Dom za svakoga: Jogjakarta, Indonezija

[Luda]

Dom za svakoga Akademije slobodnih putovanja iz Rusije model je po kome smo osmislili našu Putničku kuću. Dom za svakoga trenutno se nalazi u Jogjakarti u Indoneziji. Traje 3 meseca, do 25. 5. 2015. Preveli smo njihov Kućni red kako bismo vas bolje upoznali s njihovim projektom.Kao što ćete videti, iako je naša Putnička kuća osmišljena po uzoru na Dom za svakoga, u mnogo čemu se razlikuju.—Ovaj kućni red sastavljen je na osnovu pravila Doma AVP (Akademije slobodnih putovanja, Академия Вольных Путешествий) u Dušanbeu 2010, Krasnojarsku 2012, Sevastopolju 2014, Berlinu 2014, itd. Napisan je na osnovu iskustava stotina ljudi koji su boravili u Domovima AVP. Ova verzija je na snazi od 5. 3. 2015. i podložna je izmenama, tako da aktuelnu verziju potražite istaknutu na zidu u Domu.Opšta pravilaDom za svakoga nije hotel. Organizatori Doma nisu u obavezi da vam čine usluge niti da vam povlađuju, da vam obezbede krevet, neće vas voditi u muzeje u Jogjakarti, do vulkana niti drugih gradova. Od vas...

Pročitajte Dom za svakoga: Jogjakarta, Indonezija

[uros.krcadinac]

Čitajući ovaj tekst pitam se u kojoj meri razlike između naše i njihove Kuće potiču od mentalitetskih razlika između balkansko-srednjoevropskog i rusko-sovjetskog prostora. Posebno mi je zabavno kako se ta njihova "akademija" loži na formalnu organizacionu šemu: "Direktor" (s velikim D), "zamenik Direktora", itd.

[Kwabena]

Tovariš Uroše

Rekao bih da je razlika mnogo više u iskustvu sa celom pričom, odnosno sa ljudima kao gostima njihovog Doma, a ne u mentalitetu.

Naravno, znam ja odlično da vi sada već imate lepo iskustvo sa svim tim, sećam se i kako je bilo prvi put u Istanbulu, ali ono što ja vidim iz ovoga teksta jeste da je očigledno mali broj ljudi koji poseduje "elementarnu pristojnost", pristojnost kao posledicu porodičnog vaspitanja i koji bi sve navedeno ponašanje trebalo prirodno da upražnjavaju. Ovde, razume se, ne govorim o eksplicitnoj zabrani pušenja i cirkanja, mada u ovakvoj situaciji vrlo podržavam.

Elem, rekao bih da je vrlo bitno jasno staviti do znanja ko je autoritet u priči i šta se sme a šta ne sme, i to izgurati do kraja, iako ti, primera radi, ne smatraš da ljudima koje dobro poznaješ treba da posebno nešto naglašavaš.. A dakle, sve to da bi se bilo kakve nelagodnosti izbegle. 

E sad, možda ja 3pujem, možda su razlozi za "Direktor" i "Zamenik Direktora" iz totalno drugih pobuda, u šta mi je prosto teško da poverujem s obzirom na samu ideju Doma za svakog i Putničke kuće sa druge strane..

Šta misliš, tovariš Uroše?

[chaba]

Inace ovo da ne daju tacnu adresu nego se treba naci na nekoj stanici ja podrzavam. U Tbilisiju koliko sam primetio gomila ljudi je dolazilo taksijem, stajuci i pitajuci ljude gde se nalazi ta i ta adresa (mene su pitali barem 3-4 puta dok sam hodao ulicom). Dakle ako ste zeleli da lokalci ne primete da tu zivi puno stranca onda to sigurno nije uspelo barem zbog ovoga.

[Guest раноранилац]

Има доста сличности

А разлике...

 

Mi širimo mir i prijateljstvo među nacijama, kao što je i sam Dom za Sve primer zajedničkog života, zajednice i ljubavi između raznih ljudi, između različitih naroda.

Glasne rasprave o politici i religiji nisu poželjne. Naš Dom nije politički miting, već mesto za opuštanje, gde se grade prijateljstva i podstiče razumevanje među ljudima različitog porekla i različitih uverenja.

...никад није касно да се научи од искуснијих

[bee beep]

Postoji bitna razlika izmedju dve Putnicke kuce, a tice se finansiranja. Krotov i drugari zapocinju projekat svojim novcem, a onda prikupljaju novac. Njihova Putnicka kuca ce se sigurno ostvariti, a ako uspeju da plate deo svojih torskova to je jos bolje. Kao posledicu toga, oni koji su organizovali tu putnicku kucu mogu da napisu i takva pravila gde ce neko sebe nazvati Direktorom, postaviti beskompromisna pravila, formalnu hijerarhijsku organizaciju itd. Chaba je takodje u pravu za ovo sa stanicom, ali onda to iziskuje da u Putnickoj kuci uvek bude neko ko ce brinuti o njoj i neko ko je spreman da doceka nove ukucane. Putnicke kuce Kluba putnika su sa druge strane opustenije, finansirane crowfundingom i neke stvari idu nesto drugacije.

[Guest раноранилац]

Осим што су они одредили себи функције, у чему је суштинска разлика у правилима?

ПК Тбилиси:

https://www.klubputnika.org/putnicka-kuca/tbilisi/3736-prijave-i-kucni-red

[uros.krcadinac]

Nisam nikada bio u Domu za svakoga, ali po svemu što sam čuo kontam da je atmosfera mnogo opuštenija u Putničkoj kući. Poput tona i retorike u tekstovima kućnog reda, mi smo i u praksi značajno manje rigidni, u pogledu opomena i discipline. Ne kažem da je to ni bolje ni gore, samo da je različito.

Anton Krotov je, pored svega, ozbiljan i posvećen musliman, kad je spavao kod mene molio se pet puta dnevno, imao je svoju serdžadu na kojoj je spavao (bez podloge) i na kojoj se klanjao. Krotov ne podnosi kafane, kafiće, bilo kakve javne izlaske (донт супорт капитаљизм!), ne podnosi alkohol (донт супорт шејтан бизнис!), a strogi moral koji nameće sebi dobrim delom prenosi i na svoje sledbenike i svoje projekte. Nemam nameru da to osuđujem -- neka ljubi ko kog koga hoće, ako neće, nek se ne nameće -- samo kažem da smo mi mnogo liberalniji.

Edited March 16, 2015 by Uroš Krčadinac

[uros.krcadinac]

Što se tiče finansiranja, oni imaju tu sreću da rade na ruskom jezičkom prostoru koji pokriva oko 260 miliona ljudi: Rusiju, srednju Aziju, celi sovjetski kulturni prostor i još malo okolo. To nisu bogate države, ali snagom velikih brojeva njima je drastično lakše da sakupe pare.

Mi pokrivamo oko 20 miliona ljudi, među kojima mnogi čak odbijaju da prihvate da se radi o jednom jezičkom prostoru. Zahvaljujući prošlogodišnjem širenju Kluba, donacije za Putničku kuću u Tbilisiju dao je i značajan broj ljudi iz Bosne i Hrvatske, ali ne tome treba još raditi.

Svima nam je u interesu da naš jezički i medijski prostor -- ili tržište, ako želite -- broji 20 umesto 7 miliona ljudi. Upravo se tu krije mogućnost da ovdašnji nezavisni medijski projekti (sajtovi, knjige, bilo šta) budu održiviji nego što su sada. Ne ulazeći u priču o nacijama (opet: neka ljubi ko kog koga hoće), sa čisto praktične strane potpuno mi je neshvatiljva težnja da se kao medij, dakle kao neko ko se bavi jezikom, ograničiš na jednu državu i naciju, a služiš se jezikom kojim govore četiri države i nacije.

Edited March 16, 2015 by Uroš Krčadinac

[Guest раноранилац]

Svima nam je u interesu da naš jezički i medijski prostor -- ili tržište, ako želite -- broji 20 umesto 7 miliona ljudi. Upravo se tu krije mogućnost da ovdašnji nezavisni medijski projekti (sajtovi, knjige, bilo šta) budu održiviji nego što su sada. Ne ulazeći u priču o nacijama (opet: neka ljubi ko kog koga hoće), sa čisto praktične strane potpuno mi je neshvatiljva težnja da se kao medij, dakle kao neko ko se bavi jezikom, ograničiš na jednu državu i naciju, a služiš se jezikom kojim govore četiri države i nacije.

Са она два цитата више сам гађао на званичан став КП на сајту и форуму него на одлуку о проширењу на околна тржишта

[Guest раноранилац]

Anton Krotov je, pored svega, ozbiljan i posvećen musliman, kad je spavao kod mene molio se pet puta dnevno, imao je svoju serdžadu na kojoj je spavao (bez podloge) i na kojoj se klanjao. Krotov ne podnosi kafane, kafiće, bilo kakve javne izlaske (донт супорт капитаљизм!), ne podnosi alkohol (донт супорт шејтан бизнис!), a strogi moral koji nameće sebi dobrim delom prenosi i na svoje sledbenike i svoje projekte.

Јесте ли размишљали о неком блогу, књизи, збирци прича где бисте скупили искуства и занимљивости о путницима које сте сретали путујући, угошћавали на каучсурфингу и слично? Претпостављам да би било интересантно многима.

[uros.krcadinac]

Itekako.

Samo što ni ovu ne uspevamo da izdamo, muče nas rokovi, štamparije, prelomi, glupo je žaliti se, al stvarno je teško kad sve radiš kao samizdat :/

[Lazar]

Možda bi bilo mudro usvojiti to da nikome ne šaljemo adresu, nego samo tačku gde ćemo odlaziti da ih pokupimo. Sa druge strane, to bi u praksi značilo da bi svaki čas neko morao da odlazi po te ljude, jer oni pristižu neprestano, danonoćno. A ne znam ni koliko bi vredela ta tajnovitost, stanari zgrade će svakako skontati vrlo brzo, a oni će reći vlasniku stana, i to je sve što nas zanima. 

Jedan od najvećih problema čitave ove ideje je to što moramo prećutati vlasniku za šta nam je stan potreban. Mi znamo da nećemo ništa oštetiti, a ako se slučajno nešto ošteti, da ćemo to pošteno platiti. Ali zamislite užas vlasnika kada shvati da kroz njegovu imovinu prolaze desetine, možda i stotine ljudi, i to još stranaca. Svako bi bio šokiran. Okej, ostavimo mi njima dobar depozit, u visini jedne mesečne rente, to je dosad bilo 550 evra, a od toga se dosta štete može pokriti, ali opet.

Ne znam kako bismo ovo rešili. Em vlasnik živi u strahu da ćemo mu mi upropastiti stan, em mi živimo u strahu da ćemo završiti na ulici, što se - kao što smo videli - veoma lako može dogoditi. A imamo obavezu prema ljudima koji su rezervisali svoje mesto u kući, jer su već kupili karte i napravili svoje planove.

Što se tiče Krotova i njegove ekipe, slabo ja njih kontam, ali nije ni bitno, poštujemo se i kolegijalni smo, oni najavljuju naše kuće, mi njihove, sve okej. Sad, jebiga, ako baš oćete možete me oslovljavati sa Direktor.

[chaba]

Tako treba bre! Pa još uvedite neka uvrnuta pravila tipa niko ne sme Direktora da gleda u oči, i Direktora niko ne sme pitati, nego samo odgovarati na Njegova pitanja