustva od bilo kuda zbilja volim te baš sočne i subjektivne,autorske opise koji su iskreni.

Dakle nemoraju svima Gruzijci bit seljačine,al meni brate jesu. Naravno da stanovnici Tbilisija onako vizualno nisu ništa posebno drukčiji od stan.bilo kojeg većeg EU.grada ali čim se malo makneš u pravu Gruziju,e to je već druga priča.vjeruj. 

Znači da ti dočaram -tek što sam sletjela na aerodrom u Kutaisi i htjedoh izaći van,uhh..već je sve u vezi ove činjenice jasno. Ekipa taxista, svi se onako naredali pred taj jadni maleni EXIT s terminala, stigle im žrtve, bogati turisti i navališe,jedan za drugim: "Tbilisi?" "Kutaisi?Kuda idesh,devushka?" ja samo dobacim na ruskom "Ne treba hvala,već imam prevoz. Ne treba hvala!",oni opet svoje baš mi se unose u facu. Ja opet "NE treba hvala!!!!"i tako x puta dok konačno nisam malo glasnije zarežala, jer je to borba za svaki lari i dresirani su već da jedino tako mogu nekog ulovit,znači samo što te ne odvedu za ruku u auto.

Neuredni,u tijesnoj odjeći moda tipa 60-te, neobrijani, i što je najvažnije, ZADAH!!!!! Taj čuveni gruzijski zadah,mix nedostatka higijene i alkohola. i naravno,žuti zubi. Pa aj ti ne budi subjektivan!?

[on lajn]

@on lajn hahahahaha super opisano i super precizno bas sam se nasmijao.

Zelim samo da dodam da pored Tbilisija, level engleskog jezika je otprilike jedan na sto osoba, ali posto mi svi govorimo ove ex yu jezike, svim putnicima poznavanje maternjeg u kombinaciji sa mahanjem ruku i nogu ce biti vise nego dovoljno za osnovno sporazumjevanje

Drago mi je da ti se svidio opis Dino. ma ja sam puna dojmova kad je o Gruziji riječ...

Za engl.uopće neznam govore li i koliko jer sam ja s njima "pa ruski" ali čisto sumnjam.

Uglavnom, očekivala sam da je zemlja puno više woauu razvijenija,malo urbanija,modernija, i vjerojatno bih imala sasvim drukčiji dojam da sam sletjela u Tbil.i odma otišla u hotel s 5* taksijem, ili putem agencije, obilazila sve što piše u vodičima. znači da nisam sletila u Kutaisi i srela hrpu divljih taksista maršrutka drajvera koji ne peru zube. 

[on lajn]

TBILISI 

pa moj dojam o Tb.kao dosadnom gradu je  osim što je aspolutno subjektivan,djlomično uvjetovan i činjenicom da sam u G.bila u siječnju/januaru, kad je sve onako tmurno, sivo i vjerujem da je sad puno zeleniji i ljepši,atraktivniji za šetnje i tur.aktivnosti. Al svejedno me se nije nešto dojmio, onako po vibri.

u Tbilisiju sam zato kupila predivnu majicu sa šljokama u second hand butiku a vozač maršrutke Georgij me kad sam izrazila želju za neki šoping odveo tamo gdje sama nikad ne bih, na podzemni tržni pazar direktno kraj glavne stanice za sve maršrutke, neznam točno kak se zove. I to je čudo - hodaš,hodaš,po tim uskim prolazima pa i dalje hodaš i nikad kraja. Štandovi,radnje nagurani hrpetina robe šta god si možeš zamislit od tekstila je tamo.

I još nešto u kiosku gdje prodaju "shaurmu"(nešto kao tortilja) preko puta te stanice maršurtki  pojela sam NAAAAJBOLJI sendvič u svom životu - imaju ono tipa kebap pa ostružu meso s tog što enznam kako se zove, zamotaju u to vrhunsko tijesto,i povrće po želji. 4Lari/2 eura. Mmjam! 

Ako neko ide,sprema se u G.samo pitajte da ne ispadne da trkeljam ovdje bezveze sama sebi,ali prepuna sam dojmova i iz tog malog dijela G .što sam vidjela prvi put.

[on lajn]

za low budget smještaj u BATUMIJU preporučam odličan Surf hostel - moderan i cool interijer,zidovi modroplave boje, supernovi i udobni kreveti na kat od jelovine, velika kuhinja sa svim aparatima. Higijena ok,bar kad sam ja bila,čak daju i velike kvalitetne ručnike! u centru je Batumija, noćenje s dor..25 Lari što ej s obzirom da je to turistička meka koja pretendira na tur.dubljeg džepa tipa Dubrovnik jako povoljno.

Uglavnom,na samoj obali uz glavnu stanicu gdje dolaze sve maršrutke je turistički ured Batumija tako da su tamo apsolutno sve info i cure su jako ljubazne.

Ali sve ove info o smještaju,prevozu i sl.nisu ništa prema jednoj stvari. Postoji nešto s čime se ništa ne može mjerit i dok nisam došla u Gruziju nisam imala pojma koliko je volim i obožavam....KAVA. Ako neko misli da se u G.tek tako može popit dobra turska, ili espresso kava, nije ni svjestan koliko je to daleko od istine. Sitgavši u Kutaisi,pomislih,valjda je najnormalnija stvar ujutro naći kafić s kavom,ali,ali,ali! Em što se u G.relativno shvaća početak radnog vrem.i to može,a i ne mora biti od 8 ili 9h, nigdje,ali nigdje nisam našla kafić s onom našom brate balkanskom kavom!! Neeema! Mo u Kutaisiju,ni u Batumiju,ni u Tbilisiju.(jedino u esspresso baru ili talijanskom rest.drugdje ne)

Gospođa Mediko nudila me kavom iz svoje kuhinje i onda skuhala nešto bljutavo da bljutavije od tog ne postoji. Oni imaju kao neke 2 kategorije kave -  tzv.rastvarimyje i nerastvarimye al nijedno od toga nije KAVA! to je obična splačina neobično neugodnog okusa i već me prvi dan ulovila kriza,šta ću!? Pa nije moguće da u ovoj Gruziji nema kave?! Daaa Ninaa,moguće je. Isuse,ja dok se ne urokam ujutro kavom ne postojim! Prvo turska, pa onda oko 1-2 popodne druga,nesscafe.ili obratno,svejedno!

Znači ako idete u Gruziju kavu OBAVEZNO PONIJET SA SOBOM.

Edited April 13, 2015 by on lajn

[dinoo1898]

Drago mi je da ti se svidio opis Dino. ma ja sam puna dojmova kad je o Gruziji riječ...

Za engl.uopće neznam govore li i koliko jer sam ja s njima "pa ruski" ali čisto sumnjam.

Uglavnom, očekivala sam da je zemlja puno više woauu razvijenija,malo urbanija,modernija, i vjerojatno bih imala sasvim drukčiji dojam da sam sletjela u Tbil.i odma otišla u hotel s 5* taksijem, ili putem agencije, obilazila sve što piše u vodičima. znači da nisam sletila u Kutaisi i srela hrpu divljih taksista maršrutka drajvera koji ne peru zube.

joj ja sam marshutkom isao Tbilisi Batumi i nazad...smrt! a za smjesne novce se i avionom moze

[on lajn]

joj ja sam marshutkom isao Tbilisi Batumi i nazad...smrt! a za smjesne novce se i avionom moze

A šta si ti radio u gruziji?

[dinoo1898]

A šta si ti radio u gruziji?

Isao sa djevojkom na godisnji odmor u Azerbejdzan i Gruziju pa smo isli u Batumi na more...

P.s. pise po forumima kako ljudi nikada nisu vidjeli vise preplanulih osoba na jednom mjestu kao na plazi u Batumiju i to je stvarno istina. Ispod suncobrana izgoris kao rak, a ja licno mislim da je to zbog tipa plaze koja je od šljunka sa velikim plosnatim kamenjcicima koji vjerovatno reflektuju sunceve zrake. Sve u svemu, obavijest za sve koji idu da ponesu kremu veoma visokog faktora...

[bee beep]

Kad god mozete u Gruziji koristite voz. Narocito to vazi za prugu Tbilisi-Kutaisi-Batumi sa severnim krakom ka Zugdidiju (ko ide za Svaneti). Komfornije je i stedi vreme aki se ide nocu. Link sajta preko koga se mogu rezervisati karte uz malu proviziju sam postavio ranije.

Batumi trenutno i nije neko letovaliste. Pre bih preporucio da odete u Trabzon i posetite manastir Sumelu ili koji vise dan u Svanetiju. Pretpostavljam i da je Abhazija zanimljivija.

[bee beep]

Setio sam se i imena restorana u kome smo bili u Trabzonu. Svaka preporuka. Na glavnom gradskom trgu. Probajte kujmak i muhlamu (oba jela podsecaju na nasu cicvaru). Nije skupo.

Özgür Şef

Adresa: İskender Paşa Mah., Atatürk Meydanı No:19/C, Trabzon Merkez/Trabzon, Turska
Телефон:+90 462 321 7796

http://www.tripadvisor.co.nz/Restaurant_Review-g298039-d7591277-Reviews-Ozgur_Sef-Trabzon_Turkish_Black_Sea_Coast.html

[tavel]

odlične slike iz Gruzije! Tbilisi: https://www.flickr.com/photos/ajgeddes/sets/72157647746222037/ , Batumi: https://www.flickr.com/photos/ajgeddes/sets/72157649392005318/ , Gori: https://www.flickr.com/photos/ajgeddes/sets/72157647080140524/ itd...