Prošle su prve dve nedelje Putničke kuće u Istanbulu. Od 1. do 14. jula, u kući su boravile 34 osobe iz sledećih zemalja: Srbija, Nemačka, Litvanija, Danska, Italija, Poljska, Argentina, Rusija, Sirija, Francuska, SAD, Čile, Austrija, Kostarika. Ovde računamo samo one koji su noćili.
Kuća je preko dana obično prazna, jer se svi razmile po gradu, pojedinačno ili u grupicama. Veče služi za druženje uz hladnu lubenicu, mape, putničke anegdote i divan o najrazličitijim temama, od studentskih protesta u Čileu, preko tehnike izrade vina u Gruziji, do poređenja (uz praktičnu demonstraciju) sirijskih i argentinskih načina za pripremu matea. Ujutru se družimo u redu za kupatilo.
Zasad sve teče glatko: ljudi su kulturni, tihi i pažljivi. Svi su oduševljeni idejom i činjenicom da ovako nešto postoji, i svi osećaju ono posebno uzbuđenje koje se oseća na putovanjima, tako da je atmosfera u kući upravo onakva kakva treba da bude. Komšiluk je miran i prijateljski nastrojen – od studenata preko puta smo zajmili makaze (tur. makas), a od bake sa sprata iznad čekić (tur. čekić) koji nam je trebao da montiramo bravicu (tur. mandal) za vrata od kupatila. Tom prilikom smo naučili da se takva vrsta bravice za kupatilo zove „majmunče“ (tur. majmundžuk).
Provalili smo jeftin restorančić po imenu Balkan, koji se nalazi nedaleko od Putničke kuće, sa (za Istanbul) neverovatno niskim cenama. Provalili smo besplatnu plažu (tur. plaž) za kupanje na ostrvima (tur. ada). Većina plaža se plaća, i to ne malo – ulaz je desetak evra. Otkrili smo i jeftin supermarket u našoj ulici.
Većina gostiju ostavila je manju donaciju, ali neki nisu, pa smo odštampali natpis i zalepili ga na zid. Ova vrsta zidne literature svakim je danom sve obimnija, i istražuje jednostavne teme iz svakodnevnog života: kupovinu vode, čišćenje kuhinje, ostavljanje dlaka u slivniku, galamu u večernjim satima itd i sl. Ne treba zanemariti ni vizuelnu zidnu umetnost, koja se sastoji od geografskih karata i Ataturka.
Većina posetilaca Putničke kuće uspela je da se izgubi pri dolasku i pronađe nas tek posle višečasovnog lutanja istanbulskim lavirintima, pa smo revidirali uputstva i dodali im detaljne mape, strelice, linije i ostale trice, što je dramatično smanjilo postotak gubljenja (i frustracije).
Svakog dana se novi ljudi prijavljuju za boravak, a najveća gužva je krajem jula i početkom avgusta, kada su neki dani već sasvim popunjeni (računajući i mesto za spavanje na balkonu). Zato, ukoliko planirate da dođete – ne oklevajte sa prijavljivanjem.
